>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја б |
ребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Беогр |
полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> |
народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</no |
ва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Ма |
рси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, |
веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се ње |
грали да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варош |
ругови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при први |
зив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено. |
х радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком. |
што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви на |
ну.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело дру |
док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву |
свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај т |
це, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чег |
западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мањ |
оба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „ |
мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, од |
{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад |
пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суре |
ити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном бело |
обити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, гос |
уде.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи: |
мова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p |
а их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. < |
у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Он |
м га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу |
ио млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-д |
да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и |
, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ва |
повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом |
далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њ |
кције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназиј |
, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, к |
два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај |
човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавиц |
те заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, |
бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p> |
p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да ј |
је право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радик |
ично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је он |
да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да н |
296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} |
у, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> |
кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} В |
ни.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, кој |
он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, |
ке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на коли |
ожница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, |
је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе |
вом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се |
о</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима... |
испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p |
је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, за |
ова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да к |
би звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог орман |
о бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране |
ета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p |
и, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после из |
атна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на |
хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујат |
и сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У |
ри.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p> |
S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" |
p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна |
ети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одгово |
м, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих |
међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што |
асто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда м |
ла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумња |
ају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојаг |
д камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких пл |
и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћут |
по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухв |
ти!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри св |
ојекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звац |
кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— |
Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је |
07" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухва |
ким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора св |
кињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као |
више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либер |
што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на влас |
же разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јол |
зврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле |
реседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви |
титу нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у ш |
p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам |
тац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмур |
подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подк |
уо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли |
— ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани н |
ребало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неш |
ти па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столи |
ита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи веков |
кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину |
меном....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може |
ко је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, го |
та којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој |
и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњев |
амога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> |
S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда В |
неше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> |
<pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратим |
учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — |
а моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Да |
бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима |
г ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о и |
о умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и бе |
се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S |
а....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: ј |
врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше. |
ине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} |
е већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходник |
а? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево |
а камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати |
и на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав |
још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окре |
{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Ми |
, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегн |
елник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдал |
е наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што м |
аших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте |
врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленк |
е народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се јо |
ирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</ |
јица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, про |
дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb |
и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, з |
се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо јо |
а што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S |
у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type |
> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест ро |
дите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћ |
новој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим соб |
з претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети.... |
је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и с |
оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у |
хватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као |
{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, шт |
ним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну |
н је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети |
платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене |
чицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку не |
кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по ма |
кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште на |
ead> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{ |
Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас ј |
<pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> |
наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког |
шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, |
, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али н |
о.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стај |
, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жал |
Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{ |
удију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они ве |
е прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по |
—</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим д |
акве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, |
су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету л |
су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> < |
а их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} |
азили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог кап |
остију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар изме |
ри њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је |
е јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се |
/> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <mi |
лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, |
епа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - |
живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду |
место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад там |
е очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним |
крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру |
/> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онд |
вика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n= |
трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше ди |
а то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим тр |
но се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану ко |
е само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока вод |
ком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— |
ве — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо |
уњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" |
и....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — к |
S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје. |
<p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли к |
е чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви |
е одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији ч |
по се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два тр |
то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку це |
Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро. |
е у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и |
твориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој |
оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех |
ње с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља раз |
погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну |
звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговет |
> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p> |
атница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} |
што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Ту |
е, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће д |
p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега у |
е чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, |
беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Ос |
талији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се с |
14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, |
овором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша ст |
је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У оста |
{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све из |
акво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — са |
а.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира ди |
е и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слу |
ечи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна |
дах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а |
сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани ју |
ра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после н |
дерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Ов |
беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху < |
оле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека ни |
обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живо |
И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мај |
о чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавн |
отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, |
00 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе бриц |
читеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{ |
нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — |
гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по је |
Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на |
поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај с |
а посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— |
рвима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан дана |
то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пај |
ад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p |
ола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз је |
он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да |
ам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа |
је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, |
а.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљива |
ког судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај ум |
темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да |
церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечер |
му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата ка |
ић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на |
чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, |
а је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој п |
а Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, |
во одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.< |
нило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којо |
лу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у |
..{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксат |
се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасн |
} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. |
м брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше ста |
си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намр |
њак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају |
па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупшти |
рину трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ |
Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на к |
ирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени! |
ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад у |
S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми ј |
и нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна ду |
не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита |
џбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда |
приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <p |
кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом |
Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог о |
д самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> |
дан терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у н |
е боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и |
оре чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак про |
његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног с |
— службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који ниј |
к, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долази |
за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђил |
<p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тра |
к због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђи |
ићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.< |
који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба н |
Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац |
је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да м |
— Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја |
и казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом поша |
егде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка... |
— неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник рад |
</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па оп |
ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није ис |
, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, до |
олних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред сам |
ри.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком |
маћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у ас |
можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату бил |
S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се глас |
им црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекал |
“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S |
цо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n=" |
и наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Б |
роштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је |
оја само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онд |
астима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта |
уче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и |
ји, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се ве |
у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чарш |
њире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао |
рај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p |
па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су и |
их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, |
внике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља. |
једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— |
ло 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан с |
пре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке ш |
по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је |
ога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. |
атио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи |
дном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Т |
нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме |
ресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејак |
p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> |
ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ов |
а у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га |
а у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавч |
! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Н |
.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чит |
и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову |
је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под а |
што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама |
н се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где |
ово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док с |
ћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трош |
а за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочиј |
ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радика |
ну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала... |
ешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подво |
ља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило |
главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњи |
звлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Оч |
е јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три |
; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види с |
о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</ |
и развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Д |
један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" / |
мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подр |
к нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?. |
атове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођо |
њу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за |
, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја |
аори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхић |
синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <mil |
су.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њег |
а га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, н |
ина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} |
.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „м |
ш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је ј |
..{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не б |
еко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш подо |
во одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као |
енуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт |
, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно |
источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на ко |
е до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом з |
ед својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у оч |
{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете с |
није поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским |
чкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће |
S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заб |
а одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге |
својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с |
рећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и по |
има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали |
тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује па |
о на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се |
едити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ва |
м, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у тво |
сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну |
оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се чо |
биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртам |
бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд |
упштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....< |
ека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа з |
pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен |
њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се и |
и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само |
ањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти |
њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у в |
иче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} |
pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га |
; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?! |
спод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је |
у очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати п |
} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, к |
цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} |
</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја |
{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећењ |
ла власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb |
м, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са св |
у, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{ |
pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се об |
прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је |
оју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{ |
беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена |
а се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, п |
али.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је та |
има, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме од |
вита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и |
ни ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе |
много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, |
ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам о |
онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p |
То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја ч |
и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<h |
инко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упи |
леко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја са |
опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао ш |
ву, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда |
нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На |
то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто раста |
народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих |
на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади |
на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим |
пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> |
орамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се |
говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} |
<p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> < |
стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вереси |
и.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> < |
обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна ме |
ан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их в |
{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</ |
На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спа |
} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за л |
но је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — |
Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чу |
} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за |
проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и |
јица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село |
и ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и ш |
<pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ниш |
о израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробн |
а, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независн |
....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом |
једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба |
били су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пенз |
ови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310 |
оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити |
преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чини |
урака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и |
ни!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, ка |
S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — д |
урци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад п |
им унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужа |
Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> |
радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадам |
ао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се да |
аст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р.. |
опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— |
шим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи.. |
год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ак |
.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то о |
.{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу.... |
овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Б |
Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга годи |
су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да |
ње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радоји |
а онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} О |
живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље изб |
ке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и пон |
је трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт |
лов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде те |
се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као |
да су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земљ |
о дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: < |
тво поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиз |
је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ с |
и неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад ко |
..{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је пар |
ом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде о |
...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој |
вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало |
не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају |
јали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробо |
у дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом ка |
она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што |
теља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњ |
ер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с т |
брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати |
, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па |
слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краљ |
} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека |
шао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Оп |
тибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето |
арод од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — |
а рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још |
>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n |
Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз |
ске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога |
посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих |
оси бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две годин |
еби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријате |
овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на ј |
а се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изис |
атичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина |
а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то једин |
обро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити круни |
дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ух |
гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује он |
кољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве вл |
тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— |
..{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине |
им опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја и |
лан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалц |
енију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати... |
рчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти |
еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копат |
у и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може |
а по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а |
душевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгроз |
протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја и |
S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Ота |
} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за |
данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, |
што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да р |
несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} О |
.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобр |
право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашо |
коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје рад |
ле је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз о |
бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нек |
чега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуш |
ло, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему т |
ну и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је |
проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... < |
тити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се о |
ивим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског дру |
ци коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морал |
теља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— О |
у брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога по |
те, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом доч |
Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. |
ћо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?... |
и подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, ко |
петана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико |
ше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се |
“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива |
{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатем |
мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не |
едну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда |
вати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фа |
нако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог посла |
пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ват |
војку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- |
еше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не |
депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кр |
а ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они др |
била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара |
о да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и |
м, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А |
..</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а л |
игуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога по |
.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — |
Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене |
{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци о |
их, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги р |
ло, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скреса |
и се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се го |
носити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о т |
ам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што о |
ао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче |
лска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни ву |
програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По |
интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а с |
једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи.... |
а, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдни |
<p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припа |
ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би бил |
депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако ост |
>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад |
Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај |
оручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то ско |
.........“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном |
S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском |
<p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе. |
ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим бр |
се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми н |
а.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Беогр |
се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} |
.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам удари |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и к |
у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} |
стављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? у |
но је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће о |
кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само |
.</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо. |
припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И |
чијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Бело |
Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш |
неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та |
То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{ |
амећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон р |
кали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко |
сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упи |
ј „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка |
ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је.. |
аименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, а |
у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гла |
је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара |
ј Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За |
капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да |
реко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погле |
атрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p> |
одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ва |
ки програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањи |
<p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> |
> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, п |
м.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отв |
у?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог |
елу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капета |
аш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине |
дно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на |
га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, о |
е бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин руме |
а му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радак |
ог стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? |
<p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p |
ичавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, св |
ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бр |
у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле |
> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си |
тац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна |
ао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле ме |
едући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.. |
ћ који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредња |
и!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га тек |
.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. мини |
оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег кап |
густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос оти |
е — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Д |
Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да |
...{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракар |
у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он с |
и то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад |
тано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и к |
чевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три суди |
д тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са |
чити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" / |
гантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спра |
м брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а н |
и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева |
зда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би |
е он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани д |
ову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и |
има <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају и |
!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приме |
астом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречиво |
таше ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад и |
своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>Т |
ри своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет за |
попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још каже |
ти твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је |
село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе |
о ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, р |
покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа о |
ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју па |
0" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз |
ве ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао |
едан рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, |
а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону труд |
о ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле |
е среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне |
, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло |
страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S |
има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју п |
У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се |
ли су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бо |
Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, |
ем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, по |
св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет н |
жине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> |
се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај |
, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара п |
њце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n=" |
тио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на к |
p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мења |
арод; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је тр |
лим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари |
ад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и п |
то ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта траж |
дели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игума |
ј сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш ка |
е грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} |
о кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb |
ао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се |
— нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом зам |
а њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с р |
ам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краљ |
, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је њ |
.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћ |
а је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} |
ру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који ч |
а у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А |
вник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и ч |
и да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује с |
цем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неу |
а хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље |
томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету |
ко тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Нек |
ај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она |
..{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до ка |
кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} И |
p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пу |
ве на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што |
велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно |
исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађо |
еше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу н |
је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отво |
овек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша роми |
{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p> |
неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{ |
спрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, и |
ском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно |
ио сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што |
не Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{ |
е на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски |
b n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту |
Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више |
— да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p |
таде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Да |
још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то |
маш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко ма |
>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био п |
а <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако |
у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S |
ћа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој |
оше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бој |
на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш |
— Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте |
ога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на |
се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и на |
“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, п |
и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица |
уг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене из |
один пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, |
ећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је |
ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим дру |
суди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оц |
} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „т |
наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракара |
title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по по |
ло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> |
, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсеч |
бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их он |
Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић |
онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет о |
рења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из пе |
де месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p |
ила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не |
p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Он |
м — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон |
кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено су |
ло?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже к |
е.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> < |
обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље не |
еди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном ста |
а?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се ре |
тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одгово |
њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зег |
немо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово ј |
нем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p |
Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме |
баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — |
н другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и |
она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си |
етим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога поп |
— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја |
икала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она г |
и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме ст |
Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био не |
не, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стај |
мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвал |
.</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта |
ану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде |
из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоћ |
ла је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора с |
...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они |
/p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n |
оја ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом |
тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена |
} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овог |
још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам пр |
певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова с |
стржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изн |
политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино |
прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, |
>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули с |
ра има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било |
и ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до |
кве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја др |
о га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти |
, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — |
оже, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.< |
ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре |
b n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице |
се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра б |
он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и |
ити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се ма |
одлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? |
г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онд |
а зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Ш |
ој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село про |
то сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, о |
гову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, |
, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она г |
књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Ост |
а очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је т |
дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам на |
идимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати... |
кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни |
те ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац |
, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем |
министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратит |
} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда |
познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је он |
но право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ј |
ни сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што |
ина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш |
асти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напре |
е тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их |
> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и |
Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед та |
опу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} |
о ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата |
ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; пр |
Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он р |
д је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} |
а и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господ |
.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у |
г саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два освет |
повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирок |
и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња |
рси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радик |
њак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} |
>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да |
као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој ре |
те, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, |
а.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - |
да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан |
во.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избац |
опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја има |
ше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као |
ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут |
нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити |
на, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас н |
ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{ |
— сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p |
се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} |
боје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога п |
и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за наро |
8" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика |
рају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то |
осно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми г |
ашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од н |
ачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручк |
а ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме |
оном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске |
рвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и с |
....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час |
подине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш |
лен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Ф |
, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеј |
. и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} |
кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам |
е би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би |
и им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори в |
цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И н |
твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p> |
S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... |
„седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, |
ог, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га поб |
о смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и ј |
за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја с |
чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој бе |
адак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би оставља |
ба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лу |
оју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се прод |
bSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте |
војин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Рад |
парије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки |
} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S |
ч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две ак |
ма, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упита |
l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" |
ад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се х |
ло....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирука |
роз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи |
у!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?! |
> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <p |
го“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но о |
у Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда |
г часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид |
е пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либ |
којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ов |
истала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, уд |
јао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радоса |
ретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме закит |
аршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булумен |
до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет |
тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на |
и победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћ |
у, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се н |
ме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по |
неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На са |
разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао |
Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су д |
рви скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочија |
као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погле |
S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другој |
није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на з |
писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се |
е чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио н |
Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <mil |
очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну |
у и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Он |
вуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом |
вао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, |
ном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог |
в необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лиц |
ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у л |
— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по је |
S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Ис |
има несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо |
ље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жест |
лиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њи |
зији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а |
нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе. |
— што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, |
.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, з |
ов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било неч |
истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад |
ише.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би |
{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била прест |
а.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трун |
ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S |
што по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у |
би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срц |
а хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи |
научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава |
е ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, |
{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се |
м, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио |
ње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, |
лазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чи |
шиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља |
ељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзиј |
е.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практикана |
} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас о |
н ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. |
и ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потпис |
о заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То упра |
и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} Т |
ану.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамић |
у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и |
>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је к |
старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснам |
оле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S |
кта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног |
ео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, к |
сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије |
Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— |
седник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> |
жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да |
} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи м |
на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јав |
детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, |
мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> |
ним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као |
ео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно |
за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најр |
дам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb |
, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка н |
стати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!... |
и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаћ |
а „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако у |
ви пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би па |
то миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се пока |
на, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због не |
Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на |
о.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је з |
немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па |
оди <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о |
азда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} |
и су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово |
све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Гра |
— Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} |
адземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се ч |
свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје р |
бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада |
лике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде |
У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег |
он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после ви |
главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са св |
ије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...< |
ме, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двер |
ићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још |
на, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала... |
јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мен |
p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађ |
оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих |
<pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Ш |
вадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викн |
ше.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао < |
елој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме каз |
а био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом |
своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман муч |
огој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој |
е један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што ј |
господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један |
заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра |
н разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојни |
до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, п |
ека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </d |
им.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S |
Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у ка |
је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним и |
неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то п |
настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га |
Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је |
је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је по |
време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознал |
— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" |
дока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{ |
.</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <p |
ко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то |
Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— |
олетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хте |
ославља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и |
нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских |
се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви кон |
а десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не п |
но узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Зн |
но у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а |
разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p> |
-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Р |
ци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек |
о.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он |
д ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико |
к на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старат |
n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p> |
>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" |
а на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо |
а ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је |
И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, |
ренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је заг |
он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да |
и само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, |
с договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улиц |
о шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада пре |
оворимо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо |
ог....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце |
следњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога друго |
је од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ује |
кога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, ве |
ду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мен |
не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној ру |
спао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> < |
ну себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285 |
вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> |
едњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже |
им, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа.. |
ост на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о п |
Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове пар |
Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се ка |
иле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} |
а.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p> |
ад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> |
ом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас с |
стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, на |
трчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није |
а Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бон |
не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погле |
итним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцр |
<p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и г |
ли....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било |
ла некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се |
гданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви |
ро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо р |
.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше ре |
е рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде |
месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па све |
Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се раха |
ње“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на |
куд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да с |
познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{ |
вало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки с |
а му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с на |
рже да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{ |
обу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, |
} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} |
а што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и |
ише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; ч |
Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто |
дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у креве |
са на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се гов |
ласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници |
а помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини |
а — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто |
акви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда |
стани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећно |
горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на |
тавим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уре |
и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, он |
, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви |
а Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква нет |
н је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и |
данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се |
може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни |
и сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели |
г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести ба |
.{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би загол |
жењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило |
су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— |
мо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се |
и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра |
p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а о |
ра судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз |
ном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице |
урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера ка |
у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле |
о ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну |
S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све |
Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се |
о.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло н |
кве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник д |
ан плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здрав |
ели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је |
а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо! |
ечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Г |
а првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то |
крену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у |
S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око ру |
у ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије ко |
је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да |
бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</t |
погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле х |
ати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док с |
ше не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игуман |
доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерк |
у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер |
па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије |
неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао |
м и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone uni |
му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће |
заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу |
уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и |
ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева ук |
тедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гл |
покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао пис |
Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема |
p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже д |
каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора н |
е — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па д |
на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити к |
ки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против |
ло са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често изв |
таре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је |
5" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се |
шлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — |
т, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су |
сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у лич |
> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља пре |
преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„Пос |
Section" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="s |
Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на |
е настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Ма |
S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, пр |
р се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био од |
га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се ок |
ку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његов |
S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једн |
во се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту |
их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео д |
нако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира н |
ла петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида |
то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} |
таде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра.. |
ротив народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам |
S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, д |
приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће |
тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени |
</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле коч |
{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог |
овуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га н |
а Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење |
теља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{ |
/p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети |
е разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де |
е!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће |
задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда В |
опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслон |
дњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти |
н народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до |
дне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали н |
. повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам в |
осом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бо |
и да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом ра |
о је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба оставља |
јем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар прибли |
о пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрк |
лавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми нис |
ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> |
ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S |
говац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је |
</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврн |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У д |
ти или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза наше |
Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несре |
ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си са |
ка ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било |
ђају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слоб |
тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој де |
дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо д |
ра; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при по |
..{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стај |
инара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је |
.{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како |
оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влад |
и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то |
ани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ п |
је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову |
једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска сл |
раду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{ |
а наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом п |
и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И |
д изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свес |
Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на |
им азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаме |
ла је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S |
о ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали |
може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игума |
кве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати |
знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само јед |
и?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{ |
мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изја |
есет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у |
/p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гл |
ама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гла |
д куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свио |
ио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мал |
> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом. |
и.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено с |
како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — коли |
о за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом |
да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, и |
тних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве оч |
сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златн |
ма.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до |
S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђак |
е напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде |
да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и |
и листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане ми |
ажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и |
у Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се |
ла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p> |
ера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила |
а су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешт |
p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза. |
вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабиј |
ни пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше |
анат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна р |
во високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г |
његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би у |
прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.< |
народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима |
своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко от |
је уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отп |
и Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан |
.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одр |
иција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихва |
Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају н |
Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мал |
њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до |
Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ј |
{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</ |
ржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше |
е био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто ма |
старске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један б |
д иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак |
калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути |
не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} |
А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забрка |
нета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек уд |
ај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, |
То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове др |
ос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тра |
ше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Т |
едниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" / |
а па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше |
ружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и по |
ет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се |
им капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с вел |
чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном |
тељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; |
аслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану. |
n" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљ |
буди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати |
е браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде н |
главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не |
као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар |
ам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те |
седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гра |
који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је |
е и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунс |
чен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше з |
атарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако св |
тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не |
закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тес |
напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} К |
ост за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас ка |
мире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више д |
b n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не сме |
знати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} |
p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type="chapter" xml |
е Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прош |
е држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Ф |
{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} |
<p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, |
инула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и |
поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, |
— — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о. |
забрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Сми |
} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи |
момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузима |
чијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг |
и.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге! |
n" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} |
> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она н |
дбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега |
ко су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на |
стионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим |
12" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту |
on" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је |
ће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" |
Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="su |
bSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и ше |
„ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једн |
која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се в |
воји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} С |
атин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па |
ата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, |
tone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ ј |
аја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред др |
нај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да с |
<p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али |
слободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а врати |
стравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја б |
твац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="22 |
мах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стиг |
— опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „прак |
ош ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију. |
и ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном в |
ј.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше |
и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за н |
г и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Бе |
вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дуже |
да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; |
ворило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша дев |
о у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе |
на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњо |
окачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на |
из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, ви |
љ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окр |
И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, |
} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања. |
ти калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове м |
пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више |
Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је |
ађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он ск |
идерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш |
на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату |
брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчи |
ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И |
проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и |
ги друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме каби |
</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— |
рагоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на |
вено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома |
и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....< |
одатци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењ |
само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признатела |
слобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над |
овора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и за |
годба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Т |
ег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јун |
Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Хер |
} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим |
ме Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим |
дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одл |
цеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И |
о на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Ра |
га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула |
доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа |
агати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне |
удија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да на |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" јо |
Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест |
у, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} |
илати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} |
— сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не игра |
ила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, |
пазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај |
И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... |
и.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је минист |
а министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истин |
н тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Бож |
гње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој |
а гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве кла |
гу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је |
и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: < |
у, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има и |
којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи н |
а распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу ти |
једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</ |
и и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} |
<p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам |
с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} |
игда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава |
и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, б |
>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— |
а кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.< |
и имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је гл |
ржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p |
ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту о |
тирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: ота |
е у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још ве |
оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и ст |
ешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију цркв |
плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при |
мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} |
лужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ор |
ам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Вид |
асом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетан |
<p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> |
апредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S |
то се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један м |
најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам има |
чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="1 |
атоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је поне |
друм, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носе |
тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што |
ика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби п |
S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либе |
Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете. |
но „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка у |
„свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о ду |
ема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, |
дариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белоб |
е нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, |
купштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, д |
ачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А |
праву, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа |
левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, ко |
уг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансова |
дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Ј |
е такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} |
Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочит |
усобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Б |
понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај наро |
аци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света ц |
еосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих |
сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим јо |
и то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се |
астан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" |
пског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем |
има.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова зем |
о сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече |
овору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начели |
већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S |
мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, |
Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно |
истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} |
и с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја н |
ијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно срп |
аве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, |
ас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из др |
Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихо |
то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом и |
, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То |
и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише |
завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, до |
је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — двор |
проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио ов |
ше не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек |
ју.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред |
је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} |
ром и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Царигр |
сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S |
ва дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија.. |
вога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин па |
виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; |
и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ проб |
аткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... |
="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти вели |
Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне служ |
<p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, тер |
>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих проз |
, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мен |
ио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведо |
ва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} |
а погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих |
..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда |
је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира |
а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао |
на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очим |
ла и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> |
ћи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="2 |
и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога госп |
час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} Н |
pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мр |
секао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола |
ресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што са |
г судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме |
скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу ску |
Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С |
е.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију н |
тру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тог |
мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“ |
неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говорах |
оги од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним |
четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?.... |
</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му |
ји су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам м |
ак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и п |
допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само |
вде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад |
ио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најт |
е, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да М |
клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и |
т.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као изд |
дало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га |
одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пр |
не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, |
</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан |
имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане |
p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обав |
ва за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај с |
лобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он |
и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „ле |
а дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То |
а Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запе |
дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и |
мо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем |
.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? |
о, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше но |
бро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за |
с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што.... |
Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се |
овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако |
дим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} На |
одине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала |
особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкла |
у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се |
ека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише оч |
што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од нек |
у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по св |
стом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се |
Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју ру |
руг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.< |
да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} П |
вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стој |
слити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога м |
огодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као |
, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не |
ни виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то т |
ом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И |
<p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски к |
разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће |
подине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми |
, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмех |
ilestone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</ti |
рвог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, по |
други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу с |
.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу. |
ком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати |
кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шт |
ну, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду |
цу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им с |
овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи |
е велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод м |
{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p |
и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ о |
хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} |
S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и пре |
ине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.. |
те, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на |
тини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је зна |
вукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твог |
ере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први с |
ао да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има |
баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали |
долској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и т |
ратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву |
ан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Ка |
му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати |
е пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} |
ркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} |
ити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не ви |
ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несре |
се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји |
у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та |
рндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да нач |
амџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те |
стале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике п |
на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су |
ужбе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb |
изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, м |
изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња |
да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још |
ема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песм |
и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај |
— знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других ур |
а разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном |
цу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p> |
ни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском |
х траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</ |
} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: онома |
огме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радој |
ници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу |
ама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видл |
начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} |
те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако ј |
ека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћи |
ешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А и |
Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSec |
ма је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо |
што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви де |
ланинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузел |
ско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{ |
Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за |
гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, не |
ликим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од |
а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта |
шко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија б |
трангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!. |
уку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у дале |
еко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога |
век мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> |
н нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; |
рмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господ |
д заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и |
аса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесно |
гло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се з |
ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми с |
} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{ |
у се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> св |
ош волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пре |
{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом го |
и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твоји |
има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, о |
тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава |
> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subSection" /> |
атио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио д |
да рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S |
онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижа |
ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном сил |
е, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варо |
сле, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Бел |
го имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“ |
цо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не м |
питал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У н |
вега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетит |
оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе |
вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафа |
.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно |
кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Пре |
е он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} |
не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи |
бро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром |
јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и њ |
да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину пос |
се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S |
батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} |
ли и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти |
ога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} О |
што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава бол |
њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од кост |
осто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани |
и тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и |
о Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако |
је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, син |
ам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у |
а до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, д |
а мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроход |
{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се |
прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. |
жак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице. |
едну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда о |
елоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, |
Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Сти |
е напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко марам |
} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помами |
шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим? |
} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да |
е капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем |
це....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{ |
звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам пок |
у: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети з |
ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Т |
учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио |
Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> |
цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, |
оја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за то |
етисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуна |
<pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се мес |
оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једни |
хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је позна |
воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га |
ка модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко |
књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Са |
le>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље св |
>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<tit |
асиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да преноти |
љи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечув |
је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:< |
оуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S |
ко дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добр |
ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се |
па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој ле |
во танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два заво |
во....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а |
, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве ус |
стова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је озд |
јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим |
астир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати ц |
се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за |
S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Ма |
ој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен |
ино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" / |
ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У |
} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поре |
к смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, |
n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харам |
ке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јо |
.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говори |
мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, |
ати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Б |
" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јаг |
S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књи |
ио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, иг |
кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте |
>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> |
Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног |
ет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа |
ле.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика |
штинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ |
> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним послов |
.. а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у тор |
онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предл |
p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао. |
ну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, |
лати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напред |
а Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула |
ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Ис |
.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде зна |
имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев |
е речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на |
едочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb |
а.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> < |
на!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Б |
</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не б |
На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер с |
n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћ |
ву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша ску |
е мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срез |
} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и |
/p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо... |
/p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму |
руга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револве |
знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живе |
> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно ре |
те, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле п |
ест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда |
ш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува |
..{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху з |
д једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казним |
— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је |
ји су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти |
ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> < |
ну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво ме |
књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја пла |
ила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави |
о.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} Т |
.. рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше |
<milestone unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, о |
{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши во |
ра Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије |
о седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Ф |
обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђ |
ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме |
кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо |
{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни дес |
лој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете |
ладо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Бе |
шу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна го |
ој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се о |
за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и сво |
тник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам. |
ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетан |
то се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, |
к радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на |
ћ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 д |
ало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, |
ма и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не |
зедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, |
кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени |
иса сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Ни |
е најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Г |
{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је м |
у предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезени |
сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} О |
ице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга |
на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> < |
а јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирну |
што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно пап |
ја.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S |
нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Ч |
лом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се |
горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима |
„Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косов |
српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове |
асто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој |
ста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пази |
ној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика. |
ање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити |
ха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, ре |
ало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај |
ару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутр |
аузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова к |
="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа |
соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> |
Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 дин |
м.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док |
а из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се им |
го, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све.. |
p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обил |
...{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш... |
м, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако |
пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој |
еју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све |
ујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо |
д главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Ус |
вдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управ |
ко је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у сво |
огама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се ни |
осподином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио н |
јах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Ост |
с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за |
амо су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђе |
ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерл |
и они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како х |
освештенство <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, с |
{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусав |
не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако бр |
и, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава д |
то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, н |
subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам |
само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чу |
земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петр |
ог посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Та |
вече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Се |
стима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народ |
Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се т |
један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ прогово |
вином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиро |
одине 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херце |
кари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тад |
м је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се |
дгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно |
— напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала ф |
то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу |
с ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политик |
да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Бату |
шана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у к |
он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Госпо |
вљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо |
нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узми |
молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо порук |
огледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да |
ав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе. |
сни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто |
да....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>тол |
извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше зане |
ога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам не |
S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} |
е та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому |
а лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Ј |
апаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ак |
ароду, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="27 |
службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне од |
а мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли |
, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узне |
угласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му п |
ико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би с |
лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на |
шљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} |
а сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте |
ога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" |
ма беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле |
ећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се ни |
засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, |
аљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише к |
} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То бе |
м синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p> |
S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велик |
Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држа |
црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора |
сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... |
ом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерит |
џи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, ка |
милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том |
пе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми уш |
и његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге к |
стучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше на |
д оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натушти |
е, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узб |
....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачуна |
пи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала св |
друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које с |
селило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Н |
ког судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Па |
беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити |
другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благосл |
коном светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршав |
<pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткић |
ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са свој |
ти богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво |
злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и једа |
она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом |
{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна |
у много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у ди |
на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone u |
</p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати |
n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некако |
рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— |
варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици н |
иноћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала |
три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањц |
релетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћ |
ке плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен б |
.{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Ј |
е трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њ |
пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити кол |
Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n= |
н, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учите |
м ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се др |
, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} |
а, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек |
онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, ко |
да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одво |
У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији |
дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да ј |
За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражи |
товој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше бр |
ер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Се |
ноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова |
ата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче |
прша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, у |
овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну ел |
јама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, |
ко бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се у |
<p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештав |
<p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога д |
у беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврек |
о опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо. |
сте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чу |
је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој поз |
а у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност |
ека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он м |
.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био |
у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз |
еху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му веч |
коме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа |
необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да прог |
аршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:< |
иш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Је |
прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета. |
као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златн |
<p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погл |
но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Р |
ласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и |
мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се ма |
косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, позна |
Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јо |
ле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили м |
би.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p |
х је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чино |
га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да преми |
летели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С дру |
, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше |
еличанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Поглед |
детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи |
ке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светил |
вина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Мој |
ког хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је |
хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову |
ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с |
је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Он |
на, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху бр |
, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаш |
аест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не по |
о и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и к |
се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она д |
пео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја м |
ђу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему с |
лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клису |
им где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ев |
наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекива |
о био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између с |
а царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попр |
е укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни кр |
да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви же |
> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано но |
— — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем |
читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та н |
он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље |
особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у не |
нијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на о |
чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и вр |
ости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисц |
ох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је |
измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S |
е један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан стра |
едала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав с |
потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом с |
иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, а |
људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Беог |
Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свећ |
лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг ка |
ју главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истрес |
гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан нере |
е где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и с |
врши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А |
ог Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине... |
Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је вид |
елику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу |
.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме ме |
еху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које с |
ене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би |
р. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани |
ски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Ст |
к’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на дла |
{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост |
ренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам м |
/> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два доб |
ем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом бе |
беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне |
Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костиј |
„гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао са |
занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава је |
к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене вел |
— где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — |
т.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и |
ланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек |
д ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њег |
Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} |
епо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у л |
од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} |
то беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир у |
исни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је по |
ако се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</t |
рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини |
и ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, |
кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - |
и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне |
ину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — |
ога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb |
целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — уби |
не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапуто |
ну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Ус |
ола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног ра |
ика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем с |
{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и на |
а кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и С |
ђаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она |
ски стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори ја |
хотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитат |
то пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш п |
де помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с |
{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све л |
{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњеви |
ојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао л |
а ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све. |
спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одгов |
н.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} |
осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафан |
ђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S |
поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар биј |
један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се |
ше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрс |
кну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобо |
олико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела |
Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дођ |
као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — |
талу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И |
ају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало |
лијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало |
ила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду |
а нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме |
pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S |
је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божј |
тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху |
жбе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од љу |
биђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газ |
рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осу |
урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као |
у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и о |
га крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из |
у је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,' |
миљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад |
one unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано с |
ти продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p> |
ез разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да |
поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — ка |
, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му с |
Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> |
истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве пор |
ва.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црве |
спод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тв |
нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога ј |
n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone |
раше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој ка |
п Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S |
а је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. С |
на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозо |
е речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што ј |
необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожма |
ле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, |
Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један с |
а са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџ |
у, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Зн |
куд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би пок |
— и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и н |
да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, |
</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>н |
ици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на |
му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, |
n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала |
ка мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без |
а радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао |
Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, |
е.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја с |
што од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се |
раво по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник |
морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога |
о.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је с |
и, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не т |
гњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај |
се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год св |
9" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, |
о застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? уп |
, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто е |
а да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист |
а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело |
ба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави |
трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не ви |
гијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онак |
itle>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде |
ћу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече |
акву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се нас |
д гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана б |
ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Ја |
сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, по |
је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они |
.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n |
tle>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се |
кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово д |
н тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су ч |
да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И |
, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — |
с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карт |
је човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не пр |
дарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не ку |
пијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, |
Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на |
за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше по |
че ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох |
је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Д |
..{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати с |
Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, |
{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{ |
S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Јед |
о ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, ка |
у ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разуме |
а вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!... |
олео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с |
и, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне оч |
ати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капе |
а.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имај |
ије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена. |
ше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{ |
а села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из вароши |
ва недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а |
је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} |
ило одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ов |
господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, |
да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога |
велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш |
>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђако |
обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај |
{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачо |
гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газд |
. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој гл |
нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су |
ку слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква |
остивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Зла |
живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо к |
с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најни |
</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p> |
/p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило |
них домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара в |
мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек |
ко се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, в |
199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И |
Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле |
манов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До д |
кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти ма |
већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то б |
је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у п |
се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као |
самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац |
дела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би |
.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пет |
м броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелиј |
а.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до |
очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:< |
тири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да нек |
је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео ре |
зрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала |
ади да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас ч |
љини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као |
је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац |
е, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, ал |
арку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, ок |
о мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се н |
као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А њего |
црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="3 |
руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало |
о страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико |
а све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капета |
е помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак |
Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Ву |
није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослу |
Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — одне |
штеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном |
талих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога |
читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се диза |
мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто |
д њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи: |
ови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премл |
n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>ве |
оче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</tit |
е куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељ |
изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у оп |
наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује н |
пљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> < |
ам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право |
који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Ми |
едњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три |
</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз |
рди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће је |
дну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али |
„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлете |
јим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је |
ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је |
који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је н |
p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда |
да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, п |
ло жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас |
Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Ни |
не постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар |
о уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се с |
p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело с |
чи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања |
али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има |
а хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га |
а ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} |
јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да |
и којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам |
— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучни |
лан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по на |
а, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило сва |
... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху: |
Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капета |
Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Са |
а ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад ј |
исам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 |
ноћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S |
та Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у ово |
би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми |
S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а |
оде.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да |
ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађал |
аки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно ос |
а бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас пра |
троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Бриц |
Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, к |
а су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им пл |
зивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда |
баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p> |
Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} |
осле десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешт |
огли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту |
вакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићен |
сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вић |
— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— |
овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетат |
ика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је |
, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казив |
.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти б |
смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу |
S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subS |
после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде |
ет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек |
о лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У м |
би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у сл |
ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ |
и канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим |
река распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу |
перила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на |
сењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришт |
а не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>О |
а чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили |
S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> < |
ва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала. |
грађује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p> |
би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се зар |
избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах |
ако би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам |
сто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натов |
о предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што |
је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ м |
није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпа |
то ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, |
противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за држ |
итече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одист |
арица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на ов |
} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од |
се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на |
био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit |
злику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" / |
о би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео р |
Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин... |
уже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, ве |
е и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не |
се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као он |
клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурен |
а опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђе |
зрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том |
дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензион |
оље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} |
л, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је о |
тар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника ч |
черали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би |
ија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема неч |
ли ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је |
му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— |
ло би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ |
у треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја |
тељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула |
око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његов |
пску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!... |
де Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} |
ад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку |
штанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан с |
опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} |
тац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у |
стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, к |
оју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио |
p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и п |
случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> |
је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
е полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну г |
говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово висо |
е год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пе |
скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни |
есет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и о |
дине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} |
ио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чист |
јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као м |
нати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у н |
есницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу |
им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то в |
ико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоу |
положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајни |
кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, |
мео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао коли |
тити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и |
ико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мач |
..{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једн |
н старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p> |
снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата луп |
а спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — б |
е то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слуша |
им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би мог |
ешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би |
о скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу р |
чети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би |
арод у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, |
а, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве н |
х и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па п |
беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по гла |
главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви зај |
; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље. |
је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} |
ади како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратн |
овој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>Посл |
ајпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb |
нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с |
на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искуп |
и народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:< |
за на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p> |
есрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила ни |
ло душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сат |
и тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му |
а није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад |
Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, пос |
у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и |
авини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безаз |
имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помоли |
би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се неш |
ди.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.< |
кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у со |
у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се к |
опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да |
ао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доц |
ћута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирта |
а га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; пос |
поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — виде |
ку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак |
>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— |
тане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио б |
огате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за ста |
ије угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе |
</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А |
е и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату |
ака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — ба |
тављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам он |
јама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о т |
даред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да |
гурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што |
о због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p> |
о — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се д |
зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први |
или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође п |
у одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, |
заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, |
ука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да ос |
двезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују оп |
иста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржиб |
ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на коле |
а, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и мног |
ли печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај |
на је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, |
<p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За са |
то.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завирива |
стију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S |
, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, по |
могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="su |
а.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Нег |
а, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p |
Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад |
, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не реч |
сандар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — бил |
пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај |
и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата |
А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... |
ку народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, |
одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице под |
е мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсе |
ј потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и ка |
.{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довија |
о мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети п |
ху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје |
авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Сре |
е морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна |
S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба с |
; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и |
и. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="chapt |
упежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш |
оју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — с |
. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, |
пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их ст |
ила? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> |
то је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који |
Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n=" |
обручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} |
ом ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је |
80" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила во |
ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псе |
а сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSe |
а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="s |
ара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред сами |
ије могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... н |
на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћ |
дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добр |
одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово п |
Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом ш |
Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој с |
Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — сед |
оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобо |
.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Ова |
ишта ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека |
ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану |
ко куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није |
у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београ |
ао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а как |
/></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и |
да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања |
Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју п |
их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што |
само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жуд |
То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђ |
јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед. |
више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обр |
претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра при |
на, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом |
далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а м |
г пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Бе |
један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко |
ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу |
садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и |
<pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих |
нуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S |
д себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чист |
> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледа |
у и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти ј |
долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно |
рокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом в |
закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами неза |
кругу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да при |
огледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и веру |
они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо |
} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" |
овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано з |
{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда |
сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда |
сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан |
лева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана |
сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из |
оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задов |
и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је т |
али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно кој |
и, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако |
нији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Ам |
сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка |
од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу |
S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Чит |
нцуза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор |
Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица |
title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни |
столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина пр |
так.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш |
<pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И |
рила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли |
по да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам ода |
примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он |
а, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Н |
ета у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} |
{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљ |
алеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да |
створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме о |
осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао |
S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у |
иља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па |
год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, |
ве муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац једа |
утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори |
ли да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао у |
ап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од две |
све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових свед |
ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео из |
а и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.< |
и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио |
ише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="sub |
езекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није. |
д некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се |
кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и |
ивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да д |
осао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златн |
шина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <m |
ни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно. |
III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мо |
хватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ |
овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав |
вити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране поле |
су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је |
је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — до |
а пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побр |
ишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности |
по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> < |
амоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније |
— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и |
ом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, и |
м? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је на |
илијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а |
Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њ |
ине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову |
{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је би |
твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене п |
се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће ре |
енце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних |
адзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин прист |
спод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к се |
божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казива |
ујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за аван |
и као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> |
одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особ |
о на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и разв |
а био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone |
ове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ ј |
, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је и |
колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујем |
као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћ |
ини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу |
..{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, реч |
даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title> |
онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један |
.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — |
чи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој |
{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> |
ет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо |
а укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после |
ије за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши с |
припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича |
теник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о |
{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па с |
то се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ |
имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског с |
ење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје једин |
нуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? |
лу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да |
икалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би |
о то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ј |
ндару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније т |
буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Р |
мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S |
матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на |
све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у нека |
га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека с |
Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха |
великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно стари |
дна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У о |
а, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Или |
и држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели... |
нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соб |
беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија |
изнати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску |
руго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану |
ма драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, о |
ара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу |
мех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, |
је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина в |
ај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио |
цем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није |
био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овак |
ожо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по |
је салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} |
а га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— |
урчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кец |
ало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прсти |
} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах са |
. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— К |
зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> < |
ву, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђ |
...{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској... |
признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, з |
— сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао па |
у лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од сво |
{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{ |
е за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп |
трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао |
неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју |
у.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ов |
у браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су |
м се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чин |
еограда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали |
плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја од |
а их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре |
поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачк |
тио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпа |
а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрика |
вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп |
p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Чит |
алуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек ск |
икрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре т |
ај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихв |
о који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако ра |
од.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта ми |
ахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но шт |
Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било |
затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других три |
похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека пос |
сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не |
у, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкар |
ве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, |
начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говори |
ио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се виде |
у чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и не |
утем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као о |
се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{ |
...{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор |
вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не |
в караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаш |
о у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одма |
шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом |
он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улог |
се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што |
рим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} |
је своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је ви |
аменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли |
е осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. мини |
ме и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре |
} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се д |
у не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док |
ога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њег |
век.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај с |
е одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од в |
повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао д |
нски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је б |
је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге р |
жица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула |
у је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича |
ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио |
ај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он неш |
њем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S |
и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књи |
оји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надни |
ретресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у вароши |
авили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошап |
нако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више |
нистре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у |
и беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p |
то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! |
рника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више н |
мим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је ј |
чкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је го |
е разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недост |
о реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвал |
Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља слу |
вао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p> |
ројко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни млад |
начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, |
у. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до |
кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p> |
а Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Пав |
у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар |
....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био једа |
врека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни П |
имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио |
це био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бо |
реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја в |
иће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом |
беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем д |
„<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико |
у.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она нес |
дао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на веч |
ачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што |
и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице поша |
криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин дла |
спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ |
tone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од |
он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, исти |
ма беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б. |
ога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бел |
а искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био |
у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} |
и још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боц |
ародне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> |
да у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Р |
о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и прес |
ри он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{ |
кли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.< |
ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две пр |
стоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p |
и школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, љу |
чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не бу |
оји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSe |
њачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старо |
пити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, |
"66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар |
ас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="1 |
Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то инт |
ас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање какв |
лук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кул |
ас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је позна |
борници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село |
мремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ глед |
апредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити н |
>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{ |
од те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада с |
их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога |
ати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) |
у, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду |
д још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као |
класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло оп |
енога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> |
прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико |
у снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, ка |
а вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од п |
елика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног. |
ећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
и....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="sub |
И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу |
p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Ми |
очила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} |
ло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> с |
рко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је с |
В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у ов |
о све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А п |
лу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, |
ој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацим |
а — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је чо |
штину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Ф |
итрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величан |
и више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети св |
ати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре |
али — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</ |
коравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али н |
еда сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће |
жељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је т |
} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима |
своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам |
и угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p |
ћури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по |
би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов |
код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> |
ко стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем слу |
старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја пр |
морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити ма |
више и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с |
кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А |
Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} |
ма признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је пол |
чера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да в |
{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Фе |
. сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да теле |
овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</ |
х му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледа |
га путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити |
{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен жив |
и <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у |
е ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А |
они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп |
кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промисл |
зјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три пос |
.</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угост |
после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{ |
рви мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле бе |
p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за наро |
е ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми |
ва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се |
} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити м |
њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, при |
што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго |
г вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, |
нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа |
Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем |
у овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде |
о она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{ |
S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, н |
ас пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове про |
пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, ве |
о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, пр |
} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског |
бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му ср |
дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, к |
ће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бог |
та срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда |
опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш ж |
> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} |
и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „ |
пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С он |
ас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ов |
рму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А за |
го.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли так |
ишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} |
</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> |
маца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој с |
тле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Кар |
им трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљути |
Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од |
.</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у |
</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно прене |
кладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, св |
зати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јолови |
ак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће пока |
припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, |
судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, в |
unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам с |
коме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То |
капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, |
министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, |
...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа г |
>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећ |
све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изе |
/p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше не |
аника.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда |
ана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћо |
еговим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSectio |
и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{ |
т онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та и |
етови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, о |
што у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нар |
ели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало ста |
је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу |
е један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један ла |
у се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изруч |
> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори |
оном Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> |
јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било |
више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад сл |
хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет ка |
учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Је |
ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— |
ио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти |
гласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево |
ије вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, |
а моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! о |
тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих |
Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} |
жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада г |
.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке о |
Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повик |
оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му |
је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти по |
е он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад |
дети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш |
ак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух |
м за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак |
главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само |
е, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у друго |
г порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже ме |
ам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја |
се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зе |
олитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда свод |
Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} |
п не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он |
лаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Ј |
г радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у ме |
разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још в |
ор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Нем |
у чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанск |
е.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, |
овске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам |
аметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену |
?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто |
и поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бдениј |
ок му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био свед |
ој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, |
обода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје в |
а, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обич |
некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крва |
не? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} По |
ојом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, |
јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не пром |
поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гро |
Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови |
Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Вазд |
рње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном в |
е се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине |
ји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тиј |
</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{ |
за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.. |
е мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандуча |
оше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да |
оскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} |
што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилов |
радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни |
{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице |
— то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, |
и обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n |
би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима пра |
оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Зн |
о кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си |
виш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} |
арао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом з |
ка нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поз |
је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо |
шли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану |
ека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по т |
их царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука |
литву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знал |
ц, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само |
оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње |
325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добр |
до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа мир |
а вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом с |
попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију.... |
247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Та |
ер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио |
а.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у |
упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српск |
{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ј |
еницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, мо |
} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши. |
Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{ |
исокопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију |
спијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> < |
..{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом |
до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево сл |
; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" |
</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу д |
о али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам |
је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени |
ице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повук |
е крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога П |
рата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту |
мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице |
} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или |
се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле н |
воја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам ј |
а, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за т |
еднаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку |
некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беш |
ма — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <miles |
ма.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли јо |
и безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари |
ком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од |
ом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он с |
врек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упи |
, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на |
весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Ви |
т у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе једа |
— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу нат |
вимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њ |
рштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Ост |
— то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али |
као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p |
предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септемб |
lestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети |
шна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и нево |
на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити за |
се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несре |
ара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б. |
ким гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али |
ечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су м |
pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чис |
ицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150.. |
тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражит |
где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку |
а на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено не |
ворим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четвориц |
.{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који |
грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја |
оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо |
ти уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо |
тао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друшт |
а ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само |
<p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудро |
нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како м |
анику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не х |
тао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем. |
ли.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p> |
>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми |
i>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да |
46" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понека |
ије, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, |
азобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека м |
човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Сте |
азвуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у |
моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима |
њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> < |
о буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уред |
нај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађ |
онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жив |
ти у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очи |
х очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опаз |
<p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо. |
капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога зна |
ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{ |
литве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христов |
полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад оде |
дикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак н |
т заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га по |
и указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли |
чајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p |
ла, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све |
<pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p> |
ли нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд. |
од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа |
рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} И |
ечи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа |
раниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајц |
ече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, |
оји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он |
ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено |
јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фи |
ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом висо |
м и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена кле |
же ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, т |
<p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{ |
за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и ово |
S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} |
аша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари шт |
у карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим |
о год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да рече |
ан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да г |
аљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако др |
{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе го |
икаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере т |
настира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова |
и поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја др |
капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно д |
ре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате |
етим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да |
у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше ду |
р они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њим |
дбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за То |
ошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’ |
покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног д |
мо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као |
е Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чарши |
ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан чове |
аслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, ста |
Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам п |
кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима... |
Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... |
шћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, |
.“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком |
дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да |
није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре н |
ник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне |
би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало вод |
и, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта |
ута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Беог |
се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море |
петан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми см |
глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, |
њи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска с |
гаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад по |
иру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, пр |
ма, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали ма |
обише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру |
чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами |
о испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— |
а поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледа |
певку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му н |
авац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одг |
а учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Б |
една!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p> |
p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— |
ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане н |
</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало з |
грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отво |
Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одб |
{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми в |
инлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" |
и себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седи |
капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се |
ем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пр |
, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај |
риметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо ст |
ко школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ак |
о је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда мас |
нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет н |
конију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим |
једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, |
с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврн |
аре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче |
је се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити |
уда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, п |
{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p> |
а обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини |
а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одгов |
да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за |
аскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао |
ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмет |
тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кућ |
збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би |
желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, |
, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после нећ |
Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за уч |
— никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из к |
викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што |
33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад |
Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на |
е неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље |
ам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чу |
тво...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши моли |
иста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па |
чарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештено |
е како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи дола |
полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на ду |
e unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као |
ајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо б |
ју — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рек |
најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те |
о је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заје |
в онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и с |
ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" / |
> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> |
/p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била |
и — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" />< |
ечасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ ова |
ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице тр |
303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Н |
— помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешк |
сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољс |
ас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: |
ве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и |
загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она |
ај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао |
здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја |
ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он с |
ужина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, |
} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надок |
ука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} |
.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> |
овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узви |
е по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они н |
о.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га мо |
егово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже з |
еде кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила к |
ирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озби |
в не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине |
знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане |
змучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушен |
кну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај |
а живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици |
b n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештени |
што почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> < |
излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Т |
ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам |
се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у каф |
{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> |
вити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S |
Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај ку |
ког Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народ |
Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио |
је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумара |
Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о |
честивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово |
у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, ве |
.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиро |
него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као |
светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г |
ена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде |
цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда |
ако хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино реше |
роткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио оса |
поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо поглед |
турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, |
етак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и проч |
аки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су де |
оја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напр |
би згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим о |
ог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих.... |
но сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рук |
Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> < |
њаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине |
ар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у о |
је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, к |
када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у црк |
>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и |
ubSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели |
ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шт |
ан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на |
t="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештено |
рене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично поглед |
р уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли |
а збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њ |
ш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у |
Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се |
} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S |
? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капет |
плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога |
ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <mile |
кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, ш |
ће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, г |
, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе |
— док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још |
— тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади свој |
ку чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђи |
ш смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и |
њива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику. |
и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на |
крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком о |
остима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ниш |
би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерат |
о примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} |
и га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било зг |
е почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они к |
више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад да |
зе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч |
S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дук |
нам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени |
{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата п |
Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвеза |
ду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какв |
ну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем |
тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је |
н мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо |
к уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам т |
— ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и |
и да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољн |
г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога |
рдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима ис |
.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш |
.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала вра |
S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> |
Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на з |
ваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други |
Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мо |
/p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти зн |
руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених с |
<p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" |
о уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} |
ред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти |
не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срам |
у ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири |
ју садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се дв |
ешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бо |
а Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну |
златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, |
и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору. |
етан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ |
ају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{ |
алију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет о |
дговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
а тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила ске |
Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не зака |
а, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо |
га ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да своји |
, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Ф |
раги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми |
п’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи полит |
а рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао |
што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, |
} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвеште |
, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они ј |
ло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} Т |
бом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађа |
ком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повр |
неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас оне |
ану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него |
браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> < |
гла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто да |
још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још н |
ену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој с |
, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља |
оју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај ма |
мам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протека |
ше.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и |
испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајс |
а — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отвориш |
једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се |
>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп. |
аде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће |
ука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно |
ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и ста |
ве једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаш |
у вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћа |
наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и д |
, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му |
тиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводо |
би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је |
реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} Т |
извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, |
сти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати |
е постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постељ |
е <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по јед |
, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио |
што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и ушти |
наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} |
ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није |
о зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице |
било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С то |
а примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа |
е....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, ст |
е само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не изб |
није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од го |
и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу. |
it="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, кој |
></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Ч |
век собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} |
ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и |
нда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу П |
око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало |
<p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој пр |
S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах пр |
о гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакв |
затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} О |
пшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински ста |
ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево |
="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој др |
и речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је д |
ово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетно |
не по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело ово |
којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између нар |
од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} |
ћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као с |
ада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон |
га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину |
е крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег бело |
p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредња |
ти, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од глав |
воро — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар н |
анског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунс |
.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се пок |
Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба |
усије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових з |
{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, од |
наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један и |
си на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео |
, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљ |
.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао |
, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока им |
ућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година |
ри славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад |
<p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога зна |
м коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој |
бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује. |
те нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала |
вац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац б |
.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и |
а, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. минист |
је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога с |
асин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> н |
ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота |
тео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо уч |
човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оп |
младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су зва |
ника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> |
к иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао |
ата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од |
ли би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео |
рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја о |
мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S |
НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type="titlepage"> < |
д би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла о |
ет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је т |
езаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; н |
а, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красно |
а овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога би |
сле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе |
ио некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама з |
ићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бо |
Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине |
је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маков |
, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабасте |
а тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих к |
лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојн |
ешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нут |
ас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка. |
едњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте |
е и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устура |
ранци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да |
грабити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на ду |
и то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести. |
/></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него н |
ечивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="15 |
, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са |
а се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће ж |
ите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах н |
вога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана п |
S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско |
ити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али |
бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У ман |
у ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео п |
нцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива |
Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави п |
е тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику н |
<p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик у |
е у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су дове |
ав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Тво |
ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{ |
</quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци да |
— тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и ка |
pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова не |
ужити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не |
ћину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце |
рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње |
х жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдари |
свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобн |
опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени |
и игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се |
<p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми сло |
сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као |
Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови |
о....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафан |
ме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће С |
ас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко с |
— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> под |
осто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{ |
тлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећк |
народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускоч |
фетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзигра |
ља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — |
Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{ |
ако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да |
устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да зави |
е ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно |
ста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што |
p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њи |
о га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p> |
а, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!... |
а — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, она |
е и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка н |
рши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опро |
ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ј |
лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја |
на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо бе |
, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одг |
смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главно |
— има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи |
; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Моск |
јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смир |
<pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, |
наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штам |
ли?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да ва |
> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве |
ећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у |
из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је |
ну трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни с |
оче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се |
</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n |
ју и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је н |
асо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему в |
— доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурс |
та маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и кит |
сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те |
жу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом |
у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обој |
то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодб |
друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га. |
{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што |
ва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног |
</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> п |
ка је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за буду |
лизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше |
шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдари |
/p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки |
е о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брд |
пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и н |
отив Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку |
одно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево њего |
че које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— |
инистра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S |
вао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— |
и поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнул |
чи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао |
> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, по |
ше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, п |
ку — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава |
ње, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенк |
нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на |
реска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{ |
ска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало |
bSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Ј |
једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два пр |
оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунар |
олне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом |
није, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.< |
<p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У |
по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђа |
ошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом г |
ежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, к |
>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, ни |
" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто |
} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Она |
собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је би |
е што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не |
ека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помен |
кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> < |
карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекн |
Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али с |
су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се свак |
ем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А |
а њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином |
му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} |
ворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе и |
могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да ов |
свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се |
је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном б |
} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јол |
вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; |
важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте н |
а на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, бе |
х.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео |
Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S |
т осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.< |
тко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко |
тимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће |
!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на |
Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Зн |
нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их с |
би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пља |
имедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> < |
погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од |
ђоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на ча |
и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Н |
уле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу д |
деница меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља н |
има.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној |
че да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној. |
у ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либ |
ш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p |
у.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{ |
повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио гд |
.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Ост |
еђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>М |
и где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напред |
о је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџиј |
о, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово |
p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узи |
љ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вин |
ти, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти на |
реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газд |
рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе ч |
сти...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Б |
ар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећн |
...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има за |
же ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit= |
p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу |
есе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прош |
нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што н |
зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка. |
S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалит |
> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> |
а вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља на |
тина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и но |
цараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон |
д узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су б |
се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Мла |
д нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не |
Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта и |
же и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! |
Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо |
ио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попин |
бује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није м |
удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх |
отивника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да о |
ркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Жив |
вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и ме |
о, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу |
и се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је |
Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће |
/p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је о |
ац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, а |
па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош |
људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тог |
ма које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p |
Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— |
вај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, мол |
некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ |
одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{ |
и.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен се |
ion" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S |
2" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сва |
.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш |
лобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше ст |
су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој поси |
>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу не |
<milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гу |
<milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га |
ку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на |
— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане. |
до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог х |
па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало заст |
се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело с |
м Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{ |
ла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом |
еђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна нач |
а тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не т |
ла чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</ |
>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула... |
} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто |
и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње ра |
S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међ |
ко његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече нека |
око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> |
S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло дон |
S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — |
његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> < |
окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних вр |
издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он |
дноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен из |
већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ |
и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не од |
егде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрче |
ни други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кре |
као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад сто |
онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не з |
ну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жа |
се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у |
огледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а з |
о ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под |
е, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Са |
ну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с ради |
и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отовр |
ш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не зна |
је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита |
испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какв |
с православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независ |
ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а ко |
о.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пал |
ужи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне на |
а овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и о |
и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и заним |
га блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што |
улов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, |
ућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих |
, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је с |
ју се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва |
воје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и ме |
едам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за ова |
почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас |
„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски канди |
} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је |
а...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом свето |
<p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где |
и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те ј |
м по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и ви |
мо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће би |
би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет |
> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да |
а; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантн |
и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама и |
а Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, |
видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Ср |
ра и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради |
у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију ос |
} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцегови |
традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до О |
ребала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:< |
ева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.< |
овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дн |
жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани д |
} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече уг |
а деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде ску |
бедити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни п |
и напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће |
труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај пор |
основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавс |
у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом ц |
{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене |
да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводоља |
онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, |
е држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја |
инило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после св |
чки оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а |
ма матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошн |
/p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде. |
ако треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, д |
и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна зам |
зме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>. |
<p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, |
упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А |
Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не |
шћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена пр |
од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити. |
ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда |
те какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} |
ајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би |
ту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јол |
ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће ава |
о далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви т |
обедимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с та |
ије био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb |
адрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што с |
ца Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ам |
ето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n= |
па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и м |
ржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци |
тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на |
није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на |
свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и н |
ин говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад |
— мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се тр |
м драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> |
.{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га |
спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} |
Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао свој |
а свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она |
е зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; |
им намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете плат |
а, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Б |
м ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину |
аква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка п |
право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја ника |
и ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађ |
ише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи |
села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита пр |
буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и за |
дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он нај |
уста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све |
ворио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро пог |
у били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они |
родног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, ка |
о питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и зап |
над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Сансте |
шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — |
е непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Ж |
било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се |
остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, ал |
здо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с т |
>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у |
док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригурку |
.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стра |
ароде; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се мо |
.{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепет |
То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="7 |
Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све |
хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће |
ајпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људ |
и....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....< |
велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на полити |
зе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власн |
ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најп |
да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<ti |
} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да |
ао подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.< |
е, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула. |
положењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан пр |
один, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се |
положењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Мла |
p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад |
ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> |
т од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи |
врек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идо |
ута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је пр |
у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја |
да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и |
аља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког ли |
в њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, |
Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} О |
м, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате... |
е присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три |
нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо п |
ци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штран |
А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што |
тампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишње |
догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{ |
па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још је |
се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећ |
<p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, |
м г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен |
радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Чит |
pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Госпо |
глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у је |
место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на |
гове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, ил |
најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само |
адите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то до |
е ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> ниј |
хија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад |
tion" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отр |
на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога пр |
летој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се ка |
а свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p> |
м је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобн |
њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да |
три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> |
ле овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву зе |
ћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама |
итоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па о |
о, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који ј |
S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те и |
.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мај |
се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им |
етан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо је |
овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај |
то слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало |
Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и ов |
о рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</ |
понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћ |
о вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу! |
тиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније р |
ју међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покру |
Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те не |
ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> < |
она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} |
оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ је |
чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S |
противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда |
адикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише глав |
о до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— А |
болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш са |
истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведо |
та ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> < |
мо онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да н |
лите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани |
ну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а ску |
у нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док |
е на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језик |
а били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове |
ало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се |
се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, |
ак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је |
..{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту св |
— Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и пос |
екула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној св |
кула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти с |
е нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којече |
речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђи |
е!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу пл |
ењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих дру |
ан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има в |
жно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се |
п.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, д |
мислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се |
у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но |
министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово |
нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је |
миј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао |
се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јаг |
— гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашће |
ј друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’ |
а што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Р |
а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми |
ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут.... |
косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, |
ипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се о |
ви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ ја |
је сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад |
нова, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам |
езао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} Т |
им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити др |
а који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара наш |
и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Бри |
ва и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдиј |
мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде |
{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} |
истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су гор |
упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто |
<p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то |
као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна |
а о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе |
тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да оног |
али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипа |
— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ М |
алфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене |
већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна да |
св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како тр |
манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— |
прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и |
аука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — |
!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отв |
свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <h |
о преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а |
Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слуша |
мију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{ |
ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи каз |
е њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од |
— не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве с |
е.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене |
роз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— М |
ћини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="36 |
ате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим |
ијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја г |
сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} Т |
Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} М |
о је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да |
еч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мал |
мити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми |
о имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио с |
Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборав |
е нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — |
они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, |
рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
м дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље |
ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја ње |
Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви |
били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода |
е променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог о |
у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудн |
начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам запове |
p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора |
воје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме ниј |
о дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је сам |
човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите. |
с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> < |
и, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узви |
S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео |
.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и ма |
ским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за |
сто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{ |
народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, |
<p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!.. |
који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижа |
да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, к |
Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори ка |
о да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друк |
лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трк |
Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу в |
жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p> |
, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, д |
S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на |
У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране.... |
{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — |
ије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац.... |
и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, бог |
он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацил |
деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p |
о да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подоз |
војој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш |
1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима |
екло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису |
сподине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није |
итам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— |
етљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p |
ини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеј |
је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. |
!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p |
док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло бр |
ни моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p> |
обани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из |
</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, бо |
јој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погл |
лика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак |
} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет |
ке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чла |
и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет в |
говориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но в |
Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла |
и сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе |
каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p> |
га вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да с |
во на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја н |
и.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<t |
о церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како о |
ју судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није би |
калског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински диј |
кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не мо |
нице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао |
росто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S |
опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{ |
С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда |
<p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" / |
Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази |
е сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — д |
ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Бел |
о и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо дове |
ће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} |
ри радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише |
ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p |
сече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао са |
није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до |
<p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p |
ква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Т |
, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном |
на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па поче |
а ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћ |
а према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као д |
та и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели. |
p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} |
изну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} |
ре, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући |
то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећем |
о ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду м |
де му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Не |
харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продер |
еш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скид |
дравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет.. |
ику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Сув |
да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи з |
ке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут |
уклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима тр |
за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете ц |
у и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њ |
е знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани |
и чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сирома |
то говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} |
р....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S |
је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бел |
губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске в |
ити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, |
то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле ма |
аша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— |
те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском |
ува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја |
>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га |
идиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p |
о да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он |
чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, |
} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славин |
е рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ро |
замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} |
Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије |
е ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно ј |
силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагоми |
луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле |
.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они јо |
.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина |
тана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само пр |
но писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отв |
ну? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима он |
о сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, д |
водол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, |
чанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо |
— — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд |
за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни кри |
задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по |
го....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па |
лски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Ви |
вле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би о |
ђало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале н |
<pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван варош |
"subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} |
/> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <p |
о ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone |
unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људ |
што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p |
ка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сад |
ак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забр |
а је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — |
а је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати |
а дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда |
ше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан доче |
а вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених дом |
их села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштов |
бу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он н |
</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, з |
<p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше м |
м овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!. |
ишта ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно в |
а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Ср |
напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље има |
— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја |
га буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за |
ерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ет |
ло да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није м |
зао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас |
поменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће |
јој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је ра |
м ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица шт |
че неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал |
и ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала.... |
бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи о |
познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, б |
</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници. |
ој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — б |
а ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако |
али намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.< |
S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одми |
анцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало |
де лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и о |
де лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и о |
знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну |
ам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</ |
ва.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”< |
?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога ос |
сподњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> < |
рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} А |
овора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И |
лази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свак |
ене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разум |
А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће |
д се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојиц |
нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, |
м и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај бе |
, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С... |
ам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мо |
дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, |
<p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Р |
e>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да |
емош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми ј |
по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад |
другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше |
екне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави |
и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељ |
ти свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{ |
о народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — ш |
ок му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још те |
тавио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их ник |
, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу. |
>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></ |
в!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.. |
собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подај |
свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 10 |
!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би |
И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Злати |
ео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опе |
ац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведе |
н данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{ |
чине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво б |
ила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
дућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> |
села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши с |
љ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук тво |
ужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— |
љ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој |
ч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из |
знао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко |
ало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су оби |
није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне |
</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчава |
а забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} |
а.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему |
Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацк |
<p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо |
!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба |
уде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака |
о дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пр |
зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, коли |
заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што н |
ати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он м |
а је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад н |
изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па |
под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно за |
на цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, |
вра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мириш |
оле.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредња |
еднога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — од |
носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим |
ободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери оч |
дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{ |
о, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, зла |
а с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} |
и она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не мож |
мена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у |
едном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаг |
т!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p |
и.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке ка |
а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму |
чи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окорел |
, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш чо |
м су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуш |
онама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он ј |
осподине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не |
с сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њи |
стим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне чети |
Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да види |
сани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредит |
p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш чо |
оме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је |
це на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?. |
ко је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама с |
Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима |
икаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је т |
itle>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на |
54" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!... |
Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Е |
д једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у |
емену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, |
о ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напа |
мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S |
p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одгово |
ова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Сму |
а да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице |
} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, |
труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако |
— пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на к |
одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се промен |
} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајца |
езда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, |
ост и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све |
оном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то |
— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдар |
а два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за |
м, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се |
{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да |
се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два тр |
а каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до с |
..{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, |
6" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад ј |
бро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га |
икала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отвори |
се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.< |
. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, |
аше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не м |
ад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замо |
мном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Ку |
а замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n= |
стор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Ка |
ви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“< |
чи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама њего |
ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, |
отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— П |
} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и о |
е пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно уз |
Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да |
рпско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони. |
ана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, ч |
ом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из њ |
лим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — |
, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је |
тирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до про |
јим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а по |
платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те |
ло 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опе |
око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских бре |
али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна |
а сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, |
а не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен |
...{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> о |
од мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n= |
ковина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да |
на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар з |
вања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српски |
за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима годи |
мо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо |
ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се ка |
могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлук |
уле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а |
апетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p |
узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} К |
за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија |
ако би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у оч |
мукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Ф |
ив не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини п |
о управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема |
м је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им |
уги не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а |
Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве ур |
„Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{ |
су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутор |
га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И |
ах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на |
мо проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би г |
доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и р |
о Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма |
Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он |
ош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit=" |
тво и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог ар |
у сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говор |
би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је д |
цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, вел |
е неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробес |
ла.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој пр |
тили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-зла |
Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" |
е чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцни |
цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега |
е на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго.... |
чем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како |
ришту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба т |
зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и о |
огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом н |
уди, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња т |
>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти би |
ене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти вена |
ра не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ — |
све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљин |
ени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18 |
носом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично |
енска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле |
биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читав |
ки стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге св |
она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш |
.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се за |
кано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепа |
.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата |
ати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повра |
гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом |
ка, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мо |
посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се |
немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интер |
b n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити јед |
даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад с |
, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала |
е Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахну |
берал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озб |
љокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њи |
и су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је |
чки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима ниг |
ном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на |
о они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{ |
две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи с |
а и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрм |
е, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заран |
попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако пола |
синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више |
рупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свил |
главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, к |
га света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом прил |
зору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њено |
ху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенба |
шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, |
одо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свак |
рве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он б |
кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо дов |
о свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, |
ма, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој вар |
уге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи |
рио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. минис |
м хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он |
са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један |
{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb |
та сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше |
ем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад к |
у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} |
Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} |
олину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријате |
оже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> ми |
арима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегн |
онац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожиц |
да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, г |
га пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још |
<p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни пр |
куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом б |
а.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеши |
тно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше нем |
е у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Д |
ој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која ј |
младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прок |
, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Од |
брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Ода |
и својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем |
у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближ |
врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино |
у, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то |
не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти |
дојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче |
мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Ка |
Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, |
каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта |
ло их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити са |
кати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поч |
ко се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео рад |
етити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} О |
ће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени наро |
поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у наш |
ре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} |
вету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим м |
икалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша пар |
с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p> |
ећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио |
о од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. мин |
орне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског |
е но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје д |
има трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с час |
>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила |
кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" / |
али смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српск |
<p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна н |
unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а б |
рашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био |
S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?... |
н другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово н |
дно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком |
ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ниш |
реда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а |
му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па п |
де махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом ку |
вде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагод |
ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не ме |
ао мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пут |
су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна прос |
една на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте л |
Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај |
гао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, оп |
ама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми |
дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" / |
Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p |
на милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државн |
д негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу уби |
арешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има посту |
АРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type="titlepa |
седник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би п |
графија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у угл |
иста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну |
је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n=" |
ш није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није д |
ткала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, |
кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска цркви |
и тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља г |
/> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из |
на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста. |
ину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Поји |
ша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важнос |
... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, |
за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише |
ни, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста |
....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Мор |
p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат дво |
амо оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква |
ајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његов |
љен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она с |
ед оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са |
балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не б |
е и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па он |
" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдито |
ји цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различ |
треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да разви |
шири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србиј |
у Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурић |
о капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, |
се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док |
Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — зна |
знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју |
д за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би |
осподине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?.. |
и кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, |
доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У ос |
м очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле |
селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају |
Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Н |
евац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нем |
сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радо |
иља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник |
само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он |
ле? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сир |
ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} |
год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> |
ворио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекак |
министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то про |
Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" / |
валић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Баку |
се....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да м |
.</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог св |
ли Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две |
тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај |
уг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар |
чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми о |
избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} С |
авом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Ч |
е су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам мор |
им на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...< |
аме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па мини |
.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се |
код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте |
отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани |
е и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> |
чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто са |
а ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!. |
ртом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, |
— час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су |
е хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ н |
о немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="3 |
</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све прода |
д пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Ос |
/p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким |
pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опа |
оту нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се |
ора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И |
а.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој дал |
pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, |
отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зл |
ко са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година |
е заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевн |
<p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} То |
му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени сме |
ала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине мини |
без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објави |
итњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и |
лавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно |
е ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у п |
вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, про |
иста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, к |
као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад из |
у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу ко |
лу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав |
јим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђе |
окта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на |
и св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео |
што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели прокл |
!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прођ |
и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од но |
народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за п |
су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још друг |
акав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњ |
пре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> |
..</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, од |
му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово по |
лан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и |
вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је налож |
ке и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну |
цима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако |
/p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228 |
<p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" |
а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то |
} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на бе |
да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него зна |
д.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних мес |
А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена |
јављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар в |
то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ |
а народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници о |
ије крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају тр |
јлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, |
ца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У |
тимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове |
дина.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно о |
ед момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац |
ри сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заис |
тане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија крета |
га ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да |
пет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим в |
свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогон |
.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други |
на јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на ми |
прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по и |
се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код |
почела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, е |
казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалс |
му покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у вар |
опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним |
ико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" |
а великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могл |
е литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се пола |
а јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила. |
кој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам |
била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодар |
ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p |
ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је |
и су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S |
инету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле. |
ше и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад |
ца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је См |
р и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно |
аси Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђо |
означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао |
у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горњ |
о нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни д |
—</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} |
мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, о |
ки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шували |
и година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни |
на и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да |
како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију ве |
до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на с |
фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{ |
данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збациват |
сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не мо |
> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си т |
узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити м |
лисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се нар |
да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска ц |
, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n=" |
врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као |
<p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко |
<p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} |
поцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосл |
во понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се |
ало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане. |
теван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни реч |
ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>М |
у се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са с |
графом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе пис |
ује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не |
их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n |
а, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као |
е то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи |
рицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — х |
е то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а З |
опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт д |
и заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше |
реле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="su |
обратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У цел |
ок су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И с |
погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо... |
} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n= |
н црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станет |
а је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не зн |
едан век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине. |
у на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости па |
он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем |
енти нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо |
и плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују |
</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде рад |
све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Угра |
ги дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо |
њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначко |
ад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, < |
обро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче |
ави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, |
ца Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} |
за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<titl |
Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа |
Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11 |
часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем |
Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Ву |
анемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „пост |
часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да из |
отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> < |
во је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n=" |
.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридес |
/p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све |
ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} |
{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземн |
на је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке. |
вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> |
е, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српс |
ај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
„аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и ка |
је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те |
та си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш д |
данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су уврти |
тра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Не |
згледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голе |
вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, |
више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Ми |
је још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најт |
на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им |
ревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три |
га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и т |
о одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је стра |
живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> ни |
ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} П |
рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити |
на је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и зав |
, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати |
само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} О |
едуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју ко |
и на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и ду |
Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p |
вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад |
ног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му би |
у — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на |
{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из |
о, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као |
туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти |
оду, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како |
сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти м |
оме братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке |
ина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек |
ење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и |
почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трап |
ашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није б |
у па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, |
ом рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — п |
— — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој дру |
а господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то |
рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устан |
како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{ |
а их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај. |
еве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни |
S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није мо |
одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} |
онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</ |
у делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто из |
мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра |
lestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо ра |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени |
одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се |
је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у |
денија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом |
ку, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, р |
онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; |
ушу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — |
tle>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку |
ти....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Пав |
<p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја. |
и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} |
против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се пон |
колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ов |
/p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, |
ико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све ш |
ива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо |
што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар з |
Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја б |
ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам |
очекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мо |
опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостиониц |
главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским ха |
оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</ |
три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђевр |
..</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планин |
упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— |
n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе шт |
и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како ј |
о дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак |
Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који |
ад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочија |
први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он |
као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благ |
</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у зам |
о дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице |
аније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледам |
ити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с |
и поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме |
е у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да |
редак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађа |
оја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у |
По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства |
а Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени |
} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — м |
t="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p |
ођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први п |
ne unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли |
ne unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечер |
та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отиш |
ilestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав |
неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, и |
писује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђевре |
кве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="sub |
stone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владиц |
ника.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, ми |
ољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога |
<p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне |
... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{ |
.{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати ишт |
пштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупшти |
пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око |
—</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводол |
однијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је он |
P18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по ко |
nit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соб |
<p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми мома |
у дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у со |
ти дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега |
ажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type= |
ер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — |
јаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p> |
од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— |
тицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваљ |
скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} |
нице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSectio |
ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукм |
фане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{ |
иноћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <miles |
у-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ен |
рца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с не |
.{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје п |
, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте |
>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њи |
се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде з |
а забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— |
<p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="1 |
о ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је |
се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар не |
и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле на |
елобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> |
ion" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседа |
unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочито |
а нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја |
Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине минист |
ај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће |
.{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова |
ћи белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, гд |
„Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку н |
подине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, гд |
м се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с ва |
и.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда |
на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с наши |
дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радосн |
у....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити. |
} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="sub |
а иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише ро |
, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче |
ас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека з |
остима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад стад |
м <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавит |
ојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — |
Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим о |
наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{ |
црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n= |
к и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне |
радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад |
међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из око |
јан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, |
окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозо |
е могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три |
еме, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <p |
тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта |
прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се м |
е имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи.. |
p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се |
} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и |
цу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S |
ат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вече |
ма у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ |
ћемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Бел |
би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чор |
/p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="12 |
е, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За он |
да је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула С |
цу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сир |
онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудо |
од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закон |
нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећ |
негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, т |
ти, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву врто |
кој цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="2 |
и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом до |
нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Рум |
бручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа |
је палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију леж |
нало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, |
минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили о |
доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; ка |
ти.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокор |
своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="s |
пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="cha |
лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном |
се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури |
рно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, |
ара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и |
} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> < |
три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру |
ависност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. мин |
ла:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити |
и ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника.. |
бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, ј |
сти, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете |
исли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а |
<p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331 |
црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега |
сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. |
господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и и |
га било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчи |
ече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Руси |
м господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње |
тујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то у |
указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат |
предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна |
ите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас по |
у се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами се |
доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" |
са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је |
ар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па л |
или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p |
је је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У п |
{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што ј |
е, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вук |
дах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситнич |
е, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој |
ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Он |
ч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} |
од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара ш |
ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бо |
е паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она м |
..</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права |
ког другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна |
атима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p> |
друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене |
лова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој поб |
ивници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њи |
бало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша |
Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} |
S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то обо |
} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемња |
апетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ћ |
е не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?.... |
о да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засве |
ад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — бо |
Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља |
одно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити |
ога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Пре |
b n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским |
....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гн |
не, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!. |
оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми |
а напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево |
n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта |
а!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Би |
А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези. |
од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те |
бро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се н |
стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p> |
ад саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор |
!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви т |
м леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У |
жава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун држав |
едним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — |
то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао. |
ацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да |
</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове црк |
Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несрећ |
} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није |
ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Т |
о у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су п |
и.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика ва |
не и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; |
свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смот |
<milestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упит |
а!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му ј |
осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{ |
превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете с |
ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви реко |
ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га |
Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да и |
Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по |
омом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме |
м бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чин |
еко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих с |
, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господин |
/p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио |
лети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што т |
с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се го |
ите ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" |
својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} |
ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда ник |
нија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати г |
"389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви |
у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком ј |
<p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми н |
пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шал |
p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али |
} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што < |
</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће |
а сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126 |
ас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расп |
ому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање. |
>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p |
реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме гост |
ти.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сап |
апутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па |
ду олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњак |
....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Сел |
те да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободн |
} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је чове |
арнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле |
мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <mil |
ијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Ни |
но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле бесп |
путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. |
а језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад |
јежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; |
се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижа |
И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле |
ли кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} |
испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим о |
певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, о |
још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневер |
ом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остој |
већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану при |
ђе Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Руси |
аја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерњ |
насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p> |
т бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош |
че велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се чове |
ити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се из |
даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље |
ма више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депеш |
ише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу д |
та, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, примети |
е у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога ме |
S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста |
доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима ка |
ивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати |
p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој |
тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти ба |
ог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш сврат |
неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је н |
е ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће |
би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата |
о класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове мо |
истаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио |
можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на ист |
опрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} |
миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођит |
о би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' в |
ви.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тиш |
пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{ |
осао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и |
е бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појм |
у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом |
бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} По |
гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је мог |
дна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p |
се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од м |
ам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је |
еша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он п |
дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила |
и „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли |
еника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како |
латиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило м |
...{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни |
ладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко |
lestone unit="subSection" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорил |
о ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, оз |
е на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту. |
не!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох по |
/> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, |
еоград, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их |
} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема м |
прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео |
хну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што по |
срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псет |
ипази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев ду |
глед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љ |
своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост њего |
си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за о |
/p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опклад |
теља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ра |
вој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p |
божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђен |
{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} |
рао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад |
ачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их |
Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Ос |
зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је |
и.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка. |
нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победит |
полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у |
</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— |
} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговор |
/> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S |
рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметић |
јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га ма |
је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао |
и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /> |
н је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S |
белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, п |
ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара |
ати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих |
хвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матор |
!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, о |
ошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео б |
веће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, |
пама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанам |
вар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг |
ла П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред |
чно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је |
а нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама |
проходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, н |
у: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче |
Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је |
ведају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћ |
лу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви |
да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ј |
n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеник |
ле два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшир |
што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.< |
политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, |
ора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— |
једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарц |
радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријет |
у по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, |
ребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има |
ремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске |
мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и |
о неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се |
шне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој |
ј како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, т |
даје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мо |
анцуског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда |
/p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај на |
.{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полиц |
огледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p> |
е није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, |
мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих |
зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред |
вали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном д |
ат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју |
у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - - |
/p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула |
ему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи |
и пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мисл |
на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што |
око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова т |
вно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он в |
карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани |
.{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток |
ом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу |
ду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису |
доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p |
чију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!. |
ај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p |
Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског муче |
собља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око |
био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећ |
а, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{ |
спребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем. |
те били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упад |
розора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, ма |
озора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, |
Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p |
куп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки |
згледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да |
ам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде о |
>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта |
нути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те поб |
договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb |
је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“. |
више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} |
нутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну г |
, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао ка |
<p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="3 |
какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умр |
е ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи љу |
>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти вел |
у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вра |
погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <m |
карева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нис |
их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи ви |
и — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пре |
је на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. |
и....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати... |
ти овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до |
ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви |
олима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда |
ија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за м |
Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не |
за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакал |
горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среск |
о зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по нар |
p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год |
најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне |
ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе |
м је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од нап |
сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевид |
нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигу |
суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванае |
> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беш |
ун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века |
м, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292 |
Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г |
у, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не |
ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и |
ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На |
и; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко каз |
ек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и |
ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове |
Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко о |
а сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим по |
обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша? |
одаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{ |
Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала |
ију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у рад |
бодно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и |
/p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царс |
а који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да |
p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и б |
м? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктер |
ом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима |
ну.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хо |
Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се |
између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или |
за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакн |
ћи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има |
во мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И |
: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зн |
како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју |
е грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе |
тане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка пр |
ро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдар |
њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати чит |
, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже до |
у око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, |
{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица. |
p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја с |
едан човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! по |
о их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, |
од гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врс |
ло у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у |
ој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћ |
златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p |
анастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветље |
н се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика |
ј кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављен |
е он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља.. |
нка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учини |
о из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" |
— о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у |
децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама б |
} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књи |
онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о |
ша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако |
почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло чес |
има стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва |
сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш |
о гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на |
мљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хле |
дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле гор |
ас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — |
ко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се с |
.. скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу |
е дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико виш |
</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и |
Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“. |
а <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> |
ти из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се сл |
чери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још јед |
ише могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на |
- - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, |
не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра |
доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити |
ити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до дру |
алида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који о |
они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — |
еже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, |
о развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — п |
месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћ |
м погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „ш |
им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... в |
не, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо к |
тоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; |
.{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредња |
ше у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{ |
.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n |
</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и |
ли кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још н |
обро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с к |
росто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и он |
том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће о |
, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их |
беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светло |
.{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад сврш |
ање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упу |
тас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко с |
ро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, д |
ести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо |
— узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се стра |
аци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити ч |
е гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила |
их, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, о |
к како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубе |
н је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово с |
сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како |
рат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме ст |
/></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у |
паде не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} |
е као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је зад |
редњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један |
промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њи |
о је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до п |
лада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што |
ма; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно све |
/p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, |
30" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! |
ме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, ка |
донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Море, до |
је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледал |
— неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, |
а сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се по |
Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, |
се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се гово |
није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет |
е нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; пр |
команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође |
у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> |
; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а о |
одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више мог |
и ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, |
ом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкива |
ице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb |
="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погл |
е то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Вид |
.{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још и |
размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мен |
онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у |
н по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била |
дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се |
га....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а дв |
квих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а |
оја је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, |
> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n |
га илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној по |
долина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се ј |
сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су веч |
нај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми |
огла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видел |
један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — т |
истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његов |
болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ београ |
је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столиц |
купштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на сво |
да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више зас |
Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!. |
ици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каз |
едити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај доч |
а.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову |
се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипет |
На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од ка |
оји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{ |
глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну мо |
оме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог г |
евесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење. |
крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разо |
Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаре |
, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко |
авице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — |
свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом чел |
трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пи |
игну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шче |
ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђ |
ш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се |
е да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на |
— право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} |
Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епи |
оче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се |
овитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као б |
а — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и нарукв |
Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Г |
извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — др |
} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му т |
с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај |
иње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јо |
већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партиј |
ритисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане ко |
.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први |
од што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да |
н пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S |
и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S |
а ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се мо |
Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија |
ва светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — с |
ијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У веч |
Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лау |
> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо |
61" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народн |
p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!... |
шко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служић |
тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио |
.{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држ |
о предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих оп |
њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица См |
још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доб |
— ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, дод |
Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва |
и кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца |
оба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му до |
6" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник |
начило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали |
во не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну |
типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, ко |
и, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула |
е у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља |
а намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— |
.. <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и мо |
љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној тра |
и пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p |
аму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, |
Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу б |
забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После |
} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну |
ца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> |
„истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је тре |
....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити |
им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се м |
тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још једа |
ве ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од св |
оји нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога дан |
ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> |
етске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља |
Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад |
p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасо |
а маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни изду |
{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам ка |
а ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ у |
мо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико |
ругог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем кол |
нете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет |
а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на ва |
Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј |
некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одст |
ну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</ |
преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на п |
— то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на пр |
бес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} С |
ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе |
>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њем |
у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — |
срећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њем |
ије.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо |
чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило. |
вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме з |
еби.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар ни |
шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово |
ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> |
{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд |
а.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} М |
партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да |
и се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на |
нда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар |
евет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванц |
о јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, |
ју кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да не |
спавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>С |
а....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је |
</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли |
шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шт |
г, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељс |
{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је |
та, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зу |
о што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Д |
ма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г |
је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окруж |
вана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих |
мо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, |
д ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И дв |
чинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И |
ише, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће |
ла.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S |
је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су |
Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако ди |
цик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањи |
S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова |
калац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови к |
отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у |
дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му |
азао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Бо |
} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо |
јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо |
је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело |
.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познаје |
звучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спава |
Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p |
по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести |
ађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде пра |
де Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неш |
јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Вел |
е за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам п |
ога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати злико |
Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саб |
нај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ов |
смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механск |
г часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <miles |
клонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш д |
} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S |
немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chap |
Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — свак |
кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гл |
а.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На бира |
ница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан |
...{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к |
е целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову |
стом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по |
род једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изн |
суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone |
апају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним зе |
></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога |
уле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам |
ој њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n=" |
ада вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је уб |
подо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и исто |
динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:< |
мети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли |
ирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су и |
ије им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили |
и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да до |
кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућ |
ка остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кава |
олиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен |
која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не |
азбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победи |
се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредња |
ре но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се |
ову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми з |
а га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да |
ше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле |
си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам |
једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— |
pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:< |
е, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилик |
од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој |
е се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то |
и је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његов |
сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шета |
еђу господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и по |
магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару н |
бош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И па |
обошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> < |
викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је с |
бијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра |
и славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<titl |
викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да |
викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p |
о је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа |
реосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ |
полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сиро |
руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо |
аду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће.. |
он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је |
м: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера сто |
.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мр |
неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он пи |
земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Сто |
сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам о |
и, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало о |
</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се |
и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б. |
S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће |
тен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам м |
к опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео за |
кој снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист |
о познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у све |
и онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио |
ко није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> |
дају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за ш |
им сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независ |
за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— |
на и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певн |
вјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице уч |
>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако |
p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим.... |
ру с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву к |
ме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој |
.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — |
неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p> |
ни.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом |
е желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Бело |
ао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она |
уће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а нев |
грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p |
гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сре |
{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као бил |
S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n |
и дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући в |
а против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он је |
рејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова |
очитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост |
ате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окрен |
општио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су |
се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо |
тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње |
се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је р |
Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} |
еника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ћ |
а су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним |
Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу |
Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да по |
тоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равн |
ожјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што ве |
све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још д |
у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гр |
ове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове рук |
гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, |
дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, к |
лата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, п |
е дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Правос |
да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, |
} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет с |
е, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дођ |
отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се г |
еко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли |
петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста |
ине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко ви |
пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи |
роду је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, та |
ђемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим д |
д да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњ |
ако би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна рад |
>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем на |
је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо па |
ави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да |
ога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро в |
ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше наш |
ли кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — он |
ега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чино |
ађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје |
се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, |
не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши с |
оју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не |
на био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што ниј |
огао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S |
чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?. |
Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" |
Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте. |
i> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А ова |
, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, |
шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај з |
ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи н |
асно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео е |
им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Н |
тарији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чува |
....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде не |
им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај |
тао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се |
тео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражи |
>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гв |
Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке... |
града — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају |
ни, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам |
и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном |
кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> |
ви, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и сва |
сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве п |
њој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Ча |
} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — |
ва....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко с |
што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је т |
огледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те |
д толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — |
Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— По |
подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, |
итна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема |
сао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула |
јаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним гр |
ће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са св |
нову ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочим |
таратељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је кри |
слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској |
рбију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балкан |
угој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кол |
ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранит |
.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху п |
ијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те |
кати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну так |
} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="sub |
.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао |
ом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„ |
д мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, |
свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећ |
онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска |
по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} |
увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд ре |
он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам с |
се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Ка |
је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p> |
а Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— |
} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није |
> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, гос |
је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, |
ијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим п |
и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћерет |
већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето |
ине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Ф |
уо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободи |
у.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саста |
ате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови ј |
} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна |
се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; а |
во, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш |
ас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, |
Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а |
Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и м |
le>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n=" |
ад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — |
мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После |
и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах |
угу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{ |
>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико |
ао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“.... |
колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да ј |
чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било! |
окојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе б |
и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> < |
човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припа |
дине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Беог |
твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти вол |
мати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад њего |
ли мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на ус |
ази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</ |
и!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Мили |
нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њих |
Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило |
нако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се св |
башуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану |
, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у |
некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на до |
а.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради ч |
сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи |
браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то н |
ама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан са |
{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му м |
је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S |
ивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезин |
то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бит |
— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Ти |
> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче |
вала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек |
Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија |
А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ |
м би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десн |
В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути |
инистар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Б |
вирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао б |
ђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У |
ати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit="subSec |
м.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је пос |
ери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он јо |
же ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Су |
о на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Каз |
о.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што с |
, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад |
дарим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђе |
зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на |
свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се о |
о је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој |
еба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p |
њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, о |
здајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на до |
певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на врати |
х паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледа |
акнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> < |
ма, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„ |
бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подв |
ни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео |
и; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога да |
цу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бел |
.</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у ка |
39" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно |
је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{ |
“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако |
ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да |
</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном |
ли се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгл |
.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, |
а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне поче |
е мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњ |
во мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мал |
нио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, к |
оби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату... |
од пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазил |
се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они |
видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, |
светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат |
ра боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним п |
знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби нес |
на је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S |
редњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p> |
- - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајах |
и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречаг |
/p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле |
наш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа же |
ињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилу |
... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="su |
сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у |
<pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости |
јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— |
славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа м |
>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" |
столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам |
пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које до |
крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да н |
p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико |
миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 годи |
После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само |
Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац |
емилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима к |
д јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је |
аваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S |
ни Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетин |
и си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра |
врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавар |
лан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заус |
ог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде бри |
чери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу |
де журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забав |
дба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — |
ете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде по |
жај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити |
д ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, го |
.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик |
Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} С |
онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} |
ји никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде п |
и свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад к |
следње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рат с |
свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре |
ва у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни диг |
по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па |
д сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад ст |
ен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба д |
сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно п |
ет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — р |
S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но м |
.{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људ |
а кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. |
е дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је |
121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се |
ју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и ра |
, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реш |
не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, о |
о и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда |
то од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миро |
ало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке ти |
ије то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет |
личност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Она |
гледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{ |
Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> |
крену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази |
ђем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} |
све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто |
Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвен |
и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак |
ре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S |
...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даљ |
оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за на |
од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике л |
изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволас |
„ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овд |
{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату |
не грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Т |
ећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јо |
ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо |
рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</ |
та.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p |
изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Бо |
љај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" т |
ева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p |
ур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој с |
х је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суво |
unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже |
S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје |
{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег |
{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дуб |
наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— |
...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан |
о су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} |
цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n= |
одао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једн |
оплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има. |
ворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" />< |
ило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у нек |
о лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокош |
види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме сеп |
а.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="2 |
во и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, |
мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај по |
ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је од |
те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико ни |
м чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако |
н им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе |
он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све |
мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{ |
их људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао се |
ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни |
тојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш |
је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S |
<pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу с |
штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сва |
то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда |
.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим избо |
ној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа |
а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу ре |
есели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја д |
itle>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред |
гом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амо |
ко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо |
амо одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле |
дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он прој |
ам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како б |
а.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ |
ви у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат сврши |
о ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оста |
собан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама |
анемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства п |
Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишље |
нистре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас |
ледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара дав |
" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Дана |
е благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Та |
S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то ниј |
ирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим бр |
рстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намешт |
и изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже ком |
} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не п |
је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу |
тан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> |
рали „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они |
дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини т |
овек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављ |
чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, |
да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис |
one unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је ку |
авно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</t |
на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано т |
ополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p |
иште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <p |
оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба |
{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има с |
"293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, к |
к је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирс |
убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодо |
Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а |
мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек |
је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а |
it="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празн |
у другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} |
поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под |
о с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђа |
{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска н |
} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му при |
{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице пот |
нушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу в |
не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су |
посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник н |
За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам има |
Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у а |
тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка |
гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарск |
дао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних |
/> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одли |
његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашње |
ицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То |
Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Са |
нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледа |
отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, реч |
н је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — св |
литичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Ми |
а га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог се |
а био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бит |
ма, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су јед |
он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју |
прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је |
стаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S |
е и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек д |
е Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочи |
брк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му с |
ан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших љу |
мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би о |
ицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној. |
у цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијер |
оре — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ в |
жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмеј |
усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред ово |
а и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладн |
е политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестамен |
већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у дру |
на друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма вид |
миљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњи |
уку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} |
ад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја |
ило из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, н |
ожа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p> |
преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но ч |
ј једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део ор |
.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарч |
ошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три годин |
дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Вл |
title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га |
арту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном |
уда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би к |
ј, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, г |
другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прођ |
олитичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље. |
ења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n |
упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причек |
чно лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што |
едњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што са |
а кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, к |
> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други у |
/> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју |
но у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две соши |
обито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице о |
кла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде с |
га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. |
да насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово н |
аплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује ј |
гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабра |
људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; |
осподине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше ка |
<pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, ота |
сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, |
е — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да |
ову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта т |
врека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у |
ете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
дина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне коч |
им упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи |
нику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна ја |
о познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први п |
устише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква |
} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало пос |
очијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му к |
...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетин |
ао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина |
} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењени |
знаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, д |
нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што |
Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи |
а у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p |
<p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десни |
ан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си го |
ељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам |
дила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издуш |
— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли |
</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад |
ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео ра |
Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена |
у нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви |
S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад |
ише погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрк |
="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем |
ња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју |
За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на |
а <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „< |
арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља |
И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б.... |
и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Т |
ести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — |
аусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако глед |
не седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола |
теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>ка |
у стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка |
а надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му |
и?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, неср |
кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по |
> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је на |
Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образ |
га вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Бр |
аво каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да |
ако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S |
о, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо |
</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да м |
и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђ |
ван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа |
да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, пл |
се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одла |
е зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца |
вика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је не |
успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, |
господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор? |
p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде |
Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, |
А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да |
као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секу |
да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{ |
богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично н |
вде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, |
milestone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три |
ога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од глав |
власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></ |
....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!... |
<p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Ка |
наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласо |
<p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тр |
Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а |
еле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p> |
ледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опа |
се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Б |
стоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речен |
и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њи |
це најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>С |
род још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један |
тресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и |
олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, |
свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први дом |
онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљи |
<p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је |
Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Бел |
ије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, св |
указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и н |
проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женс |
о је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаок |
о су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалс |
S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У |
ије.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овом |
доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком удар |
се белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, |
>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чар |
евојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше |
>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<h |
ком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике ц |
њаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине син |
ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је |
још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се о |
о, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више н |
} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као ша |
отови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — |
раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га о |
се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је ради |
кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио |
га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чув |
је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу |
ћа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на ку |
о...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма |
на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двад |
а Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није |
stone unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... |
="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор же |
ке на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам |
нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јас |
у.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У |
па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га |
тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон М |
оградски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, ка |
научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да |
крете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да |
ву политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати о |
То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно позн |
/title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по наш |
Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се мног |
а на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким |
алну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у |
ија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста |
рижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p |
јку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кме |
ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мој |
ш старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с |
е капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необич |
индар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час поглед |
био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу д |
илу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима. |
о, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.< |
о разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се н |
/p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{ |
га пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски |
и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан |
које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — |
ке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? примети |
збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање ко |
у писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — как |
ак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — н |
Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам дра |
тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га преме |
отаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — чов |
урни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је |
мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— |
p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</ |
то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али |
не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S |
литичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам мо |
е беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да г |
оди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате |
Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи |
ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} |
а у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. ми |
удија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после нек |
но.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је оном |
који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци |
е г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либе |
говори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он |
раг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} Т |
е опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ мог |
нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— |
гледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и |
>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, ш |
p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који с |
имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али к |
наду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја м |
/p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш |
дозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.< |
о шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотр |
не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и |
рским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети н |
а старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте ради |
<p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’ |
вљена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, |
ко они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само |
ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од на |
о.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно |
/p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} |
даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људ |
ина!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, |
.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за |
се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда |
д синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А леп |
Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се о |
либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на је |
шити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај у |
приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и др |
ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији |
и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехн |
јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone |
еда још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, госпо |
Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, с |
као ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе по |
као ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што при |
га збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чу |
<p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине |
куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Вид |
да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског |
јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и |
Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина |
је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, шт |
У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — н |
Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети ос |
ма које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да |
p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив |
моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, |
мотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикал |
олеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не мож |
е сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно ка |
Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Н |
разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има прав |
редњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула дока |
ли овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> |
а ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви дец |
славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија су |
ало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле виш |
за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p |
ко мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас с |
као сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задов |
а све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Р |
вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте на |
д ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и |
0" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је м |
адну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе |
сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чи |
:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{ |
? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам |
} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он |
Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здрав |
а слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је |
да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона |
до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га пр |
ion" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле к |
жи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> < |
и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Мла |
прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p |
оз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p |
ћ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћ |
ла најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака н |
..{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили св |
осподине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар |
жи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> |
, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — |
док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" / |
ш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га |
але.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> < |
ом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи |
крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се |
расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. |
ине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас |
тар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио |
ам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море |
е од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окре |
љало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се |
ао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестр |
ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро |
д? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола ис |
таће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се поглед |
ао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана С |
ра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нит |
меју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека |
е су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплимент |
то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окре |
лци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе |
е!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куд |
три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од |
на нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је деве |
чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још глед |
ако стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово ос |
, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— |
икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута |
капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитат |
из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђакон |
о.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао |
есак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, јез |
ах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја |
оју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију |
цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи |
ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкрошт |
кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За ј |
риграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb |
за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише ра |
ваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, пита |
69" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>О |
} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от л |
е.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} |
човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, |
у мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Та |
p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим власти |
} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се вр |
лагосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p |
... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три |
тио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле |
ст и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} У |
ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондук |
човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше |
ре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетан |
ну; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђ |
џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „ |
о нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> д |
узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је ба |
ти реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p |
њен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момк |
.{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је т |
јаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, |
полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} |
дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владај |
штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује м |
њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадо |
иде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово |
о опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један слу |
т.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа |
може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите |
месечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манаст |
мислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у |
ди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да б |
ога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се |
ио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу |
иловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једно |
n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} |
се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога |
поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више |
одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И |
S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа. |
ече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> |
ао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијах |
лиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, ј |
прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље |
n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ват |
јаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено |
торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан саха |
ха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар за |
и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо сам |
е, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Ње |
, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се вид |
етну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле |
очео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво |
pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Дец |
ван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако |
да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, |
мигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста |
{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од с |
и ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све н |
од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну |
ј је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сен |
а, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек о |
ас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?... |
} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правд |
<p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упоз |
верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске цар |
косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, |
моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да |
о викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и пот |
о да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S |
.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен |
S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{ |
дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби |
ико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S |
ко.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} |
аде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — За |
ругу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке |
и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; дост |
још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и |
— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела |
д опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом |
и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румен |
се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те п |
леди.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p |
м и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будуће |
ас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек ре |
шњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да бу |
глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> < |
гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта |
егових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод му |
p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде |
„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi> |
а зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је |
к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветли |
дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — кол |
икалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и п |
„Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда |
ложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикал |
Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S |
ионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њи |
.. нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она на |
Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна |
цо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче: |
оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, |
{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ |
да пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како |
окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај |
лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је з |
ио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како |
здрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде пре |
погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S |
собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> < |
— као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразгов |
52" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто трга |
ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће |
ише бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Рад |
ећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напре |
у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне бе |
, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мис |
г да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>С |
ицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи |
разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он |
ам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су се |
мога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, о |
ега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p |
би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаће |
је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела |
С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда ле |
жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сиг |
умео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад |
постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар чо |
ђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав |
апетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, |
енгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с |
удна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на |
пазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели |
Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да |
егобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупиц |
г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукало |
уси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстит |
мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{ |
н у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опе |
ићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} У |
ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како |
ак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? ре |
икалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{ |
То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо |
соња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио. |
што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— |
?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{ |
нији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света |
S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, |
Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још јед |
у Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да |
аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. к |
стао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из ч |
човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} О |
остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; |
ше, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га |
је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом њего |
пре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остан |
а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb |
S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници |
м је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни мини |
доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n= |
а онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да |
ње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулан |
угљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цв |
лату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ћ |
— ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја |
оже да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу |
шао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Посл |
— к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што |
ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод |
номе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с |
одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> |
сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} |
</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{ |
па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје |
ко се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше м |
н срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу |
итао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг зауда |
о је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дођ |
говетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја |
ињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} |
.“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опк |
о ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без |
и...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, н |
е намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Да |
ловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смот |
....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Срб |
<p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, |
Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упита |
....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни с |
p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигур |
раво мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине |
Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> |
о добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад |
S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Л |
Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно |
ио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на цр |
Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Е |
вори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како |
:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмови |
ицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније вра |
нцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога |
до на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окрену |
ља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као д |
ачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше |
којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В |
изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам ода |
ркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурс |
дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући |
и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереј |
нкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати |
као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Б |
им вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Све |
ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Нарав |
Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је свом |
S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{ |
учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима |
— и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гла |
да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао д |
у....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненад |
је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно |
се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Ова |
теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{ |
сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су |
е му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јол |
.{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете вид |
е љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га |
редњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашан |
мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с |
раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако |
ко: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — |
атиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу |
млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> < |
, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио гд |
ећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом |
прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати друг |
pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто |
вај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом с |
Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле по |
о...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, бр |
онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, при |
чевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — |
о смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо |
о рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди кар |
почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Доз |
радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо пра |
ја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза.... |
иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то м |
пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — |
и.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} |
па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</ |
рне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад |
ња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— |
нога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља нај |
очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала |
стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео и |
тпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па н |
амо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — |
Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши. |
оде брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али ј |
асти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га |
ом је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, лу |
одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избу |
о треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором |
оњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је |
“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> |
те у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде |
аја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; з |
злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан погле |
њају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, ш |
шно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{ |
и мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Доб |
епа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окре |
не ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у тр |
ту не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он сам |
Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толков |
г“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то |
.{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ам |
лова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још |
<p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам |
р ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он |
то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и с |
ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим |
он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А ка |
поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима |
овек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Б |
сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде зб |
же се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у |
велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Бе |
гребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог |
ом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба |
ницом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пре |
узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за т |
већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако о |
ка, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам ка |
n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи д |
Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, деж |
што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} |
да ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом? |
тња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и т |
: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав... |
овек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; |
пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Б |
етан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не |
клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао |
<pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не |
и си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не би |
Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа |
..{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побрат |
а имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остав |
е. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан |
у ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше |
p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у |
/p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела на |
павим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!.. |
огло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти зна |
обрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнак |
{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, дај |
Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старе |
Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то д |
Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем |
столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<t |
тографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је |
до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је з |
ехани!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном п |
па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<ti |
м ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба |
p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог |
а, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се д |
...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога од |
куд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и ра |
братима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће |
еровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко |
ти у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па ј |
, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац |
а секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни м |
едног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но пр |
...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово |
ај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише |
а истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Т |
<p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не |
ад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и ка |
ало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у с |
{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И м |
глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читат |
} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на ча |
Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол д |
о.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} |
к је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то |
ет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је |
и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мај |
с, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — |
и, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафан |
их, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог |
м хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се |
ик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да |
ео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, изв |
Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже д |
ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некака |
ога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд |
ез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандида |
би ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише су |
d> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" |
....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и |
> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан. |
апунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отво |
рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни |
<p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чу |
бе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију |
о, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за |
ислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе |
ао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} |
дни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће |
Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — ка |
ити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никак |
х ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је он |
у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе |
ицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....< |
ли, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и ра |
лужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући поглед |
ubSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђ |
а!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p |
вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа об |
па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Ра |
<p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да прого |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати јо |
а у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити о |
си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и |
дноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, искле |
, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да с |
ад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја коле |
остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине со |
је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вит |
есто га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је ч |
b n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Там |
о почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми |
у се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су б |
знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљ |
тово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја замени |
да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један дру |
а миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; |
ним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шеши |
беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне |
после није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо чит |
ште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији |
узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише |
доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолов |
отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пуш |
згорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разб |
о село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као р |
она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, п |
S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у ч |
а је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас к |
рпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба |
аву, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да ј |
тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе. |
е, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а |
м показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све јед |
<p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо т |
а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title> |
.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газд |
су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све парт |
о моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони к |
илима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А |
лованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. |
обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да ре |
ст, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} З |
о прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крма |
где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси |
на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине |
е воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а катка |
ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и об |
љен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На д |
евеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Там |
ео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, |
где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; та |
днице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни |
е паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијај |
Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите с |
Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба |
} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбор |
S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњ |
а поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима м |
ца, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од тана |
анас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у д |
м какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који |
...{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!. |
арице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само сво |
у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто |
о вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Царигр |
ећ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже. |
и ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиро |
људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се |
на где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи |
целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Рус |
гледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупр |
стионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог |
актикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло |
овати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога |
а њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасо |
од може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако |
</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог ч |
, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, |
p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— |
ожда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} |
, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, |
Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог изл |
ек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p> |
оби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочи |
е мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} К |
ја је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрча |
и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још ни |
ветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле наста |
} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђи |
Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под |
кчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауц |
м — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен |
ријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пев |
и пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат зав |
сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Ниг |
г мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад н |
<p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не ша |
Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са м |
Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</ |
S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре |
га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац |
се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и |
за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити |
/p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбин |
риђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А г |
м списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га |
unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад веч |
расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбин |
>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb |
скочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај |
та био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придига |
— Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — |
је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мај |
памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> |
<p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је каз |
једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико |
уте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена |
лопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме н |
аније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај м |
што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један чов |
пице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — за |
опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути |
атални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих круго |
у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро |
ијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се |
е дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији |
си што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледа |
S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна на |
беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на к |
/></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Л |
S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском к |
придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глав |
хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{ |
тога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А е |
је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило |
ом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло ч |
рих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
дна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано. |
то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашурив |
ежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво за |
у провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се |
о је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сач |
данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нам |
дседник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и |
главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске |
ао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране в |
с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели |
вајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћени |
стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа д |
једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама |
евито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти в |
ни стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици га |
онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад |
/p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSectio |
о промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фар |
вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су |
ра није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта |
талу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се |
ад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окрет |
дионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овог |
друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год |
и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска па |
{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ог |
уска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и |
и велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{ |
а и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у н |
бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко ст |
Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо |
Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђак |
диш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наго |
братима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај ов |
редњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се |
шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена |
Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да |
в сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени |
је стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p |
а.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у |
роз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би б |
Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што |
, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва |
ка она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима ц |
су на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А |
ске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, |
адикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно |
што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} |
а; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се |
емо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и |
ости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати наро |
ни кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу |
м узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у ово |
се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврну |
ујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма н |
се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујм |
то је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} |
родну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} У |
г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио гла |
ам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор пос |
> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о поде |
је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по |
ина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и |
оцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у |
ругу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више |
е васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророч |
. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газ |
ах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре са |
друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да ј |
господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S |
о приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој |
/></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није |
е своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, |
иш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао |
може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кож |
Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Њ |
тах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— |
е то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} |
ко је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ј |
{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, |
} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као |
утни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера |
Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док |
е њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав |
орио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно т |
питаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павл |
чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читаво |
калског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће сев |
чка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, по |
"45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутр |
а су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добиј |
увише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S |
о.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује д |
е таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао |
је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам п |
свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone u |
Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, |
могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном |
м; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
а ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зуб |
чевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим о |
од, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..< |
— Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој |
нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и к |
несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о зл |
а јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке |
ласти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља |
.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигур |
ји.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радика |
а нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} |
су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не м |
река„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и |
раво у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би |
остију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мрта |
ађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ам |
бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност поједин |
повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога |
" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он на |
тангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То бех |
вештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене т |
огло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан им |
ан, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n=" |
ло, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни |
а за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтат |
е свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он |
свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе |
. <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Слом |
жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су |
ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} |
ао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој ску |
а и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он н |
јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Кос |
корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!. |
у, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже |
падне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смр |
ош по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и не |
бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар |
копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар |
ачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице |
емара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дал |
о победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај бесе |
и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} П |
глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био п |
у, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала ка |
> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знат |
г?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма |
— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, д |
ујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево о |
>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу |
p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> < |
слонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title> |
окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} |
Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да |
радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он |
онитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву |
игурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђ |
на у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избра |
ерујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, к |
а игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђуни |
енога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском с |
сточну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али |
има по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S |
исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, |
мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми не |
цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје |
против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стад |
врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела сло |
оје добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе |
вика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" |
сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone |
м, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна тр |
оже и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња. |
њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли |
теља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана! |
глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, т |
лов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. |
Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом |
лом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, поглед |
, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски ве |
мемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник |
каже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучи |
џија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он сам |
то, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле |
братим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим по |
господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се пого |
ег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милос |
те, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се дого |
врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине |
S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, |
Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови |
биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цвет |
ле....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега шт |
о говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у њего |
екако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја: |
ду и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из |
ћи своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... |
Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за св |
масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласо |
је — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој в |
</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак |
рагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му б |
к се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и |
да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитопер |
адикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Рак |
ном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
к лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ |
и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је |
мо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p> |
{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> < |
н.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика ј |
уробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овог |
ду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас |
ојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — н |
о и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово |
уче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалс |
тине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p |
/p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђ |
ца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрља |
а ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па дон |
скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењ |
Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио! |
им је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се |
очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће шт |
коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је |
ам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — |
перје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црт |
су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане ти |
е, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно |
њу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" / |
бинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...< |
сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у |
а, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као див |
и од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо |
..{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српск |
дна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала |
крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге св |
а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитат |
.{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, од |
ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегин |
не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашо |
} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{ |
, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као |
њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци |
њским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и г |
даје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце |
е — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама срп |
ити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха |
} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога сти |
онео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беш |
врани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке |
па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округ |
ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је прав |
анемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па |
први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он јо |
Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао |
је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па |
!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као д |
гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се |
ерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе |
епреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, |
сте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да ј |
се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то прим |
с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно |
} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам |
уби у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко г |
ио њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мен |
ешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће |
е очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а б |
не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пут |
те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља ст |
— овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S |
то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор? |
.{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала |
су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проу |
на и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњак |
ком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> < |
је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам но |
тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана б |
ши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су |
и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ства |
рабили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n=" |
Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} |
бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те ов |
о и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговор |
шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешт |
head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим с |
де — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод |
— имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> |
— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, он |
е газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега |
девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.< |
мо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и с |
ободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет |
мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, о |
{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један |
и свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је исприч |
зулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и к |
чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна |
реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници |
и ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, |
свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграби |
} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, мог |
тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повика |
у — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја |
како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога |
евину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се |
и и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не |
неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и |
оји је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку |
чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није |
лаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, |
рбин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — осно |
гим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није ње |
и.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} В |
Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Ј |
чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још |
о из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља |
добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац |
мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{ |
би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који |
жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а м |
човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењал |
, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његов |
тио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, |
огађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да с |
а.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је |
гао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} |
е, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да с |
а Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се |
чна изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злоч |
е лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту јед |
о, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чуј |
о би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, ве |
онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо |
шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, ис |
та капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање ут |
ection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— |
ола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Срп |
ме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеос |
еде....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застад |
свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} |
i> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је т |
освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу |
тити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђ |
але по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} |
дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо |
ишта учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово |
ој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну је |
и речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с о |
!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно ре |
је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту |
а изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за |
он Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико |
оге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти испр |
S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ак |
ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толера |
ање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим |
ик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселос |
уметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако с |
х се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана |
појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Он |
бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта ви |
о у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, |
олио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу с |
у свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чи |
дник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право |
абадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Р |
о.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она на |
вим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p> |
„сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „вр |
е му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и |
/> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а |
политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко за |
е мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чуд |
ом не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шан |
друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам ј |
e unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... |
збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што го |
теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну пра |
и шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати. |
зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се мо |
се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напр |
ише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави д |
ишт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче. |
ворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад |
ће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} О |
ажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у ј |
Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и за |
нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцеп |
и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у |
...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увид |
> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме |
ма па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло |
наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црк |
{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може |
а без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су н |
су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо д |
p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То ј |
, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да |
да се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им |
ов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе |
арташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај |
Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја |
ји....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> |
оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја |
сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што н |
ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{ |
њацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напред |
већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је т |
{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ каж |
уђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је |
и!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу |
} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и др |
p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје |
, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном |
њу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично |
п Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „н |
други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да |
е горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, п |
апредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} |
ја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; р |
, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о |
цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази |
стоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, св |
one unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је |
— замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо |
кав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за |
ица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи т |
оја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео |
састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p |
ише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђ |
...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ на |
зависност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остав |
Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али |
ити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуни |
орала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} А |
тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ |
ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година! |
{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило |
што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше |
досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Рад |
" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је прича |
— као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не ост |
ction" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о |
јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим око |
S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућ |
угом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће |
ао полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, |
а је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви |
и урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да ниг |
— као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S |
И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па |
="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone uni |
ептембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећ |
радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још |
ћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедн |
ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суво |
id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове |
page"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД |
једини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p> |
н црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година н |
ане...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црно |
у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата зап |
ао се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} |
Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност |
ач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало |
ућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до |
ц и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило |
lestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећ |
S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био |
да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало п |
бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио |
рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао б |
/p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова по |
А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> < |
истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништ |
>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли |
дмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по з |
</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран |
жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, о |
бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужењ |
це народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због по |
нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>Н |
аће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми ј |
чио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити. |
историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S |
два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба виш |
у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радик |
нимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред минис |
pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде |
све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш |
оду друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо |
аћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле |
ело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било |
бично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумади |
уда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео |
тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше з |
кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њи |
пштински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чи |
рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта |
си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономи |
ама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p |
за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ д |
зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми доз |
им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по |
пазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} На |
му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} |
ни на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом |
ела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма |
црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се |
дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе г |
Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарски |
има за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким |
што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео ј |
звалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас? |
{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто бе |
и Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и |
црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</ |
мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак |
н и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Л |
Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику |
ио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То б |
тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Г |
оле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На |
умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и бели |
</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лиц |
ом!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири |
сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као |
е ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо |
зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме ја |
прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прега |
вим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p |
<pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков |
ла.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не изб |
ао кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном |
ад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити |
ћи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{ |
ћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? |
на два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцела |
синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу н |
д љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у о |
<pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам ве |
знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према пр |
p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху |
{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд.. |
да.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{ |
штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политича |
кну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан |
се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројт |
дети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се |
озора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну |
е, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском |
коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином |
одни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што |
} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Н |
раголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељк |
ског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S |
-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду |
..{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стева |
ам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам |
целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ |
а пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а про |
дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Зл |
еч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, |
>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> < |
хови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви |
скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чи |
атари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је |
м по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ћ |
т надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени |
ћњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онд |
том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, ш |
ликој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био з |
душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајал |
то поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобр |
куд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом б |
зик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Ос |
афана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вик |
и је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осв |
и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Бана |
игла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома |
не дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Х |
ела и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усах |
врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} |
S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома |
милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожед |
е су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето |
> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <mile |
а друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство р |
ују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко с |
невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И од |
је сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му |
рам.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже |
ке у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права |
аљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољ |
справи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да |
змеђу народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, |
о ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, |
слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док |
а овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут |
S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим |
о, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу |
— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господ |
осподине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радика |
пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом ме |
задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, |
зме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слу |
омак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком на |
а још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.. |
пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не с |
ом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан |
тарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право в |
је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарц |
чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бл |
ђем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књи |
је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу |
— с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{ |
најући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, |
ва либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они н |
артенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва че |
одни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келер |
а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше к |
етар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избац |
к?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас |
таве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</ |
дном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} |
ли то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима пр |
је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим |
ете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S |
а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео |
пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припа |
} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им ј |
већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.< |
еком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на сам |
братима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим н |
т добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<titl |
тах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох ва |
ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још |
само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда |
аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно ни |
у.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „наро |
оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас |
је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p> |
ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Ле |
жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<h |
бавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да |
....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом |
ободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност |
ву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај |
неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад н |
</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господи |
ко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје |
качила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини к |
ву с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да с |
а извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто |
да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као кура |
к жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да ј |
>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то бела |
ољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне та |
смехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја |
иљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газ |
срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била ј |
ш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госп |
нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш? |
ним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја |
вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме позн |
ре доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник к |
прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Теш |
у 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али |
сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влад |
о обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у м |
противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вре |
к окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је це |
ubSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, ка |
стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не |
она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му |
{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако шт |
оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — п |
— у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?.... |
анцуску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни па |
се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с |
да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хва |
ој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му св |
елним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом |
аже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова вр |
чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота |
ли она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од ње |
га пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон |
ренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једно |
ле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој |
азда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milest |
газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S |
али наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Какв |
ти из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, в |
као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетн |
ш неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то |
програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео наш |
Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је |
омад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газд |
е, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му |
p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По на |
ј збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста |
е сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искуше |
ј што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. м |
тирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих муж |
ској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима |
оном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под |
их судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих н |
а казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе. |
а настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких |
збавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и |
{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симп |
им присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у њ |
сом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник |
аре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега прог |
е цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!... |
свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти |
наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога н |
ста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <p |
ста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? — |
" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone u |
у — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у к |
аде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</ |
вити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, |
шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа |
— оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} |
во.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се |
{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет.. |
су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника |
се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, пов |
...{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} К |
ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким |
....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да с |
на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова |
с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потп |
наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала |
е можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несрет |
тушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} |
p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када |
капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у дру |
ко их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша |
ице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те |
Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је р |
V</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n |
ући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда |
повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочит |
рло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија |
д „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалу |
— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} О |
га истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја |
ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском |
о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, |
пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добр |
чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично |
вуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погл |
није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто са |
знаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све |
> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} |
уле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онд |
е осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера! |
спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <m |
е, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, |
о.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, ј |
ико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име к |
о збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресн |
<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрд |
> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title> |
а затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год чо |
могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће по |
ет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, |
ће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја иско |
га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као |
ећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три с |
аве до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... пови |
три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџ |
.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с |
pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subS |
а после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му |
ction" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први ск |
ем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који |
д се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту |
ити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — |
не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море |
иле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очиј |
у је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако |
о ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да |
политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признат |
јка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој с |
ов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не |
јте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депе |
реба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се |
идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђи |
мамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не |
у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Шт |
би.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само |
трову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је |
е научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамо |
е.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном |
ат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљани |
би но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нек |
i>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“< |
црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало. |
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гост |
кох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми |
...{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни |
} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да траж |
/p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Бр |
онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се поз |
двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које с |
у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} |
делити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код |
на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту |
арац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од |
га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад узди |
м којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи |
фану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који д |
Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град оп |
одни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> с |
ено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као |
а што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - |
ју.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше гла |
су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето сино |
шици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у свој |
ви одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде |
пско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијс |
замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone u |
чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, |
у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше |
чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек о |
о је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама |
рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по ко |
авном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ |
а сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као неве |
арства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и |
стовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с ок |
..</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо прес |
.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} |
b n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{ |
у.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је од |
требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шт |
принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О не |
у уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш доб |
редњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се |
и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у |
им јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукам |
S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и влас |
зму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички |
да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, бог |
тиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплака |
је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштр |
мо једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} |
ник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад |
ува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да бук |
, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио н |
ра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта |
признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Ко |
есиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени п |
, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од |
емо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако п |
але народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у оп |
S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш к |
како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, он |
м још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше |
ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онд |
и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш З |
у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала |
S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртил |
срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одма |
рижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа праме |
реба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политички |
џијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу к |
е даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> |
ога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша... |
де.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Бело |
бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен гла |
сије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то гра |
кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које |
до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетан |
да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже нев |
рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ов |
?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> бога |
ути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе мес |
о да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи на |
и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан |
/p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале |
.{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> |
></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни о |
<p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше |
звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борц |
, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — с |
<p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и де |
та гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију се |
уги учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.< |
Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово |
њачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанино |
ну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с на |
здера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му |
„уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад |
ће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мал |
, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе |
и у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</ |
Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} |
м....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.< |
<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напре |
исам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељ |
пет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у |
и о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{ |
е после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, |
а и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p |
нем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући |
ве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема |
зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Б |
, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб ка |
, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ |
p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S |
ељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот |
об капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb |
ишта изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да |
...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p> |
“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb |
а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше с |
коло.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} |
ни, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас нек |
алеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пр |
ве српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без н |
> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом |
итости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледа |
е државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарс |
"187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће |
е провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p> |
у г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти с |
вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, |
рило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих |
и ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини к |
<p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он с |
ола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он |
те, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња шт |
у седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он |
га твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад |
ли; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседни |
овима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> |
е све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p |
ободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда |
ше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, |
ема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још |
е се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врл |
ом муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају |
атим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је вео |
знати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четвориц |
да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муко |
виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда |
огуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варош |
мо грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као |
спо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мр |
Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам |
итавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанстве |
тим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој бат |
разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — |
ече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на не |
те је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше |
цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се |
ам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на |
ош лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купа |
— ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{ |
, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњаци |
господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у ч |
а свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледал |
што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из |
еће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не |
комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне |
лада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном |
и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Се |
ом збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад |
а изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар в |
шли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n |
окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар |
На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да |
/> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; |
јасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад ј |
дог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се са |
ог, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписо |
и овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам |
ље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која |
мљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, к |
а времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи |
творио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p> |
тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с |
га он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p |
вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSec |
инова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У |
води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царство |
те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их |
да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи свој |
>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе... |
њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на с |
ар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вит |
заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у ч |
S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После |
убарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна дру |
да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па |
рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и плани |
ој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав |
ледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, |
ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на |
наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња ус |
рутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се п |
ријаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топ |
мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по |
еликим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљен |
мо што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, |
"27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} |
по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у не |
о њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје про |
ар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу |
у од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се жив |
дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из |
Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ |
ху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прош |
рилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, |
дољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> |
ало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не |
вља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p |
не....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим з |
ћи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им п |
живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, л |
га зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ј |
ста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то |
икалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То с |
и Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је |
одо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас |
гао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити |
тоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводоља |
при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете |
е и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да |
ушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народн |
а господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један проти |
језде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робљ |
p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да и |
нда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па и |
е капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја д |
о би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепис |
— Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згод |
се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жеш |
дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одго |
ињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче б |
} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чуј |
ш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла с |
с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних с |
ја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> < |
ако ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте |
ти Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Мор |
да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву |
е радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста |
аца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, |
док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n |
тици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајан |
ђе капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на и |
како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад та |
} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, |
познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац |
а.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредња |
другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе |
шалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на њ |
о година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И |
е, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од |
о и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком бе |
о његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, |
ке карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, |
Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искра |
вори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p |
.{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао бу |
ubSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац мини |
у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и |
петан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје |
Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шт |
ив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> |
нкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека |
примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку |
што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осети |
еше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у па |
p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била нео |
и се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени |
Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год |
гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, о |
тавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да и |
Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знат |
се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој д |
дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њ |
д је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао |
да овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у с |
да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су |
} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, љ |
другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. |
плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произво |
даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бо |
с бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни |
S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’ |
кој странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Бело |
>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило п |
авило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо |
анима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је наш |
И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши против |
ије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{ |
иним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевз |
д но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не исп |
девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} О |
.</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се поче |
ела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по д |
се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 д |
аш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном |
е поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они н |
.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у гов |
{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја забо |
S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је |
уђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љу |
аш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне стран |
к ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали |
ло, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука. |
а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице |
езарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под |
је врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад |
остало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с т |
има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гле |
сам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има пос |
да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је пр |
.{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га о |
ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није дос |
аиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{ |
асејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији |
како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика зами |
Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} |
„надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти |
лца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској |
се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо! |
ако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" |
о белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је м |
е прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без |
чицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> |
е му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{ |
о нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" / |
јем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ст |
S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога добро |
ружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака |
с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам |
га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.< |
срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак ј |
p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за пред |
беде.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ј |
нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како |
мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да |
ав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више |
ти ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ п |
уводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Б |
itle>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја сла |
ам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већ |
е стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n=" |
и пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазлено |
н још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је к |
а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А |
ро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава |
етала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сироти |
приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле |
афану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па |
S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије |
вца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њ |
чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— |
сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима? |
ко несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву с |
тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то ј |
о и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе... |
уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} |
ива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је проша |
..{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — |
у да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од по |
о право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесн |
кренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио ел |
е само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да једа |
редњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри заду |
ити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негд |
е?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај та |
</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној ст |
лушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља |
стоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољство |
— праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као |
беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</ |
цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и срп |
рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, |
а он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се он |
да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, п |
народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите неће |
од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} С |
у <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак |
{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ј |
до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћ |
о један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњо |
улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па |
дољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</ |
{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} |
а из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....... |
осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће |
ном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње д |
Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле ј |
ода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу о |
мо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Мор |
ији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигд |
ед кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У и |
емо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чуда |
>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="31 |
ш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли |
— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p> |
има, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитај |
— тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, |
те.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... мо |
ма...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тек |
p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми |
} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} |
Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода. |
зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђ |
зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све каз |
ат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то |
је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С то |
ubSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говоро |
} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит |
ед њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то |
и, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од |
озора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Из |
шине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?. |
n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ст |
звучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна вр |
мане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше |
богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— К |
Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, |
мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: < |
еји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је г |
а му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} |
ју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> |
њим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према сл |
мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре |
<p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и |
> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим вла |
опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нем |
— ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам |
елим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што |
а наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по |
се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, гос |
ст не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која |
љу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику |
о што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку ка |
га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да |
ене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију р |
рат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме |
ед министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли |
.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли |
га отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, ре |
м народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb |
ана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати |
— Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{ |
лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја |
осле кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни гла |
колико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" |
за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по бог |
се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову з |
о главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници д |
сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најб |
лабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас ј |
Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, |
.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је гла |
а говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} |
поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава |
едњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто к |
....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуч |
:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредно |
овори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S |
ори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат там |
реосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суво |
н.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и |
и свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику |
е велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Он |
ух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: |
оном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу р |
еграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградско |
, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и |
ако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из |
е, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у с |
ђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белоб |
хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да |
— у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол |
ђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да сп |
саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, |
"127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у |
и као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Ту |
ава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јас |
те од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим свето |
политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу ж |
се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако |
од....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би |
ирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је |
а је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, |
ише рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На |
овати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за |
n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди |
} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Глас |
гнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката |
воришта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији |
ији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</ |
ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај |
омору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прв |
Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христ |
нај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до |
чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам н |
Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошња |
ше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина |
и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за шт |
сте котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да нек |
ције.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостиј |
....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо с |
<p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећо |
и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему |
итава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добр |
за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стева |
<p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свач |
јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залог |
Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о ради |
/> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S |
на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ |
сује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, М |
о, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак |
о ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду разм |
о мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се |
елом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... |
Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити ти |
руге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе |
дајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По |
ругу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто |
аш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле |
де а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два бр |
S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је |
о је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе б |
огао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина |
х и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а гла |
ла.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи |
ћ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што |
Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у црк |
.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се |
еђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда дода |
су беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му |
етан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослу |
tle>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и от |
о за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује тргова |
Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{ |
одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за |
о ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n=" |
обро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па |
у они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је |
би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би и |
ок се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год |
дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила сво |
и благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола. |
руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, |
е, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима зб |
нистру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С |
ан од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се |
.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. |
ругог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити |
у у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо. |
је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би на |
је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом |
прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, он |
се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у |
треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} |
нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{ |
ова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — о |
је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не б |
истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не |
обром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку пи |
повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко ј |
лите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, ово |
"259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III кла |
е онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој с |
обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повика |
.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} |
слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља |
на давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас |
тоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи |
ави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два т |
та, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога |
ти пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па |
лите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је н |
е прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на се |
зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{ |
ељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му ниј |
о архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан |
ије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?.. |
узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисат |
ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио д |
мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Нар |
у о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је во |
атре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се п |
мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мисл |
С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла т |
ли стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћ |
ји га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.< |
мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? |
на и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умрећ |
лети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрах |
аче смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет |
овој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за пој |
је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — |
етних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани н |
н је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учи |
едам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам |
и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја |
ицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је јо |
ре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „< |
издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако |
, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам с |
ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим |
ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па |
пштинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла с |
subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше обо |
ом зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо |
хватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђи |
још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу в |
умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границ |
и је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се врана |
еби, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова |
} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И к |
а погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год аб |
S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} |
поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а ка |
рблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То б |
очеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну |
лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осме |
о.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га |
били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали |
5" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.< |
..{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по ја |
у има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — ц |
на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} |
врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обуче |
јазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу |
наест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S |
не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то поч |
на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним к |
де право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја н |
бији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији |
д кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем |
р ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се |
p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у |
p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда же |
у!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих |
...{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; памет |
„Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се мо |
екну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је г |
чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оц |
ош му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! |
сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - |
ца суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има два |
hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их |
а, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе |
њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би дого |
} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна цр |
Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих |
ом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> |
лали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати |
</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не |
а, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За ти |
о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p |
ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем |
S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола... |
ра и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале виш |
ле ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами к |
зде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> |
шио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешт |
маћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Б |
</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже с |
А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша |
ас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Б |
обратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене |
твом прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао |
идиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и кур |
{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми |
Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После |
да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, |
<p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа |
оме ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао. |
— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кон |
{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше др |
ој три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни бр |
ио је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би |
урталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А з |
<p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин пр |
едан <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако |
да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити ла |
Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чарш |
ута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше |
нам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теб |
/p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна |
ection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича ба |
читељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи о |
} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S |
којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слобо |
о пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капе |
овину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка |
радовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} |
нима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава |
ама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, пр |
сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слоб |
сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Он |
прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, п |
ам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у |
Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај |
вог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте |
црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати |
} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чуја |
ан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, |
<pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза: |
де но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле б |
ој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она јези |
чки џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио по |
о богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе |
ачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима |
ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не да |
осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Б |
} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине веков |
head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час |
бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, |
онети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће н |
то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ва |
дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова к |
се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} |
ута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у с |
лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone uni |
аканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с дево |
ио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме. |
а то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо у |
стима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својо |
, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" / |
је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како |
ље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види г |
да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигн |
н човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високо |
е своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Једа |
повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет в |
ре, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Ка |
стио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део. |
— па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p |
промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се це |
, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово висок |
ледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, о |
а овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p |
евиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <m |
А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва |
шина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На |
<p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор |
је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је |
и, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека |
лај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си |
{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што |
ва божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> |
ту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шак |
већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику. |
народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још |
} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што |
ве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, шт |
сто; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, |
м.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А |
одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо |
p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја б |
асом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, |
S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — |
/> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз к |
паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не |
е, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} |
скати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> |
цима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb |
<p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је пола |
ако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" |
осланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љ |
и су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да извр |
љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство |
удем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву дру |
а радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим п |
ше места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кр |
а, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дун |
о.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чу |
амењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам м |
ни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола |
ад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми |
могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори |
министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах б |
гат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко ј |
Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо |
?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да за |
што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужнос |
зи.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе |
bSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај ист |
двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацере |
чицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од |
али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се из |
сле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Нем |
жље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах су |
ј, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, |
Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може.... |
леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз гл |
дао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се за |
е била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} |
смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако |
екала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје |
ке карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што |
се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једно |
ру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је |
а им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање |
, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати |
та штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао |
а три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто т |
ти.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па он |
окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један да |
ажећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стева |
је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђуни |
илости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашан |
— што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надам |
></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти |
ожај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати ис |
м опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике |
а...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми св |
се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} |
</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да м |
и је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о с |
<pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предм |
и силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда см |
он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да |
ела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће |
иба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здрав |
во баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} |
о, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, а |
а зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и |
де, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим да |
ри и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она од |
руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пу |
!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га ј |
рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога |
..{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заи |
де се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по |
јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овог |
е коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох бли |
адан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш |
само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Х |
н Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас |
о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у |
S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам спис |
ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ј |
темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог |
„оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више во |
е, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог |
{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и |
завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим ле |
о, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за |
н.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{ |
ржати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу |
ead>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршен |
вој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваз |
очијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захте |
свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као си |
ати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог |
ли.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келне |
је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су |
положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, р |
нио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и једа |
д свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S |
ва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке љ |
ја је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђ |
о образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђ |
а већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за |
Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{ |
.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљнош |
је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу вла |
лазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<h |
Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шо |
Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу |
p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</ |
то нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговор |
сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови |
о се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бо |
стати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није |
ам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазиша |
ити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се |
камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије |
мо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. < |
јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још да |
аква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дук |
они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, |
..{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај на |
ну.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам |
вио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чуј |
р тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз р |
сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој по |
лео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, позн |
н.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који |
осле свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се б |
триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Ал |
де — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику |
у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше |
, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива гр |
са она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци ов |
и чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! ф |
живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопр |
с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати |
и здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако |
апетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се деси |
едлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, |
тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сирома |
еднаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими |
тео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{ |
ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, д |
је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваља |
трашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати |
а усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај цр |
месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чист |
ађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ |
ског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и вла |
не....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграби |
ра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да |
азило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с љ |
једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој |
здахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година |
макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Ви |
поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети не |
д виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Њего |
чала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје |
цу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде |
из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, |
S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вул |
об не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба П |
аде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше |
ругих села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи пош |
ет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и |
адосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидис |
слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које с |
аши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни о |
очеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Т |
а не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки |
сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{ |
е три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Нем |
ска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо би |
р и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ного |
ћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, |
а отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} П |
аше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је ра |
им.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Ме |
а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Сувод |
уд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва з |
ајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба |
ао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S |
крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје полити |
осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих в |
ију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а н |
ост...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто |
е само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} |
бијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Н |
знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одм |
" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око к |
треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које |
да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; |
едник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} |
собље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима |
целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се |
и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног |
же бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли с |
е то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један |
ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме |
ки; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се дост |
нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш |
беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако |
јпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на |
на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади |
наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутр |
и му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три |
о пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има ј |
е, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама |
.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мис |
сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не |
осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са |
брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — и |
Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад т |
да ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе |
> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гос |
ој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред |
оме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? |
/p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема ви |
ђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни р |
очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Ид |
реси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра |
е о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати |
оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Не |
ведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око с |
авла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао |
{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>М |
Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} Н |
његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне |
лест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што доче |
р не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он с |
„начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цр |
ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одгов |
То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге. |
.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних п |
живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у м |
за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитет |
ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} О |
Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У ње |
но је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им |
<p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— |
објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима |
а још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вр |
јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засенил |
поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на |
Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено |
ако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једн |
враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> < |
м, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој со |
ио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у |
{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> |
Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они. |
<p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Ост |
“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p> |
ас у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p> |
ађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бо |
{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повиче |
не код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњава |
реба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у кори |
ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа |
динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чува |
не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обрати |
Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не мож |
епа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n=" |
...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви |
га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракар |
латиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле м |
еха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар н |
елите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дам |
олео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му за |
дине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господи |
рио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима |
Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. |
а си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Ре |
дикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра н |
ле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — |
дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрод |
оља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!. |
зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску |
оће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске сто |
не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су м |
рочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе. |
ирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ћ |
S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове мук |
>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и до |
и напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како |
спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} К |
ико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до |
и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово твр |
"91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Њ |
ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор.... |
ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општ |
едњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стоји |
з бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очув |
еба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погл |
ао мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господ |
Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> < |
ио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако |
аци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси з |
у:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} |
"subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, ка |
ти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће угр |
Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</ |
S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „н |
едном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица |
— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу |
прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога |
а као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али |
ј гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у |
доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаш |
Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени ч |
вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду н |
за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљу |
уда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим бе |
самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар |
па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на на |
душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и мн |
ната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пу |
p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу |
о сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чуднова |
S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово пос |
орекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пу |
, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно прор |
етало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Прав |
о.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не |
дномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога ман |
ли је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесн |
тала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде д |
ао да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... к |
ркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> |
</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи п |
ом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светк |
<p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је |
цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта |
о уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у тво |
лили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама |
а узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шт |
равио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује.... |
намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, шт |
адаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче |
авиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвеште |
саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епити |
је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Ос |
ни политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противник |
то беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима ви |
да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Н |
и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до |
ек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да с |
му беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, |
о за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ћ |
сле подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p |
кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук |
pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и |
ти, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима ч |
Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема па |
не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Ма |
без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{ |
ост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два виш |
е приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вр |
газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може д |
Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац |
био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title> |
адувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} |
е и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ од |
сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p |
двиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате |
уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ |
ни, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" / |
адите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа |
ши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> < |
овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако |
ару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај б |
има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о |
тио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се |
{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давн |
се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, су |
ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> |
ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без |
b n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко н |
о пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, |
дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ |
нијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађе |
омисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у т |
title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сме |
чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дом |
удрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на де |
ђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни ст |
нога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се |
се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком со |
опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6 |
т врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, |
или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога нар |
још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} О |
лети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ З |
о човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала |
} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, зн |
м истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ |
/p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додад |
ћо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S |
</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... |
ука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било |
помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још је |
је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, |
pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{ |
леда.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, си |
мехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је пр |
ук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а |
ви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропал |
једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја |
раћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да |
али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за ко |
>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој со |
ба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И |
држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови |
а знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раск |
а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{ |
нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — к |
арица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183 |
смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ак |
уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састај |
ић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — |
ад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме |
сукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, |
.{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће |
сне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слуша |
али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да и |
S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не |
е чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... |
>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у ре |
ци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао |
вим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} |
бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи |
.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то |
гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним поглед |
су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{ |
Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, са |
не сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напа |
{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе |
пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмев |
одно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....< |
} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Ј |
лико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спа |
прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} |
ом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам |
елана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, к |
е знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Р |
бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зег |
, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак |
{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта |
{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} |
латају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нок |
његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p> |
} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху |
/> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по ка |
ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао... |
ла поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још ви |
у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе |
век ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — |
изнателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика |
ао у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Ч |
а....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству |
о сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће на |
...{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и г |
роје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} |
им угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље |
..{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је д |
на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима... |
о, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га |
1" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, |
љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу м |
зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује |
тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. ми |
одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа |
пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деве |
га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога ат |
в скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми не |
газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба |
ван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на ов |
ре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S |
на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> < |
и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам зап |
ке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој |
тврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Ш |
уле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро од |
је хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</ |
око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш |
кати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} На |
тирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, х |
тан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу |
мен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, пр |
о је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</ |
посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> |
вала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће он |
онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не пре |
ио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан |
турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S |
а ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет. |
и су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно |
братим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{ |
> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одб |
не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима |
{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолова |
мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хте |
мо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо о |
ди у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес |
се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му с |
злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— |
платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а на |
од ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погл |
још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струј |
они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети |
Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> < |
лећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савиј |
S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе би |
ор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="12 |
он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу |
онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да |
је си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред њего |
ичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад ј |
Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом на |
м своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме |
милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и |
што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале |
имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата |
во; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Вид |
ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у и |
цили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То |
ко да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу |
ајпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је м |
S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широ |
вор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, по |
е.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задр |
чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској сн |
еру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш |
аложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах |
/p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко ба |
е од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— |
ги к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен чо |
више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у м |
они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но ко |
и рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </ |
..{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="s |
ао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког |
сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S |
о.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати |
цу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам на |
тац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као |
аће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек |
алом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну про |
, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — реч |
проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... |
се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S |
а томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господ |
} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олт |
а је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га ни |
у смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука ј |
:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем |
тима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као |
изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже |
о тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински |
да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна пол |
окушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилиц |
е да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — |
/></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Тер |
рисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, гори |
пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велит |
le>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш л |
ули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Зна |
<p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> с |
ити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога т |
творица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што |
не спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврд |
бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келне |
г краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прили |
ђе часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако не |
че кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега |
а; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139 |
велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа |
<p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш доб |
о свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро врат |
же ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је |
у сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга.... |
м отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из |
мору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и при |
} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узм |
Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се |
ш није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{ |
ко себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а а |
знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б. |
алскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се бес |
>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се м |
иље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља доји |
ским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из |
одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <p |
лдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци |
влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их нек |
гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што т |
сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао |
То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци |
беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима |
.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у |
ата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захра |
некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа |
ужи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ков |
твора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац |
а, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опе |
обратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде В |
господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, |
, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта |
странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два |
pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом |
авче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде |
а Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица.... |
{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и пог |
вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати |
запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</ |
ти.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Са |
левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дир |
им Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у м |
злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум |
им седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто у |
ај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори ц |
<pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа н |
неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се о |
сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да |
стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њ |
шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на |
да на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама по |
бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао би |
нтереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би он |
он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порт |
сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доц |
о“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да п |
они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба ј |
што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} |
није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> |
дравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна при |
ему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — |
ј што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Н |
иљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, |
г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога |
, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Ру |
положењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми к |
њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо |
мрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу |
једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те |
колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно |
рес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслуж |
га ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави м |
<p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба п |
све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник у |
Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ј |
да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb |
— као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла |
{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни х |
о чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком прети |
каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царс |
злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крва |
рхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за т |
а више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p |
у <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови д |
се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ј |
> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> |
ри Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!< |
би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је |
ај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не |
мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — |
уо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је |
" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци под |
је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан с |
вим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти каз |
смеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар |
од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти ни |
собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се о |
три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми |
што врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, |
гуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине |
х мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту |
руго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, |
ога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно |
рао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле н |
ам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја с |
ти ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинам |
могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гле |
исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се |
/> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у ко |
le>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим ца |
ће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мис |
о душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотич |
ивот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме ка |
ви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари н |
еки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре |
} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их |
лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} Т |
е видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ по |
данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим |
рава нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Бе |
ерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти |
S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} |
"subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испре |
е и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем засп |
погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ев |
народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напре |
дам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Бело |
у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је |
о!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беш |
рана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господин |
ено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим и |
ет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и о |
мо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је |
ду и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо |
и се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} |
...{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате н |
pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лоп |
оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца д |
своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се |
к да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у кри |
све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона М |
рио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата |
купштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких др |
трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га |
овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде к |
p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSec |
баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљено |
разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно |
, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетаниј |
к...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог |
а.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесо |
се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</ |
е једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у уш |
Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу |
ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се ја |
ам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем |
граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз глав |
улаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата |
— од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погл |
а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, тол |
tion" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послу |
атамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављ |
ри сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 6 |
ла намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосн |
а се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вре |
чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, |
нимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се |
трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— |
, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном ш |
Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, |
задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички обор |
озврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем к |
.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, по |
рад.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда |
је парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он |
и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што |
о у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако |
итимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја |
своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје пр |
вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Т |
гици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит |
је иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb |
ворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порек |
ало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сме |
ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Н |
о „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикн |
а још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имал |
лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!. |
олиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! ре |
шло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пут |
зор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да |
ису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не з |
инистарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо |
и рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погр |
свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе |
едном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не |
ћи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,н |
а не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Ост |
<p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја вер |
по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „тало |
="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обич |
атити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред све |
} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после |
не.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде |
осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не дад |
се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он |
да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ тво |
а дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>С |
.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију |
ао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радоји |
је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone un |
зађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учите |
ном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју час |
но с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То |
уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се |
тан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо |
ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо |
>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово изврше |
дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржа |
а „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај госп |
ке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она |
или и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, |
патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чини |
бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, о |
предњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Бри |
„<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима г |
ици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи |
Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте |
ега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укап |
/title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној пр |
оће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар |
е капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим пр |
ознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива к |
к се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас уш |
е тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} |
; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето |
осла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо |
да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дам |
Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каж |
нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то |
и данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прош |
онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се о |
најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. |
маће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p |
.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шес |
с ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном нар |
кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из З |
владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb |
увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим г |
пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледа |
што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха иш |
у светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пр |
авни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а св |
шем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражи |
85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — |
порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас |
" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које |
ко на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се |
су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању з |
те г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и |
чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим |
Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу ц |
ком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда. |
Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Правосла |
и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја т |
а је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад |
о је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? |
и за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њ |
дова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата |
да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глу |
S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанствено |
.{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту ми |
право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овд |
етушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title> |
узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с пољ |
анас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некак |
Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сут |
ше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћ |
причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па |
прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрен |
и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској |
>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао |
чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада |
.{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, |
уо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову |
{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки п |
одолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, он |
и ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћ |
готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала |
, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима |
је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљ |
да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ рад |
али ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску к |
та свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде |
> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и |
растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не т |
е иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n=" |
оје путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p> |
вата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке оном |
есрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина. |
:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог свет |
најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друг |
ога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме о |
, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то |
томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, |
— а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, п |
рестала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а д |
да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ови |
..{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S |
рода....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учин |
а сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одак |
већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им н |
{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дре |
тике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира |
орски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као |
Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Нека |
дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p> |
чин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напред |
Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч |
има зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад |
т, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; |
је слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенск |
ађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска |
ета?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да |
зда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Ал |
прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се п |
p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваш |
ка испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори м |
не.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту |
година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што б |
м тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељ |
вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанел |
и је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој |
, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p |
ако јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред м |
е син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је |
рошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} |
} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам |
— не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свог |
е и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољ |
пи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их о |
и по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо п |
Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да у |
сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњ |
руба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} |
нат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— |
смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како |
о и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује |
по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> жив |
ада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хват |
а ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пун |
> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који |
, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти |
Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да исп |
{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} |
ом за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађ |
а срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, кот |
од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!... |
е неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да |
<p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и с |
а ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже ш |
; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су |
у чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су би |
пасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање |
о хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по |
е иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта |
н не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{ |
јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и |
а другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал |
...{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> |
приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Р |
ости.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш |
прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— |
<pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се сав |
На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасм |
еке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човеч |
ла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и |
и бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> |
олићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, ре |
а ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим |
поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси о |
— онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окад |
е!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случај |
ревазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору от |
нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога б |
ам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те |
ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд |
сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун по |
имајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије |
намо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми |
стим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни |
ни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људ |
S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита |
знане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља |
estone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили њего |
тима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и ве |
очео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наоча |
1_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао |
} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слу |
То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и з |
чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта х |
хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана |
остионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети н |
дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „ |
девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не зн |
гов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њ |
бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Су |
а и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла |
криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ов |
ml:id="SRP18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој |
се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за де |
мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си ко |
На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — теш |
гледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p |
хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да ј |
Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} |
више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек |
из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли тво |
во погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре |
страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</ |
} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинч |
Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Мл |
дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То има |
ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше о |
анџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде |
белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, го |
бра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечит |
ти прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву ж |
, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је ово |
а престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, х |
своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа |
ј четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест грош |
љује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом у |
ећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S |
окупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са |
и....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi |
Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак и |
ки швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да |
прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога |
се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за бо |
м власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школ |
ad>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он з |
мо викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учи |
: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за о |
војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта т |
инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће и |
{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, |
лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истин |
у нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</ |
аре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док оде |
иви излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{ |
јим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе н |
е у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се |
лости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се ст |
гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба.. |
о сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу њ |
ађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови |
и:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп |
</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они |
ио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и |
ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у |
ву кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић |
ало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша н |
, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечн |
веде парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад ј |
о лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја |
а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може |
а неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у |
да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, по |
лина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> л |
/p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у |
S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — |
хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> |
У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једно |
омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— |
мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате |
оју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSectio |
ubSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што са |
и.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — с |
estone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад м |
овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одго |
у њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо п |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капета |
хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пу |
?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то из |
анашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, т |
аслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што на |
ута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами |
кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком в |
икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити м |
>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој д |
кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Он |
у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао. |
и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно |
...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n |
живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> |
па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице |
..{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби |
на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђа |
њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкан |
S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би с |
ац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари |
ору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор бе |
су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свак |
о преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима |
аш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске коч |
itle>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћ |
ек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницам |
ове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога |
</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде о |
> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, |
А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" |
мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживел |
изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је н |
клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њено |
Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу в |
лободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они и |
.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се |
{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би |
онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша |
стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Н |
и, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Инди |
ранцузи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и |
у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milesto |
о на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио |
ободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек |
дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза ко |
..</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да |
а свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, |
нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда |
ој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септ |
понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се да |
ди, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клуп |
тства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду |
да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да сед |
ину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошље |
n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, |
S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до |
...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко уг |
на подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. |
пази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле |
У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам о |
боде тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорник |
—</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учи |
аче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао |
женичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на јед |
мо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се |
— кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са сви |
</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци к |
Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути |
ио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. |
ти.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за |
— Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвова |
ита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се |
си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да удар |
рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно д |
ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати |
беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио к |
опла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало |
} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не з |
ре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — |
у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме |
ни надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста сам |
артија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај |
ији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закон |
словен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политик |
и му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="112" /> |
stone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној с |
манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у |
а да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, она |
н, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црн |
е.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне |
читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла д |
{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} |
one unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је т |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И ж |
ам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> < |
- - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну |
очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, бољ |
ђо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад |
о што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, |
Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута го |
ћиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем |
S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при |
ао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викал |
за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од пр |
{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остој |
ди тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети |
је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{ |
сле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n |
што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи |
онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не сп |
фани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, и |
с дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на миса |
p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с |
тмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и о |
им начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас н |
дан рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио ч |
и је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црн |
припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, |
ја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је |
ивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога |
овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам |
год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна |
.{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више |
ваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом |
.{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацу |
г друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђевре |
пуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се ос |
било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није рад |
S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си |
е растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива |
олској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочи |
пелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфи |
ика.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црк |
ете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд о |
пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Бе |
олом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за во |
е преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па |
бијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако |
тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на |
ине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није |
говим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мал |
— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</ |
дан за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате |
ео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати |
C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника |
тро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свет |
осле овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Не |
же га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало... |
ubSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из А |
ако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала |
дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило д |
milestone unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење |
Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} |
оле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај с |
и алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се ув |
ubSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила |
е може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још оног |
а пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на к |
онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, к |
ац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и го |
.{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он ис |
о сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од |
о да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору |
нио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у оч |
а Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно ј |
а.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи прола |
C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лека |
да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, |
реба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, |
- - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} |
нели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p |
погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако с |
јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али к |
ову трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио |
е пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком |
ш раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ |
у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суво |
Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учи |
вамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га др |
е живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не |
з главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, |
} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{ |
највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. мин |
долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљ |
Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што |
Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду р |
ли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су |
ослати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том при |
у да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да |
осподине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се |
tone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну бел |
</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а а |
title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„ |
нина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафан |
ad>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежни |
>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М.. |
си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Влад |
а западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо |
јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} |
тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шт |
забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, он |
unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ је |
?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи |
енога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича С |
да је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С.... |
ати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је ст |
мирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наш |
вако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајућ |
родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас при |
ад, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богм |
и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче бољ |
е био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{ |
"<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гости |
о се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зау |
то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, |
огло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоц |
} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — |
нас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд вад |
олитику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредња |
бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И |
} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се |
пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без |
ет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке |
оја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>О |
неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пош |
ли да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег з |
<hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> < |
како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да д |
к!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му |
данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тоб |
брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А л |
ве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, |
рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Ма |
у на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могл |
чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била |
ма!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у др |
вају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њо |
жног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А к |
љу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представља |
и Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! — |
ски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, |
Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао м |
одину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам ка |
{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То зн |
да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газд |
ета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А |
бац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго < |
аст није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и н |
овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање к |
о доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необичн |
p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да ј |
ам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже |
о нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је д |
> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стој |
ј проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или |
крије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Она |
e>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парни |
S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} |
врек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га |
вет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни |
је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако |
кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим вла |
ије причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вран |
пут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар б |
лска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луд |
нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад |
дине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе с |
подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред из |
ом.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих м |
оји је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао н |
Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> на |
соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="1 |
а из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капет |
био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Ј |
је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Крив |
аштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја |
— то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам |
учена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што |
, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, |
ине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од с |
доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне |
пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако бр |
овика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годи |
} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра ч |
гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да |
S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то |
до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S |
Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами испле |
на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ осван |
стоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је |
ње оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове |
} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} |
Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — гроз |
аде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду. |
реба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја са |
а „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, |
7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посл |
и сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; |
Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, д |
на ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} |
p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме ју |
... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је |
ећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} |
<p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ го |
зборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна вла |
она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, со |
....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око с |
> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је |
ајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови сп |
љка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па |
а совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су |
ику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује. |
Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" |
рану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео |
ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S |
апојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, |
ion" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М |
е стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Позн |
ехану док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње |
даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све |
судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од с |
вор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта в |
чној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи о |
е отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“. |
капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан |
ни, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Х |
уче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био |
а овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше са |
о, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p |
тском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидат |
..{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против св |
и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погле |
на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим прист |
а је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права нес |
не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом |
Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још |
Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је |
ла Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Б |
донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишље |
ису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} |
да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он ј |
е дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вам |
Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслуж |
ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја |
а пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Итал |
је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето к |
аке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута ви |
чу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су |
а.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене с |
— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то т |
покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урниса |
ило 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу |
на погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети је |
па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" / |
Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех. |
ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, д |
као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а њег |
тири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте раки |
а слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, река |
он Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња ус |
у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Круп |
и, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и кол |
Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p |
тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са св |
д његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми |
ли министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов |
и, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S |
и осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p |
и му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад |
оји је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{ |
е ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима |
{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по се |
ашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, п |
равина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У |
Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, ум |
а, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.< |
вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна |
опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> |
ознала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јо |
ли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, |
а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би |
nit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштин |
ована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена |
реко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јо |
с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске нез |
>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— |
олачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не |
буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— |
озлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено |
се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чеки |
за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш |
колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSect |
<p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— |
ене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="2 |
нага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Срб |
већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно и |
верила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг та |
долске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} П |
а?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетљ |
оји чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећ |
<p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ства |
га у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута ре |
не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда пој |
т један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне ши |
олетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој поз |
оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и |
е био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, ука |
ума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски |
де око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упита |
трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заб |
дили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по но |
— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му |
сноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n |
ом пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора |
ле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских |
" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p |
.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — |
не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, оног |
SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препо |
варисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„ |
није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> < |
с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - |
дине, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа |
ху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се |
густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два м |
871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повере |
ри прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе |
же околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица и |
е.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и |
о је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да и |
говори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло доб |
о оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чу |
у у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој см |
е ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завирив |
е бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не |
>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а |
стуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узач |
једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми |
дан сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми р |
лози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали |
позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се н |
ли то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И |
Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, мор |
мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта уч |
Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p> |
леда у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} А |
, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут на |
а.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда |
зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више |
ла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет |
, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milest |
и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог |
ћанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао предсе |
то товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; |
акве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа |
квог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауст |
ства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико |
аља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, |
и пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348 |
брн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; ст |
ивео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се |
ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} |
ног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише |
о лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се |
ећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцн |
о је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата |
роде, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је |
је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да с |
са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" |
радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Ш |
} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ов |
ао пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао сво |
е било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брв |
неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањ |
кве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бир |
икну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине |
нствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#S |
ре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет |
штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су н |
аћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онд |
сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени н |
....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим пл |
по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се то |
играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука. |
и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде |
лата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S |
био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је д |
>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и |
Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, д |
оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој дру |
грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху пос |
>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни с |
у каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар |
ему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независн |
озору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изглед |
Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао |
у његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале п |
Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји |
удима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери |
ао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну |
рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> |
араде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p> |
ном похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утиса |
ету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме р |
и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, |
годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде |
> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаље |
} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била с |
ли.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи |
умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче |
и и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо д |
угова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај с |
ји?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Т |
у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва трој |
" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} |
реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима |
мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа |
ена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији д |
и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то ниса |
<p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен |
ор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер ј |
једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског ви |
моћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој |
/p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И |
мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине |
ровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, |
и смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу на |
оред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког ч |
ишту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.< |
и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра |
је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и по |
та либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братск |
иберали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме |
ере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ал |
и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Н |
и вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата п |
Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> |
>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја |
е.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме |
S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S |
} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. ми |
смех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газд |
га пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Зн |
="SRP18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна гд |
„ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпо |
аде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и |
Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и по |
овеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама з |
лу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождира |
се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори |
глила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па |
суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и буда |
онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, |
ако вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један амане |
ранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој |
{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан |
још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згод |
, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још ра |
ко знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не |
— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, п |
..{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Ј |
ошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузима |
кве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} |
, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онд |
— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с к |
о месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег час |
је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно от |
у изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из |
ан.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни дес |
!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — |
и; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p |
ао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све м |
аћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год о |
радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он |
јпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{ |
ма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње |
ства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана |
ог неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мог |
ма мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} О |
је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на гр |
вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њ |
е баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, |
ање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капиј |
, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу |
едложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јец |
облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко |
крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара |
атељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријате |
.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом. |
омак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са св |
но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, |
ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!... |
и за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета. |
ћи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана |
о, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? |
овио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само с |
врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мо |
горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с |
е појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завес |
срећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а о |
</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је |
р па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу |
ладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његов |
те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се |
уди....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у |
јој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле д |
је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се |
бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара |
од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50г |
родна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар д |
аху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу о |
упиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу |
— где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како с |
/title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<t |
p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору |
апитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право |
бро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не |
м очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина |
пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону н |
јим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе |
сији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаништ |
у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло |
S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што ј |
.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђилов |
subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима жив |
на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — |
ултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петори |
после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, |
и, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна |
хотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то с |
</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на избори |
си на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не |
p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам |
таратељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жа |
почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним |
рави.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, д |
мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг пр |
Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама зн |
и месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретн |
резу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг |
улаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад |
не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило |
и.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n= |
то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као |
уд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он т |
кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — |
но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима |
аш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лиц |
омци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да д |
екао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</titl |
одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315 |
<pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вам |
Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.< |
ни ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапор |
екнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца |
Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вул |
о.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{ |
и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погле |
дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И мој |
ликих својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, |
анкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Нек |
брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.< |
тарину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, |
> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама |
омну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично р |
у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је с |
’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, ви |
ној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Е |
суђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и |
, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; |
> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да |
им вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="chapter" x |
Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, < |
игла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напр |
кама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли т |
le>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади |
шао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> < |
ебачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена |
о мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја |
S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, вел |
S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га |
дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал с |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мир |
ац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом св |
p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пуна |
и Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна о |
Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је |
у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га гр |
у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче |
у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може: |
не, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p |
е осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај вр |
осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара пог |
ије, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оч |
у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмеј |
летати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се |
ође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одо |
еда у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само |
он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш |
ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког враг |
кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас |
дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је коли |
двести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозор |
двести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, |
ечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> |
ne unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном ок |
о да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је |
о и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да с |
етурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви |
Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p> |
{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као |
{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — |
и Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му б |
ни, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут |
е му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и |
е? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци |
н учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p |
енило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била |
те онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућ |
остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођен |
{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, к |
.. па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му |
бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухват |
ете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолкова |
ви па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а на |
</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p> |
е сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда |
еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској ц |
могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{ |
— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случа |
љка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене пост |
орођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је ра |
е чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!... |
ико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе д |
је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— |
<p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила ру |
гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га пожи |
је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да |
сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Ра |
се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о |
дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, |
рогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопа |
знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напи |
а онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из |
козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са |
радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, вес |
ине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато |
што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће |
4" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у сво |
ушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћ |
— она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле.. |
вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од |
у земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кме |
да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и а |
сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадиш |
ло да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас им |
а што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и |
удска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не |
тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајев |
ри отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— М |
а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у |
.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb |
прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S |
<p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на дал |
је <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледат |
ити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се та |
пет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На |
у оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSect |
ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће |
егове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у роп |
рани....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све је |
толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиж |
није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту ни |
ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће прог |
>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за |
улу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потиц |
и!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она бе |
ј готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је |
{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у |
што махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слуша |
есрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет т |
у плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зве |
ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{ |
квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си са |
е је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{ |
дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као |
чинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како |
лије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треп |
ала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> |
риродну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве та |
ли дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, ш |
м, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, н |
кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен |
право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени |
24" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Нек |
заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брд |
свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђевре |
тички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега |
о све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто |
чи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, |
, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих жи |
ледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза |
ају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака у |
имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — св |
што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> |
мо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све ут |
ње у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они |
чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да ч |
во!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном нес |
.. „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући н |
.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја. |
Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} |
па дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као |
ду с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети |
један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха |
дна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобрава |
к и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Пре |
еџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да |
ођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — ко |
оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако стр |
синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш уч |
ав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да с |
рчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшниј |
соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му |
толицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, |
ан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљ |
уга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, г |
им победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" / |
<p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја |
вени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично жив |
ти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} |
одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње |
естита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прве ј |
е јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> |
Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок |
и се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно |
арту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, по |
н је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Незав |
м брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су |
вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} |
ет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му п |
Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и позна |
неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једн |
на меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш к |
гу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је |
робојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S |
мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери |
ивиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изг |
као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђош |
ив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!. |
не је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које |
p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста та |
ећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом |
даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, |
ушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најм |
сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— |
ле; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом |
подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако |
и ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нек |
овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царски |
ри.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас. |
оду је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, п |
Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> |
Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отле |
да.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, |
{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. |
еднодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне |
гу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S |
а сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом пев |
о, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту |
а.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана В |
данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов |
ти, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S |
алом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петроле |
и врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p> |
} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од н |
ох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На ње |
ај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на |
умео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрај |
што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> < |
ар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је |
главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче |
н — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам |
апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од све |
и, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, јо |
коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, |
вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намер |
ам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар им |
чког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаш |
ром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивови |
ајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело |
ако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене св |
етан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код |
гло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој во |
ли, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој |
уци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче сво |
Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размер |
е било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, д |
ога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до См |
estone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до |
играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога ј |
е сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео са |
свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерл |
?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што |
народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 ди |
кон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овог |
оље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свег |
гу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго |
развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тади |
из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су б |
S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт. |
е, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Ј |
плате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, |
сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, |
Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар |
ј!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> |
и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није |
мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надј |
Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! |
м под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb |
чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, д |
теља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} |
нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које |
ен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} |
едаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> |
ња, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног |
ах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њ |
не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед |
а румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>М |
о, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се |
— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу м |
е.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По |
један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан ј |
данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неп |
Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутн |
поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с |
, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} |
Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде б |
....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му |
н Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дај |
че доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могућ |
ве и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је прв |
мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози |
доше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Ву |
јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он пла |
>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> |
уклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ |
ај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови но |
е боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни чи |
о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио |
, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да види |
>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> |
није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви |
од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљај |
девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више |
рипази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /> |
тен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких дру |
....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p |
а свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву осквр |
по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради |
ом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам н |
е је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па |
ђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се |
нога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ |
ине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да |
прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омал |
ји од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subS |
побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај |
!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје |
а ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} |
гнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на |
ти и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сата |
ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Сам |
јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у моји |
она Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих |
b n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене поли |
оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n= |
јури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бош |
скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. |
чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпос |
е и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су |
де да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђак |
n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познав |
у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне много |
мо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо о |
вине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за кака |
.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар |
ао да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" |
као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чи |
тику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити |
ревучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за ш |
аре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му |
— не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је т |
кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни |
угим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Ка |
же народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола |
своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стан |
овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, |
осифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше |
ла купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ћ |
де, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих ми |
ас у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одм |
.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страх |
Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку ме |
Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да |
и динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — р |
ало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испа |
жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што ј |
лици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{ |
с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете |
ризнајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу |
зађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде њ |
пратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... п |
збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, |
у....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p |
својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикну |
а.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p |
им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече... |
и, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама об |
зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи |
од од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогн |
и нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остој |
> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја |
елеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за |
макну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити |
одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, |
<p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чист |
...{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онак |
Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не |
оре, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се в |
тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању је |
смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео |
у.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој |
ле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе пу |
то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је з |
се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје с |
тиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десн |
ку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године |
апео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још |
не, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо |
и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га |
.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit=" |
и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, оду |
разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себ |
тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке прим |
ако би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који |
дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} |
ко и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам п |
н посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја |
а да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> |
ратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад |
еднога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у о |
леко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам са |
> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S |
ви; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Х |
мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, |
тра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске |
огословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена |
Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи |
ако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати.. |
93" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само по |
ајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнем |
проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се прост |
чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио ј |
, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сут |
ном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се ни |
} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да |
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао |
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када |
биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче ми |
лска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре |
де телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> < |
вај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребиј |
} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Ме |
е људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра |
могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и м |
<milestone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, |
Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има |
жан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то |
а, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, < |
е што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мал |
м ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То ј |
ек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S |
н је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p |
ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</ |
ља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча |
витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу. |
и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може |
ш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикраја |
ина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S |
ве бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суд |
Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свак |
твар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му |
је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> |
старским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме |
гледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем |
{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе сво |
је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и |
} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је с |
није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак ш |
може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате |
арком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих |
ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад |
у му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, |
Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — ник |
p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белоб |
у, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима |
а од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за францу |
не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, |
мо о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — |
Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не |
ећ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми |
ана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита |
bSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем |
tone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављен |
ао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрет |
е сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да |
?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p> |
за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе |
пи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се ок |
ли опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.< |
ете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их |
ји, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министр |
" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је |
и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одм |
м марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, н |
ивно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих |
ди! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни уга |
левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико |
ни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стој |
ирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
ега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај. |
рика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико |
арија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити |
е свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли |
ђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Пр |
виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет |
воме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну |
ction" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако |
олео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; |
м, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју вла |
.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — |
их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једн |
брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује свој |
S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право на |
да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама |
ратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не б |
о, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће |
а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обичн |
г миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речн |
а жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да м |
ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само пре |
ни, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, |
>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини |
вим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по |
ет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} |
зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад је |
есрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на ч |
свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, |
тати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо |
тира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао |
ћи га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима |
>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!< |
иметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали |
и овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на |
е речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећ |
уштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се по |
грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је му |
та гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто |
то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас |
Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих каз |
ђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, прич |
Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове |
се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу |
ији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужн |
а боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, |
начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешки |
но је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле у |
род као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса |
мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} |
лан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше |
с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх |
у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — ка |
; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више доб |
ад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни се |
ужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone un |
оле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чу |
<p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Пр |
Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помоз |
о.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао ис |
сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два да |
рава, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово н |
карцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога велико |
Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p |
скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{ |
} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ дола |
{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог ј |
где није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Ф |
амо:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци св |
<p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ |
>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капета |
ош и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра |
а пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где с |
ецо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву ј |
иниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу |
н домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је |
пашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не по |
stone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше ота |
олска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти се |
није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, д |
могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави |
су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову з |
кат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправ |
тенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба. |
оворим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути.... |
} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ов |
дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Зна |
рвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази |
ачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак |
нте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послу |
а је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави |
.{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има |
оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви зглед |
а то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су вла |
кога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Б |
скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити ста |
а је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пус |
ком ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. минист |
сковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога |
другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title |
ки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих |
творено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што |
ји су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по |
..</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ |
илова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чин |
говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађ |
пет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, |
њ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и неза |
оспођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији полож |
зали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десет |
ошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог |
стру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене |
ештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче |
савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити |
ај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла |
беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико |
ction" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком.. |
у дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како |
>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили с |
Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, |
и си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Ви |
p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракар |
и овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је |
су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакр |
рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на |
н је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ј |
о бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм ра |
и једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где |
на.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="2 |
мо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради. |
уга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и |
ависности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књ |
дна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} За |
и то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} |
и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да јед |
b n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намера |
Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе: |
Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би |
Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био |
у мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два ма |
Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она |
<p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} К |
мали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом |
е и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједин |
VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и |
моуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредња |
што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Ву |
уло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје |
прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б. |
довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе |
к протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго |
твар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда В |
ве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од н |
мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам ч |
У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изум |
е друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо.... |
је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као |
тити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ћ |
, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А ш |
{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим д |
итим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе к |
стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као ред |
, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материј |
ection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, он |
кавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему |
примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га ш |
о!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим п |
<p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угости |
ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ј |
е.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога веч |
и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, д |
но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а |
" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога ра |
о, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах |
Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за ко |
гатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варо |
ој тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> |
че:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чин |
уге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега. |
оле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два и |
и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој |
з калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство за |
е родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринуто |
од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Шваба |
, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим |
е развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча н |
?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што |
ај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита |
ула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевт |
на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не вид |
ћи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мисл |
да Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом |
рјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује |
а виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... си |
знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге преб |
м ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је по |
момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>мол |
ао члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда |
ивоту осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је |
ихологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри п |
{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по њего |
оске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац О |
таве и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосл |
дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још |
па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа гр |
ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прир |
аволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мр |
и слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опаз |
ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек |
во на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека |
а тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да |
Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдари |
p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="14 |
игоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху |
{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче с |
у девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати |
реосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места сп |
ли да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена |
ч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} |
и и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте |
говетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништ |
..{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мисл |
а; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, |
пи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не оп |
дикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како |
Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!... |
не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S |
.. за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку |
ати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође |
ilestone unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљи |
пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, |
и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати мате |
а он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} За |
Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! |
е нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одго |
вом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} |
о гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ |
Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су њего |
а се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда м |
ећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} |
/p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} |
н.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин |
из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах врати |
старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто |
угим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да |
ше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није |
ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Ра |
ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре |
ка их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само кого |
збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на |
теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако |
а нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине |
пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити св |
кну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетат |
поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људ |
рвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, о |
е столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а |
итику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем |
и чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље он |
} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; |
га златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власт |
рно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они |
ем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — за |
иротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану |
е наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлуч |
....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за |
>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за |
сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек |
удима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостив |
ће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јец |
а му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на гру |
Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћ |
, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} |
испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, |
а што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{ |
и.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је |
замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто в |
; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и нек |
на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију. |
су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галер |
>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лу |
седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, |
о док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе |
и се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга |
<p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас в |
размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три ре |
оле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код |
46" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси |
ве у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и |
врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ћ |
трану, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} |
</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда о |
она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!. |
не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Зби |
> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који |
и на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право |
астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му |
Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још т |
ди.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у |
" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на |
а преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. |
не сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бра |
беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p |
ика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.< |
да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку игр |
арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине вра |
{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} На |
ега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат |
Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, га |
ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрма |
ту — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један др |
{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} |
смо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душман |
Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада |
p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадни |
ре чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега |
по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса |
ом поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Зл |
ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно м |
1" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу. |
мадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и н |
егло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква |
д ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих оти |
, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — |
Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђ |
још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" / |
тиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мот |
чему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је по |
ише не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута |
ве је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла врши |
<p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, |
, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој |
а од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{ |
ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворен |
каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто прод |
их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао |
ина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али |
д који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </d |
, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачк |
егла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по на |
бар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="1 |
ствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Он |
који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз |
l:id="SRP18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би са |
ад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скида |
они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у оч |
к и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његов |
изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, ви |
се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p> |
ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу д |
о и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом |
м је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и |
.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у |
ара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она |
д затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објект |
и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџи |
нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер с |
по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још ника |
за:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а |
а не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу ка |
{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, |
а доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој |
дисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где |
их се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, ми |
онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да ус |
се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, |
па срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запи |
ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур |
у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму |
га старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, |
, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као |
о отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S |
налошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> |
уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга |
.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух ка |
очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете |
зоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, |
а — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је вел |
ео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је про |
Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он м |
ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајк |
нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знац |
гу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет.... |
} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{ |
p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти |
.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— |
хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем ст |
— то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, д |
и, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грач |
у полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам |
ивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три кла |
тен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега |
се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</ |
тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинам |
ју бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— |
ан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а |
ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили |
се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p |
азне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим д |
.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њо |
ци да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; н |
; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и |
} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху по |
сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није н |
стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око |
срамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде доп |
е — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од је |
еше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горње |
има, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искр |
лова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик с |
н није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он |
борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата |
афана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Њ |
оноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSectio |
викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва ка |
> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко го |
Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продад |
Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} |
е четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц |
и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</ |
кну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="2 |
асминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио д |
рева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевр |
ђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког |
ан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p> |
глом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из ка |
откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бог |
нај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда |
асамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стаклари |
то — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо |
ети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и о |
е чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад |
раза црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стре |
уше.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљ |
о друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као |
„вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним под |
колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p |
ли пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и је |
р није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су |
пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жиг |
лити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<tit |
почне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви |
поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су г |
у осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао |
<pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по сел |
:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане ку |
ведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупко |
оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница н |
гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је |
Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} А |
лу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова |
азиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, |
ју око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по |
, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чар |
дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, он |
...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} |
искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви р |
може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га... |
на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, п |
уно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше д |
рина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одгов |
Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прић |
и нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мал |
ако би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје |
мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи |
и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо |
плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Теш |
се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} |
p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати |
nit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о |
утра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим ре |
два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио |
а и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од ср |
...{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо |
какав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По |
редњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> з |
х.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чарши |
ионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам как |
ила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земљ |
езбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док |
један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S |
уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <mile |
S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух н |
="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, |
накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону стран |
овек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана |
метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим окан |
се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Р |
о — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми |
ћу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета.... |
икне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Б |
ику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци |
ђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и |
смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јаг |
<pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> < |
а ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталица |
рам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="su |
S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да виш |
есу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, |
јатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не |
онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Фе |
полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пр |
па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњ |
на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забра |
', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти н |
ећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало ред |
вој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p |
лику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није о |
свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ |
реливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста |
ед капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још исто |
турове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко зату |
па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и |
и сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песни |
табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе |
а наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми каза |
у, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се |
је.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је |
ојих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађени |
и.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред руп |
увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек |
ма тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S |
рекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се |
ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ |
купштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још ле |
S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва |
са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, |
на у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упи |
још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике |
е оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења ниј |
кује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да с |
аши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — та |
довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао јед |
еше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га одн |
ивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> |
Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} В |
а садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји |
а и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</ |
ким намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да с |
ку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом до |
отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то дан |
д човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли |
е.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И т |
то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> |
} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је |
.. <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— |
непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упа |
„Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S |
lestone unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаш |
„<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У др |
акати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</ |
попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне |
с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други |
љи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви |
мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рек |
о види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} |
е, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то |
а им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам |
нога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, о |
много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> < |
е би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} |
о што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, то |
Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо.. |
не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им |
о иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на ду |
а и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно др |
да не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихв |
} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупи |
а ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не |
> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S |
Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква и |
после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div typ |
ад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентиј |
Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и ве |
поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андра |
осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, |
, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљ |
="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Пр |
дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их |
рин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од т |
а вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као |
це...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао |
..</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху |
а друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху |
н, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе. |
ену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменул |
ив свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући н |
асположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са |
отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који зату |
сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи |
S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра. |
у намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо |
и ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> |
хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда |
олицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{ |
и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и |
ао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног дру |
, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игу |
S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!... |
n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се обра |
Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разра |
га тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији |
окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јо |
једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и |
збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64 |
се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Се |
дњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, он |
на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вул |
га Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>".... |
и он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би |
ило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се з |
нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „сре |
о звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да оде |
— <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине |
ине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох мом |
{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом.... |
су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да ова |
} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво |
иђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, |
и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он б |
чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} |
оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд |
аћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p |
рндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије се |
..{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, |
на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и |
ећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим |
{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{ |
.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ј |
сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и за |
ио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> ут |
} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опр |
х узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао |
ection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми |
јао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} |
се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да |
читеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадиј |
ватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</t |
ворио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдем |
егов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> |
25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је ср |
целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на |
неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице... |
983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми |
осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онд |
исао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, к |
а брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечер |
ало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна |
ештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора б |
ко Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу |
отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а |
ј момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа м |
.. — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково н |
одину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и |
од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је т |
завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{ |
<p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим |
су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} |
се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је с |
се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — |
шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сва |
на.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо |
-— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије сп |
у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молб |
качи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И ка |
јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. |
...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у л |
а су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си |
ј га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у |
ечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколик |
немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским друг |
и и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају су |
ен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га н |
ове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не |
скупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певни |
За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — |
аратељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што |
> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је. |
онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је |
— — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у са |
и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван |
до од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, св |
nit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, |
иној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све |
на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек |
имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како с |
у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синови |
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше |
— не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једн |
ам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које |
чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мери |
њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</ |
Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му |
нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косов |
дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познани |
кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се |
о напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још |
еде реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разго |
ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато |
ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, |
их пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац к |
у нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{ |
тра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и уч |
<p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупил |
е нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она |
свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, |
{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је |
ји му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} |
годи, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно |
Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га доче |
њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христ |
у политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао доз |
који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и |
, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како |
/p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молова |
капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напре |
аљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише |
ечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у |
Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле к |
а имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Он |
нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо |
/p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово |
ти народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу |
...{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти |
ајмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пу |
наке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb |
аквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да |
ц г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало по |
де дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало ви |
што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица |
- - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекне |
Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме о |
басуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти с |
д ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устим |
/p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb |
јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S |
је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газд |
игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми |
анице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балк |
о ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани. |
оља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у |
ени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де |
, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном |
се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Им |
и за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде |
а држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре с |
се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пако |
} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" |
радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — рус |
На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква из |
а те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —< |
о.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{ |
јој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица |
м, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам |
ква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане |
оје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје преди |
и у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} |
а својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S |
дан у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од ку |
а.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} |
еселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало |
жави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било до |
ора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треб |
кате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народ |
{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бри |
бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S |
У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с |
о на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгуб |
око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим |
...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то |
е лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} К |
не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то же |
ло може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад он |
бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} |
а пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вред |
Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није з |
ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је |
ржава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} |
Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђа |
{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политик |
} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мен |
title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог |
обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- В |
у цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоупра |
ање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад |
„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бо |
:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S |
нела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу д |
права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо м |
а школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и дови |
и коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати |
о кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога о |
маси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је д |
ке.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} |
рили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} |
} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а ч |
раграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и ли |
у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, |
икалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право |
механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — |
прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што |
} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око |
ључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Или |
" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је |
ним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога б |
—</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мај |
ви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —< |
селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће |
ма Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ноже |
што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не з |
карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да туто |
амо дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је |
лнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће |
и одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га хра |
еко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је |
Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone |
ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га |
намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи п |
а није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 188 |
а каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове |
сна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико |
знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, |
ником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на |
је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n= |
ујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но м |
ће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохо |
а, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га |
..{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и |
раге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство |
е.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — |
наш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; |
тну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан |
ије се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и о |
тисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је |
тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Бог |
И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p |
о разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима |
им листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у го |
ко и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола с |
{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешки |
Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољи |
морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке |
у слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је њ |
гледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, |
ног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S |
а пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, |
дио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која ка |
те много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{ |
десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали ци |
ри она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до о |
уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим |
а, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ј |
<p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то ј |
рекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два да |
ора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштр |
је што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али |
пет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо |
о брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда пре |
ов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, |
вори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да траж |
или.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја |
то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат |
е; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, |
што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он поглед |
и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из |
Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он |
"373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у л |
> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо мин |
p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто други |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, вр |
на изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се в |
.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="13 |
ше ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их |
ила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској |
што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је да |
рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Н |
Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао |
преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У т |
напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" |
ик се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да и |
нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду |
богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу |
м праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с по |
ога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су |
ародни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је н |
рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза измеђ |
до нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Св |
а!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпо |
за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио |
ј побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута |
ш коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се м |
Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветл |
како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба м |
ске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног |
испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њ |
ну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили |
треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} |
док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кмет |
купили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо г |
њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода |
абаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дре |
ред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p> |
а томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми нек |
<p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго |
је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго |
ла му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и д |
неверио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају о |
моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — ка |
ост.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости. |
адње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} О |
овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени р |
о ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поште |
рх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже с |
} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} |
су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а |
ама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би |
гаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи |
нија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе |
е, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити |
у но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и в |
и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лескови |
свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“. |
је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насест |
, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућу |
рви нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази н |
два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само са |
али да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошиц |
Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову.. |
од гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је г |
тац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја |
и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— |
!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„... |
а да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на с |
почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?. |
— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим |
е вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слоб |
да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име |
ша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако |
</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била |
И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, |
„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин |
за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали. |
ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год нар |
lestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му у |
тарчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— А |
на!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна |
Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима |
А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{ |
инио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом |
дни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? п |
вога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапта |
снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах уста |
мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затв |
земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да |
, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S |
не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику |
рталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре да |
кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{ |
но мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па |
Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико |
ад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као м |
о шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу |
ме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су |
Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у цело |
; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да о |
ебника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — нара |
ам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли сво |
они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише |
м сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао чи |
зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих |
као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на вла |
{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> |
кад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, |
и се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пут |
, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p |
цо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолит |
цо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају |
у не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама и |
сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај |
о је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад см |
што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, д |
учева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је г |
затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затво |
/p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} |
само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а о |
оре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по глав |
још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила в |
одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ов |
n" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак доне |
зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — |
злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка з |
арода.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлука |
до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога |
ретиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше погле |
ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Бл |
м и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>прав |
а тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацев |
р за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S |
ље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у гла |
е иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb |
оворих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра са |
<p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" |
казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек |
аршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави бил |
и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но |
оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — |
е поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату из |
а сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску |
Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — к |
несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који |
е повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко |
иле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, |
од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мње |
рих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље |
и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили |
S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш л |
у степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p> |
ло изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три г |
та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да |
може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога ја |
{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> < |
за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - |
тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо |
ад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то |
чи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија суд |
астроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од |
ће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанств |
договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени ост |
уг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да |
ута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} О |
ећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и |
постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо |
Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али ос |
пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и позна |
гле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> |
<p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није мо |
и где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— |
.</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и |
.</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и |
питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај |
ложаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту |
</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да |
иле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује |
дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока |
држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумл |
носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу |
рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду |
да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем |
вном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједн |
а о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је |
ијем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син |
епњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам |
алом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у |
онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар |
ом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар |
и већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намрго |
развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док |
део сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она |
ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мен |
ретрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај раз |
.. види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био |
<p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за |
{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она |
{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, |
е.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури и |
мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку з |
..{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начел |
ени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у |
pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико |
а смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом |
да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p |
По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, |
{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу. |
ад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — |
во сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог |
вали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али |
у, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, к |
удио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Ко |
нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиниц |
Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p> |
Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозо |
ругова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је т |
ља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви |
че се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да нава |
родна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуг |
ју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? |
да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту ср |
ку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> |
>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се |
од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас св |
S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S |
ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у ок |
ако да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</ |
<p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом прили |
ајмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што с |
и, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он |
!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да |
у собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати |
не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика |
аш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где уст |
и овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај. |
ебају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута |
шло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ с |
на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> |
и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> |
као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брк |
акону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми |
а на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула |
анастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравиц |
и би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће |
Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Он |
дом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикал |
оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупи |
друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повлади |
<pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> |
уваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ће |
самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је |
ubSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — ре |
ј господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа... |
би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по |
p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S |
од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми ј |
бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти |
није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и п |
стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми |
Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова |
прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрук |
l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе би |
ду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до |
У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а мо |
на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад |
Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило |
оће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућа |
ћа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зо |
ша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваљ |
добне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потр |
руштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да |
ја; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда нећ |
з Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не |
рдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Б |
ршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре с |
а се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и р |
" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ни |
е живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, реч |
га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} |
{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ћ |
а био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске |
ги божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он |
ју, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву с |
— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени |
тане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико |
ви.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш |
, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге б |
е хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што |
када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред сил |
p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазле |
ити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговор |
брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано |
оследице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{ |
лачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под сами |
рог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку р |
е ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у ко |
ладика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ |
српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А ка |
олних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у |
Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, о |
нцузе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи |
рапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан |
арају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе наме |
аво.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак н |
{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-с |
аквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем ш |
/> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако |
као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у в |
у срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на |
{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито трес |
ај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим |
} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много |
се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали пр |
авно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев |
дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако |
ислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовоље |
ије човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов! |
ај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да |
— док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у н |
.{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на |
г бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — |
>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, нат |
служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и мл |
ажити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава |
</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гле |
p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго ј |
, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као к |
устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле |
овнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога раз |
ојим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Н |
а пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас д |
не велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте вит |
бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном ч |
рићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је к |
пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небе |
м плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкаст |
оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што |
<pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам |
рпски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги н |
мевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтел |
аљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} |
ти зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерск |
" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са |
о се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле |
>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!.. |
м је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђ |
ову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и |
сити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостиви |
ика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а дал |
ућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчево |
Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре |
/p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе је |
е човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све |
ласа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њ |
и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш |
ово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што |
газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да ј |
?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!... |
остане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Ал |
јим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле пра |
, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у |
ути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели |
ного дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да |
ви изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српско |
Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Па |
ла извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић он |
дојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећ |
жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад б |
калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе из |
ло.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брч |
оско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху тра |
есковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашч |
ртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у нека |
граху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просул |
е стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерав |
уге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћ |
..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на с |
и мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, |
ео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!. |
ратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} |
ам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се |
p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у |
рмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?! |
} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да |
, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очув |
да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако |
ајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S |
у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S |
о — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још |
8" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати инт |
м начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, |
калској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S |
овештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ват |
ма, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вред |
врековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал в |
Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и н |
е мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели га |
е, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта виш |
ше нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и |
омами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, ос |
сет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога п |
Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вул |
на и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" / |
дном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да ниј |
феџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош |
у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнем |
писао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно |
пешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="su |
ао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марја |
рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p |
уката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p |
оји ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло бл |
вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим. |
е!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми |
га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> |
златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кр |
дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је к |
од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће |
вале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} О |
и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, г |
да Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p> |
<p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{ |
а четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га |
стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну |
ао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто ди |
м мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У м |
и могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} |
бија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига о |
<p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово п |
} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија |
лобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разиш |
S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико |
ва дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две |
ј, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго |
} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, |
јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се пр |
још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, нар |
добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи ко |
много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјак |
нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се |
Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но |
а Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека |
неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Но |
и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезо |
атну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} |
дан што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп д |
<p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>С |
а се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што о |
лили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па ча |
а одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тиг |
инара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече |
unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од ка |
стави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга |
је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало осл |
кора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док ј |
и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 8 |
" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред м |
<pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а нек |
што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то |
ћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учи |
b n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено ве |
....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он |
идиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме ј |
ословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Ами |
гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а |
краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога ком |
својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме с |
и печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекакви |
капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира |
S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За т |
ом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћ |
еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби пис |
двлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрв |
се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где с |
у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпе |
цама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канц |
твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он т |
ло, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његов |
ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах! |
Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата |
} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама з |
pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још ма |
, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да |
дам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом |
им уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави |
се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој над |
, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле |
роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо |
е напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пре |
каше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даљ |
да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Ш |
л.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, |
напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисл |
пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Мла |
омах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> < |
за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега т |
офан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; о |
да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <p |
{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достој |
је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није |
а, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће х |
— то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни р |
наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, б |
је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, |
му замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</ |
разговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с |
азимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се |
на у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата прикл |
уда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију. |
</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p> |
дну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, госпо |
х изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<t |
рква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека |
остати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи изме |
м неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све |
заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не д |
тљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ће |
е била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... х |
и репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво |
S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као |
уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у |
министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има рад |
шо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не б |
о уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог све |
он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух |
боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима.. |
/p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од то |
оду штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго све |
вега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше по |
овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S |
мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде |
е; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове |
ова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теб |
Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као ук |
, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џ |
шно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p |
они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то си |
Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно |
. а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар |
па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напр |
уга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега.... |
еме мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погле |
шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај т |
бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркн |
пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити |
пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да ск |
овикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни |
{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору |
<pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у ман |
лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p |
p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађ |
кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а |
ош бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некака |
е руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Др |
/></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом |
Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обр |
ним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде |
S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив |
овез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара |
<p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он крес |
итајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путн |
у кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџа |
еду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одс |
ац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосв |
шени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад в |
ја и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког |
чити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не проти |
} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала |
</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан |
е врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У остало |
ку Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати |
ј друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секул |
ођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се к |
рио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да дана |
ила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред к |
ећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љут |
тију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, нек |
том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним млад |
авамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанст |
иног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„................ |
и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су |
tion" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосве |
другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митропо |
да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> |
сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопрео |
о да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, ре |
капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> < |
берале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одма |
сподине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Рад |
— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, |
тре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— |
оја вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о |
мести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим |
n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, |
ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и ј |
м, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSe |
е радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} О |
Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жен |
ог врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће |
>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем сл |
бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви |
ике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти |
b n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног |
огли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави ра |
од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу |
— упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави |
р г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија х |
о шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и |
леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, |
</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици оз |
је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} О |
н Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зри |
{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} |
уга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} Н |
љски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!.. |
стави ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је |
е сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Св |
ри несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска му |
</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, |
н.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} |
е он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо |
осифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракара |
м приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито. |
будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им си |
се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом н |
ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо |
од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— |
јим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати |
а гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S |
м не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манаст |
у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакон |
е може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепат |
p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па он |
у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{ |
а....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n |
ад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су |
а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог ч |
ем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу |
карац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица |
нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с кој |
с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишав |
n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:< |
доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — м |
господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па |
> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због он |
— шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам кап |
зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како |
меши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао на |
же ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив |
<p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком в |
прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но шт |
варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде |
а ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основ |
Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему по |
ај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на л |
пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зр |
м?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Да |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опе |
Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Б |
у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да полож |
руги пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика. |
часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а |
ошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> |
н Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> |
и — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља са |
ш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, |
да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвок |
о је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогати |
Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на н |
т у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири мат |
ion" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Та |
нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога реше |
нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашл |
.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на неср |
p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука! |
оводио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" />< |
вало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> < |
чинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда с |
и?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још |
пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је сти |
ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Др |
ови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је м |
Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе а |
или и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али |
дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица С |
елобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. И |
естирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у |
"225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газ |
и се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад н |
лети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је т |
ion" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле по |
у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други |
огао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкрот |
не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друг |
С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се р |
наче се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} |
<pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и |
уду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај г |
амо по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан |
удо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом |
зго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На о |
?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми |
ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — |
е....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српско |
остатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху у |
> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се за |
.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Р |
атну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б. |
.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, |
из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упоз |
болела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да |
ћану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б... |
е ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{ |
риће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „ |
а ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред |
ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и |
о је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Д |
ламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде своји |
а баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није м |
осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела с |
леда у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></ |
е газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у |
Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У т |
мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој |
И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> < |
рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је |
частио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га |
и се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витл |
Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од јед |
се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо б |
ркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа в |
е, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој |
ј врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим другови |
а, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био |
уја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му |
ла се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обичн |
од на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мр |
светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но |
е у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Ра |
рговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко |
— — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану јед |
ечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> < |
неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> |
оше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила м |
t="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone u |
у, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, оп |
да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из н |
од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара б |
ош питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном прилико |
написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се |
— лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш. |
S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписа |
></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса |
вине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачк |
ишта ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> |
>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро п |
оре Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> < |
ј свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{ |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго |
ведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима |
јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је ј |
сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радој |
вто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи |
реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином п |
о прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш |
се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ |
али.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Мо |
S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај погле |
nit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша |
ао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана б |
еђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства |
Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинте |
пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека |
у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него врати |
ка Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме |
ћан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај |
ежи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну |
звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек |
ра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; ал |
мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега |
тио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу! |
Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сар |
мео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} |
о ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засв |
.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гим |
Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да |
ом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> < |
оре људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривоб |
стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчев |
е кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако |
и која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— А |
толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко ра |
ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p |
и да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје |
о прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног |
аше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде чи |
н утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисл |
другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији |
Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је н |
е.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по |
езика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо |
и и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставит |
рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се заж |
лио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оц |
ба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <mileston |
вао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву |
еврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову- |
и, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се с |
беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њи |
диста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„ |
} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, |
и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да о |
нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је једа |
треба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу јед |
, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођо |
што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту би |
журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзе |
ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>К |
њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу па |
е олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво |
рен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га св |
ола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара |
а <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авл |
{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема сто |
вно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа |
.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да |
тало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је |
и је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигд |
анским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гл |
два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ проп |
p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игум |
ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би с |
авилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, до |
доје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда п |
ру.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у |
у у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на ж |
Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим |
то их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж нало |
и одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није про |
екој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухват |
синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо |
их.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке |
има мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем |
цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза |
иче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} |
тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, |
ле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина бе |
тко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се |
S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он пов |
, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А ње |
, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде |
ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда |
сам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату |
пију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} |
ају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги р |
о свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том ис |
.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опклади |
е требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан |
е дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како |
мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жив |
н црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n= |
познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је |
полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p |
арцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенета |
хватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцниј |
би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кука |
унају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси по |
положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, од |
е скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један гр |
рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<tit |
да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} О |
увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мал |
p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Ут |
? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знај |
ц се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио |
еда, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада.. |
во чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја изду |
p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих |
Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућ |
амо здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море |
аде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише с |
а — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на |
овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се |
дњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до дан |
га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у р |
у министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче |
еровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Ку |
а у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слобод |
једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, |
{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те |
или.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову ка |
мо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p |
.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белоб |
тац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад |
{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и њего |
слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мер |
е знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја |
ња, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он |
лагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да |
сположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договори |
е за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета |
ави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је на |
!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у соб |
а, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме оп |
ешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оно |
о узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу |
ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Про |
{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народ |
коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нек |
збили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S |
ктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим |
о!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну |
а сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да |
м продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст |
предњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пу |
!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: |
ћи....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва састав |
е видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде |
би на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Се |
м је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Незави |
уку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим |
ли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевт |
} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за |
ек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему бе |
је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој |
p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још но |
, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Рад |
нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — |
нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се |
упас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и поглед |
се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{ |
и показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити |
— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и |
е!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} |
Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово с |
аборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг чо |
.{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај ле |
Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја в |
а слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за |
бору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето су |
забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, госп |
> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он |
јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле |
ml:id="SRP18871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим пу |
вор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала п |
— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — т |
о њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је |
и — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{ |
слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Да |
спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, |
умадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама... |
пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Буг |
она Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва каф |
устио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице до |
рнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих конч |
и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, с |
икупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једн |
а; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у кам |
да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам |
с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим с |
другљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} |
ма заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехо |
ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем. |
... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би ни |
нули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијем |
прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаб |
ла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, |
солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати слав |
ом и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати |
ав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио |
S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p> |
Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу |
већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк |
од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, |
pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа |
има каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> |
С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„ |
и у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом |
Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цр |
владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван |
суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партен |
жим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, |
ао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вић |
а сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p |
свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме |
а кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни |
ти из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с боло |
n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противн |
ед противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, |
на.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се |
</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика чет |
и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте з |
ош је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па о |
p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевре |
шак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:< |
љашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и склад |
жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света углед |
је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S |
.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто сл |
илуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до |
, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека н |
он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" / |
а напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој |
н.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који |
оле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову кар |
ој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за |
ше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су пи |
.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
оже се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па |
овек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илиј |
ашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, |
, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина предсе |
и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изгов |
у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он |
питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустоли |
ољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. минист |
Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти |
.{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима н |
кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан на |
врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи шт |
и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та |
је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да ко |
и у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја н |
<p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобод |
ом не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ам |
тане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви ка |
побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није га |
јој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та т |
удо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си ба |
пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па |
наш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} |
</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај |
азати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који п |
S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали |
а одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се |
људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господин |
о просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. |
ће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећ |
...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски под |
е била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошња |
, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихо |
рова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта с |
ву — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судо |
шли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних збо |
скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потп |
о, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> |
ђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} А |
аше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у наш |
.. упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две сто |
.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S |
у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газд |
Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а оч |
г прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радика |
ком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње |
једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} |
с са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека |
:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја н |
.{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш л |
...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда ш |
човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна. |
ио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто |
пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. п |
а у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, к |
а сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> |
а се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{ |
лепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди |
лаве — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па |
ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће |
" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!.. |
г капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то |
т речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" / |
p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} О |
при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit= |
/> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, ниј |
за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и н |
елику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стев |
њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{ |
значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <mil |
е пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао |
није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само п |
видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздра |
tle>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд |
окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешт |
рохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико ниј |
И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили |
ле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но каж |
рзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем |
рви пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чуд |
S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно д |
е су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети. |
и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слаби |
у у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone u |
S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед ра |
а би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се за |
ковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, |
су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по |
унисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака пом |
ао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата... |
отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га |
ив воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви |
онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни |
p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће ре |
.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове ње |
х.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике |
оји ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Поч |
.{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад та |
људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и н |
е с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима. |
а не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити на |
и, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слуша |
само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа са |
да народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим вл |
огао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb |
еће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде |
и опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно |
стру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изаш |
пети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — |
ма.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Ж |
о за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — п |
о цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно |
ла силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно стра |
пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд |
да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} В |
ију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хте |
p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота! |
ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те! |
ла ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море |
то сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу |
то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и освет |
ном мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Ста |
</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо |
ксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљи |
>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не |
мојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође шт |
ксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параг |
м телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</ |
еше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети он |
</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали |
<p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара |
ици“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице |
м у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, н |
не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето |
пре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим маса |
отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</ |
ици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како ј |
да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86 |
</p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати н |
влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, г |
сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве о |
Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се пр |
има ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави |
="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким п |
и неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} |
још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две |
великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен. |
е истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав с |
ле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио |
{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужн |
, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> |
уни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24— |
х установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} |
S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{ |
и се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар |
ога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у |
чно јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је |
> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима |
зори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на за |
ањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Ф |
д нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула |
а, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи |
ного стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, |
у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је вел |
акрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они |
n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S |
држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и |
ему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</ti |
ркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} |
....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја |
црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад |
у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; |
азда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> |
јцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу ц |
и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мен |
Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на сво |
н не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одгово |
ти.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па |
је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису от |
се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, |
овека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је про |
нај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо |
ишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на |
а улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске |
е чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</ |
it="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чед |
.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зач |
на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду |
ика капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p |
Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Бо |
уг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чуди |
атити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда реч |
Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} |
аховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на |
и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти бу |
ест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радик |
есету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што с |
у сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је гром |
вај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јо |
љи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <mile |
а први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На ов |
а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи |
Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у д |
— гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса |
и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удес |
један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни |
а ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су нап |
су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског х |
Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" /> <milestone u |
долске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<titl |
ва:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Ј |
:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с н |
и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна пр |
> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, в |
лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свал |
импатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрк |
оме брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су |
ици словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија мана |
ошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" / |
тнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и о |
сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да с |
не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} |
рале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Ш |
е за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче |
идите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се |
е — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, |
појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Шт |
екова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго |
м лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девоја |
ћу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „чове |
њанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између г |
м пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> |
ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се она |
тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?! |
а противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, |
д настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали општ |
ворила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с пр |
ричали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаре |
ан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје б |
па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некак |
је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напред |
аразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга пра |
} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, |
од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као ке |
ачелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напре |
е рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кос |
<pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — кри |
ој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штр |
Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су |
и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном руме |
„шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по кој |
чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е |
з душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна |
о више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разум |
ти као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми са |
лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — пре |
а ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а о |
<p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи |
" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце б |
њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као и |
вде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} |
своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га |
ас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о |
заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> |
једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да |
/> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида. |
ана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се бе |
на ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства. |
} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лу |
и дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се |
божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим кр |
рхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и м |
ку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су |
лаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг гово |
} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник пос |
е.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири |
у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milest |
Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="su |
шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Се |
лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да з |
једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га |
олео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалд |
Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хт |
плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред |
и би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у то |
} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, |
а дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим |
а су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не да |
с.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико |
! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Ва |
е све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко ни |
раж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега |
онске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветља |
Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, |
С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{ |
сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се го |
ости судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми о |
} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај б |
...{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако |
ље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу |
моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S |
зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се м |
причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше д |
мотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се ду |
м га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам не |
ио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се п |
није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком ј |
/> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све |
едан ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Мо |
стоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још п |
у намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-плат |
д панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи п |
, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне р |
то, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богат |
уди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стај |
жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком ради |
е то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Ко |
из <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ |
ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич са |
уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одм |
итати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни |
ова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <mil |
влашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и раднико |
етворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <mi |
тање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејал |
а, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно |
огледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао д |
било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-жен |
у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Д |
велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И јо |
м.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте |
ош поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдиса |
господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</ |
> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђ |
а волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није б |
арави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутла |
— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код То |
п’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, ил |
главицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S |
} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања на |
ао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска цр |
ати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити |
— да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не у |
ашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за |
сто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракар |
ше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин |
са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међус |
а за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за ист |
а српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну полови |
вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S |
...ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар |
/> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; |
, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не мож |
ју стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} |
што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <p |
ео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста јед |
т ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант |
ајпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па |
S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} |
ити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није и |
кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику |
знемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, д |
ији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће |
и весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен нео |
ће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо |
жбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да |
погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му од |
д блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} О |
/> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске прес |
ош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> нау |
о је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по м |
омку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? |
но питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, |
Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а |
ој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволасти |
е тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овд |
а се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S |
ђе у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у |
еди у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетан |
у; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланов |
о из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова |
<p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p> |
адба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S |
, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакањ |
скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневесе |
н сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некака |
чини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге шт |
нео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{ |
Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио ве |
и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{ |
ца неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни |
оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад |
ло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У кан |
о ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полета |
S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они м |
<p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите |
карев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— |
ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p |
} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договор |
гове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при |
Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} К |
вле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпос |
p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње ч |
оседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је прак |
се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на д |
четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког бо |
, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Пр |
одолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустиј |
овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit |
њу нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво |
} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв... |
изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда В |
ље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још оса |
шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p |
видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и |
<pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p> |
ш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то с |
на свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим ј |
бе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> < |
чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светите |
..{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила |
инови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „маглови |
он Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће ст |
Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особит |
обро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p |
ином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће |
еста поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погл |
овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела |
ити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, госпо |
век отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу |
седника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви от |
рлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкос |
езда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну |
њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилов |
ем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p |
ј!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> |
о усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододб |
у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не |
ца Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село ок |
внао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година |
онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова |
трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт д |
н, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци |
им од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друшт |
ном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не х |
о знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} |
меновање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али |
ше, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{ |
давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас на |
одне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врз |
анку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бе |
нао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрст |
ија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је. |
о данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо д |
тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави свет |
уводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{ |
ционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда мо |
а судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да |
артије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку троша |
Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечер |
пштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радо |
и биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће св |
и је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и |
г.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} |
истру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Кој |
свајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— |
ако се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао |
Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућно |
к једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско пи |
будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а |
окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовест |
ли мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вел |
омућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знат |
изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да и |
м, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} |
ам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господи |
ш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта |
два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где |
о на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} О |
ловину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за полит |
ашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирил |
та за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> < |
ла и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За |
он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио |
а друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно |
е кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман |
о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из к |
ки рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас поч |
ина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више |
рипадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} |
и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредња |
ре господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, преча |
да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници с |
ожда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном |
шим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се |
и су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца |
е и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе |
ако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски з |
48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, |
ошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде д |
p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И |
е као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судиј |
имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу м |
ion" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби |
ода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто и |
м...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — |
изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимај |
рне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} |
олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по |
и је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не зна |
док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао к |
га са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке ст |
одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте св |
Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За |
е хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао п |
..{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаж |
астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па о |
данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно мн |
већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ как |
— онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њем |
Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, д |
Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p> |
, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом хра |
за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, а |
Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали |
ушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни г |
tle>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „< |
капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле бу |
ћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. м |
поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже |
споду дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} |
беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што |
ој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим каноним |
а предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и з |
де, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране.. |
ених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла о |
црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није х |
ако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} О |
и — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> с |
ама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више |
клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, ког |
оворили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{ |
ан изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Т |
нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат |
да, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ |
ла још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, |
Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме к |
осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим де |
} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, |
ет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ им |
анскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} С |
бране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам. |
е ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их зб |
} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан |
нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Дол |
овика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устим |
„ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх |
казивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки |
.. „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на |
ани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболе |
влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — |
о кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изборе. - |
Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њ |
итаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, д |
сам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана ц |
ве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпос |
а га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше |
де уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту |
„<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и |
не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по |
S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је на |
то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - |
S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако |
напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела. |
као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за вре |
ву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така с |
е да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је |
значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако с |
Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо |
месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" |
атна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати бу |
е не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p |
једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S |
асе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на св |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, |
S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће |
е, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвал |
те добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице |
, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских |
/> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих дв |
ник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред н |
} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треб |
ац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p |
Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два бр |
Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку |
{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге ста |
но ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Истори |
што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а |
исто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим |
на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, |
а сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бит |
шли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> < |
а маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секул |
} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет д |
њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленка |
} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру пр |
p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — |
ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Мож |
је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{ |
нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С |
16" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не накани |
и.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — н |
и шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би с |
је могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни з |
џија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелан |
мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опр |
тал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Т |
да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива с |
ам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест прот |
асиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Пр |
ло, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три д |
ај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христ |
, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— По |
Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе |
е, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="3 |
у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа д |
оручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас прими |
!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n |
оздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S |
p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја |
хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али т |
либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Ра |
љевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви |
..{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и |
ите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла |
е мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била кој |
д српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуг |
и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што |
орава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па з |
— упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је |
вели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!< |
бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног на |
ова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! пр |
саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору |
и механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној па |
тани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „н |
ез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга |
а вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болниц |
ј порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одуже |
ску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти он |
лиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измис |
шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле с |
ти седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш |
и по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за дру |
</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађ |
мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је |
рдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености |
е независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја греши |
ерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па |
велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће он |
S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разно |
сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет. |
старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, од |
ја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, своји |
па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети как |
ти у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> |
.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!.. |
им, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако |
Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му заста |
д овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p |
Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> |
ом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit=" |
ме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за т |
дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} |
ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n=" |
<p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не в |
те Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукави |
у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље |
ао тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми с |
{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у ц |
арод са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли ху |
n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један |
Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си из |
а упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он ј |
говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро |
чера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га ње |
био капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и |
ог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само п |
е је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Жив |
о осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махн |
лом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога пр |
смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, |
есило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она |
оститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима бех |
ког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлаг |
креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где |
е на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео нар |
ли би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почиња |
одесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо д |
ра својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радњ |
би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{ |
о је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим ј |
ла је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана |
о ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам о |
ј, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти |
p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с п |
кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p |
а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што |
<p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, |
ови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на бел |
шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње ноти |
<p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авл |
але почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} |
, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирс |
мах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ов |
пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у ман |
его, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" / |
адало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није |
д се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докуч |
за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме ј |
даде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим! |
и а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Д |
им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{ |
а ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна по |
ту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{ |
> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где |
нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Нап |
ио је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Бл |
били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јав |
еднемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутн |
ла, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши |
за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда |
едоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред са |
чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај све |
ећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој ме |
, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је |
ро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" |
остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бд |
, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар н |
средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection |
долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{ |
p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега |
н Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распом |
колико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А |
амо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна |
бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем ве |
а није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Сув |
едити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, |
внао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радош |
то и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било |
ије могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у |
олазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи |
противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је је |
...{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих на |
у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Пита |
1" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, глас |
е само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" |
на, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ ком |
лу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} По |
једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! |
Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој мо |
аци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати |
г заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију |
време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> |
окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку бе |
ухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сош |
вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње |
тавог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p |
ећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало |
чи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора |
амна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} |
ух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше је |
ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Мора |
ао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је те |
ли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не с |
ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се дан |
ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, |
ад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узро |
<pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> |
видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у |
почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S |
дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се |
шо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фа |
г не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе час |
овина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туж |
еније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, |
хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суво |
ле од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора |
е — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку ру |
ушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“ |
додбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Жива |
демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једно |
диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" / |
овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></ |
/p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p |
протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио |
Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад ј |
ути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} |
пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</ |
мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и ње |
а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох см |
је слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{ |
лице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти у |
p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb |
ога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двоји |
се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине н |
>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати |
ри напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да б |
заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да |
лим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати |
евту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој |
да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После ду |
и.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у минист |
продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гл |
тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти |
в и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљани |
два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, |
справи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, с |
ове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа но |
тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш та |
....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све |
ви кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гл |
увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а |
је сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И т |
сала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} |
од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би с |
аза, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да г |
баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без све |
Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они |
га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по |
е.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов |
Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; он |
тан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учини |
па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докл |
већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> |
ма видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S |
осла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S |
и.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, |
же и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по д |
д врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С |
д наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Пр |
p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћ |
ротестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја изв |
.. начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S |
игне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} |
а је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p |
о и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан |
ајгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад о |
> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрск |
ц дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> |
иња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повод |
...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и т |
да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. |
Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <miles |
чину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припад |
нда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си ка |
вео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то је |
и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухв |
с прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве |
прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам |
еврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То ниј |
м...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто |
ји су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријате |
пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на г |
и они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бр |
pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре |
лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати. |
одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></ |
бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доб |
тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> |
ђу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћ |
а би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице |
ковој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p |
..{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора ј |
="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене |
Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне па |
стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани з |
формисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права |
лобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и ниј |
д ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Б |
Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био кало |
е, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети |
три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> |
мет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекне |
име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе н |
љно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле |
чи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један ду |
угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј |
нате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радо |
е, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео |
нио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладно |
а но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Ву |
је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим зврк |
.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањи |
, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врл |
сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам |
а вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То |
истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под аст |
и са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком |
мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. минист |
паде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> |
интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву |
донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелодан |
радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио |
а Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбо |
светила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти о |
опао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лиса |
; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и о |
ипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> |
рсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рит |
ом врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру |
еше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неко |
и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо |
наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто зас |
Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто |
реца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од ч |
е; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био |
мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек кој |
сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опаз |
у Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра |
право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева пош |
а човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог ог |
ком ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад |
риших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само |
ио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели бож |
ва, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" |
срећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш |
тој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, |
„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— |
</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужич |
но врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни |
о кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „кува |
ем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане |
а, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право |
кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам |
!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наг |
сти — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб |
по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све |
дак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и ст |
ца Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме |
х је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се п |
шици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није с |
.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</ |
инем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу |
о.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. минист |
а име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не в |
жиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— |
превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам нагов |
ј!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — |
..{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вер |
ија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим |
азда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p |
— упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> < |
ти глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба це |
дном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуст |
ечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p |
ек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није |
ре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је мога |
ељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм мас |
ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну |
не касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити. |
шу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! |
емљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а заду |
ета угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља |
S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме прија |
заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те |
очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само блен |
Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми |
во држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p |
а и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо. |
S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би с |
чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим п |
ском, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А г |
једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне кл |
опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би би |
да ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колик |
и ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше ра |
развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху мој |
и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му пр |
p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је ш |
ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби |
основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа м |
не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци п |
Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија д |
гу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да н |
ладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја |
о? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђакон |
т изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже |
, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане је |
"206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога м |
атељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео мос |
да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч |
богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу с |
ирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оц |
и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на |
ароди вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси |
Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; |
Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — запо |
уку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ј |
рабише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараш |
м тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја н |
S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Марин |
дигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију |
и, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} |
едао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата |
џбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} |
S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових св |
Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочил |
српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На |
очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бдениј |
<p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дер |
пет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријско |
обедили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цар |
г, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ов |
Section" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S |
е јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке |
..{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да |
ако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо с |
нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у при |
д“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим |
ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подле |
нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тоб |
Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера |
е збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у на |
предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} |
сто, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.< |
и он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно не |
..{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожни |
не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Правосл |
правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо с |
а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — уг |
, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из |
Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају |
он, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се |
сталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад |
} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Н |
и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био |
е кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јави |
е гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица С |
, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред в |
е капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом |
то мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесн |
ез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник |
На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој т |
} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} |
аве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадо |
им стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика |
а — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на располо |
ше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошл |
них потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају неја |
ратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну н |
вде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Он |
напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрз |
ио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погл |
внике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један н |
цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на д |
да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је |
<p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја |
што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, ст |
се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Цел |
? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова с |
у ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па пови |
оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су |
тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S |
дикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једн |
а моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену |
са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSect |
нати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу |
нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, |
ариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских |
огао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb |
се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он |
ије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер |
ститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћ |
дан колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам на |
е је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћ |
први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном поп |
јку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо |
бре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што с |
рту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао ј |
ете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли |
Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је |
сифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И |
ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог изму |
о ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу з |
носила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —< |
ј грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред |
лимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко |
и капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетан |
bSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже |
S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <p |
би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не |
е данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. |
вених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан |
се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса |
д добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад јо |
ка капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</ |
/p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људск |
меш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем к |
од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога |
што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па в |
х слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица... |
а?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад ме |
— умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео з |
"228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док |
гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не дад |
ки снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљ |
" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мир |
се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему |
дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{ |
ош туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука п |
p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости... |
le>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „на |
ио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.< |
астрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на |
Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образ |
ед, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је про |
Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало |
Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио.... |
не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за ки |
рлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овом |
вни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до |
6" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке ла |
p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пр |
су са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештени |
ре — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, |
>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви |
бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке |
се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да м |
онта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</ |
Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли п |
...</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка |
Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још јед |
{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем кам |
а наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за на |
уострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар |
ction" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблес |
<p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да ш |
су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које |
еде — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати |
ори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни |
ра цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме ј |
октор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сиро |
и се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана б |
маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо |
ач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алач |
блака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, С |
едом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, ка |
боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је с |
и као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му ј |
p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним п |
ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253 |
је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да |
а како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /> |
> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> |
ила је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{ |
стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтица |
е око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} О |
<p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан |
десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђил |
а њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели пок |
Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S |
/p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако как |
овину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с |
је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео |
ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!... |
мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није им |
засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди т |
и су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк ус |
лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима |
ре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и о |
и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{ |
целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима држ |
и изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да |
век за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели на |
— —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p |
ма је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је те |
од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекост |
и.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну... |
капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акр |
ио просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно бољ |
авам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у к |
што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко |
ве богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за |
— онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} В |
ше, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, |
„бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се |
ибералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма го |
стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплел |
штаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па |
Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — |
а курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их |
је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једн |
ош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од н |
господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за |
", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргну |
м ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово |
</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" |
а онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батин |
ме чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb |
се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што за |
мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p> |
ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се м |
ење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пиш |
{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пад |
су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а |
за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи из |
гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају |
на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напред |
... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у |
<p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да |
ога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се кап |
као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“. |
>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} За |
министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још неш |
но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих |
ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „н |
о онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока |
S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита |
леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</ |
S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан |
по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а к |
аво, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој |
капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове ре |
раниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да са |
ки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш |
до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги |
век? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с н |
м, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосн |
нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се |
p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; |
мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не избере |
!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, ш |
најете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Н |
ек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, др |
икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је сло |
ао да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово |
Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Рум |
ле....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о осв |
и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћив |
у, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката. |
— И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш |
ка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необич |
е вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва |
у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је |
ше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зара |
" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га |
b n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!... |
ако ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, |
естом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно пра |
руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је |
ад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца ка |
ише.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора |
весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим |
ионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би |
утвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапу |
адате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити |
у накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе |
>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али ко |
е — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> < |
мо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на б |
и баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао ра |
..{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и |
једном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозв |
вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више позн |
е од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор |
гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плав |
03" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit |
преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која ј |
ојим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а злат |
не велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте |
S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом бело |
л не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницим |
почне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, |
гово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више члан |
ештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом |
{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крил |
е допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p> |
<p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле у |
дио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих... |
алеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио д |
о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</titl |
„буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на |
ољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би |
морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да |
се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мени |
ом округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке |
уди, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се |
ад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам је |
је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свев |
удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела |
а растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама |
{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!< |
з дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може |
а не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже |
са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{ |
>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p |
што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ови |
Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио |
ла.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше |
.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, |
ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем |
год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ о |
уден измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај г |
се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима о |
овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" / |
...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газда |
гати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посм |
ше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже |
чарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb |
ра Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан. |
о, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни б |
а. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору д |
S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ |
да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је сау |
оћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чуд |
је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји н |
помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми |
се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и |
нуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је |
окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и м |
На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише с |
а због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија |
де оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без св |
нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти |
се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још леп |
вица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је |
газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи |
е стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека |
где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!... |
те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, |
преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад |
ног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како |
еблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаво |
<p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, |
мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп |
м, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету м |
еник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али |
жји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни у |
а.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пиш |
S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p |
на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p> |
све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Ку |
ли и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И |
и и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног мест |
ој причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело н |
лушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навал |
морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама за |
а да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде |
се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч ка |
ре, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Све |
н био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на т |
удију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партени |
згине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дође |
апаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не б |
кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с |
окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{ |
S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:< |
есле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћ |
је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече о |
сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи г |
— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S |
ам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе |
ечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо с |
ст не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ |
нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке. |
одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Р |
спао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме |
воје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено |
на трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али ни |
пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— |
заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где |
аигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!... |
есну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе ради |
си одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрс |
...{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је ч |
то жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, прим |
ући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравич |
pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народн |
г да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Ка |
а Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покр |
богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певниц |
те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа трем |
е у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за п |
subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нот |
добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законит |
таџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погл |
сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју п |
о говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још ниј |
и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадим |
онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" / |
коме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у за |
ли то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit=" |
завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверав |
ина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Ра |
залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писат |
ећ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру р |
не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је |
le>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће д |
одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, |
правити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводо |
нуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад прича |
га посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изаб |
лу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S |
е и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отима |
те потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Мих |
ко се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како |
но не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим н |
име, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле |
Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као д |
е оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше |
победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо |
, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет |
даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се р |
давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли |
бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас го |
N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је |
с ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је |
бећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господин |
} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" />< |
х га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми о |
да у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога п |
човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју ро |
опраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очиј |
ра.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако с |
> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет два |
рекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље |
о сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђив |
S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек |
у треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упозна |
одило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео |
се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истера |
С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чино |
{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236 |
Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а |
о и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један |
а се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако шт |
ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— С |
није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дука |
ђи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разле |
д Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао |
} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица н |
0 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!. |
о, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре и |
лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписа |
S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима остали |
а гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњ |
ада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то |
оше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о |
и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу је |
слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> < |
о то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршин |
p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p |
Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се |
оће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слобо |
те, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— |
у самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, неза |
, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село сас |
губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собам |
кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} К |
је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б.. |
далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе |
аде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази |
.</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ве |
гледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваш |
може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегин |
бном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша |
Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те в |
знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је |
Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Си |
ч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} |
зао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} |
ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуд |
ме се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и |
капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забр |
!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену ид |
} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви |
шо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо |
</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те |
— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p> |
ам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да |
="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих |
а је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски с |
му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и |
чинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} |
помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу |
њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по в |
па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се ста |
еврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта |
сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто |
<pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Ж |
а мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанст |
!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као |
сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не зна |
p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац |
очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, |
или су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми |
артији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили |
смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха |
се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и |
си њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Ка |
о после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> |
још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим д |
Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, |
у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима |
рати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> |
их утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.< |
м.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам |
не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово бел |
али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха |
су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту |
посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> |
том олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да о |
ажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{ |
} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак н |
, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило |
у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше |
ју, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи н |
еког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обич |
укат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више |
За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пу |
очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно |
који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак. |
e>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине |
у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{ |
уче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаш |
где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је ов |
ријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у м |
Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она х |
огодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можем |
ра....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" / |
а се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из х |
пљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад ј |
одвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима. |
да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ц, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би река |
/> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је |
ма.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бел |
једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „ |
ц Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му ба |
сно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао? |
аде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђев |
о било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли ј |
низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађ |
> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— |
дија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке |
ви:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас |
та, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило |
догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисм |
опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, н |
тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју ј |
вље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу |
није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. |
ме већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а |
лите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру св |
асни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенском |
она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S |
се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод |
не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога ве |
што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, н |
х назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају |
ти му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га |
е што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадн |
е, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одав |
200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нек |
а само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? |
сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Т |
воје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа |
ало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П.... |
тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он |
то.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат |
едва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, |
ре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сар |
сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
д нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао меха |
>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а |
о књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за дла |
} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи скло |
Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу |
избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију |
воје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још д |
а болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни ске |
ећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна меха |
капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} |
а која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S |
з газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а мно |
оље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и лега |
За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике |
И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да |
.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у по |
м врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом п |
јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што |
.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину т |
озак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{ |
стави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза |
рицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутро |
сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Луд |
е од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но |
ар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и о |
есток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је |
.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у |
"262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље |
и из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни |
у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола шт |
таву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и |
ле собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог |
а их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима |
д чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да с |
о, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, |
њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићим |
дникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста ра |
е босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или |
редњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта? |
ронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени |
ру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешки |
а, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p> |
роизводњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се н |
о рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши д |
ике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља... |
, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овог |
е.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци |
и....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" |
мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедн |
бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страхов |
лавна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој г |
мљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је г |
овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци завед |
ед људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} О |
ја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} |
еше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао |
од и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју поли |
ку, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узел |
гу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p |
дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</ti |
морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни д |
међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У |
онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и н |
м, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, к |
што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S |
д тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда |
ни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је ваш |
отест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} |
ре људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко не |
д изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радик |
окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају би |
S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за б |
их, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води |
злаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика н |
<p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити д |
ђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова б |
но могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</ |
спуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има с |
ија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, |
Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам |
!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Тур |
о много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, пр |
вети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="subSection |
о овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, ко |
атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав ве |
ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили |
о вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој |
b n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет бла |
S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстој |
убити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманск |
с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</ |
ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон |
ово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и њ |
е и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{ |
а!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да |
S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови |
а својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајт |
тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, пролив |
е с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као цр |
S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како |
а кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су |
неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на |
ко раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа б |
ви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју |
ђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <miles |
етан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ |
S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га н |
ање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онд |
су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских |
љен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике |
ко ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Стане |
ћа, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је ср |
му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, |
тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђакон |
н урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} |
че Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише каф |
акон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учини |
дне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страх |
чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи н |
раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договори |
егова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код свој |
b n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Ха |
="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имај |
ог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на |
запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов по |
Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна не |
о и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачк |
ња не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми ка |
рк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— С |
<p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се |
е за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, |
и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек |
ан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане П |
јо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило |
p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје |
</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Ј |
ст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> |
овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му |
зу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у |
е але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би |
же; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се бе |
Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} |
тедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, |
ђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да |
би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне суз |
це моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако |
вога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху у |
Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете |
миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се |
> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p |
полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и |
е тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p |
еше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод о |
ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид ш |
слобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје |
кво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад ј |
нуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; |
би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S |
ета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јо |
нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.< |
шњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су |
ш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила |
S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у св |
усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, ниј |
ивот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она |
указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице |
негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, в |
није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога в |
/p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли уск |
леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p |
а у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводо |
чи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом ок |
..{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— П |
ве године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је поче |
ије умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, |
ка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби св |
златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочит |
У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једн |
ction" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с |
к. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао о |
е, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја |
је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му |
То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лиц |
ти некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — |
и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанств |
дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као |
ани беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћереће |
засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном с |
ниле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветриће |
но пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} |
челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, п |
ну густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам |
искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p> |
а томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав |
а, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, |
евојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови о |
а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене |
вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута |
ац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.< |
та ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено л |
као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутак |
.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља зам |
.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p |
лесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху диво |
маћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, |
а и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бле |
опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знал |
р купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад |
текао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше |
о што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> |
звали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би |
е дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лука |
и.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани мо |
у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао ре |
воје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — с |
измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе |
ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.... |
ојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкат |
г инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама к |
им, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде он |
Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, з |
се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У то |
о у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислит |
рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу нап |
мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но ш |
онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су |
бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову |
емо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас б |
а отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></ |
њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине |
— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, дец |
а, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, |
тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један с |
власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа |
да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Коли |
ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, ба |
...{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она |
<p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми |
/> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —п |
о и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану |
ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <mile |
Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, п |
е бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да |
октора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} |
а тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу ниј |
обе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, к |
та, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господ |
а.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Бе |
ни — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелаз |
као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тесте |
амисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп |
ици сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њихов |
ао да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвој |
га ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа |
ају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} |
ричао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки доба |
, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао м |
о и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и |
инистар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разу |
раво кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, |
ти.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни д |
за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску буд |
сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната уда |
Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад до |
ћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, |
увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српск |
пску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва |
...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....< |
овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва п |
по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} |
ао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања |
а да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благо |
<p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" |
ет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, ос |
ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе |
ви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, д |
о оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пу |
моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ћ |
ла од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Ва |
Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са |
дикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, |
сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, |
стачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имам |
спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледа |
живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свет |
им је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> |
бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац |
ка их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „нар |
или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народ |
поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових н |
ровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плат |
овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни |
ли су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мис |
гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb |
даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога м |
сподине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ о |
вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома бр |
депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} |
</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Гла |
роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{ |
идети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у |
диста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш ле |
приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" |
о олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погле |
ност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су |
вати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводо |
иркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда |
ше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да |
онто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ћ |
ује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој |
ога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја ми |
ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, |
{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу. |
ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само |
ш сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад м |
ка!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог |
S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у |
ња, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога |
да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, д |
дикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} |
овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да н |
с погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X |
су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их |
воју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /> |
о царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврш |
о су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} |
} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> |
S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друг |
да бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у |
<pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није има |
ћи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ |
бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} |
ам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније |
е постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Н |
колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српск |
арод лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће м |
д на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чист |
упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда |
ворим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава. |
е....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Мал |
сам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају |
се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до са |
небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа |
баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује |
<p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи |
Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам |
ричека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партиј |
И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати с |
пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можем |
нца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ј |
>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци.. |
, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш |
? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш |
и; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало |
а ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст |
а у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима три |
знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, у |
је је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и м |
о, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опад |
говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и др |
> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти |
одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подуз |
рш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јем |
Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би |
аци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благослов |
о вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{ |
те своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели. |
ешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пр |
е ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према на |
е није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао ј |
S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке му |
та не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се траж |
де мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се прест |
век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе на |
тера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> |
ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад са |
аже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Она |
га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} |
очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јес |
знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја |
е, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> < |
— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти л |
ти, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....< |
отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{ |
71_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, шт |
у они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава |
то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p> |
рекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p |
</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} О |
разовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико н |
школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, д |
угом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. |
м је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне |
апредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам |
ег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</ |
...</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} |
слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} Т |
Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одгов |
а му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако н |
афани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље |
сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа< |
истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} |
н!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас |
се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title |
то год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму.. |
едњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај |
p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{ |
ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудно |
ећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говор |
...</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч |
.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за |
имо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њ |
Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном < |
је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том при |
Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} О |
е, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свет |
коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати сва |
окојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошиц |
пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, |
.{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> < |
м изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чи |
три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдариц |
му беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су |
мо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера |
ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протер |
че први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.< |
своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо |
онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари... |
ај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна |
мури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. |
ше натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Ил |
и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" / |
која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се го |
ља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати |
оњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Тем |
р још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> |
крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе |
.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут. |
а га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} З |
осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога сво |
.{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи спо |
ећ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов а |
...{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би л |
им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" |
х, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> |
се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодн |
.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нис |
S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у исте |
е женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и |
казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{ |
ешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и |
<milestone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кре |
је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће она |
„<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка т |
ко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа |
емљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут |
<p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисл |
доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише |
вљајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору р |
тоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то |
зе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у њег |
с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци |
један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни ј |
срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је рас |
/p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права не |
ише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја и |
ив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{ |
з свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то ј |
е научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} |
?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и нар |
крупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да |
то више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је би |
није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао г |
сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима |
— ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он зас |
и на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гости |
а шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — ш |
ао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни п |
е.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми |
ликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, с |
Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје |
сти.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре на |
ксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и проду |
Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај прв |
ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом с |
иле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у ј |
ање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{ |
ета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ до |
е....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</ |
ијте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи м |
мо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту |
ош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео |
ђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири ре |
овек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ух |
дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој |
и, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном ме |
195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а о |
т кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станем |
њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први дон |
ај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто |
ују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Кап |
се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!... |
да и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад ба |
или истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али |
што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> |
два сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван |
рен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— |
>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p |
!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чак |
>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта |
те, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има |
да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да пр |
ста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Ј |
ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад |
е... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? |
људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млад |
S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— У |
пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>К |
клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су |
<p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих д |
блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У |
мо сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да |
бука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је |
S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад |
нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места с |
Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје... |
на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут кој |
њег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p> |
а!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини м |
на срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док го |
Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p |
Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао. |
S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом зем |
вима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си д |
мо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни |
ави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с |
узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам ств |
и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога |
..{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" /> <miles |
паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града |
пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{ |
и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче В |
} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Прав |
оби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна |
ипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје ами |
еин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{ |
где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би м |
и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у |
ао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не |
1_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат |
tle>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока |
порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад |
ас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ов |
ote> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском коми |
а од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — — |
о на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мир |
„Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај |
а ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију |
је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Ј |
p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде |
решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује |
није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о тер |
е морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> |
аде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на ш |
а и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пр |
уо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“. |
тало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а з |
политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог |
политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи изм |
едника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер с |
о.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дођ |
лицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се |
и још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Че |
и и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</ |
добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изр |
ећ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упит |
прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, б |
супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот нов |
ло се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{ |
ка се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p |
ју ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уво |
ећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакуј |
о из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} |
о као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају |
ј буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који |
{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми р |
ашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покл |
исле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он поглед |
лика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С дес |
а.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном.. |
зор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висо |
амом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на |
изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за жи |
арке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, н |
p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет |
p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџ |
о купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му ј |
ану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко |
ш за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које па |
; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} |
земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света |
омене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму мет |
прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; |
још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљегов |
ко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је ов |
А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви |
ест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слобо |
еђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама |
идео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошл |
д варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{ |
они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега |
а.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачен |
> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мам |
а добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није |
ише заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, дод |
лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош |
, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и |
меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па |
ка:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се но |
ижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се ра |
жђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки |
p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све |
ђа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независнос |
рло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Т |
{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да ре |
а самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, з |
занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „по |
мо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе там |
, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на |
и да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили |
те, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једн |
.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А |
а учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прв |
има, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет |
а Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући |
ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво.. |
, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. |
за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жа |
ром.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кућ |
и јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст |
твака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да о |
му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хт |
упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би помену |
потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух |
д баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а |
је, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, |
он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним |
угој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „ |
онела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше шт |
слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} С |
остао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову |
тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и о |
p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну |
та.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То |
абрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди т |
ху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> |
да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Стра |
м помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ. |
вршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а |
ета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" / |
ке душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и |
ик.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко су |
, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и с |
лови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим |
тина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас |
, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске |
вансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три ука |
њаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> |
у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушим |
а коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у нек |
да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n |
, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша |
таће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам |
раната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два |
дахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се |
намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ удар |
ога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p |
а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у |
о би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу |
и начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практи |
би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу |
<p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми на |
е остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођ |
ад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завир |
ешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљани |
рске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих |
ију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и дец |
ћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна |
ако сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудно |
ку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити |
ем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грај |
кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књ |
ци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} |
нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радо |
молим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да о |
ако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она д |
м селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар |
рилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап |
, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> < |
бе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше к |
о се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет ми |
;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капет |
си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> < |
прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</ |
то не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа. |
напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу |
зда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили |
не долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од све |
бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе |
е:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове ц |
љ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол |
.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајал |
равао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих |
ило их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био |
— ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} С |
тили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше зем |
>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредња |
.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово п |
сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно св |
а скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али |
и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завир |
ити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народ |
, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... ува |
стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} |
<p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још |
обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијак |
остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога |
људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примет |
путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је жи |
еврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко п |
тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћев |
е овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају.. |
.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p> |
о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мо |
} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна |
и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је |
аљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, н |
раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио дл |
, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина в |
бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били ка |
е ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. мини |
ше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима |
ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се сам |
то — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.< |
а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не избе |
под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у р |
е овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде м |
ко је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, шт |
по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто п |
иградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Срем |
а се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{ |
као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ет |
ете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господин |
ано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: веч |
о, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - |
и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као поле |
сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им г |
Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске мушт |
ице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници |
је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А б |
„толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не м |
аде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} |
<p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то |
ну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да |
ета Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, |
вто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, |
укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</ |
чију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у |
оре, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што |
својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и пот |
је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу п |
н Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на |
порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле |
о.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини д |
ика....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом о |
Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакат |
и — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте... |
на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А |
на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно |
ести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог пов |
Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободн |
да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за |
ку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало ч |
а, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Ост |
„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и |
се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадик |
у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити |
забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више |
о, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у црк |
.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на преглед |
у крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да ј |
а би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста |
вет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку безд |
е севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после т |
ја, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пр |
обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога |
а снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочи |
толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></ |
— три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb |
мије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој |
шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти |
куп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То |
Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрп |
мо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши |
повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S |
="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухват |
оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти |
ико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег ч |
ету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролета |
пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућ |
м ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохуја |
еривој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p |
раги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломит |
ста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном |
већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и |
сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Пр |
имо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, н |
огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу п |
ог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да |
он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине |
жи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводол |
ету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео ка |
дно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ |
олницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и ц |
о ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени ша |
их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни с |
леко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она к |
а ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало ма |
Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— О |
ко пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му ј |
уди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакри |
еније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро |
једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога м |
али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био сауче |
их, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што |
е за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сн |
ед неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који |
у Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете |
ан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји на |
итез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну н |
S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Неср |
{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Ни |
а ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ов |
у се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} |
Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вр |
ушом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им |
{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p> |
а опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!... |
утра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним |
школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи |
емеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће |
сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у зе |
лушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан ни |
S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима |
и ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p> |
о.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код кућ |
па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!. |
Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да |
S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест |
Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше |
мемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгу |
став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" |
г с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што.. |
ен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може |
<p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" |
ти рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се з |
не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се ов |
народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса |
ш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} |
га год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — |
уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} |
рошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква |
ли!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, |
вања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је глед |
кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избор |
ка, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно |
ти једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се с |
каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем с |
миле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повук |
зда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <p |
о детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!.. |
и своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан |
е — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква |
не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> |
Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике пи |
зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и о |
еском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше о |
г учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се |
> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио |
н човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јав |
побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу |
ам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за на |
ише држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код |
баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави с |
p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах |
ало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капета |
њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним инт |
.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, |
не, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у т |
ито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су |
188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна полити |
ајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му с |
не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игу |
зу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја и |
ор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак |
морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам |
се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно |
Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељ |
баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опро |
140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{ |
попе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једн |
ћ — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огл |
о.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, п |
присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме по |
/p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и |
рајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади о |
тима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службиц |
каза опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни |
"317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" |
..{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упит |
а се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде |
ша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — јо |
оче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у су |
и ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milesto |
ари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика |
шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох сред |
мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете |
акосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми |
томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> < |
користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на |
еђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да упо |
то свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам см |
} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у пр |
лом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се |
казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала |
рви посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n= |
ника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећ |
а шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен чове |
на.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме |
а њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу ми |
ошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како |
афеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафа |
танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, |
у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па |
је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим ч |
Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. |
та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ет |
рише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће |
ктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад он |
неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} |
оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Б |
мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n |
ш су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места г |
— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је вео |
већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важ |
..</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла ј |
х се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа |
ци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Н |
е главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и |
на ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже к |
била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и и |
ина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави |
гаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је |
сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образити |
је ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људ |
p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало |
; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политик |
одно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вр |
главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба ви |
нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од |
итељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Мо |
уку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио са |
во ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мо |
S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} |
..{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тр |
ледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи |
вом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама в |
, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врат |
главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... |
Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло |
Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше |
на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд |
тео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} |
ли која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Зла |
> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Рад |
а са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитај |
сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше |
упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, на |
умуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир |
ао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И он |
S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло вели |
ислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га |
</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше з |
итичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и њего |
Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сор |
је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога |
Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло |
Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана. |
емена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи |
скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му бл |
ека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и то |
В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то уч |
пе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим раз |
чи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!... |
S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би |
улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узи |
обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, |
То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као с |
м они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој час |
ове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} |
а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се о |
преосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он |
да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да |
а једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се о |
реза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Н |
о, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам |
по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје |
{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и члан |
мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ру |
} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} |
би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа |
господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, |
зго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је |
х...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што |
о исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јо |
на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>С |
па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection |
епо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} А |
олски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он |
о лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господ |
али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку н |
косте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слоб |
но отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> |
е на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана пра |
оде, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; дово |
ајпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чи |
пс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошл |
ђасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести |
ругом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а а |
ом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме! |
} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе на |
а није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} |
ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми бе |
мо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали оном |
<p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</ |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? уп |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу ота |
ућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му |
спомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, |
тно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S |
о више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} З |
сно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто п |
била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чич |
свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у |
но осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч |
ме до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још как |
сао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митроп |
остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде |
е превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете |
о или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе |
као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... |
> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да не |
p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да м |
И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> |
еду руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али |
е подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и |
ече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p |
е, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{ |
</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} |
звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p |
а.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи |
једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама ј |
ће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао |
им нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али |
да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} З |
е....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> < |
И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви ре |
икама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас по |
р „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ |
те на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то к |
<pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише |
ечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару |
оси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуп |
ну Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем |
тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан |
љине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за и |
оп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу |
тена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то |
у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свеште |
да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих са |
то у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда мож |
а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе |
или капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капет |
лачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи |
ного тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ов |
љу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве влас |
и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је о |
ила.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је |
Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском ме |
ело окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе р |
трану.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} |
ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небес |
елика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у зако |
а.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} |
е то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} |
моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, к |
атељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се м |
тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама п |
иси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S |
.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, |
и па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборав |
сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече: |
milestone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је пост |
се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ |
викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас |
оде,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста м |
као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим |
шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио |
едом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну све |
кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам ве |
еже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса |
ђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не |
а — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на |
икну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча |
пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је |
Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран. |
други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p> |
реновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, |
а се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само |
о нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја |
ама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ј |
л.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу ра |
о међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хлад |
уђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ п |
гда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Мла |
настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле |
беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које |
јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некака |
о, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би |
и своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић |
а сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим |
карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе |
...</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за р |
улом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слоб |
карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, от |
ам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> п |
<p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми са |
"57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S |
већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S |
дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} |
ни су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су |
ах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо ош |
огласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека |
риш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога п |
беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле д |
а.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а |
рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међ |
/p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Ст |
угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за |
улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S |
едило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, |
то га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не у |
на!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и |
Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариг |
дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за |
е — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ т |
после, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb |
шара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Сам |
ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карт |
С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, |
за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа.. |
номе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој бел |
</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она н |
поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе |
Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!... |
у на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— |
i>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Д |
уља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пр |
мр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> |
дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> < |
оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови ста |
а правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо |
то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и је |
е она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнак |
наника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја с |
м одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа |
} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора |
куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натм |
ет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе |
с....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још бу |
век и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће б |
сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпље |
ку између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову. |
ђу госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу... |
непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју з |
глуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте |
х мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ни |
дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам |
, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због који |
то их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује спосо |
је ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, о |
ра!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркн |
ало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано |
ју се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним с |
љају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио |
рода се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после |
ске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесни |
та ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за у |
баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се св |
путације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прим |
смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог |
твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде |
ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола |
S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене.... |
а коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану п |
од само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте ту |
рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже |
ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бо |
напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Бл |
дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказив |
/p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вул |
е бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раск |
а одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном др |
асти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђ |
у.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код ју |
г цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г |
и разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има пр |
еше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање |
ћност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г |
е видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а |
о би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и н |
{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам |
ао и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S |
Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао рук |
а мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриш |
водол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има сво |
шли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко |
; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој |
наест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у рад |
акона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенији |
икалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико л |
с сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола |
<p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се ј |
д поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем |
а се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су |
отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу деси |
е сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под јед |
за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати |
ети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} О |
но преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — бе |
ичање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је с |
ник.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане |
ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S |
нате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> |
од у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} |
p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олта |
. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише |
не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама |
Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, б |
ета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста меле |
ођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> < |
ер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била |
ад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — |
т-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p |
олупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год поглед |
ај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је |
док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван |
ијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он |
> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му |
нине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагн |
г времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинул |
како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, как |
одољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, ка |
вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховит |
егде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „ |
р и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му с |
беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети |
е редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прођ |
ла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о |
пиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и зла |
и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица њег |
расноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb |
залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли |
tle>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни |
ад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> о |
коле.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Р |
јих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито |
ијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} |
</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Но |
више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли н |
- - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вид |
беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуд |
тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — ду |
} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, ум |
ли — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом |
ле у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, у |
наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Марини |
ао ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зре |
ођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да |
у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао З |
ц није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само |
ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То б |
отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као |
ним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
дашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босон |
су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњ |
м великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је би |
, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред с |
иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо |
вима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезан |
м беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширам |
њацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразит |
да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на ул |
/> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па |
а то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једн |
кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упит |
S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село н |
по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничар |
а се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад вел |
а му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити... |
ак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одгов |
још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула |
рава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио |
и, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И та |
{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешт |
долске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвеш |
види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле |
> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<ti |
ристова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је о |
ломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, |
тна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше оч |
отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која |
о главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне зл |
писи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким н |
он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте |
ред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављал |
нде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу по |
="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна н |
податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на располож |
и само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признате |
ило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као |
штинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и |
тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!. |
ила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници, |
а вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на гов |
тизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone u |
ајчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овог |
ли цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шт |
омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учи |
<p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?... |
лико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, д |
сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила |
Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим с |
ла Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била |
товарила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се |
p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“< |
грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесе |
— она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом |
онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матор |
рош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} |
<p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закаш |
њам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију си |
екаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка |
полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско при |
вље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода леко |
на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало |
ва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пу |
негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грм |
Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само |
ерујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их им |
ост очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министр |
рбији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мис |
ања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет м |
нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се м |
могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се |
ше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога |
гледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очим |
чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече до |
ричали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избац |
ог курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџб |
аре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад |
д да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој |
Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог |
ека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који |
ањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа |
али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су |
је се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно све |
угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, пр |
укли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Х |
у, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао |
оњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао |
га, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрска |
већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а |
Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоће |
о је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> |
да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p> |
оме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да |
мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S |
је и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога д |
дао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви посл |
лов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде |
рашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику прем |
скупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Беогр |
ј ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и т |
о.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишче |
већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести |
етко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се в |
, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је на |
а, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај |
да и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштв |
огнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко |
а беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио |
о дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} |
нај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар |
оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.< |
<milestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуг |
одолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти |
седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две- |
ак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убриса |
оња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се б |
ред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од к |
="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за |
сније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парча |
<pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене по |
ше, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си ради |
и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипа |
се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвон |
лосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија. |
онео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачу |
као нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не |
ости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и кал |
мова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи.... |
али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“ |
полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само прого |
газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остој |
а, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око |
да смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; |
/p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетаниј |
тно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био |
{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала виш |
сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дуп |
е просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, |
p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта |
S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради друг |
год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је |
опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Свак |
да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје миш |
е лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се м |
он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и он |
ичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђога |
“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце |
, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје пр |
S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газд |
и урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука |
у.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да зала |
преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а про |
а ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућан |
као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p |
же да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добоват |
} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци |
е одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима |
авргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћ |
еде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш... |
вено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеко |
— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је |
{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погл |
ала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена м |
г суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> |
ке скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко п |
да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Док |
је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има по |
варен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га |
кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Ма |
да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у а |
е.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема с |
давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред поп |
о вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију ниј |
ње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њ |
ицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушк |
је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи изм |
Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} |
Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђ |
ило било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли |
оце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину ме |
ли, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} До |
м је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем г |
S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злат |
се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S |
ао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђ |
д чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име исп |
бро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, наро |
алом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да к |
љутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе |
као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе о |
Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега к |
нати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба прим |
/> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вуло |
Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађ |
а ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и на |
.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је |
зе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S |
а и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унап |
се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Ев |
п је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати |
сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речи |
би, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јаг |
Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбог |
поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> |
евто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} |
и и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им ј |
{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од |
да не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако |
ктиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с р |
из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се |
од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" |
бодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се |
завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државн |
наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како ј |
т.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /> |
како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дан |
} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На |
ир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да |
аховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми |
ског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти бех |
ћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избер |
{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу См |
жи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је |
к.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> |
— до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га заб |
што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у т |
а министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених |
.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у |
али? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре |
} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалил |
Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p> |
ад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је |
рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi>< |
у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни |
и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао и |
да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSec |
станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у зе |
здарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викн |
е дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме чо |
мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изг |
подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па м |
су келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде |
и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се |
пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас |
рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несре |
о Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p |
рна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскош |
бија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?. |
S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и |
хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примак |
о оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb |
одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Б |
Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од си |
плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли к |
ислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребам |
врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже |
и бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опаз |
тице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{ |
етнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> |
о пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ п |
а неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Доб |
говарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова |
на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то |
већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} |
морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам о |
мао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом с |
момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја |
и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се |
и механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога |
зи од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> |
капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку исти |
мо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни |
им неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побра |
Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> |
</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке |
где иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.< |
рила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} |
едан.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихват |
p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хте |
Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! |
да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо |
боравио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује.. |
кну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше п |
сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али |
драке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слуша |
таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студиј |
је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div t |
ви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама |
јбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дат |
е скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, |
га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О с |
да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако |
те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најп |
тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову |
идело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо чит |
резу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и |
Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То |
њу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, |
>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, |
ољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија |
а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда с |
— ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да |
не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и |
звесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па |
ction" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом дог |
е јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет шт |
уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете ме |
какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад |
имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не ид |
ри Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли |
ута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе |
Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Оту |
жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Ј |
и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађем |
и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно |
о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milest |
клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, |
лушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да не |
то је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно |
а ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше н |
!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу мет |
итуизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему |
капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампариј |
, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не |
{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!... |
у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су |
н Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа би |
ога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} В |
посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milest |
де, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, о |
и старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су на |
н то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - |
ла, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом ку |
рећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви |
итања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи |
с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путуј |
и као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, п |
ао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи с |
<p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око |
почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на нао |
кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа ј |
дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б. |
.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} А |
, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Зл |
астири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— |
авање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чи |
Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се п |
на се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, завр |
већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васи |
н наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гла |
у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми |
, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само |
страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у варо |
пелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочита |
ли оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! ре |
ад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, |
Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана |
ета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, свој |
и у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему с |
њаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!.. |
нчића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгу |
ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; а |
шнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> |
.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих с |
чке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину о |
у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко н |
</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше д |
ана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} |
екулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми |
е-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним поду |
Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, |
њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то |
пају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше г |
ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских у |
руза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, |
лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, |
кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заб |
га и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако уд |
срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; он |
оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они |
о свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије |
е ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм |
е странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!. |
хридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и |
а и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго годин |
а горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су |
родни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напре |
<p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само |
столу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском |
е певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вра |
спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али |
отив воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и |
ед изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они с |
тах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми |
{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет |
, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{ |
..{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца |
и што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Вас |
д Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро поглед |
опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} |
м окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и |
n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила н |
ео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи |
си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти |
...{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама |
три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисл |
се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи и |
он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају |
моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... пре |
њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Са |
анас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од |
ицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чист |
а ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим неш |
војим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у |
источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада |
p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, |
ебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се |
ајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, |
ио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешт |
они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда |
урити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни о |
лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда |
са био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> остал |
м дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протру |
ру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, д |
а Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— |
ом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али |
рани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту ни |
обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе |
И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S |
ницама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како |
нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „н |
све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изглед |
кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад |
е био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је |
дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца |
тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и |
редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, та |
у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, |
ђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред |
игање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на кап |
ати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p |
... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је нек |
и они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали |
знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба. |
дној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n |
ка с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе |
о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и н |
ог тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од ре |
, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се |
р закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао т |
Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуч |
, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између го |
шим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина |
хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, |
358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила... |
ника, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш ј |
ен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу о |
а иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у |
о мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате м |
ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају с |
.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са |
кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег бе |
ла.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је о |
одине два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оста |
јка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} |
е чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Б |
тити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вр |
ство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори |
човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно д |
у напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начел |
сник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изв |
И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврек |
тупити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се |
ва, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим поб |
ш доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој с |
Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви |
ити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи друго |
од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у |
ерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то |
/p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко ви |
главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман њего |
аже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије с |
отле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особити |
а народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећ |
иму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа н |
нку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га уби |
рговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их |
морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даљ |
е баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, г |
калца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим прилика |
Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми |
ију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчи |
епрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу |
н-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прег |
ној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} И |
коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, |
к“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је |
тоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> < |
....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду |
а.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од |
</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо |
тео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S |
кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прв |
ад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мра |
а, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за в |
акву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така |
где да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био ј |
е прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је |
и — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања |
оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погоди |
каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S |
ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Сл |
ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад |
е треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p |
ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености |
<p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозо |
гурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до са |
tone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио с |
ли нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто |
рата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећ |
шје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни ј |
иђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} |
тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>Посл |
дне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јак |
х нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њи |
но.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја до |
е....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћу |
гао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен н |
м је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу |
га ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу |
ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто с |
а дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми |
уг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чу |
ару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш |
ркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и стр |
таве га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смр |
о.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први |
бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} О |
нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јец |
...</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака ом |
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и ту |
се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога |
ћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје и |
постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p> |
p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па при |
о народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да |
е се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је |
871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отиш |
данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хт |
дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на |
од тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, |
tle>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> пар |
.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S |
злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} |
и ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у |
p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти |
одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и сел |
е је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— |
уке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку шт |
ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу г |
очијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша |
{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S |
укла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним бр |
е!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усан |
куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S |
гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не |
ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} |
<p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине |
је!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> < |
ка он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А ка |
итим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с в |
анастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, кој |
b n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни зак |
прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је |
што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образи |
ице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашниј |
куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба |
еле, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Мож |
е подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власт |
ацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} О |
{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцего |
ка служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} |
{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то ј |
уја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако |
зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити н |
амо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не пла |
је млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају |
не кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред |
резу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је ја |
све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није |
о, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; |
кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гоми |
оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их н |
српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гон |
рче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћер |
ли ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у с |
у“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио" |
и им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... |
рвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвеш |
досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити н |
о како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> < |
ле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостиониц |
апредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула до |
ета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја |
ам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на о |
Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом |
</p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни |
дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да |
сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи |
/title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја дос |
процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да т |
да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те к |
а од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема |
оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике наг |
’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога закон |
ало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p> |
на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дуго |
p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише |
а.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, |
ле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се бе |
е неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> |
Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јак |
n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ удара |
љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је нагр |
ма послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узј |
Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гне |
га, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне ст |
омиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с куса |
у мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслон |
ела и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице |
устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да |
си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше |
Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја |
ао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; |
Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, |
угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и н |
суз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би |
се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ам |
пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капета |
>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" / |
људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој од |
днемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, с |
љском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} С |
...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и м |
су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, д |
они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја ва |
капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S |
и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлат |
у:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара би |
>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану |
" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! |
p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васи |
з значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако |
а се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она |
о старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију неш |
барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се |
е цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone unit="subSect |
смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви коли |
ити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополи |
могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} О |
вако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се |
нај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што нема |
ле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „нар |
авио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S |
сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ д |
и.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остал |
нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одбо |
ице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} |
ви и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Сед |
дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чу |
о се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво |
нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од сток |
ош неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари |
ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n |
ажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толик |
а спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В... |
рили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио |
логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је То |
..{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p |
да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епи |
е мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с к |
вине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је се |
приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко |
о <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је ду |
м, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам |
уд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас н |
мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, т |
д.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од неку |
нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте ви |
, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајк |
о дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што |
} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Бо |
погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb |
чеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, б |
ешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као у |
исам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђе |
е је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу |
S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собо |
и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на дал |
рошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра прис |
вом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и ск |
ију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.< |
а су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју кар |
збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по зако |
и месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74 |
две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она н |
а — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се |
па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} З |
} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="6 |
стрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље |
е исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на |
ј друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>моби |
Section" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S |
ад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> |
ни се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог |
"<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим |
рквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одс |
они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противн |
ли, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</ |
а месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда |
анђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Исти |
што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима |
и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима |
же, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> |
расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ М |
г јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској. |
Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опе |
о нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без |
ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се б |
знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} |
ио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвор |
српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анат |
ника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам |
ја у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S |
о је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и ко |
роз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{ |
су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски среза |
у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само |
Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су с |
ећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} |
т, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два |
ало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але |
падало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави |
на.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благо |
ну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицо |
Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брат |
е; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нароч |
авнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да |
дсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хт |
г дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б. |
просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Са |
х дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољак |
итељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, ве |
ка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична врем |
спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зв |
на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмен |
људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђ |
ко заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се о |
мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре |
> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} |
рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њ |
— све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не вид |
лим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав в |
вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— |
народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пад |
— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p |
лук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај |
капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше запи |
слим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су на |
и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао ј |
исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад |
ош два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се |
ад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је < |
е то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно шт |
сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће њег |
кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народном |
скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си |
елог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама с |
у за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астал |
, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назр |
јпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих |
су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси на |
оста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни |
јако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} |
у му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име |
но оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} |
им се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. ми |
} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плив |
трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљ |
ј свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу |
али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</ |
дни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ћ |
приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфи |
мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним не |
ијатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати |
, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда ј |
ан дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдиј |
на.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома не |
а доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео... |
ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловањ |
дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им |
мања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће м |
ази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кмет |
ме, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни |
то се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робова |
морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагн |
/p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</ |
.</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је бил |
божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што |
нао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, реч |
ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> леж |
ја пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све |
{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечн |
гледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p |
!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} |
до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год о |
агна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а |
о, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка |
времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже |
Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све |
а на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупа |
најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад |
гли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ај |
/p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, |
вратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда р |
е доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У |
Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет |
e unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од |
ике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су |
дњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити |
амо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити гд |
искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо |
— — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостио |
> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срн |
класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је о |
рсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двори |
им стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као р |
елу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} |
знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајст |
слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одгов |
да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом |
А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} |
>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупшти |
а и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и д |
тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалск |
до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођ |
екако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати |
е, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкр |
ут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста трид |
рсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву.... |
а у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, |
вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> |
смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и |
о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја |
пу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, |
робије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје пита |
о ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, |
г — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „ |
су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена |
мо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{ |
И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" / |
не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Да |
пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, |
p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p |
е питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило |
теља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се ка |
le>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек д |
— да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n=" |
ише.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чи |
рану обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа |
га ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој др |
..</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и де |
м два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га |
благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосл |
за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпоче |
} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох |
притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начи |
мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, |
.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n=" |
с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је |
о дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до о |
е дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нече |
ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју ова |
ејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је ал |
е, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом п |
водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу тргов |
ле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пр |
.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за |
глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две |
..</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам |
хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истреса |
а се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца М |
Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата |
/> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински об |
"285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ћ |
е ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим друго |
subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Бело |
тељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се о |
Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном ве |
S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало по |
још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ |
Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — муд |
ога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што |
е наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк |
ати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мен |
а, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпи |
оговору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим наче |
> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрд |
ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.< |
нако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође |
и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до |
pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису позн |
Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} |
е соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{ |
седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи ш |
а је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету |
о где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б. |
е ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога пут |
итам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафа |
видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шт |
од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није |
>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" |
у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Ч |
јала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Он |
ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити за |
морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После ме |
у вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, ај |
омад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да |
!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, ка |
м уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је |
г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има р |
Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не |
и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео ка |
е!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; |
вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на п |
и; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гу |
Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало пот |
.{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево |
"363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!... |
, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p> |
ио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче |
, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо |
маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже |
ни ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама |
великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљ |
полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се |
страханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса бе |
о јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вунен |
ободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражи |
пште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не |
својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мученич |
ога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви д |
гртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе изв |
иже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго прек |
а...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша ј |
се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском заб |
р и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком |
не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!... |
, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори |
ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Ср |
одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци |
кав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви ј |
едини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лиц |
јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> < |
врековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како |
владаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачко |
оњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначк |
о неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски по |
десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога |
ке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је |
ра с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шеш |
ла, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме не |
.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прв |
, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас |
овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босн |
ерцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} |
за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шт |
да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пр |
р, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумел |
е у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне мно |
Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цари |
и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треб |
ана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске при |
кон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а |
бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји с |
врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено |
и припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брд |
чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се ме |
обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти |
рском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом... |
} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су с |
а доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом ре |
дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа н |
капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Па |
иним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{ |
па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у ово |
изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гоми |
кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, |
е.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни о |
ска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене |
ако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће З |
за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="22 |
</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас н |
ти?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао ни |
? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртво |
може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не |
сматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам мо |
од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ н |
од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак уг |
два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под В |
рани и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Б |
<pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај дана |
адак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од |
осмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви |
је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира |
отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија с |
да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је з |
свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом н |
ију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n= |
дине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо |
ужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих ј |
>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостим |
а....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као |
</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Мл |
ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наш |
тионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан |
> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он |
догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам |
м...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем |
ожји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође т |
Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не ви |
акон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је ос |
ог друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је |
а у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без |
сле би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испо |
требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — на |
{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио |
ле, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од |
и у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p> |
у у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђак |
у узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога |
нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи и |
уши рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слага |
био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у пок |
нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, |
рџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту |
упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти |
рицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Осто |
квог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме др |
, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И д |
отпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовлас |
> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно |
ити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова по |
У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и |
кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се |
сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељ |
<p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а |
обију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу |
притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у д |
м разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког б |
И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се з |
колом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен чо |
pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p |
је из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану сав |
ам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, м |
ему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама |
— онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, з |
</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То бе |
—</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио |
и Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter |
нистре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по шт |
У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb |
p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три |
кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, од |
и у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газд |
о одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S |
е на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пу |
b n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— |
/> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучит |
аће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била мало |
Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па |
pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Д |
тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
о под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} |
ио је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је |
што говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Од |
оксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко т |
— —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, кој |
..{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља к |
, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у |
вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим |
оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је |
раву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жи |
ма....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за |
у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. мин |
се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца. |
штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам д |
конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи |
пскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у |
патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз |
“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Дв |
м ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко г |
<milestone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбољ |
е отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на про |
ји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Мо |
е, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај см |
и; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника |
од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им шт |
их сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
— онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Пре |
жи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће |
бузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спуст |
и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу |
бацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} |
реме и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат. |
Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче ре |
се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдем |
овек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да |
урујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли п |
у лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забун |
.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а |
уго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дер |
itle>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „ |
ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракар |
</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> |
екога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном угр |
беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му |
узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Је |
квеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а |
плаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. |
мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно |
} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, п |
очијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p> |
оре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испија |
ти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јес |
<p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој |
ле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, |
ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} |
ој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто н |
ку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Им |
b n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ет |
оре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подо |
— — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Са |
.</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S |
им концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га н |
у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље |
ма Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, |
лади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, |
{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p |
аде нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је св |
новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, |
поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, |
у прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се |
b n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће |
.{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они |
са може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. мин |
а ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово |
— <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишље |
добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И |
Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гон |
и министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готов |
} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и |
рећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, |
ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p |
омаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви |
му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у |
да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове |
ма.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је и |
ати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, к |
ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — |
итимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим |
илова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора м |
необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S |
="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескор |
.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.< |
луга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне |
и обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у к |
иотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандид |
а!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу бати |
импатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Мо |
исмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо |
ских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади |
доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој вар |
<p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши јез |
ича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо |
ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само |
ш осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасо |
? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ |
о ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год н |
рти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не ра |
и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити |
а. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам |
док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и |
ким годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и |
ао добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и он |
рсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вер |
тео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога |
језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту |
јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их и |
} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У |
то задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у |
тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан цр |
и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива. |
за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба че |
јка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом |
его би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, |
нога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо бати |
ојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полет |
ности.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре |
емо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мен |
на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писм |
вао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради |
ди....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише прос |
{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном др |
су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћ |
ти једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове |
е је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је |
варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана |
њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти с |
{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да с |
S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и |
и чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта |
и, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводоља |
гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети |
ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само |
амо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког наро |
и и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула моза |
моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене..... |
е, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толико |
сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да ва |
се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиш |
у, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, |
ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који |
и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми |
о је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некак |
гласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на |
две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога |
а, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? |
једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њ |
песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А |
зумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну пл |
ан осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} А |
и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве |
илни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Б |
Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест |
м, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} О |
ницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у С |
о рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу н |
с је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови поли |
све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Бри |
а вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди |
и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на св |
од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с разде |
им тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мен |
дачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да |
огрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — д |
хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>О |
еличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра |
, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо |
оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка |
";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај |
Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</ |
у заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? |
{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{ |
— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и |
млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкро |
дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам |
ам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто зап |
е тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ет |
обратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не |
је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} |
ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима |
пу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви |
о ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p |
on" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да |
жава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — а |
ке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и не |
то осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И не |
чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једн |
требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни једа |
, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у сме |
а, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Р |
пет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад к |
ине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу ник |
е ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ ку |
ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Дана |
ијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам о |
Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао ме |
дило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима к |
сли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина |
и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је |
ка нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима побед |
и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то з |
д њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе има |
, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Рад |
Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и |
ог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели у |
реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две |
вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с гро |
и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} |
Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да |
Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у оч |
ки скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле |
грам.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао ј |
г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да |
ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан |
кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духо |
се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ |
прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напре |
а беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућут |
} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај |
х Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И |
на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то ота |
Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду |
.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види к |
и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се |
дмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и други |
Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бр |
е.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи |
S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — По |
је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу |
Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пре |
к — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, по |
ош је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — т |
кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити |
имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Пов |
нча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Б |
могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлет |
опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисл |
иметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — д |
ђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на св |
се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у ка |
пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Ву |
би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад |
а.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша |
еком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбо |
ту, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој х |
и за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С де |
тавио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истр |
града вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је |
..{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све жив |
S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме |
п Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све зајед |
p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, |
т.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један м |
тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — |
има ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а |
највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници |
узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> на |
и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрах |
мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном |
ако су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— |
еба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А |
, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{ |
ашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочија |
ша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па |
у!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} |
по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што |
, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином |
<p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радозна |
ош стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи. |
ровања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти прет |
нским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да |
братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке.... |
ијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чуд |
лиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети |
судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин ниј |
— ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво |
ино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога |
ка, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио |
ћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето с |
еда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али |
гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с ку |
м долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црк |
и грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани м |
а материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћанск |
а</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патрија |
а и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју |
руги друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме ка |
Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту с |
предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже.. |
парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико н |
.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта о |
сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља< |
жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, пови |
и нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огла |
но те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај шт |
а!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши |
н одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и не |
ашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног д |
а „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана |
спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке |
ођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срн |
рзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника север |
ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуд |
уке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљ |
> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n= |
ити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је |
лци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb |
крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да ос |
Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радоји |
? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беш |
е грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда |
окажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај в |
лавине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за ка |
дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму |
тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S |
води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке |
љ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта |
ек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, |
ве на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личн |
грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима |
авде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна |
тврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта с |
и разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не |
о, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Да |
да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола |
ме што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа |
н се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га ма |
p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног ј |
дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; |
авио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање |
би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чу |
народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се |
о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апосто |
и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове оч |
м; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорб |
паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега пр |
S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скут |
а ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одм |
апунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше с |
ету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио |
вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, п |
а забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јо |
миљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Т |
то дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, поп |
чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је п |
м трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Велич |
ну јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па |
с је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се ова |
ар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p |
сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли с |
реновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав п |
ођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим ке |
ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго |
новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук. |
ји је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се |
да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка |
{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на не |
ој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било. |
гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за ко |
Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја? |
ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — |
га ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, |
икао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће |
milestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му |
и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета |
свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању ра |
за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за |
олуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министа |
јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете сло |
же у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна |
ља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб |
за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарино |
ино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи |
рилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре. |
а.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, |
<p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле усте |
ци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави |
лом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="sub |
јном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се ма |
ају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су |
војим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле п |
n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој |
<p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{ |
Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb |
азаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да ј |
n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учин |
а, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избав |
фану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика |
заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, си |
е да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p> |
две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, |
ош знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, мол |
наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, |
стим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гос |
те:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда |
шу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском |
ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му |
S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакр |
да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не |
ечења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Нато |
{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“.. |
Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек |
улу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, |
које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, н |
ећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један она |
х Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црн |
о.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још д |
жара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикали |
} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они |
реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, |
моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> < |
...{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напред |
молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; а |
било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари ш |
ени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Ни |
још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад |
p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гл |
мог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он н |
а и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о преч |
безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — д |
ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа |
ан кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим в |
слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они |
љда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за с |
м — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе |
литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила |
не, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, госпо |
оју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад |
ђе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога |
алац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога |
дине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах ос |
...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав |
за „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он |
облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, |
..{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет |
ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред |
теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — |
ошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће |
и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио дв |
уше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као |
и закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и |
И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> |
>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само |
ти овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна ш |
ротивником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одго |
ао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> < |
здух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштв |
} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију најви |
још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!... |
— рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до ве |
ш и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то ни |
поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни |
еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути |
један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на м |
рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —< |
че...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко |
. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радика |
вле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И См |
устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу ј |
ша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док до |
> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту |
не журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ај |
а ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p |
мо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једит |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} |
:id="SRP18871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било п |
се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац |
и се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало ча |
и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како с |
и иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p |
едник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један тере |
ај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе |
{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Он |
ти хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више |
ело прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ће |
а повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио |
изао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам |
ја, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — |
{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?... |
!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била |
све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло б |
ћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он п |
како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу |
чекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> < |
реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда |
ито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофан |
су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му про |
прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title> |
.{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се |
је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином ср |
итву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у |
ам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онд |
народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак |
се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци |
ад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p |
је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} |
рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну с |
је знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по |
.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице м |
а њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све про |
— — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво |
ти....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице ча |
увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутор |
спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаш |
з народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљан |
раше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p |
у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежд |
само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле |
ву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> |
онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у |
а јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /> |
је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало с |
ла је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и с |
е с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те |
ко тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — |
крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли |
но.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах п |
ети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у каф |
диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се |
не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу пре |
извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSe |
вено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} |
по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— До |
ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то бе |
би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну је |
ешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за |
— — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу о |
ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није мо |
ије жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа |
па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негд |
епородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Та |
молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго! |
послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда |
ој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — |
“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка |
ну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја м |
после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> |
ј!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} |
доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чу |
попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у |
а ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти |
ад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој |
девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову и |
пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце |
брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај так |
најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола |
си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} |
анстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске полит |
ка...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је та |
ва недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p |
S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до ко |
макао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми |
ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат |
и знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} |
ни се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је по |
оре, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод |
вом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али шт |
е до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То |
n" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{ |
дног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, |
одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима с |
по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што |
аре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти |
да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно прими |
ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан |
Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другов |
око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — |
ела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дет |
ош ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера |
не тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, |
а мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> |
<pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јо |
е златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу ко |
.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк |
ва испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то ј |
дговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све сас |
ао да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За о |
ауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас |
тири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— П |
во се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Ву |
у опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама |
ед знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а |
офана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p> |
е у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са они |
и по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера мн |
има.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши т |
се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац |
роји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијско |
оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, |
питимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме |
мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце |
е ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од |
сто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на м |
о.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, с |
одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте |
b n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ј |
је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{ |
да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би |
редњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готов |
Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, |
не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува п |
старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих |
Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само д |
чком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Кв |
</p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку |
. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет. |
прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балка |
вља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилос |
ика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subSection |
научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало ве |
га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство < |
е,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И |
b n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава |
редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</ |
бну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да |
оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушн |
.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна |
се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— |
<p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које о |
један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни т |
, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако ј |
к; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „ш |
{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви ума |
оме, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им и |
.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учи |
али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде |
сузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на ч |
и да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А |
беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан |
Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, |
еки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет |
свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и д |
ледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више |
петан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се бе |
четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, з |
.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и п |
а се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} |
едога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле |
зијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан |
зао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{ |
тавим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти |
де одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна п |
жу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњак |
чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непр |
S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некакв |
своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се п |
му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш |
о дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</t |
{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шора |
S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> < |
.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле |
о свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта с |
есам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Та |
ћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој год |
бих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска |
пиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали ча |
нера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворск |
} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... |
иградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски |
ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој |
.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста мно |
, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који ста |
е мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресл |
стре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирну |
ког пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редо |
и сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и дру |
бедним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> кој |
два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред св |
<p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, |
Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да с |
а чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чуј |
а од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— |
су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с глав |
мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му с |
p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурче |
255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Мл |
Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном да |
му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и н |
га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ам |
} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску уп |
најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повик |
тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у |
краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је |
ри момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подуз |
о непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ |
онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чуј |
и надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице и |
Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="1 |
.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих каф |
е ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па |
си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> |
слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — у |
сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ ја |
>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна канди |
јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби зве |
је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је је |
ста.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану |
а ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се |
S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је |
што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога |
а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно |
и банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" |
ј олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олу |
у изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачит |
ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи п |
ог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљ |
у и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n= |
} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и |
твари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умр |
расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан |
ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо |
до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} |
овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас зава |
о је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <d |
{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђ |
агле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и |
шија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекај |
м господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избаци |
бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац |
дох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми |
ртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком пре |
ађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Мит |
ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити |
, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би јо |
око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Ј |
ла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог |
редњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окрето |
је изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо |
рди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} А |
али.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео н |
н „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више на |
>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш тво |
лавља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стра |
ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас са |
о да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач |
се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији |
утољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог и |
>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо |
ви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је ово |
рока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвор |
учесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, |
жени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник опш |
у био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„<t |
осподин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако |
кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то вр |
Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чи |
вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест з |
о костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Н |
n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> |
љ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена |
ом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Ж |
/p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у ман |
Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фа |
адост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и два |
/p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих ч |
S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — с |
<pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по |
сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....< |
S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <m |
.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на |
> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269 |
А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> < |
побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу |
тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> |
влачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер п |
p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<titl |
је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milesto |
сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не |
и само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда |
се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ < |
о да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити шт |
човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> |
вицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се |
љнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - <pb n="135" |
бро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по |
ривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, |
> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се м |
Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помо |
Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слуш |
дложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина |
дњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чи |
грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „пов |
о наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов. |
трати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S |
?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су пр |
служено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше доне |
расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону |
свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад М |
ара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио с |
се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ј |
настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо |
мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па |
дија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у |
hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова д |
у за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога |
мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p |
могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> |
Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, |
у с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних |
т Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш ју |
далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам |
ачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да п |
— — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам о |
..... </l> <l>.................</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет |
/p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} |
ичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина бе |
..{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n=" |
а, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говор |
еки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај све |
си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... |
8" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..< |
— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топли |
ут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{ |
Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не и |
и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта |
е, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} |
што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљ |
девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} До |
ће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударај |
} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљ |
есним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је т |
</p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово јед |
је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду би |
тове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију В |
а.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, уп |
ри недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој |
њушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли |
неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз она |
если.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа С |
и за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припад |
цу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити п |
еверне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он |
где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и ко |
а се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S |
али.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као |
/p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету |
о, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јоло |
ао опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је свој |
мах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p |
дравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Мо |
ва шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после |
аши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче |
} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто |
пазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурниј |
— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега ј |
ачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у св |
п, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије |
"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изук |
м случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш |
ислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћ |
ко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгиге |
чешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} |
перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине |
и — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?! |
обош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре |
буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама. |
ко вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“.. |
ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је бр |
ша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ј |
рило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана |
на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је |
<pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима |
м се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје |
је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати п |
м момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати |
> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328 |
е ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмо |
рете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мир |
а зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде |
„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северни |
како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћ |
.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S |
она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне. |
м говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кади |
министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек б |
кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад п |
задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад |
момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псет |
Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на в |
ад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио |
да, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте |
S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> |
знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина |
онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печ |
е, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су с |
ај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="34 |
шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде |
с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И |
>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p |
и плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубок |
у свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и |
тиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му х |
оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му преле |
се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути |
ву Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с то |
га друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да |
Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију глав |
чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти |
шите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" / |
ени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп В |
им — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесни |
дстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у не |
адања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и ос |
ћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћ |
ели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили к |
} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — |
а дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Вид |
e unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и |
ебраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете |
ри Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{ |
е већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо оно |
азда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле |
како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септемб |
у позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани |
видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побрат |
радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! |
Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само |
демо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озби |
знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигур |
адовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога |
бра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за |
а.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми |
пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачк |
ицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога инач |
ва два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скоч |
је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мо |
мо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће |
ма не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љу |
оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb |
унце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и |
пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског оке |
седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, зама |
ивоту видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа. |
обом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева. |
а са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспа |
ичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бл |
аванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаће |
шици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари |
извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и оти |
у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамо |
аљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако |
би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — ум |
уку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} О |
је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по хо |
поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло вид |
литику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{ |
синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато поглед |
Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на |
да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... |
земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</ |
бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина |
еловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога од |
то сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто виш |
да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — |
ија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њем |
свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњ |
сму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он |
нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само з |
кога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, |
} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жен |
тељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека м |
одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад с |
уше, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично |
кле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— |
иш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ј |
е, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал |
то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Наро |
врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="s |
им му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ов |
ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладо |
јим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много |
} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао |
де им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, чове |
еђивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с |
е седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је до |
све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио |
ј Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источ |
тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, др |
е је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p> |
страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — т |
воје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е |
је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p |
око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете |
тављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си |
о је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може би |
претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је прили |
м“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, ка |
S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљен |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ј |
ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видел |
тије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилик |
ко из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та |
ури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве |
ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - |
ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли д |
урсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — дв |
} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о |
ој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета им |
} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је п |
од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једно |
њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су |
твује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на свој |
{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је ср |
овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господа |
чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили |
па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки поса |
ешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и с |
у се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо |
је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче заним |
мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, |
нда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама |
и једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнка |
.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге |
еше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово |
.</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није мога |
S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свак |
се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље крета |
имије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старе |
руга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао пог |
ницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S |
уде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је |
ћ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош ра |
се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, |
вори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред с |
="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабур |
д би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из му |
ачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим де |
о Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <mile |
ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне при |
?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пу |
ини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупшт |
а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спрове |
Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се |
у се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну пот |
регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина |
ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се |
равили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је м |
кључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је о |
уди да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је |
пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде с |
онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше ра |
задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђа |
Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — п |
— наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем |
а.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти. |
ањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав бл |
е од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су уму |
а тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свес |
Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом. |
е болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим про |
о.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади |
на.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, |
и.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> |
један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту |
ре доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осв |
крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> |
оведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да |
да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи |
ску, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи са |
довици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлеба |
гледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај све |
нам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96 |
је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ ли |
под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према |
много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметић |
итеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога з |
р.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој |
?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, п |
вштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отле |
родни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да |
Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" |
господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једн |
ићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбул |
а критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но |
од?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb |
шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош п |
египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобров |
и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се в |
из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих |
ни?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи |
о најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој. |
, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја п |
ити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, ко |
поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хо |
S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{ |
вакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дој |
нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафан |
" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Фи |
икалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на су |
за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и у |
Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено |
аша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} |
уштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се ни |
почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, к |
ну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била |
њем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из сво |
ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се н |
ише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Д |
оворника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у не |
черње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дуб |
ини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — |
паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ва |
n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— К |
тиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже |
отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и ње |
рој „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb |
еђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је са |
а је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва |
е....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испр |
а гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису се |
озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових в |
портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружа |
авање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то |
у тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран м |
ворио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа |
.{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа |
ком подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Те |
иц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политич |
ти, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi |
ружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији прип |
.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на ми |
стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо с |
Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и |
не пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> |
д некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он |
Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да |
земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је |
реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били |
ј пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће б |
баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му |
о по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старч |
> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а о |
државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму.... |
ожеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек в |
ену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше |
пле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане. |
Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти |
} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије |
ророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби |
а ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мор |
ите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ ника |
Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он ј |
{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, |
нда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах зб |
трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, гла |
рате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало? |
је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице по |
Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга |
овац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се кори |
разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вих |
Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо би |
ете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао. |
свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рек |
а имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежал |
ов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Бело |
емо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он за |
tle>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља |
ричи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију му |
ругу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрт |
} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, |
, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— |
ан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас |
једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако |
рота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Че |
ди.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто |
не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изостав |
о.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би |
донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов п |
пљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дв |
ало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни |
да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у буд |
руга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се |
ао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то |
ри....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, |
то подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено ч |
да по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он поглед |
би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће г |
га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину |
има што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај поса |
је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} |
ово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title> |
мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, |
, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у |
то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Ва |
је и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно че |
дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> |
"157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се |
хати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по к |
гађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} |
братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, |
.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајућ |
и, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолц |
е рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га с |
едног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису раз |
ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли ког |
ав пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало о |
нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона |
оностаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на |
Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних х |
у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена |
рни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у зла |
је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— |
</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад ни |
аш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то |
права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и |
или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — т |
вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушниц |
да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на |
он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{ |
била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо |
рави.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражи |
то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески пи |
дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је м |
д један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n |
<p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад ре |
ено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; |
гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикал |
Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од |
товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да наро |
о исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви |
и дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} |
у попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се |
<p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму.... |
ага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали.. |
ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо са |
погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дуг |
аквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули чове |
у сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или |
тички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путов |
шани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинск |
ез крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова вр |
сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему |
и он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам |
не како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру |
0" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих |
љу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова д |
решина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај па |
} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми го |
чно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма как |
чице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирско |
с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако ко |
т цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, па |
су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим. |
си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и |
ајпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, сре |
утовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где |
— ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на как |
реме је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га |
p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш ње |
стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати |
е као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у |
n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одв |
но били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о |
у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа бру |
ркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, свој |
nit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту |
<p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем нало |
о је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из С |
едоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} |
последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, по |
ије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо сврат |
/p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није |
то, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас |
нствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; |
S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта с |
а напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице |
више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће |
зе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ће |
нам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— О |
е у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је |
b n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p |
е свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше |
код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао ј |
с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То нај |
ли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати. |
о грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone un |
о чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао. |
м кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку... |
се, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет с |
ају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да има |
о и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је |
ин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше.. |
и омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им |
ана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су |
да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, н |
pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врст |
ри му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> < |
сницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и госп |
у до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборов |
жили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека |
м шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном |
жити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки |
х је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команд |
та....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од водени |
и многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— |
S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало |
Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p |
пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме |
је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p |
чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њо |
ићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дла |
ајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p> |
метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити |
е ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам о |
вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљ |
89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки |
ене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме ув |
ва, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним пар |
адикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао пр |
м о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле |
ке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би |
рно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто од |
отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по |
тивници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу |
овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... |
и да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се не |
и су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њи |
!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на л |
ече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме |
ва овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обра |
{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта |
И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} |
брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је н |
лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шт |
p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката |
ако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дота |
ате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S |
не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до нед |
, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата |
манет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} |
n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето! |
да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђил |
га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим |
онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђако |
а се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да и |
о што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господи |
уд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени св |
овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је |
{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и |
о и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја с |
S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он |
диш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> |
ћи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се |
скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште |
у ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу как |
ање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док |
цем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он ок |
/p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименов |
Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мален |
; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се до |
ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — |
{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова |
{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он |
="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опаж |
апетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозор |
ују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно са |
да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на ка |
марио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— |
у савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> |
оакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то с |
ушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар |
“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> < |
Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу В |
отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом леп |
невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси |
а у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми |
Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б |
ом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви пр |
54" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница |
p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио ниса |
Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних сед |
д ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S |
уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} |
ј више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало од |
>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још |
, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што |
о опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{ |
Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и ње |
т осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме |
оја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код о |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!... |
но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мић |
са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле |
узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, |
ј друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гв |
у од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог! |
обно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да |
јући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он |
не имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове |
мисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још |
теван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра |
} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на остал |
г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како |
S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; ј |
своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} |
су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Ср |
положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решават |
се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSection" |
Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и |
ећ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочита |
и ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли до |
ом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопшт |
е, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — н |
дњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они |
врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта |
ала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, |
поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?... |
одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први |
уди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми |
уктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево |
а вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без раз |
човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање б |
главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Ово |
} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више |
жи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене наше |
господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазива |
те г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком сва |
ка.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњ |
“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква рабо |
се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан |
то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте рад |
полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S |
то и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{ |
капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Р |
доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти |
најем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај и |
Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p |
се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <mil |
one unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником |
...{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни се |
је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никакв |
метиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...< |
до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљив |
уводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на оп |
амера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а м |
ренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву |
и: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народ |
нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Ср |
више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разуме |
ешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{ |
рао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — |
е и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш |
о....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на ле |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи д |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља |
е пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пре |
ина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем н |
а.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је г |
иле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета |
воје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у сво |
м улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да |
.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p> |
Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатк |
добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог ви |
{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју тра |
арочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју полити |
} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драг |
е људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, |
ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити |
види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супа |
а!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} О |
ти.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} |
ћи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао |
, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на |
ечасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час |
е нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола |
жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!.. |
народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у |
p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јаг |
ри морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове м |
ета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отв |
— одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то оглед |
ин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који |
или, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коњ |
жемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки |
о, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се |
" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала д |
им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је |
га дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године от |
1" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни дру |
а би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први ма |
кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетн |
е, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мр |
и.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога наше |
идиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да с |
министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа мож |
p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} |
вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете с |
} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на те |
к — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о би |
док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ |
онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је |
а тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој |
на чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо ради |
икну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо г |
— какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{ |
урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу не |
већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим о |
...{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; ш |
де их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за н |
не чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мисл |
а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капе |
рити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, |
е, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} |
икали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину. |
остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десети |
ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, |
о, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо |
ких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати |
ли, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису н |
..{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта ради |
али и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине |
ему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је |
рква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и пр |
учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узе |
у и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти изво |
белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Ка |
својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а |
мо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога у |
еограда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставил |
о ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одг |
, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу |
езу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да |
ме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме |
е, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те б |
да и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су |
{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано. |
кционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, к |
о суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени о |
бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само |
м.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од ју |
се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како ул |
и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у се |
панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледају |
о:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div type=" |
itle>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „< |
а једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те м |
“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и д |
82" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго д |
влију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом с |
на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с в |
мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале |
мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон М |
што друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, упр |
другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе у |
иног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Ш |
обрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} |
ма свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако |
кање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста враг |
уше своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврд |
ре, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су б |
собит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац |
па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац |
— — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера св |
> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била |
ечено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и |
S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p |
Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</ |
тро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде |
алац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на р |
S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо |
истар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се |
р вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. нач |
тана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и |
спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку |
.{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је не |
ек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела |
се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије |
ловима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити дру |
> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси љ |
и, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манаст |
т савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он |
{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од поз |
сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих |
смеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p> |
уле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Ма |
одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е |
још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ |
чине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав из |
о пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две |
ра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да |
ог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко оста |
ко их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог |
!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p |
ад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео д |
днем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, ст |
афана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати |
тежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> < |
сле дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде |
Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће |
, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив п |
и за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да б |
езета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да |
аконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, |
ико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А как |
..{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <p |
а је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радозна |
рује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title> |
гледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се прену |
задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје |
д крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и |
тичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да нар |
>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} |
— "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што с |
Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово |
многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавн |
ог домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не зн |
д какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре |
ине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је ре |
ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај |
и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас |
о, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би |
један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— О |
а св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула |
њу пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена с |
арко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се |
„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се пред |
чка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </text> |
арбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда |
од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири дина |
, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чин |
ју.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник |
е?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима |
а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ |
е беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији < |
:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој др |
орез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење |
на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S |
шњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанс |
и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, |
е страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску |
сно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком |
илне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има |
уди; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, сл |
, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешав |
оју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуп |
моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покр |
зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас |
роду и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружн |
ли то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Ист |
и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни |
и да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило |
но ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку |
} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне |
истар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Т |
же? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што на |
ико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део гр |
ву....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> |
Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела. |
Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена |
p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} И |
ма...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак |
врши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за из |
ва луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине игра |
, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је |
„<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дига |
пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!... |
њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, |
ш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а т |
едњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро ј |
замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не б |
о казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас |
он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, сте |
} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавра |
су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу |
ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа С |
говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Б |
је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари |
ин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето |
итости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому н |
<p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га |
/> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само |
ају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али з |
лим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав с |
рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак о |
која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја |
н присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише ш |
од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њ |
а према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се бу |
<p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радик |
знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газд |
{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијо |
мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта |
една — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да |
!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи |
не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p |
чио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} |
е ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме |
е може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртва |
лежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. И |
ао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p> |
било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега |
аклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо к |
у газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле с |
крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све |
ијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас |
и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно пр |
" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни к |
их убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без |
„мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></ |
ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у д |
квир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зр |
умео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се |
а је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед |
</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шт |
м сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеск |
го премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гл |
чи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и поглед |
да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам |
S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}По |
очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће |
стим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и јед |
ог народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко д |
о јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{ |
ко доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и |
е свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено |
је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не дад |
</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, |
ад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</ |
ужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога сло |
е обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај |
смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А н |
сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрес |
очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошиц |
S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели.... |
нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе нек |
руглу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што |
адија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи |
...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Пол |
ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> |
мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белоб |
омаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, |
вожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога |
, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледај |
лађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна о |
p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="9 |
удућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим |
и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Ка |
олинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је бож |
ам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари |
Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма о |
није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И м |
ије, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још но |
ођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <m |
S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу на |
ће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао.. |
битом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио |
p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од т |
екакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Раз |
/p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграф |
е.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> |
ешим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Т |
Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас |
о што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша. |
<pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има |
м жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да прире |
о поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо позн |
..{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га госпо |
n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дет |
се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она ду |
исао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас |
нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских |
али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у |
је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, |
та у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, д |
у.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов оратор |
од њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам ка |
људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати н |
другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад |
....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ј |
елени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и |
понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста |
и ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и |
три.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, о |
ивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу тр |
а вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са во |
ена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима. |
гове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна |
отрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S |
мо био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно дост |
/> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опа |
векнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и |
су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког у |
ену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавал |
анстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p |
рата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено ва |
своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да |
уђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{ |
и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по |
га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слу |
тима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је к |
о је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не |
отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусур |
це му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се са |
ег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до с |
одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још дост |
а није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је посл |
ка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле |
је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, н |
ови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако |
сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малај |
икалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лан |
Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, |
обрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не в |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија |
{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада |
ти, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не |
ини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi |
.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако им |
е....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, |
бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је дост |
тељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњац |
</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик |
х темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им |
усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци траж |
то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога ниј |
гов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвеште |
жна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог правед |
јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у мно |
<pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови с |
} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа стан |
о ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава |
стима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења... |
нт“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — |
ј друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да |
xml:id="SRP18871_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао м |
поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго... |
рнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угур |
се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикал |
и — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, |
Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је |
ли и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против |
зумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наш |
не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе |
савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би |
рате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагов |
X</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у из |
и ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа... |
твориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p> |
да нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усе |
неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, ри |
{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо ј |
S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија |
есто.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на |
срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — |
и самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није |
огне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да |
опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим он |
груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ак |
да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православ |
остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрест |
митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији. |
клети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђевр |
имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</titl |
рђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и |
он прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада |
леним ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка он |
д некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone uni |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном |
milestone unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су |
milestone unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спреми |
о; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Злат |
оћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као |
ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — |
еднака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питањ |
рапави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече |
зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> < |
политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред |
а свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда |
н беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробниј |
смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он ре |
tle>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„На |
нцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа |
тарост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— П |
ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна усп |
може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један |
патишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море |
, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српска Не |
<p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не |
“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приме |
тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не |
лас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две п |
хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румун |
арочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хе |
а благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="37 |
....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога чов |
се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њем |
S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за ср |
ренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове кој |
е <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Г |
ат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да |
дућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не |
канско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. |
и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, |
и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, т |
своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја с |
кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онд |
ала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио б |
редности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета |
лаго отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом ста |
> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div type="chapt |
његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича |
реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за врат |
ради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било |
.. одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и уч |
> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</ |
Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја |
а, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у каф |
морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов |
ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова |
ацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру! |
ћаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара |
махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — с |
странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк |
ји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством п |
раве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као тра |
у мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто бе |
ни дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је ба |
рве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам |
н се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се б |
ошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, прим |
Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204 |
де почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегор |
, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се п |
стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} К |
тац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зе |
се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам |
жњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао с |
икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало |
ло.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} |
ну, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Т |
ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б. |
ем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и |
/p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они пок |
ас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бит |
нски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за он |
народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се |
S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> |
ушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути |
ину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и го |
ше и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакн |
ристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикал |
излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ |
кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас он |
<p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> |
ера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи |
тле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види ка |
е ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се |
а живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} |
самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и уп |
онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, |
век мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> |
<p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, |
жар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа |
а се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову прокл |
нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије |
— —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пек |
еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону мол |
вишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, |
и Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...< |
једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{ |
е да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим |
нари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан |
и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотера |
.. ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџи |
посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноћ |
тије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајућ |
им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за ш |
а стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дош |
i> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>наши |
едао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде н |
....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — о |
хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере. |
ише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се |
победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза |
говарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S |
јим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће |
— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати по |
ло пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— |
мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза |
аки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зн |
теван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопшти |
погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекн |
} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети |
Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Б |
шнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се |
{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћа |
бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка... |
за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкод |
пустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар |
да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту |
„застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone un |
ислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Т |
да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овом |
Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:< |
о плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље.. |
пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> |
би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре |
ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У |
Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати |
одиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N |
ледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" |
вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.< |
рану и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти и |
ам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у д |
а напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{ |
ј претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, |
е пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>М |
а оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавка |
у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што |
S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао ка |
у плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођ |
е промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је пр |
су могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Ф |
ним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су |
о су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, |
сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-п |
а слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле ниј |
још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато пог |
" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме |
адио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а |
ти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помо |
ћу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То ј |
> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>М |
мбра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!... |
.{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спас |
у је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручк |
би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> |
гу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо. |
осто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им |
ма, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; а |
кла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ов |
/> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се н |
ом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S |
њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је неш |
им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљал |
ио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто сувод |
мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој сво |
кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекциј |
а у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте. |
твори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму |
одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема |
оје се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, нек |
} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност н |
о она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit=" |
имљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. |
слушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; |
ож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је з |
јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} |
Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, |
ребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо |
p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти з |
давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они сл |
....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мор |
меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо |
о њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и че |
SRP18871_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочиј |
49" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијск |
зи у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ов |
анин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који с |
ви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <p |
Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па |
} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло |
Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци от |
44" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад |
Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кућ |
ђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне у |
то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих ср |
још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког |
..{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и у |
квом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку |
Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} |
Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да в |
сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, п |
> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем.... |
и, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајн |
а вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио н |
и шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ з |
о је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ |
чио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" |
е трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, од |
ом хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет |
вори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је он |
дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа... |
Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се |
ош нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путова |
езу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то пита |
турамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права ни |
тним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опомену |
м шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам б |
а доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости |
се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном |
онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово н |
је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} |
ише, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порез |
, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{ |
асти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот |
ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, д |
анесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опе |
лако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Ј |
ина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и |
— а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. |
— онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То |
Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Вели |
, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е |
цијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим |
ме, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су сам |
попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје.. |
рицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</t |
настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без прет |
да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје к |
— — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Не |
и сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу |
еш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите? |
просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!. |
.{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бо |
власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен ни |
ати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме у |
кву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њи |
илову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се |
</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да |
има?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери |
шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{ |
Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш |
опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај ка |
p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а |
капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се м |
..</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо |
Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора ти |
да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у |
ицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана |
Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</ |
ити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није бил |
а од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било мож |
pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао и |
S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би по |
S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да сам |
м</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужно |
ца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо |
је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до кол |
ано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— |
Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} |
силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних зло |
оја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десе |
.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној |
ле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од с |
штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— |
цама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без |
јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо с |
га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о |
ски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да |
није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не |
смо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Го |
ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
ју народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добр |
} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао |
<p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело |
звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских сло |
е — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И од |
тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не |
/> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши |
бори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта |
слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</ |
замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену |
пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се |
Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио |
} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео |
а.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> |
о не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те м |
руштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посве |
{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама |
припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих ре |
жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освић |
подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врс |
оле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика... |
ас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици н |
p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти |
мо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Б |
..{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не |
мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’ |
/p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту |
ња — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....< |
уца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу |
ио, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите бо |
олелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ов |
је својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је о |
И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је |
.{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њем |
оста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув св |
лим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, а |
ла.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам |
Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Је |
, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгл |
Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја са |
на разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је поме |
е је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му тра |
/p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у ко |
ко чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га |
м је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} |
прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да |
реће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} |
ности.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати |
ила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} |
<p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!. |
ипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет. |
аре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вр |
ли, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S |
су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде |
и, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} С |
вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо р |
му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се |
331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — |
е није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, |
<p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со т |
умњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да |
} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не мож |
Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Сми |
дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам слав |
Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не |
ио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији о |
Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, а |
и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А дана |
ало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је |
Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У т |
" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после |
{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије |
куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је та |
шице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јо |
у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погле |
тије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и м |
на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледа |
аш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео |
ихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме ни |
грешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики з |
„елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како |
да госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива " |
другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно |
6" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју. |
кавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно иску |
а чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља н |
одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За пе |
обратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме |
с, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књ |
и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви поле |
Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у |
ше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматра |
можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Сув |
пуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест час |
.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим ко |
депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина п |
дно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља.... |
..{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не мо |
Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плака |
ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могл |
на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам б |
ве речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S |
ости!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} М |
било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Он |
— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати |
з разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте мој |
{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред м |
...{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само |
а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p |
еду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај |
атриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност... |
а вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на оч |
ога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави с |
Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од друг |
а, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, врат |
евајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у |
там оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — |
и и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Оста |
<p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — ш |
реме....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у ре |
деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај |
и и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Ра |
шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овд |
скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пусти |
ахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{ |
ркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете |
ека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гл |
н гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не |
а ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не |
свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је к |
акову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање |
о, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, |
радио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би |
цу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињ |
угој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</ |
екати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не |
крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај о |
е викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујм |
то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{ |
о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази |
хнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад |
.</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} |
ни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар |
ни што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p> |
ет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо |
доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, до |
ло ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој |
о?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама д |
су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље |
.{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, |
ро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити круниса |
е срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и |
да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде |
озволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и мо |
којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Па |
н окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она д |
Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" |
ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним коли |
/> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пре |
“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он о |
Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта |
иватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Рака |
прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе |
воримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу |
твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати н |
ли ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег ст |
а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рука |
..{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене. |
Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега по |
у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и в |
а.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад б |
и мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну св |
огутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да |
е стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да |
ити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога |
на, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била |
а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу т |
и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готов |
та мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, |
на...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су гре |
и нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — |
татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле.. |
не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредња |
тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а |
о ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их |
....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се с |
ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; а |
га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S |
те опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си |
свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за шт |
т на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездан |
севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те |
, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њо |
Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, |
ком створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одб |
ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коњ |
<p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ај |
ељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Мора |
улов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше к |
на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне |
.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развр |
ља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше |
о о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митропол |
или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.< |
у руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, |
нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, |
а овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар |
— не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ туж |
н није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте оч |
, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто |
нас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте |
з, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би би |
и под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте |
Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потв |
Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> |
орао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене |
и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком в |
{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља кра |
викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у че |
:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда са |
данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не зн |
ац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога ко |
хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више о |
ао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чу |
, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини |
— — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових д |
, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао |
се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збо |
е.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <p |
n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, |
S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја |
волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> О |
са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео с |
у засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад |
е би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш |
ће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђе |
етнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не вара |
мери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не друг |
<p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида |
из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што |
у ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не с |
ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се зав |
тар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може под |
лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за |
тео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи |
к угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учи |
параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа разв |
е писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као |
Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, |
а.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија тре |
етар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло в |
ти.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</titl |
господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се но |
>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио п |
препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нис |
учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељ |
арио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет |
у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, госп |
...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџ |
де настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то |
лу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> |
у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није бољ |
вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах |
ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од т |
о хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да |
сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Је |
ед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносн |
ца, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу д |
у, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај |
га знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога |
нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од по |
апетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје уч |
</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша |
акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда |
пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, ка |
у траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S |
S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од |
но делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам к |
у....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што ј |
ка....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног шт |
би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благо |
>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> |
ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} |
и:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p |
наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у паме |
клани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им с |
марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле |
се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што |
овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у по |
два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе |
мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се м |
и, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло |
онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, она |
алским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година |
ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је |
ана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо м |
ог дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је дока |
{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit= |
/p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо |
доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разб |
аткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни |
руги, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ ш |
..“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих |
ишта!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — |
м, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? |
жи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћ |
рдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он |
<p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: |
ју — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се превари |
о.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. |
се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било влас |
е просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали. |
ју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одгов |
не, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вади |
би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одле |
p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, чов |
> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{ |
та.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама след |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је ика |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пу |
апредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде |
.{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subS |
{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја на |
вољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре |
о ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој р |
е неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> |
рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Т |
— док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну |
ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, |
рисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је би |
ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном |
ђо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам јо |
поруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово т |
оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— |
?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; н |
е појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим црт |
есетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да |
из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p> |
Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека рум |
у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у ко |
за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше |
се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељ |
Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко св |
це „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Д |
ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова в |
, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, ре |
ти од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мр |
вом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим |
цо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књиж |
злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно |
сподине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је |
ће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} |
его јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јо |
не — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да од |
о да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико |
в и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p |
а.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забаса |
омести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више |
ји но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте |
даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; в |
Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљ |
ржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш т |
не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да с |
зиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се |
едах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера по |
тра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јо |
е, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хв |
е та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким об |
{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село са |
а које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> |
ћ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још ву |
сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се |
е народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало |
олованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори |
:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шт |
вот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес |
се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је м |
Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И са |
ле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњ |
ом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? |
ј, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p |
пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесно |
е своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} |
тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали |
штинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше с |
{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде гла |
ад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толико |
а није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац |
ас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура |
ад другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и н |
ед лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онд |
коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Е |
ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — какв |
е Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је |
м или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пир |
, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет ж |
с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим ж |
њетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, |
ше је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детеш |
дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам то |
кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору р |
.{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтин |
е отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSecti |
тити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде |
р пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана д |
огледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p> |
и паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога |
јпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће п |
, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напред |
гли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпос |
тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! |
у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива чове |
гова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она |
аш напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују |
мо осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, |
питати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и а |
S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше |
..</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад ј |
садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопак |
српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напр |
„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зов |
адити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим |
куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и ви |
лова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов.. |
ане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких п |
су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на |
одни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш св |
ице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас |
{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобрк |
они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> |
прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са сви |
би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, |
оме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по нар |
о је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чино |
а закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као н |
е и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја |
рио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе г |
але су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која |
ла паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Са |
апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога |
Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, д |
та Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мо |
т, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду |
с бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни в |
још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве из |
бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја п |
а.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да в |
калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бл |
лима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као |
би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, к |
"125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућ |
ције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре |
рата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста веш |
велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се |
ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фир |
, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{ |
>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра ко |
ездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како м |
ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с изв |
доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду |
го, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас |
ора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{ |
сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек |
памтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по |
ајпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумад |
ма, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао све |
Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људ |
оће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде к |
акширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се чес |
ика.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у |
} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му |
механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се |
воје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело |
у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток ј |
како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како ј |
црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мно |
рочица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори |
Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> |
шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја |
азива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је на |
јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим љ |
нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S |
ксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онд |
з гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чарши |
.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страш |
ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бри |
ти један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч |
соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је |
ну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је |
чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацел |
тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — под |
.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказив |
? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нариц |
нано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка к |
рт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему бе |
да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, пови |
хову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетел |
врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад зал |
/p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пр |
главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да |
ија овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мис |
ла смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сам |
је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} |
оме селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст |
ом механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико |
p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим |
bSection" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две циг |
pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с |
нети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> |
по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“ |
видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с |
јем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веро |
а ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао |
то ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће |
риво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам |
какви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња ома |
— дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Нек |
} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан |
гова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, исти |
како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо.... |
аком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији на |
е дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мог |
Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} Т |
II</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу об |
="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању |
ограду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... пов |
ало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати о |
S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напред |
игурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перив |
брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео |
емо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... |
ада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђи |
ђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће |
Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Н |
и њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти она |
<p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb |
рековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упита |
> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну ова |
{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је |
ле два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је прогово |
....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак |
: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се |
p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пре |
у у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „озд |
рачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је |
ега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, н |
.{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро |
А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави |
с.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље наро |
Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да |
S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у |
ју.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком |
, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Зб |
гана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он упра |
у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вул |
истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} |
ш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не |
ебали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је мора |
јеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта |
олитици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвеште |
птембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на опту |
осиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> < |
348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Мин |
ст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; о |
рбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и |
о да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да |
мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одје |
је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њ |
ј се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".< |
на и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њем |
или....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима |
о је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S |
најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — |
а што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио.... |
о је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ет |
Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Ра |
анет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као |
конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом |
ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја вол |
<pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала |
у страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очи |
е једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с час |
} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, |
у преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ић |
ешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В... |
и.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе |
отира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати пот |
ћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, |
тоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме к |
Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} |
инили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су |
у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке |
е.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} |
убимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у п |
но искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она |
S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Пог |
ма гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала пог |
ари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Ј |
чео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па нека |
брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је т |
блесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди |
реба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</ |
— он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за т |
се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна би |
/> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их. |
о што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Сл |
среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојк |
внога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он ка |
А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све |
беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> < |
већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати |
сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад |
Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Вид |
поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако ра |
ин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим |
а источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} А |
сланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, |
рк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо |
а лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које с |
о овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Бо |
жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} |
ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се н |
водољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дуг |
да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Ал |
ласници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм с |
ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} |
у испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p |
а оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој река |
основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом част |
</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> < |
ели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у |
?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек |
ислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са и |
нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву сн |
к је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="2 |
аца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на њего |
но се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год от |
то и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи |
ду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошња |
Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р.. |
свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке. |
саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први |
јано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији ре |
о се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао |
дземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти оч |
ога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би |
еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од |
ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ прог |
e>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо |
ош ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је каза |
{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава ниј |
ме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да |
Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и А |
— Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему |
нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} |
несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стак |
..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајан |
> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној стран |
ао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љу |
Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Ма |
ину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} |
а.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак |
м ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што бац |
аоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мал |
е кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, |
.</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — |
p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу |
елике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она м |
{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Т |
па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аус |
о рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му |
7" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у гл |
ти.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је др |
ти, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то |
Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> |
нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, п |
.... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се к |
оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван п |
њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За |
м срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... ве |
ући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шап |
а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата |
Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је би |
е овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе бран |
{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи ди |
књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавал |
ле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} |
кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збаци |
чита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда |
побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он х |
, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није в |
рхиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Не |
и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; |
смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су |
човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар |
а једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад |
S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — |
му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — |
радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе ни |
ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кмет |
гао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два |
њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, гов |
је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, |
.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше обо |
сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли |
>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако |
важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> |
!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће от |
па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас |
{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер б |
на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb |
.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Ф |
му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе |
дна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обе |
хнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још |
доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — о |
Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле м |
не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павл |
ше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти с |
аш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах |
ље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S |
сле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Фе |
ош нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном врати |
иће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле меха |
те, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо д |
хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до са |
омили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме. |
а ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, |
оуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ов |
а ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут с |
У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу ст |
је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник. |
n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и ис |
, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благ |
ало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, рев |
и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сорто |
ца.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" / |
о сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавањ |
трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S |
љају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му д |
о једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. минис |
овори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да |
к и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветиц |
а да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она с |
тим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а најви |
ко ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насме |
хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S |
и чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је |
у отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича |
но његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмица |
себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако |
, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља |
м тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из њег |
беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је |
!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, |
подин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, ста |
а се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је |
вим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнул |
на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послу |
и му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још |
о забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко |
се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — |
Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога вел |
ожењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко с |
ико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не |
ах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим |
pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги |
окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њ |
не мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта |
ој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту не |
а је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, |
n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови |
овољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе н |
рктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња |
парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се |
пу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...< |
један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“ |
нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме |
.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част с |
tle>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прили |
> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Рус |
једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској ка |
вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради к |
се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових с |
ош тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и |
и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како са |
ди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоћ |
е пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} |
трос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Вас |
нако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило |
много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се |
ection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној с |
b n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели |
а пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред с |
е оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> < |
<p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њем |
ира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиц |
а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опаз |
е говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога ви |
, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне |
одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос |
очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост. |
{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спушт |
тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У о |
.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо не |
жђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> |
ли, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Ов |
и; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онд |
а ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а св |
{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном |
брк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадн |
огло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле ру |
ета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, |
му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У |
вало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мис |
о може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику ј |
днем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћ |
рогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога б |
прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешт |
д ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар |
ао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо об |
беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли ко |
што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врат |
} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — з |
!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p |
S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцк |
противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веров |
у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} |
ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре |
хну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— |
но не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори |
ко ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, х |
p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно |
{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</ |
?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесе |
ај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а д |
у још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снаго |
а.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је би |
ке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из ка |
еним...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. |
} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="32 |
ет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо |
мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и бед |
ела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бо |
се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви |
и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су |
сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" |
дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима |
е.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, н |
каква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пиј |
с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, |
а су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им |
b n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и пси |
ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, |
estone unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она заред |
арише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разу |
ји није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто п |
— — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару |
</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, оса |
ну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и |
е већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело |
мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као св |
ле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не ди |
хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кал |
ио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и |
ба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сли |
> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перив |
itle>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за нар |
bSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом |
моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} |
могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне... |
Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа гос |
чене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет |
сле једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим р |
овори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче по |
о никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="subSect |
умитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p> |
дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би в |
школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... з |
а, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да ј |
Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се на |
ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено з |
а Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... < |
ли, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву... |
!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај ма |
лаго мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</ |
tion" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица ов |
не крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје пол |
и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви своји |
овичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух ка |
ј је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни је |
тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа |
истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној |
станио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало г |
оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете |
чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би |
.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} О |
е у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Глед |
<p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она |
<p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредња |
исмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разгова |
ли на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више п |
е г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори о |
радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор |
нде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у д |
раво велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} |
и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да |
е, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео |
лис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за в |
ела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је |
Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још |
Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе. |
ана код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...< |
е....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога истога |
S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више н |
лску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе |
ни познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, |
дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доб |
ilestone unit="subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола оног |
е би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариград |
ише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да |
ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате |
у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од то |
и као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се |
арска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишт |
е казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" |
тао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му |
е неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток |
а новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n= |
!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Х |
n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али не |
пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тишт |
као — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је |
Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч |
ла какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p> |
беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном разву |
а Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је |
ња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила |
је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице. |
а.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу прв |
беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> ј |
теље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква ко |
је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обело |
е.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај погле |
p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара |
Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка |
ти за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих |
</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док с |
<p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је коли |
..{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судб |
нији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S |
то, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мал |
реденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би ч |
ио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је па |
умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребр |
шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаш |
ки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад |
Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни |
д онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине |
улови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па врагола |
и ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеш |
жбу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p |
за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једн |
ала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги |
не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</ |
ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стева |
бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити |
г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуш |
соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да пров |
класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том миш |
ала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — ос |
ги пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се ниј |
</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под стол |
деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скот |
Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па |
рстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSection" / |
а.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То |
le>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој ј |
а да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте д |
упцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, |
има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћ |
петан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, |
си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вра |
, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Д |
.{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборим |
к си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p> |
а рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што |
онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацил |
S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више... |
стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Ка |
S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они ш |
о воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошл |
о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила |
тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га |
Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан |
нило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича |
и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица. |
се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусре |
је имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не |
а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао д |
је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад оти |
ав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" |
овољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који |
ватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit=" |
ајстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо |
о и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?! |
свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико |
гледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} М |
</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти |
, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи |
који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикали |
одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему сам |
забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било ни |
му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} |
Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако |
речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићо |
киде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> |
оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; |
ћ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би н |
у.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахи |
ећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво |
ећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво |
:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми ј |
стави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од н |
е с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, |
Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио ол |
...{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на |
ubSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио |
цу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо п |
дине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем |
личио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се в |
p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано пр |
хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — по |
чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div typ |
S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута |
Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — с |
и црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу. |
е изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и кре |
ао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бит |
ћ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће |
unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвешт |
зио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га за |
рпској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Мин |
стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви з |
је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су ј |
да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања досто |
у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ух |
се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом |
гови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човек |
еног израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу |
</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва ј |
ика — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје |
рталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се |
— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у С |
је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш |
с крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично пог |
ас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолск |
шао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И то |
у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру |
собито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да м |
из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским д |
азликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло |
наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— |
врати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: дол |
мина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља посл |
а, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем |
S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу |
нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђил |
етњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога |
да кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неко |
било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и о |
е пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одве |
доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден |
му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја к |
била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злат |
Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама о |
нети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква |
ене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно ц |
оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али |
без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рач |
штини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две |
акон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} |
ј је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије |
гледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он |
да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамиј |
нити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају |
а јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако мож |
м појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни је |
зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам к |
ео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче за |
викивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" |
S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су на |
{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} |
на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Францус |
рањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад г |
37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га неста |
беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и |
први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone uni |
} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, г |
а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да |
} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div ty |
е молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он с |
у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} П |
нела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе |
пут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послу |
ало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћем |
да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов ко |
Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном |
.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} |
долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест. |
па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по |
и.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карт |
говори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{ |
аилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, до |
амог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је |
<milestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га с |
уди необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво гр |
у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоци |
м се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да |
лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стар |
е, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, |
х и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђе |
оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Вра |
њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За ти |
S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S |
е.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме и |
м путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе ка |
и и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровид |
и?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога поб |
<p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа |
’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одго |
ндур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је |
ј, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад д |
ало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под бре |
„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали с |
х ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где ј |
исак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тра |
еђашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножиц |
, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</ |
вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром |
{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и |
сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капита |
би већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али |
рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на |
онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље |
ема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово |
кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а м |
>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} С |
је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте сл |
..{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За |
ере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људ |
исмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, срп |
етан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испита |
тац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p |
p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада ј |
оје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „ |
; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.< |
шки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S |
јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је |
— — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један бр |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је с |
трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је |
о о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у се |
ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара нас |
а каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу |
Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназиј |
еше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не зн |
врти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} |
н.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио про |
нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом з |
арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" / |
прати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитељ |
е — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да вид |
ватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто су |
лити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="ch |
га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте о |
ма ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону |
ја и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџб |
су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} О |
tone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта |
адну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни |
ужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах неш |
зе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћинов |
година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тог |
тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да |
одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпу |
а га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри ота |
pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S |
.{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за |
ом.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не |
уши кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С време |
м неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као кр |
ху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно за |
.{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — уп |
ма већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Е |
{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица.... |
то очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} О |
с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој |
азе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да |
Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{ |
очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" /></ |
а.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабе |
ам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговешт |
Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изос |
уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отиш |
а.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да |
ати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да на |
и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p |
ичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам од |
ао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао |
p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слав |
о, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће |
а шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на |
кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; |
ешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви ра |
у, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има |
најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зе |
На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи |
тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша км |
у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро ма |
апетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту о |
изала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не |
сти.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо |
е од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је |
>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — |
заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{ |
тао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што |
ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хт |
место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу |
а, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седе |
тици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један госпо |
човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} |
о нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S |
звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> |
ак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недав |
је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи п |
њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји о |
ов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре |
вене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равн |
ш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла. |
дсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на |
и много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи |
то да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја |
бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; |
о онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каме |
ском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узви |
о бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај |
.. шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с |
развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечер |
е живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мај |
жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? — |
до, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, |
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили њ |
сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, |
Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се |
ад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој во |
разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p> |
ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — д |
pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о о |
Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна |
акарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с |
ад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — ко |
и.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као сн |
, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{ |
је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патр |
то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим ствар |
чијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одра |
— Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а с |
да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма |
<p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да к |
сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети |
лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за р |
ји.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или |
ту чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Ох |
није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега не |
ради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и т |
право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо |
то <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на |
појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море т |
тим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се |
Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тут |
је.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли |
ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај нар |
преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слуш |
поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што о |
о књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим |
литички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, |
беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била |
стоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљ |
нко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb |
<p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Ме |
је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода |
емњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, н |
свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуац |
и се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али |
</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <p |
ала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше |
истре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је |
човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</ |
, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову |
и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" |
реба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта |
ена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их с |
итав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђу |
лађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„............. |
о.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста по |
тар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теоф |
преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговор |
>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?... |
ко срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!.. |
а ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па п |
еном лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „б |
о тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би м |
тока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и с |
таде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је |
ела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капет |
ила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <mil |
пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких |
на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p |
земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати |
збојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво |
} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га д |
иста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а б |
је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохиј |
о се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да |
м, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео |
{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га |
се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су по |
о год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и про |
дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не |
н је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жељ |
чекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је д |
прскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, ка |
дити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог х |
ју с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег вра |
врзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем м |
Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио |
се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?... |
ом а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!... |
"22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија ок |
Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{ |
је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!.. |
а ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече с |
ца мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми ј |
м баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа з |
рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта |
ржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни |
шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неко |
Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Предст |
и — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а ла |
е знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је |
готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је |
с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пут |
о је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упут |
ection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђ |
рима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неко |
се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а ка |
само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, |
а он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И |
е тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Мл |
у.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чу |
не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџид |
е као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком нераз |
нас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Т |
Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>О |
ла златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо са |
дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао једа |
као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дука |
ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S |
ијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и |
гу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> |
} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они |
седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по с |
а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јасла |
нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} В |
ри пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочи |
ци „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације. |
е пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су н |
пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је треб |
догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајник |
8" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми |
....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад в |
и лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочи |
предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не уд |
онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> |
n" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео |
а....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море о |
} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је т |
траћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошу |
били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, |
p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — о |
ко те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по ди |
?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало о |
ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В. |
емо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</ |
и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби н |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Ко |
га и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ј |
сило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је о |
<p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динар |
Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао |
штину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече с |
> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... |
ј синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би мога |
а....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S |
Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад |
, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек н |
ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још |
ле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p |
к и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девој |
бурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као г |
и што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски с |
а, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад |
као бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p |
{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> |
не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— |
колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ог <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрча |
ецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми |
и.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био п |
вре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца. |
та се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако |
свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milesto |
сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба |
и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и ко |
параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и |
— у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чел |
</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p |
ле турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитв |
одини — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен |
и судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман б |
је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако г |
икали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве бесе |
да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и за |
ше, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и |
S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо |
цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— |
било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не уп |
ародну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, го |
већења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — |
..{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> |
могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и ви |
послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да |
ростијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу. |
рало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на |
о увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па |
p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да |
не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш? |
е држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне |
омео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она |
је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување |
реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно рад |
да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је прот |
јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека |
могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чи |
до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред |
d>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту н |
, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њ |
То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво о |
о посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала зл |
...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто ок |
.{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је ро |
авно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њи |
чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мен |
тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> |
ад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано |
ди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет оста |
ојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Б |
вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Сто |
" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p> |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет завод |
тар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше з |
а је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио. |
о је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овд |
је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо у |
ш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао ов |
са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква бари |
не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута при |
игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мо |
се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу с |
је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз ост |
их отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{ |
неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S |
моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових о |
...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики пат |
и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста |
арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p |
онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па ка |
вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би о |
о ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не |
само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, |
странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г |
и борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Беог |
<p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме |
прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа |
анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мир |
д ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осме |
..</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак |
а осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох |
} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title |
рекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она м |
удију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S |
ког орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурни |
....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на |
се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам |
срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <mi |
ве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај |
заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, |
е што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и дав |
овика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb |
о, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{ |
ли колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а |
ин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противник |
а другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас |
и овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу |
јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год чо |
— за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске кра |
ли смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни |
то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју |
ери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашо |
не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, ко |
о веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој си |
title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не |
одолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљ |
Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто н |
Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за б |
но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносит |
Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSect |
дала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{ |
свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим |
ариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— |
јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p |
е на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беш |
ођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу |
е питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно пр |
тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо |
, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они |
великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је би |
ита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} |
мели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „са |
та је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном дес |
ноги гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми |
по пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта в |
А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката... |
, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Н |
то већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине |
де образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћ |
То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и км |
које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су |
, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око б |
Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; х |
За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту |
13" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао |
тану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и |
цама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Ј |
p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— |
Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова н |
ка канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капе |
наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је |
је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, |
о је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештеник |
ји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и уч |
, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Бог |
а пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Ме |
мо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај |
сподине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод н |
жала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху от |
северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондаш |
се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да |
— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пре |
ити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога |
о се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, уз |
, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у |
.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих своји |
шке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског |
стељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметн |
ојом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и прија |
једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљ |
а тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам гор |
осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног |
стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности че |
онак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и д |
ико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њих |
p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{ |
, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али шт |
</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> < |
Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p |
љана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} |
ог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Фе |
св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље ре |
творим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{ |
м.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао.. |
редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас |
своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, д |
а нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом јед |
пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љ |
оституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и ње |
од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго ч |
ут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три |
ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без |
но место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника ш |
ти.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> |
pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије |
политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са |
Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и ње |
и сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило. |
milestone unit="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} |
осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаб |
им дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметњ |
и бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{ |
око уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на ш |
постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за |
Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Та |
апредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добр |
S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врст |
ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с |
рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} О |
чтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди м |
лиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна |
вор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање |
Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске |
зни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се |
о, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с пр |
га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке м |
.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш |
трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је кри |
је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампа |
бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да св |
S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град |
чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прожд |
ирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је |
подине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Пове |
полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака |
> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, |
у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужн |
скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најп |
д ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је |
ше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су |
кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> |
ење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поно |
азивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најм |
скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да |
ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он |
не, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром иша |
птембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало! |
ви је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског |
во је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад |
="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник р |
еше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа |
к био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој бе |
ка волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће |
право понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак |
томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. м |
ег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди |
ао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да |
излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} |
му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога |
="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то |
о с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спре |
ан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Виде |
е, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом. |
мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд о |
еше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авл |
тац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ |
ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид |
нај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радика |
путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Ј |
о би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="sub |
е пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафа |
.{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} О |
т Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни |
а је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Т |
либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало |
газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам м |
еме, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она нес |
рему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начел |
>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан |
— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} |
ва лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{ |
е тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била си |
беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} П |
је мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак |
к ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} О |
а Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> |
ену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користит |
уги стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску д |
у пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{ |
ије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу с |
имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак |
прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и |
ек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега! |
томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најп |
а једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“. |
} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очим |
н према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. |
вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао. |
p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p> |
умитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исто |
је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо н |
једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да |
осао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" |
.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ д |
</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога |
ао да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћај |
они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина по |
чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред |
„Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рип |
Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођем |
себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S |
ко једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„А |
га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би р |
Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> |
Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку |
рактиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је |
си у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који |
службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три |
е, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша |
вром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, |
.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео меша |
етан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа |
ање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ |
је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а |
еда у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и пл |
p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још ј |
иле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са |
тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је |
а да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог |
ице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} |
слио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употреб |
>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комун |
лима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Ост |
ог Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим |
рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одр |
о је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} С |
ар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како с |
ено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од сти |
ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о то |
Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S |
Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П. |
Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су дв |
} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шт |
у?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако |
вором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говор |
; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову |
к.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумњ |
ша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} О |
вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи д |
Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља |
ако чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не |
ршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напре |
говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми |
у пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Ст |
де Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S |
тели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслу |
е неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној п |
мак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа |
едседник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу... |
час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан до |
ad>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с |
и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми |
шу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а ј |
прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега |
могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле |
ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и гов |
ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — |
Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г- |
...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То |
.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, |
ешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кр |
...</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пу |
није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубрик |
људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и неч |
сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а м |
е заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош л |
авао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с |
{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Шт |
деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму |
а свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одра |
друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ј |
е од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године |
ве године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђев |
крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} |
!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лиц |
све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <p |
аш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по |
ша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; |
ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их |
да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов |
љу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има в |
и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра |
ак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И в |
/p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака с |
Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И он |
ну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p> |
м; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> < |
чијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем ка |
.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико с |
ешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре обра |
вију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете ч |
забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркв |
као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтин |
ла...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... |
о беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, |
уд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена |
ити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху |
ње Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{ |
То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто |
ик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога о |
инистар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на |
имназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али с |
оворе свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч |
ако се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школ |
{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово ј |
осподин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још ту |
тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије |
рав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они |
ости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно |
на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан... |
мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беш |
су разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, |
} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А |
И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон |
ле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса ду |
је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт. |
о више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак од |
мртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ов |
ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како |
ту.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, |
гао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам по |
Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како |
све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— |
S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p |
игурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче |
Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} О |
.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју виш |
ише од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Т |
о; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожењ |
чи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и То |
{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по |
ио је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњак |
unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега |
еше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., |
не посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <mil |
<p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док |
друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута |
службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> |
леј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S |
селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти ј |
е.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била |
равно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па как |
књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке |
....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да |
је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је |
кон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а су |
одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дв |
шао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; |
Section" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од прео |
Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте |
ано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Сувод |
За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба |
аку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово ниј |
од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би ч |
у црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске |
> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућа |
ит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога |
ијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која в |
> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Кр |
ца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, |
није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле.. |
напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздрави |
{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, |
unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <mileston |
се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb |
блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се |
ледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирк |
ји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља оном |
Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламен |
Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, |
stone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим |
е зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сар |
у — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml |
игао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Ш |
коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кме |
рође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као |
м, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте |
а, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек |
са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним сел |
се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Не |
у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је нап |
ише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“. |
робудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један под |
ажи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, с |
е дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, шт |
канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ва |
овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи |
Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су |
жар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја. |
ува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то до |
о, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} |
народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Нар |
} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - |
> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Рус |
о се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога с |
ке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по кој |
је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</t |
престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што с |
tle>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом од |
и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — има |
своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Пог |
рило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали минист |
у приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме с |
ти лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појав |
је предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се бе |
н у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо пева |
снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутн |
} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка с |
нас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упаш |
рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђ |
предњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је |
се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше с |
те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није бил |
аимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је |
ио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Бело |
> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за окан |
кову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, |
ко је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и свак |
дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње вре |
"236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лак |
јпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк |
говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и држав |
осле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама ни |
е, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митр |
а побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — |
Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом |
ко без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни |
ш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошт |
, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа |
p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко каз |
вести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеш |
ју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катар |
несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији |
делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но ка |
ја ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми с |
ставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране п |
није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски дру |
рти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето з |
распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто с |
у и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наш |
оду, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да |
рме и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су |
оме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истури |
..“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су сл |
д видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSe |
з питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни |
ати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми пу |
тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године |
кали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима |
севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људ |
осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч |
ицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вуло |
као, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуц |
о на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, т |
ауци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак м |
рило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — д |
{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и |
</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" |
џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка поли |
о своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" |
а у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, |
<pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, |
бера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега. |
бог неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спров |
затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> |
— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се м |
завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p> |
ва од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је |
уморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволе |
ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згодниј |
S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} |
редсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на врат |
отешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор н |
>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас |
ли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му |
а Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу |
који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} |
.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да т |
оби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру |
ма видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина крив |
савелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На ов |
а белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и вра |
упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је к |
у једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам |
мети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже |
it="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан В |
— ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на дал |
но.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На зб |
аже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако |
пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће м |
рство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њ |
ад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговањ |
езу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо |
о је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milest |
су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба... |
/p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко |
тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>К |
ло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Зл |
је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на |
е искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну пе |
олској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како об |
отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке неде |
milestone unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; рав |
{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — |
ила су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — прав |
да би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо м |
ику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па |
никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба д |
своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хт |
а само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не |
дне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један друго |
ста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеш |
огодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши |
сто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеи |
а Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српск |
облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, |
оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што |
...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога ви |
краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук |
беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{ |
о је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај про |
се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је п |
та један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васк |
е горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, тре |
ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у ист |
то замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{ |
"<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радика |
у болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши |
напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" / |
{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро |
јпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није мога |
а....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђе |
реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао ист |
о и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — пр |
дњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црк |
ати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема м |
милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духо |
стри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам |
забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, |
рица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се |
тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, |
итал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б. |
ра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, |
у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у се |
ој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механ |
о смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он хра |
зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год |
ни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо |
старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиљ |
<p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од прост |
<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод ру |
и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци |
— чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} |
.{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Шва |
злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу д |
ићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. |
лим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене |
, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> < |
д „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу с |
онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око |
у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век до |
у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у |
ли су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад |
је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— |
све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S |
! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учи |
се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} |
36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четвор |
једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насуш |
, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који ј |
} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви ск |
потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе |
а срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунац |
га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — |
је.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе сво |
човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз она |
Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално |
едном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене |
ало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право |
н управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лиц |
два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова п |
боље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна о |
а дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, |
ичао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га |
н! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му каза |
рилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} |
изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div |
женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле ј |
манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> < |
а држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то |
ни но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот |
} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њо |
гледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да зб |
на!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Ка |
евера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се о |
онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко она |
брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он |
.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо |
брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пош |
и....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог распо |
днине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила ни |
како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> |
не нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да по |
ства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Ср |
његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосве |
ближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог пра |
ик вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да |
највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички поло |
елеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе |
ју питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је |
а била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</ |
о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p |
, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам |
назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки |
г канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако |
о што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, к |
тварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} М |
{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би |
казује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто |
ашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом |
учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем |
p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни |
ло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јо |
се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих пр |
раним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о |
те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <p |
штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, го |
ити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172 |
ом Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb |
n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, |
о учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. |
ез ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ |
е.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S |
очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном р |
акон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одист |
хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кав |
је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се д |
ијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што |
а које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекруп |
глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Н |
то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за |
је ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{ |
вај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиг |
b n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златин |
<p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></ |
ке!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица о |
већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оста |
а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Ост |
, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а |
ој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало д |
ле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је жел |
јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га д |
— Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је |
дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим |
ази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа бил |
еосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан |
амо су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шиш |
света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, по |
ују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва каф |
као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.< |
т.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју р |
ице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владич |
ега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" |
окожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окрену |
....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, мал |
се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и са |
p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она др |
онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопр |
— теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванци |
</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="su |
несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме за |
— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема |
оцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и |
лавља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и |
Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном |
мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокр |
/p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да |
то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутвако |
и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то |
174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им |
pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?< |
аше:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ о |
>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо |
нона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву ос |
не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд |
накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, зак |
ст.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="30 |
ст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох |
јненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{ |
из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ п |
о сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S |
господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак |
Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су. |
обом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, ил |
у боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но |
шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{ |
ицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим зат |
Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га |
хватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник |
азмишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечно |
она Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само с |
е нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа |
раљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја.. |
ко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој |
ва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи ман |
кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само |
пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на с |
ад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се |
ем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p |
.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору. |
се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане из |
> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће |
иоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаље |
народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим |
ке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарб |
ило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале р |
вако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно |
јте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати.... |
аквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{ |
>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим |
>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта |
блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојан |
/> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег г |
е занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— |
ликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ зна |
.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n=" |
устријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да мак |
чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке тре |
ико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кре |
разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{ |
други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... |
ма из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких свој |
танује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија м |
он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда |
, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права |
се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмањ |
итећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче |
ог нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је ова |
оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда |
51" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочи |
немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она поглед |
ичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег пр |
е баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући |
ур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{ |
водолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb |
ан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p> |
/> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оно |
ате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они з |
Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасн |
је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{ |
...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb |
пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Та |
рећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да о |
народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нек |
служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто |
његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, |
е....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели... |
ише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је |
То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о дл |
{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} В |
ес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у |
ште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не |
ишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, |
еле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на стр |
год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћ |
то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука м |
Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор |
} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се при |
рава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу. |
ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размаз |
је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђак |
— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракар |
ритета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} |
, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге оста |
ас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у ст |
свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цр |
{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{ |
У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, по |
да и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћи |
ебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S |
ад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу |
руго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што |
онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — к |
e>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица |
па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она м |
д се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где р |
..{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Ос |
двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је |
уше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом |
„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно |
је игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно |
те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мис |
слати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра |
мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа |
прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може с |
ти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је |
се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то |
онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он |
ује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас н |
.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд |
омака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, |
Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други пра |
абука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру н |
ло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извес |
леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три |
ачена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као |
још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох |
ио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојећ |
="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила |
у и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни |
во није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} |
амо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!.. |
је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} |
ч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обој |
су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко наро |
Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му |
м већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле уг |
S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га с |
могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; |
лавом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две |
а Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он |
њижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...< |
Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти |
хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> < |
сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситн |
а је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; |
ису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на св |
ено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... |
вај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> < |
га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p |
ију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ј |
који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је с |
ите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Т |
део уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се |
од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог |
: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен и |
арио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи |
о, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље |
, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И д |
што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и |
И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на н |
ју женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, |
И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, з |
S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благ |
ила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала та |
га већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан В |
бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљев |
па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да |
ићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тич |
S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла |
дије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухвати |
је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, ч |
е он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским |
окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта |
ени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p |
на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у ц |
Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижар |
.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се о |
знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе |
набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина |
лавом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могл |
са у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека |
буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone |
о, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријате |
} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече н |
чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим |
во око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије |
њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није |
је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на влас |
ио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу |
Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ух |
вачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом< |
управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мал |
Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} О |
рио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не |
капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би |
У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно |
ки патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме п |
чао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Са |
p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури |
дока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерит |
радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“! |
био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме кур |
S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти |
...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до јед |
е увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са св |
{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина |
скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За |
стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло п |
па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час |
p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп |
седи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а |
.{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу. |
и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се з |
о замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} П |
којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свог |
....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве |
.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два ве |
на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, гд |
ци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима |
право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име |
а села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви у |
у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни С |
у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аман |
да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетан |
пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре на |
обрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{ |
е у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у в |
горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!.. |
за.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур од |
— <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда д |
бали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и ду |
дар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напред |
каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... |
Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је |
иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} О |
и једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онд |
жак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули к |
а попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата |
усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само ј |
капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством проч |
ило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше |
почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.< |
што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако |
Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p> |
ли да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S |
лити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ бе |
и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа ки |
е и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету |
арати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} П |
пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У |
стареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit= |
летива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S |
ла по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p |
што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је |
ривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" |
наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну |
И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у |
ст, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи |
то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту |
о само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> |
лобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих |
литички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то |
браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам |
цес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За |
њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те пр |
је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси мо |
p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“ |
уди и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од |
он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он |
ако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она |
едне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим са |
дију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да з |
5" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да |
Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће нико |
/p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он |
угом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} |
Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Ј |
ако закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<tit |
од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.< |
{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на |
ка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладн |
еспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевроп |
на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам х |
о Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног |
овога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78 |
јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М |
— знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум с |
} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Ср |
е на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да |
он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђевреков |
на лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо. |
народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, |
ђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина |
ам.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, |
не <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако |
ли и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је на |
видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} |
увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички |
е отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још |
да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео |
ер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се |
м да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разби |
плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда поб |
којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес |
индару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, д |
ла у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејс |
и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам |
се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио |
ше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — ш |
е врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад |
ину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са л |
ерао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је мле |
угом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, к |
амо, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један д |
попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светкови |
не полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} |
од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у |
е мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је с |
котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и |
а.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па |
Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, п |
/p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} За |
јиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја |
дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове г |
нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се |
<p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у ј |
о јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, д |
Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после |
сли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до |
бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али |
{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је |
то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинск |
subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам |
знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква бу |
а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и |
између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвешт |
нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се |
другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни |
м се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао. |
о се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S |
</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штр |
фанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А |
не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије п |
а ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, |
....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и |
/p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухв |
ани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај |
дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о |
и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... |
река мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте ха |
рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни д |
о то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.. |
<p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смр |
дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} М |
...</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала |
чкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила |
— знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ сво |
—- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се ник |
треним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо |
/p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа |
ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих |
да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milesto |
Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> < |
и, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће |
лост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{ |
О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београ |
е избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кес |
ег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи |
о се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, вере |
латним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не |
кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шт |
њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ |
издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли |
} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p> |
кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тика |
један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је з |
о Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а |
e>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни н |
ад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита |
а.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На |
itle>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досад |
изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, |
то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што |
/p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа преле |
и да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
у готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на д |
дарих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава |
и вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, |
, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. |
е наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле |
м некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p |
ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно |
мља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у ов |
ом ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рач |
ицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај до |
огану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> |
га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле |
— ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSection" |
на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором пр |
р М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине |
спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У |
Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S |
једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај |
роду по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама по |
о казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није мо |
ти и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с |
а; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве к |
риватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездин |
доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђако |
— с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац |
рба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} |
азда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знат |
и видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} З |
дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавај |
ос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после п |
знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па |
о ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изаслан |
инистри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; |
учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток в |
приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осеч |
могло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси мог |
le>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се |
на г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</ |
и све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их |
ала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој |
из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појави |
ак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара |
о из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између о |
о код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био гла |
рицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— |
познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S |
о не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше нека |
.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; |
си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p |
дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кок |
ше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наш |
се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш л |
.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, |
е.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Ј |
у кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био |
грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сре |
аршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај |
г часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упита |
сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ д |
росејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато |
висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њем |
оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо да |
е велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне |
сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома крив |
скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И це |
но народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} |
>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога |
дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо |
не, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети |
ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, |
и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> |
лски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћ |
Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у |
робуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан |
ва загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се н |
Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очис |
овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „сед |
ору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама ј |
наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој |
т вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као и |
шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> |
још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? |
дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опа |
е видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ов |
варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине кра |
за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих иск |
чио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо сам |
гао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После г |
аљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S |
а су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и |
на пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — |
елек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турс |
ебало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <mi |
сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и |
ље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи рефор |
не ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре по |
азда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му трош |
— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање кра |
позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице |
стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и ве |
с покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу |
ода овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против друг |
Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} |
.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} |
дина.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вре |
, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина т |
вну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима. |
ебројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне |
и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она |
есу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расе |
сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе |
ма и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{ |
ком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводо |
о да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он |
исам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао посл |
ојеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи кот |
је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима |
а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђ |
дњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> по |
<milestone unit="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од ово |
горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим |
Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{ |
е и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор |
? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна за |
оре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час |
ампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, госпо |
читељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb |
а опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављива |
тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си на |
збројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни п |
" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву напла |
брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљиви |
т. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне л |
и, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике п |
ветлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у он |
ти у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе докс |
а без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза |
к рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их |
пи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочи |
Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</ |
едито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као как |
могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пуст |
целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Неши |
м дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозор |
ене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око |
во олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио |
о би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се |
је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{ |
подине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад ва |
тати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврат |
ра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком |
p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! пре |
<p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја по |
неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуш |
Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали д |
ож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на кал |
попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на коле |
ли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мис |
lestone unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешт |
не политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источн |
м — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и |
њост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужно |
м.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — з |
вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" |
побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} |
некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, |
га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Се |
p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву пр |
г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај |
утака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти |
њи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њем |
и одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео |
оста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се за |
ла луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га |
е пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало крес |
моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — |
Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способнос |
не!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако ч |
дска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чи |
ејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети |
<head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватам |
{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за |
ци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатанс |
Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале по |
на великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље ш |
у биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху |
гарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини |
и ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вече |
смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости |
а ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једн |
им шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.< |
огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је |
и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара узд |
искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и |
мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће |
а нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова гос |
о опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај сл |
се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гом |
але....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и |
звуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други |
смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p |
ика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; да |
есаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, |
је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} |
отурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Ј |
а.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што виш |
аш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине... |
{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко ј |
арији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У ком |
сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравц |
У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи! |
аш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој с |
ретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изг |
н Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за |
инлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четвор |
ла, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а |
пет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За прв |
/></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седн |
иња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели. |
је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога |
Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочи |
граду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} И |
- - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад с |
е сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског ви |
наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов |
или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Оно |
ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Јед |
Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга |
знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго |
{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем јед |
е потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди. |
Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих љ |
све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> |
не од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда прија |
а.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле |
о је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Са |
Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало х |
а здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан ч |
бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либ |
ече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— |
ласници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну сло |
де дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n=" |
Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме |
асположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдари |
ео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</ |
а Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипи |
subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} М |
о, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - |
истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од |
м својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напр |
не, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она н |
ало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То б |
устаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна је |
еобично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње суга |
на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, |
м је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војс |
p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни |
како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, |
г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} |
ш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе |
/> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б.. |
мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке |
p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то |
су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није п |
.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздр |
е та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Том |
те, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, за |
јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то |
p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја М |
ан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђавол |
ена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад... |
"177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p> |
..“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, у |
Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живе |
о, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбу |
ст.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадес |
<p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих чове |
Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — сврш |
.{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама ј |
</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један мла |
еден суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се у |
е шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за с |
су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето |
еше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо: |
а пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — |
ађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тв |
кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало |
? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“ |
политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове ј |
продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског |
ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то прол |
ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме раз |
ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још ко |
ма га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колим |
па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате |
рилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође ка |
ваде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа стр |
milestone unit="subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ов |
алим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Га |
, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео ни |
за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, го |
unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима. |
— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се он |
ки насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у |
е за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и м |
тињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У |
о се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што с |
јмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега |
а народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљо |
што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ |
, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју |
кој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих та |
ријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гла |
.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Само |
љају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждал |
е....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да н |
е.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржањ |
и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако: |
о за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у |
ићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> < |
иним — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одл |
> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — |
ђи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} |
ко да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</ |
је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи |
ође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога мана |
се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућн |
S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Гос |
ељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо |
његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му |
Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <p |
беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном ј |
целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли |
он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и сил |
ле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти |
S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журн |
ледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се |
ц га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурит |
е не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби ни |
ознати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија |
м другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, |
ладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} У |
ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на |
нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде нека |
— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шт |
што у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељск |
с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом |
стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако ум |
ештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблист |
едну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господа |
ива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ног |
Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p |
е слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? |
/p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није |
> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашњ |
етови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог ча |
ашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим |
— ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> < |
о и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газд |
о паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с |
това Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрес |
а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће гл |
ободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентар |
p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретал |
овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведо |
лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - |
кајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја т |
онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; |
„насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ |
кресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу рефо |
верити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава.. |
ћиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века сл |
иле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на |
г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену бр |
акала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, реч |
о обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео |
S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио с |
подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад |
о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би с |
— — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</ |
ају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад с |
јим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговор |
ога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само ос |
дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Јед |
ажења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се |
сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечер |
сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На ње |
вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио. |
а.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним. |
Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!. |
ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад |
соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из п |
} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја све |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле |
е за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије ј |
е су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори |
згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ |
овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како |
hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина |
стоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда и |
неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажиј |
и се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и |
<p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јел |
сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} У |
донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила на |
ајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је |
> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и ру |
беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е |
ћурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, |
тигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — |
у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћ |
у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право |
ection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под г |
Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ |
То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми |
le>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„ |
ави се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном дру |
суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <m |
и девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов |
85" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће |
онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом |
ко у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаћ |
ј женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свион |
идех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај |
лива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати |
ати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> |
а сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет ли |
} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да |
е, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те в |
повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој сто |
јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S |
и само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се |
а — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} |
а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође |
тао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. минис |
ао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи |
Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватр |
нике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник |
е су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера |
="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и ме |
о иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је с |
колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после врат |
сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Мо |
пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— |
н — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очи |
де који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећи |
S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те побед |
попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</l> <l>„Из |
јицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га ма |
ред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се друга |
оба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до с |
ржаву до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самостал |
Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би |
у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} |
које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Сек |
бине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ј |
а ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице |
оцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми |
даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим |
каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдари |
имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке свој |
и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док |
наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, |
екова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда |
о живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} |
ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само |
ну знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум |
не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадни |
их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она ј |
ајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p> |
се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!.. |
е с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле |
онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та |
ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газ |
о утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Бо |
..{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погле |
<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ |
— осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, од |
гово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле н |
еху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> < |
а пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, |
P18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је |
/> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се |
ош једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection |
/> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо |
у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; |
дговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикал |
схићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира |
p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p |
— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} |
рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа |
размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он |
првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, св |
} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, д |
та више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опе |
боња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од |
у, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образов |
ихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума З |
ди веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на |
им шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди там |
а то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ г |
о пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> < |
тац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, о |
о, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде< |
<p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и |
је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро ш |
народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ п |
ам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да с |
кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притво |
о мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ дог |
суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фи |
и се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он |
е се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој ру |
ожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му |
b n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} |
p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих |
н нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога |
у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у |
председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер |
синче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем |
дљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} И |
ти.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред |
ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам |
.{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — |
<p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку |
два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш лег |
танем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макн |
горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далек |
му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила шт |
тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобр |
ате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо ували |
то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер |
Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од |
сам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда са |
сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је |
Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре |
it="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролаз |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септемб |
рким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена |
ом ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав с |
372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац? |
шо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоћ |
а га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш д |
ац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, ш |
ошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих |
.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— |
ај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасла |
мла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, |
ом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ев |
Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — |
а мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише |
предњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? п |
.{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме |
оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе. |
ам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком |
ер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе |
едва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно |
то се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни |
ћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се |
каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је о |
одну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама |
јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре. |
Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан л |
ју муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће п |
е даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно пит |
сподин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко |
<p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан |
највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на д |
ги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, |
ћа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, н |
S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу |
и да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} |
<p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе поли |
и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенк |
<p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— |
мо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} О |
ку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје кр |
p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигур |
тиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, у |
лобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и пре |
гме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној |
т.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у |
нило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како |
народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, кој |
имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату на |
а затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље зн |
и ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ј |
а не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и он |
могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће |
тира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на р |
} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја м |
им условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, с |
м, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода |
е Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим |
страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли в |
чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</ |
О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone |
о јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази |
и — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — до |
смејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као |
д!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зо |
суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јол |
крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} |
и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај? |
/p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила |
; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; а |
тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — |
роклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једн |
?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штра |
n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> |
жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>П |
је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, з |
, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, |
данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могл |
ао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше |
с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} К |
!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа |
.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... в |
} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећ |
а прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загле |
опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— |
илице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице ср |
асла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог с |
ци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па |
поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном у |
ружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан б |
Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и нас |
ао да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али ка |
је помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p |
<p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и р |
.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али |
им плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} |
рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још с |
шце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год |
а!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S |
реда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљу |
ва црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно |
тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена н |
оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је |
а Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у |
<p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде о |
{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у ап |
</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у |
ла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине је |
јој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно гли |
ека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно |
— то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам |
ли дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљив |
се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те на |
ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох и |
ора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — |
брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом |
ла Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толи |
сије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога п |
....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да |
" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче је |
њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те |
треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повест |
оље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је |
да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} В |
ала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" |
дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам ш |
Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срн |
Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склап |
сли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, п |
иваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> |
ћ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ст |
смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам н |
баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог н |
и удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Сме |
неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад |
То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те |
стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за |
олетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поште |
а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факулте |
дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихват |
м, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто годи |
itle>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче. |
јем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} |
аљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — т |
ије могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем н |
равицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit |
м Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје |
што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом м |
ошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала п |
пред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1 |
Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта т |
n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста |
дина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој л |
огледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас |
тан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се чо |
се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе |
муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора пи |
ш беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За га |
азу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вил |
лаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати. |
ијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша к |
гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпири |
.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запла |
n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван к |
ибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите |
пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сирома |
" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, ве |
рају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, о |
p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p |
ори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— |
приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком |
е на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити |
едном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је |
се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ |
трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице. |
Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним бр |
али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око ни |
то су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштри |
, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то изв |
су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примач |
а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми |
ла су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље |
разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су |
четили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> |
<p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чино |
.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S |
ас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отвори |
ву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово |
и погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S |
душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — м |
етка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом с |
S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три |
ворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружи |
} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S |
; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад о |
к видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти |
среће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од |
и, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јо |
зора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“. |
ар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— |
Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње че |
па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо |
<p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> |
ваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимо |
го му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отво |
ега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговор |
ва игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то н |
нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета |
гледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево ок |
; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти д |
твари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Сре |
n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру |
..</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— В |
е ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...< |
ељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развесел |
>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брко |
>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли м |
ласт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи |
собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио |
ом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он |
но да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се врат |
сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једни |
неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро |
радосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, |
неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побрати |
} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио г |
о забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере |
концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на |
ник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет |
говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— |
p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све јед |
дан другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је ол |
их мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знат |
Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до ду |
/p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n=" |
е, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, бр |
о ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са с |
дног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом |
> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам |
Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p> |
p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са м |
зумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдн |
ало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ |
од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечера |
е нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити |
ског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему |
черају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости |
гигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, го |
p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} |
аквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског суди |
сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да |
цо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је п |
народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, п |
кочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је с |
исао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је |
ма, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било ра |
сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио |
>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене ка |
о књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо |
страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> |
ви св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас |
!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским |
јаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је |
!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а де |
га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете |
своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, |
о су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необични |
ђох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSecti |
о хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну л |
то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p |
} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигр |
и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у у |
оле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на |
ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно с |
ве, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдн |
ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога за |
орима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале н |
кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице |
што му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво пр |
а кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у ком |
ка даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} |
и!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта |
е онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} |
о шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе |
то је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речим |
Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напред |
, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, к |
еханџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда |
ad>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио |
ubSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, ист |
пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у в |
ј исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Бр |
зда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко пог |
и други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли с |
по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господ |
обег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да |
p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола. |
Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Ву |
ва пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ ј |
капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџиј |
ру.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити |
лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође |
Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешћ |
е.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра |
ао црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало |
<p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и |
оји не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме о |
, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мно |
pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} |
кону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што |
учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их |
— две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се ве |
, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда из |
о што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а |
та повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што |
езли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком. |
p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — к |
рови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, о |
да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком вез |
руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе: |
уске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{ |
уске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра вел |
уске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} |
рини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу к |
са „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" |
ом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вул |
и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Ок |
те му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће |
ије поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмит |
ратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има л |
им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставшт |
Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Ср |
адикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испосло |
one unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све |
кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како с |
к рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му јед |
ве.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљич |
се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Мој |
у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није |
једно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} |
и.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> |
бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се |
че Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Зако |
дајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља |
.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким |
ича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <p |
ар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И |
јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених п |
главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном |
м друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једн |
се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, |
иси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језик |
и се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> |
ко нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} |
Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово |
дојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску |
и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p |
, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега |
м реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се г |
а за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековим |
е је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека ниса |
Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на |
гову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слу |
>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи |
ни су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђа |
ом га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Там |
м другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи.... |
Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ |
ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле к |
Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ласт |
лад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Б |
ого облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и |
о је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} |
аслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно |
Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, гос |
о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам |
је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне н |
Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој |
ло мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох |
еш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта |
м уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брз |
а се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај в |
умње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити н |
ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас. |
ј неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се г |
шка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики зада |
крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио сувод |
— на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао |
p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Сувод |
екло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живљ |
ешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бри |
је бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у са |
{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је |
{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све |
<milestone unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала |
.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто |
народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку |
жи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир з |
ви светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дан |
тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно |
Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <p |
су познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет п |
ор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из |
n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, поп |
ликим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича ј |
цима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше |
Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— К |
да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— |
<p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците |
Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опе |
ма арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— |
{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркав |
ажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиш |
ма, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова |
о у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи |
настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Ауст |
едох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} Н |
тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и ура |
м.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p |
.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Је |
нио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало гово |
ка — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.< |
ако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{ |
пија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук. |
аже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њо |
ку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење |
годило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника с |
мом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гуји |
></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е |
stone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводниш |
да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — |
стар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то |
ем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам |
p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвав |
прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе м |
колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек ок |
и се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко |
е и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone |
зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> |
/> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођ |
с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај на |
авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ак |
е наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави |
сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ... |
....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укра |
мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете л |
ла у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном |
о је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један |
решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо |
ок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту |
тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше л |
ужаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мр |
м прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна из |
а.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у н |
ком не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Он |
као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам ж |
стак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај |
и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— |
— била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам н |
е.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало |
следњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја |
утала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Злати |
, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да бе |
Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пу |
у Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образова |
познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта т |
т....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, |
бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} |
аче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А зн |
он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Кл |
ог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} |
ина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} О |
е.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час. |
p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет п |
p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти |
Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче |
p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још д |
е, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што с |
ко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она кле |
м не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се п |
ере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно |
, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p |
ка имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад |
S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога |
а леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале р |
пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћут |
а....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије ил |
.{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћ |
н Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вред |
икалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одго |
Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> |
као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, |
пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четвр |
погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{ |
да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини ли |
{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} |
тели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао |
ксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се |
а одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта |
pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк |
оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме |
си ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?! |
пује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај по |
раз окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немар |
с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери ј |
раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара раз |
> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после |
стили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> < |
вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена |
ине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао јо |
је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разреш |
, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само п |
Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она |
јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.< |
ко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до м |
<p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање |
сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве д |
овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо де |
у се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — |
} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у к |
сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — пра |
ва чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до ме |
</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу с |
м била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај |
ша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није |
ну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто једа |
овом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе |
се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац |
Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари |
ом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Н |
тника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још |
сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{ |
е иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био |
одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} |
га, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, бр |
до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јо |
углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} |
итомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу пр |
S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то о |
ницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар |
ма више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни о |
ога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобр |
резу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао ра |
е издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни |
ави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} |
његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам оч |
о што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то |
оцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило ниј |
— томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слу |
у либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто тр |
у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се |
е зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ов |
, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу |
гутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи |
ним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одго |
бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичк |
ку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Т |
на од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone |
е што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте |
и сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана чит |
ј нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „ |
виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће |
а?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> < |
— — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се |
ега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога |
си који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} |
погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред |
ову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се мо |
и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} |
несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S |
ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Вид |
} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се |
ије.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре ра |
је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе н |
и.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја |
1" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком вел |
аћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри з |
угом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености |
ра и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна врем |
ута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Мини |
Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало |
и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме ви |
није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвеште |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радик |
id="SRP18871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избо |
xml:id="SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било |
ира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском |
и своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да за |
осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити |
— како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „ |
и — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после |
атим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле |
и.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја г |
и.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу О |
таде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало |
тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт |
>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, |
ела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> |
братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, |
снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио. |
јим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несм |
чијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да ви |
....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - |
м како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла |
!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине |
у одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повра |
штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, |
олуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустриј |
ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар.. |
ебрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвав |
а.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Хер |
ратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу г |
.{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главам |
пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари з |
другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју |
их стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомен |
амна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, |
ећ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини св |
аним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их го |
цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p |
у, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Ви |
а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p |
загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџиј |
сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљд |
изор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два |
е крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— |
{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у |
а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас |
ане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовиц |
о једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он |
бро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу ост |
а.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: |
вим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одби |
роражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац |
кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету |
ш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар ва |
своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit=" |
е опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је чов |
дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме чове |
огао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио |
била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Рак |
оме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану д |
е већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Шт |
ма откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека |
опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о |
а сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и ова |
ка....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p |
/p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на |
румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мо |
; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле |
нас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да |
к „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он реч |
необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p |
ива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнск |
би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвећ |
из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а м |
екаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем бој |
вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто |
су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшн |
е године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она нес |
вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја. |
У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу пре |
свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, |
и било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и |
Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Позна |
пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <p |
нам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женс |
ад! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му исприч |
, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђ |
Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека |
им не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу |
у.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> |
повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...< |
нет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да рефо |
номад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не |
у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли с |
..{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочија |
претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није |
писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се |
> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово |
е могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо |
> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; ал |
се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајк |
ерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај |
ло, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај |
огу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још з |
вољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима |
Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно |
оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белоб |
е, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у См |
а је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме... |
ан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедни |
ећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ |
} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима |
земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу сна |
о.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд сам |
утнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би к |
ас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни м |
после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покуша |
...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" |
мо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и |
ас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, в |
милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и |
да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан. |
морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо |
ти, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се |
е — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледају |
а већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им н |
one unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преос |
, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ража |
ма, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вече |
из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испо |
..</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је по |
и, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку |
едан!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће кап |
.“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника ст |
наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се |
рати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова |
је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Фе |
ма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога с |
рком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на |
негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} |
Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за ти |
и....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки |
н; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, |
ли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све. |
ехански келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо ч |
опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би г |
да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l> |
елеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, как |
Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој |
> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господин |
засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле н |
о што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p> |
а се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на н |
.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, |
n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прили |
“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе о |
моћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Вид |
а би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разуме |
о <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта |
дњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гом |
чке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра |
ека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд о |
ечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом пока |
већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господи |
што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? — |
чно онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо |
упштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може в |
<p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу< |
де даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситниц |
и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и |
разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих |
а зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, |
наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некак |
огађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упу |
, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну замениц |
ама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на коли |
{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Па |
!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> |
м.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било |
, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урн |
ију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим нек |
ло ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S |
{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа доврш |
ицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика |
азати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала |
кон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си ра |
Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што |
о у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш |
.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде ма |
о да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе |
ршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да |
као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања д |
lestone unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.. |
говорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да |
је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?... |
чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да нагова |
као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у кол |
S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји |
— што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда |
у — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засв |
} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе |
род, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле |
најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери |
ке нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, |
оме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ј |
елог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над ма |
родају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим иза |
у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати. |
S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели |
мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице ч |
/p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— |
те да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као ж |
сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а |
иле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само |
је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За т |
ођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, |
се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, |
ице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злог |
се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Ка |
другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог ч |
нственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у |
изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, к |
се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она в |
име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се ч |
шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Пр |
доше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за др |
..{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} По |
челника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико |
, курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да |
ого пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџиј |
></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда у |
е берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} На |
ти.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} |
тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — |
ло човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа |
вратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у свом |
идели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро |
пци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми с |
град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="2 |
Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе до |
о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места |
ог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицај |
а пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо |
се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу о |
овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судн |
алу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали |
у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> |
иродни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а |
љ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам ч |
н своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме ск |
ли њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчко |
ако сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пусти |
<p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа |
ава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће |
о и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и |
данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично |
е морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> < |
рас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па |
е вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попри |
ак, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, ре |
одно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ |
Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирл |
власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и |
о коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су и |
по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сест |
ћ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш бр |
!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре р |
радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију |
....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди виш |
Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да |
— као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је |
p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су |
ш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и тре |
{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газ |
колико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошет |
а одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је коч |
n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p |
Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Ви |
{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побе |
н, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао |
, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Поли |
у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу и |
своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је |
да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова |
игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} |
кренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што |
на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо |
данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави сувод |
позна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, к |
су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мен |
и нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} |
о:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n |
е неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шу |
кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, |
— не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће |
енуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манас |
</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео цер |
обом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај ист |
воје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за |
о су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — |
то особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да |
не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху т |
<p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection |
то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и |
ије“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијск |
ота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> |
их разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се изл |
ају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти бе |
Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као |
видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} |
и.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је тама |
нда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> |
, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се |
едну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба им |
реда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио |
адикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо |
у им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти |
е борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као к |
о поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: |
е газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смр |
е — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога з |
ију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S |
ин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати. |
ме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радик |
је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџа |
И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и |
ну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда з |
е по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не уп |
сити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти |
ављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упи |
у наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетани |
њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с рад |
термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља |
удака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам к |
а, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за |
од толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе |
осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право |
аци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сам |
tion" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америк |
{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, госп |
> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,љу |
су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, он |
лу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но |
јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци |
лађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и |
ао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остој |
до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичк |
, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и |
ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Б |
а државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски |
чи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} |
опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се |
, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> |
{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуд |
пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслуж |
упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу |
ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде к |
енија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у |
чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, си |
мо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да п |
.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са све |
истар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардис |
Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима? |
жег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</tit |
се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ |
еше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</ |
твори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога не |
одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} |
ection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не зн |
а спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђео |
учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва |
, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, о |
очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима |
скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али с |
, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може су |
ићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писм |
ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људим |
.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти |
а онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи |
тити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до |
Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом |
твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не |
, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од гл |
S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он |
кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље |
} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</titl |
зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опе |
па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, кап |
њи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, гово |
сну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почињ |
ија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загриза |
путом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћ |
оја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да |
џија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изн |
била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и |
, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз |
ас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек |
адужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} |
м боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка на |
} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђил |
екао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се неш |
алио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да |
је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је |
илу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовин |
го је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу |
е теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочест |
Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми |
нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се |
има, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на |
али.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је б |
, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Од |
удска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле ча |
а, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радос |
то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> |
капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па |
светлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад |
ога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број |
напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> |
и хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени |
те.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И |
Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он пов |
осле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, ума |
право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављује |
с по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — |
амишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, ко |
би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подб |
какво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, |
аглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јо |
> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светло |
алити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати |
свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{ |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На ње |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, |
о да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, |
овој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је |
.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се са |
ху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столиц |
да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу бе |
пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе нека |
оварала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, |
Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше |
ље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном б |
воје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо глав |
леда....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар |
лијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини |
о је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, п |
успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, п |
"subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мари |
би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај око |
а Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по |
ебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>П |
оритети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по |
де, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златн |
се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те |
бразованост овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини |
ме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога |
вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим |
аћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег б |
ра Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад |
ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — ш |
ера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну |
} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је |
луђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре д |
нија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ б |
ј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по о |
веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је |
же.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком |
{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда |
вакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} В |
аћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— |
и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата по |
/> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то |
рлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S |
е, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да |
и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За т |
т поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта |
о је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection |
сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије |
тресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама |
н је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Н |
ао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p |
куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погод |
спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке та |
тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...< |
нуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкч |
ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и |
господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш преко |
воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} |
оју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако жел |
вобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од |
лакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке... |
лога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на |
у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк |
о су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра |
. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чи |
ј?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница. |
.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испо |
ате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам л |
шао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па |
оменио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрад |
е прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да |
еку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} |
има још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Са |
се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који |
ion" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, |
ече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} |
к ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зов |
.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не |
...{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо |
ј свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда до |
бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари н |
ују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} |
дине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S |
, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко ј |
е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван |
бро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— |
свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога за |
</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> < |
оји су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра м |
спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{ |
ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађе |
ет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја |
м те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно |
оје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, вид |
, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали |
амих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онд |
е старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и |
а је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не з |
адање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена |
ј дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде по |
"161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психоло |
ије више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код |
тила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, |
сле оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло |
е оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком дру |
у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа |
дмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} К |
св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слуш |
а то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курт |
сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бр |
отрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испит |
дника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њи |
вај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гост |
ва несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити |
а поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је р |
ештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и |
дма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола |
рими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви |
здарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја |
е г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг |
еч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радос |
ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно н |
имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — |
костан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да |
не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не гово |
је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикал |
с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери |
днем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свем |
ко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад он |
сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што |
и хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет |
ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева |
„<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А ч |
сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостим |
је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Ка |
Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>П |
.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{ |
нио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један |
<p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно бе |
да, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам |
велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, чо |
ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну к |
наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{ |
ј ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на ум |
г онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четвр |
, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша |
мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред мој |
и од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад |
“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Б |
застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, от |
најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу ок |
прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора и |
је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч има |
чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету. |
ивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> |
етрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Ка |
о...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веро |
их....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они з |
ажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="s |
свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ов |
кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају |
памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам о |
е сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпиј |
"87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, кол |
.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они мор |
ти?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{ |
мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брат |
.{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми |
и, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад н |
— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</ |
ки старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам |
<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у |
>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите д |
а осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, гос |
Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, ко |
S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта |
ире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у оп |
бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек п |
pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена |
Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} |
исам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSection" / |
ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у |
?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Ко |
Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију к |
{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома |
господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти |
у зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у |
кву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако доле |
у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра пос |
ло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још от |
доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{ |
одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два ч |
што да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси л |
лник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, |
ао што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније в |
} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крв |
да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је |
с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да сво |
аво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против вољ |
one unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола н |
их Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога до |
његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p |
за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на у |
суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуд |
видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — |
{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему |
ном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђак |
о каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њи |
н по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги |
Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, |
то нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава.. |
ве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса |
овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш тр |
неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не за |
ту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црк |
г игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у под |
изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} |
је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> < |
остију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешт |
овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће н |
еш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега су |
утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} |
равању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се сл |
Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног све |
читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле см |
суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и од |
вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?.... |
>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући |
<p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и |
да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе |
ао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то |
ли само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушт |
досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поде |
баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим нар |
е капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на |
и одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабр |
чини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубиј |
опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p |
то с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ |
> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој б |
а би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павлово |
њава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је м |
х говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се |
травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{ |
љон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „прот |
аше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив |
вој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} На |
ле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на |
м, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржим |
ао распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прс |
..{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не пре |
у боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, ш |
си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину у |
а, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничк |
ијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине |
тина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он |
служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n |
сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} |
тачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запа |
га ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека и |
ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је |
ису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из |
с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија.... |
а дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чар |
пе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</ |
елим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли? |
ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— |
се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по |
ћу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњ |
јекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не |
S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Рус |
искусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој поз |
моћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле |
месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло |
јала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на с |
х продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео |
Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Бело |
есуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаниј |
тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђуни |
ротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пр |
не, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ћ |
дина како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> л |
} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p |
ногим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} |
{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто |
— теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче п |
очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још |
tle>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоупра |
то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="2 |
ао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како |
још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било ов |
ељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> |
а туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега ра |
гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и се |
Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И она |
и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло... |
и дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је вол |
ћи и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили |
по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; о |
а на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у |
о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао |
а</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душ |
estone unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо |
е....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — ши |
ра удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Ча |
могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и |
отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, ка |
н живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аус |
6 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни |
ивела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледа |
збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно г |
дају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мо |
е окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се са |
Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе |
„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ зао |
ди па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све |
је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у |
то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наш |
.“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су п |
о сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S |
може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у |
е рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере т |
говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали м |
нџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера но |
о је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати |
о ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у |
ак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао |
се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загр |
кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он |
а кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друг |
се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте |
да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Н |
прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка |
нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{ |
Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То |
<p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати г |
ољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, |
премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како диш |
очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али с |
ара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, п |
та људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и св |
сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше б |
о своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата |
, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој |
се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо |
} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међ |
срећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се с |
ећ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема прече |
ру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и ма |
на данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, |
Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах с |
ве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не пр |
ому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава |
бро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су саз |
.</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — љ |
ринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико |
„народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како ј |
цо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се деси |
је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мач |
ако на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одв |
ције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да |
с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шт |
S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не к |
њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а |
о и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учи |
кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу |
су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши п |
су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су сад |
кти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не мо |
у несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> |
мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам |
да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Ал |
и прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших |
кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу |
брк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, |
м — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте |
чне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се |
иђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, |
н.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она |
нем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} |
. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је би |
{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена |
угови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио п |
ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секул |
> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone |
отирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни посл |
д би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну попис |
равећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г |
оваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} |
ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milesto |
Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили |
правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, бр |
.{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог в |
том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пе |
самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је с |
а.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу |
кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кућ |
еше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео л |
ав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се |
и о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније |
слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с ко |
е је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих |
н под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на |
а ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да ниј |
је поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским с |
и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може г |
програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањива |
па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је њег |
н се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} |
вовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи п |
мо с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредња |
а тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p |
Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} |
служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје с |
лужи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога г |
t="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 годи |
инистра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и иг |
справе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде |
ога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен д |
освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на |
on" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за |
ом био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу |
Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља |
е ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај |
ре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радо |
мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били зло |
у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега |
једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све |
стано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо свој |
се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар |
аци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, о |
— он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така |
о боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> |
м нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да |
ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарл |
га ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан |
ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало |
о, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и |
ли у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су св |
> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, |
та само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни од |
ој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их изв |
пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с право |
добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још |
а то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дал |
прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“ |
камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашњ |
pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повред |
че се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене с |
ругих гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по |
и гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећ |
севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуља |
{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу први |
ао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А и |
у.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шт |
а боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим.. |
дним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је |
је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом |
S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Бе |
олуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки ње |
алима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и |
не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру |
че да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<titl |
не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у соб |
ше и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк сме |
ју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда ни |
Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укн |
најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} А |
да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрес |
unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну |
род ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово о |
... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодник |
олити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гу |
.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе. |
.. <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те |
ворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пође |
ко Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у |
вито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудњ |
а прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не |
е мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хва |
девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с дру |
х радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседа |
она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје ср |
смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у |
м оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} |
његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победи |
...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да сво |
ите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека с |
довољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — д |
удланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{ |
су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек п |
.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни с |
на још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке |
метала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p |
могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више д |
води — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико мож |
ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на |
вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ј |
, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљ |
је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 г |
о да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Бриц |
екаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели о |
ош у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо |
ивала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узе |
невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама |
ње.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао |
} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосв |
ормише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још с |
баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и |
каће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог н |
о.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb |
кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ћ |
то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Ш |
у о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу. |
а.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? |
е нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни |
itle>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</titl |
грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда ка |
ризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало |
тајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још |
Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави... |
чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано |
вином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и око |
аза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како м |
ој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш |
лагом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега |
} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Же |
вљену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} О |
говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} |
е се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити засл |
ао улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове |
ше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; |
вропском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге с |
разним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ла |
е ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим зана |
н обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се м |
ди, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата. |
ко би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово |
то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну |
p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S |
та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и о |
д га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво |
игурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке |
хао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче п |
везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окиће |
намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, |
рао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој п |
итељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb |
дојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолс |
капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господин |
т</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p |
ле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова |
S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и на |
збаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребр |
> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни б |
иже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чи |
ет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један пре |
ви, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих |
р му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог с |
<pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Мих |
— то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола ис |
</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — |
</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S |
subSection" /> <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и гото |
мо високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад |
а скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пуст |
за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Не |
ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зл |
е четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, |
свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио |
— то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} |
евидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица |
н партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадно |
А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, |
S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени м |
смешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века... |
авиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе к |
а беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешт |
истре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима и |
аде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, ов |
вршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим |
ста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванае |
едног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих п |
н пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Так |
м печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан |
м вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти |
атима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n= |
Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна |
/p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш |
68" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p |
отово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро |
овек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. |
м руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што г |
змеђу сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга |
љењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигн |
у комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и |
човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља.. |
скупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће |
и.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и |
ено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p |
х ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од см |
сом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{ |
.{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те |
ру, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</ |
чне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакн |
упне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео |
знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад са |
тио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без свед |
— још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окуси |
е.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По |
он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; |
Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа |
адикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се |
> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом |
дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља |
еринским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло |
а и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p |
мо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу |
вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb |
познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...< |
дно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и к |
удовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе |
оје куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо з |
продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој |
ржимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на ш |
ло и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он |
а калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радика |
цулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечар |
ао на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су |
поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупеж |
сто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их |
су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то ш |
сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов м |
— то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и |
{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У |
То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим љу |
ти само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах |
раду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, |
ајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што |
а Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче з |
аците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци м |
ца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко п |
о пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и |
а затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само о |
век нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{ |
је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ј |
дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се |
чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче |
је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, дода |
дан господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партени |
овек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — |
онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек р |
} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као нап |
ирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?. |
чке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та |
тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијуга |
— <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лу |
{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мири |
ве.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} |
кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви о |
рала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив.... |
газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица |
итка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S |
ста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и |
ише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се ку |
сто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!. |
је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати |
<p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни ха |
хових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише вел |
n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</ |
нути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Ов |
е бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S |
лаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} |
а дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благоси |
есну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га |
братим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном |
И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни |
расан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p |
Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође |
За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас неш |
оћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам по |
S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није мог |
умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан |
не две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је |
сило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку |
и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџиј |
лонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливе |
рзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гл |
белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затво |
самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p |
м и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само |
лете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ниш |
г каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој м |
још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо |
ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозор |
а витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсил |
иког ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо ок |
та; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочко |
адноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мал |
еше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком |
нут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не гр |
S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> |
тва.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што св |
— бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} |
агао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога |
више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај м |
Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се |
зио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се |
узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не д |
газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сам |
мано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, река |
пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, ш |
Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} |
<p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{ |
њи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како б |
ак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{ |
ко њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да |
ни и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На |
<pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!< |
ама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље |
авим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило |
дно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху |
ено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи |
"115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја са |
ти, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној |
јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми |
...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас |
рећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стаклад |
о вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда |
„без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} |
је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског св |
је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је |
календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцни |
Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти зн |
дна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло проч |
S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав оп |
сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{ |
мо да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и |
у.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му |
ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један |
ћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „ |
а од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре |
ирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и оп |
стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n=" |
а спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да |
<p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку т |
, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Виде |
„Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш |
у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љуб |
ке власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и на |
.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —< |
S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог |
у; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то до |
" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!... |
ки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше зацени |
емарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред.... |
екид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла. |
се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или |
<p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна |
ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — |
јатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих сте |
столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{ |
>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p |
итава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на мизд |
Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лау |
аци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изги |
елом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан нере |
<p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у |
ије могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то |
љом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитн |
је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је п |
ак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитат |
? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у |
и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „само |
онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{ |
e unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у ко |
дина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухор |
ен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано тки |
води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ ње |
p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли |
ог љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски ст |
опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а |
ам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гл |
отоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} |
иле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила д |
Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на ов |
чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би чо |
дикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</ |
ка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и |
ни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотр |
хватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> |
авла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је св |
неже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо |
расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се |
рди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци с |
иво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Ми |
а по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује... |
n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....< |
еба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми н |
ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњ |
а је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога |
се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али |
се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих |
из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи |
ха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разгов |
ер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш |
ију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског |
ас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити вена |
пет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше |
лујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова |
за ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p> |
.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли |
икалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче |
ну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; ка |
ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пус |
S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећни |
ише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невино |
лужбу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли |
упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолов |
Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суво |
батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „ |
би“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јо |
, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <p |
У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече! |
вој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Но |
примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па |
лацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој |
партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне |
какав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре ка |
али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе. |
потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која за |
молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто |
, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, наста |
Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капета |
дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то дос |
д свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири |
касте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуш |
аторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречи |
м пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онд |
рам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на |
и још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} |
не.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме ис |
ма Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде пом |
под Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као |
омија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су |
ких слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим о |
есне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље |
" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива |
вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још |
лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум |
има у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву |
г друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести |
.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговара |
усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи |
и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га |
" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с не |
цо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говор |
, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутн |
дадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; как |
а нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долаз |
био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра п |
вље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{ |
одна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете |
иде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. |
имо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обр |
сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечан |
лази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај |
а око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га о |
ad> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу |
ка добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне с |
је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а |
а сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнак |
дна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један |
{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што |
ом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поште |
има осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купај |
ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану к |
....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртонос |
мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком п |
то <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p |
изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле |
сак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога |
шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S |
и — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошња |
ихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није |
Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — |
кипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану |
да у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочет |
уда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — на |
рио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале. |
и и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на |
и га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно |
све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="su |
уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, |
и то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета |
га.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, он |
Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — |
ју у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му |
е могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!.. |
ови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које о |
иљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке |
нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} |
т се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, |
S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да г |
уката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p |
ле су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; брко |
д би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Ва |
6" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? — |
говори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Са |
сни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да |
ицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима ка |
е онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" / |
таде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господин |
севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме |
="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци |
о ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола злат |
у левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти |
подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме |
ањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да т |
литу у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту |
рка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка |
title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<tit |
ај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре |
ије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, о |
... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себ |
ком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича |
ки.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Рад |
асно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи |
Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија јо |
оме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у |
сту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у св |
пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала в |
и у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“ |
изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није м |
оме говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све ј |
и на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене с |
ву, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако |
стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да н |
е му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто |
е види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четир |
ирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опази |
се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Мл |
S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу |
огу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон |
сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приват |
па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> |
бодно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнар |
а граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослуш |
пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не м |
еској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те |
о десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изаша |
а му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} |
ндурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> < |
и избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" |
!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад |
ађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. м |
зменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озг |
аје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело |
бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, |
руги пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S |
и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и сад |
а следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— О |
е нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изн |
на једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSec |
не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови |
Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И |
акуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, г |
у био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да |
и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи |
рограм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће |
</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњак |
прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некак |
сле!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капљ |
баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с вр |
атио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} |
го година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опе |
ло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на ра |
.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога ис |
ко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p |
Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пос |
ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној |
га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици |
и ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом |
причати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем п |
га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p |
, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? |
ре бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље |
мо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</ |
прли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— |
ко рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, |
једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, гос |
окошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није |
/p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш |
="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује.... |
нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чис |
— носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику |
subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за су |
ћерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво |
осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и н |
мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n= |
— па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси |
А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олак |
} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу |
ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар |
кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говори |
<p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друшт |
ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршиј |
le>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек из |
" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајк |
/p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г |
еврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, |
повати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, |
оји старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му ј |
ло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио о |
ишта.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други |
ном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено |
се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Рак |
{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао |
ак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од |
н се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима т |
салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема ви |
о онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S |
едока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила |
дном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од к |
се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} О |
шао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још н |
<p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је сел |
чи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSecti |
але пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп д |
а ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како ко |
учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао. |
а оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} |
две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, п |
иче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда бил |
нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; |
о без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога |
ишта.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Б |
сече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махниса |
и оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „кра |
га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића |
иковца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претвара |
вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <milestone unit="s |
м. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, |
о сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим. |
на трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он |
онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избавља |
и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али |
де избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на с |
се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не м |
мози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Рада |
жаву остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а б |
три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по |
нати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајстор |
свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви зн |
махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n |
ане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Ос |
срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</ |
се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се б |
ма су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити |
че могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били исти |
села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— |
практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу |
идим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSecti |
иканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с рад |
се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.< |
мо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад |
бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му |
тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова |
ештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спровед |
и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су |
.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</ |
ј напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} |
<p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S |
} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио |
излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче пада |
та и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи |
омаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></ |
оја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам |
више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде ле |
истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лев |
с се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени м |
у да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола |
аво.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то |
ра опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада на |
вало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон М |
о о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пе |
брана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој он |
е.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Б |
калци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник |
на начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам |
и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне |
имо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђе |
ане ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маг |
очијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грд |
ао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплете |
изам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — |
важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" |
вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога |
и, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p> |
прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с |
ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, ч |
а певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачу |
ји то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, буд |
м беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле |
вио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</ |
рави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах г |
оврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напред |
он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај шт |
ву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним посл |
артао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно |
е чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, |
.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или б |
капао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу |
у зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца ви |
{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту |
е тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата |
одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по |
ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед |
и четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S |
и се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не заб |
друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу |
калац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би |
их су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепету |
Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и |
рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе... |
вог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да м |
енем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју |
да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јо |
Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што |
де је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи |
то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала |
о леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам н |
ахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p> |
Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо |
нуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</ |
је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су т |
а ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу пр |
бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па оп |
} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p |
} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса уши |
је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} |
и...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Истина, |
.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.< |
ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Г |
ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} |
у баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обе |
не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либе |
м за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да м |
ди на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни саст |
.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>том |
а ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш т |
Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости н |
у, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снах |
згред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— |
се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} |
чим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо з |
епо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења |
ила су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледат |
ханом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одмор |
је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је д |
и Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да |
тишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пи |
н није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на ве |
е што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија с |
чке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, к |
ни уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Р |
јни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је |
ској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II |
и са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, ш |
вој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собам |
тина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро завар |
нају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве |
евидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је |
фану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили |
сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разго |
свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао п |
ћ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени |
се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога |
мија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога |
дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко |
њацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњ |
p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с |
конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — |
не у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срди |
p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фење |
аборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо |
ва двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, б |
p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му |
као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци |
радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и дол |
гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бош |
а гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улиц |
здвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови ко |
пију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али |
апетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова |
} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комов |
ана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</titl |
мад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам и |
и и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде њего |
сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сиг |
!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с |
што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији. |
калску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага |
и, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, |
судио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом.. |
види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S |
ам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> < |
b n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу.. |
ер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— |
да свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чу |
p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p> |
...{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о |
unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} |
tion" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb |
.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам |
ри очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у остал |
оја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то |
позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, г |
томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319 |
..“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић шт |
њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, |
о каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необ |
оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p |
тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> с |
му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit= |
је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостиј |
рише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.< |
“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око нов |
т.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушни |
овори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку |
кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто |
је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} И |
во на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} |
тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва |
ла сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125 |
све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко |
се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зл |
tone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{ |
{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за |
о се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неко |
> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме |
зео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> |
мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозв |
не нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је |
ока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још ис |
пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрик |
жар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку из |
Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикал |
и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је. |
рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} |
тан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но о |
по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали |
зда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову ве |
Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам |
пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесе |
ликој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S |
<p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља |
S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не |
у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој |
ио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</ |
чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око ба |
које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, |
па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо |
За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По го |
азва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, доб |
уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ет |
ао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад |
ико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја |
мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Ч |
овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, при |
пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Сам |
и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} |
Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а |
Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Бр |
лету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима |
какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — |
ила.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у во |
миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да |
ао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... |
ијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражи |
век бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите |
ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису љу |
би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија |
ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и |
анац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од |
ог — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав с |
нур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветиц |
ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ов |
ља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране |
, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у |
урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука би |
та му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се г |
па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" |
азити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{ |
? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би |
свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо к |
тиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не |
С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дрежда |
механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> < |
ти зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С час |
, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; |
/></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу ц |
{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноп |
о у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне кор |
у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсл |
не, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнал |
м ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ |
, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што |
им и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске л |
к.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрмор |
вега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излет |
ле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадо |
.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја с |
чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини порад |
градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће |
бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је |
ати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, о |
да опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, |
слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда. |
а и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не |
т.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и |
чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за |
, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше за |
нистру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Он |
долу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги пр |
" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас м |
, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p> |
корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотограф |
а и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а к |
у момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, в |
Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало |
у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину ниј |
едали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже.... |
на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Ув |
а и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами к |
и се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то |
дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе гла |
престано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче зам |
ћурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, |
ш једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором |
вори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> |
е носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију |
би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би сли |
.. </l> <l>.................</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Т |
бује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „з |
ити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрит |
p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше наста |
<p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!. |
изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло врем |
н, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод |
олитички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у н |
а не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко со |
а не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред |
алио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нам |
е већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да го |
а.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред |
...{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућу |
p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} |
ом рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и з |
ародни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспект |
зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Ј |
У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо зава |
брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше |
отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари св |
те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога о |
ада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву |
и политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму про |
обрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он ј |
да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{ |
аве држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у С |
аш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, |
се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беш |
Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је мест |
ону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет уве |
о, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заво |
мо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се с |
чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n=" |
и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, |
Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли |
ко је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, |
био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газд |
дол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје |
еже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па |
ођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p |
.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, |
о сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S |
Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта |
и, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <mile |
ла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, бо |
и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све |
ушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео |
ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још |
је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљан |
ућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви |
додбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, |
поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду д |
Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, |
наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени г |
ло.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима кој |
ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: < |
Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На ве |
онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треб |
и ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци |
вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Рад |
напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад с |
кула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и |
влуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општи |
неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски подо |
а Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси поко |
о нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држи |
бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до мил |
попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> |
вне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да |
их 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за |
а матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти |
г суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти |
дија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у ма |
енијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Рад |
unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракар |
месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{ |
ска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, |
покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа |
рбији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни |
ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој |
што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> |
азумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се наша |
падате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало ста |
акарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњ |
г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. минис |
>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси |
у; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дел |
ник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Бео |
а то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки |
о“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црк |
душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегле |
је знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречас |
Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>С |
инак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се с |
с рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писам |
гија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био ј |
...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћа |
зима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептиров |
дњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Ко |
јпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропрати |
, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, |
на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мен |
спуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више о |
ада су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине |
љени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у |
ање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И др |
адикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довеза |
тат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} |
ђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} |
} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то бех |
ђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк г |
ибералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би б |
зи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Б |
мели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити ј |
о Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, |
не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секул |
а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка М |
над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за ти |
е већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> |
ао да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља из |
беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов п |
квим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с |
и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити |
је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} |
ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита ј |
ила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То ре |
адњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} |
познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу п |
ти.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, |
пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ак |
/> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, |
е прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећет |
колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је |
</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, |
ло, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драг |
ици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје |
редњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За нап |
већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то |
у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонит |
могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне |
и оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђевреков |
између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и |
ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{ |
онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине |
добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду ве |
та није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јол |
азато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — |
<p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу п |
"323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим |
ехана, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Н |
јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{ |
p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је |
ам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздр |
већу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ |
е куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца је |
е видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда |
знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикр |
едно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман н |
за...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе ј |
остао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којо |
много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p> |
ело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /> |
ве.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, бра |
ње.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и |
аш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> |
ne unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <miles |
ли на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором зад |
мо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — |
оју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан чове |
ом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако т |
="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук |
</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— |
је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побрати |
сто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад |
а гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ М |
.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> |
ио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оно |
ре тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи. |
стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља о |
сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{ |
сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се пра |
, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио |
ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</l> <l> |
ше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не |
едан старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> |
та.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гл |
Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да |
{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парла |
шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и |
д је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита |
којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле п |
S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. минист |
ти.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" />< |
р.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло врат |
/> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један |
— у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година з |
е више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је м |
ко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, |
друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...< |
му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу кој |
у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика. |
{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар о |
ље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се |
ко је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} |
шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..< |
инко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао в |
с, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао |
ме „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље |
и <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што с |
као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата |
а.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је т |
д се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" |
стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S |
о на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана |
а су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би од |
м у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је |
уна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошар |
добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И |
p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p |
дне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео ј |
у прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, |
едну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком д |
сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви |
пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се чо |
ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програ |
мех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш |
и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним |
ћа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборни |
права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметов |
То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан |
и волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! |
и; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је |
ајвише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш чове |
оје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њ |
е пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један |
тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све |
је партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истер |
Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је |
заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која |
у „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижури |
а прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— |
брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем |
глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p |
{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, |
шуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{ |
, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p |
Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним |
о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере о |
вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко |
вих очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла |
а избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако ма |
ећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу |
....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, из |
.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb |
а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што |
S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукам |
лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у а |
омад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој |
, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, к |
сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и |
ма био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{ |
еп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само ј |
им шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни |
ћи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је |
Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одгово |
што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не зна |
страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласо |
ти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, |
е до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упи |
уран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога посл |
ло, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људи |
ина још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било |
еди беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да м |
, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе |
се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и |
стаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпос |
онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао изм |
, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до |
Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:< |
но и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта |
прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, |
атељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућ |
е бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који |
Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског једин |
етегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се |
елом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...< |
тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам за |
ански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале.. |
чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она |
одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- |
estone unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Мар |
ne unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним |
его, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они ш |
е бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу |
од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њег |
Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша |
>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћа |
у се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одгов |
о модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш |
у још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдн |
те; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и с |
гледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капет |
..{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општи |
аста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке моз |
сти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христ |
е говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си п |
о не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка приш |
а....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако |
у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{ |
ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако г |
калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на |
а ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо с |
најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скреса |
<head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда прол |
твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{ |
није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачк |
умитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукав |
су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока |
ем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију. |
</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} |
д двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{ |
ници, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} |
и доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и он |
и зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Прет |
ну с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свог |
сеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да л |
е пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} |
учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он |
и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе п |
дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Д |
ни, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није |
.</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омаш |
и кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког |
ријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе |
и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, к |
ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми |
ан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш полити |
Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, усп |
и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвор |
, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас |
ога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Т |
} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, |
е, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Ост |
д саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на го |
и на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <milestone uni |
грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица |
варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до |
дом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба да |
Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окрен |
му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо |
Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако |
мо погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да ви |
је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чиј |
ју; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то м |
после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p> |
} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — т |
ом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} О |
> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина. |
стаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S |
вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, |
се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи |
ата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном |
/p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом |
собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорт |
ити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је |
да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљ |
.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим краје |
ије кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека каз |
у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То |
не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и с |
а своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, кол |
од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као |
крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, од |
а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад с |
а власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирн |
дозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну с |
га дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</titl |
све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку |
суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више |
ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо |
А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и н |
то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у ср |
више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прог |
’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb |
помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Тераз |
е била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу |
се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се ок |
— тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S |
средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она б |
родну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука |
еше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{ |
у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђил |
една ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Про |
</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним |
т извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, |
p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, к |
ели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше |
света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће |
је смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, бу |
ољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастир |
ије далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлу |
е развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе.... |
ој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста |
на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S |
га слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренаш |
уштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они п |
и се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. минист |
аборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као |
стале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу |
n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог бл |
одар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Поре |
а, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим по |
} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <p |
име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа |
еосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предлож |
је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док |
једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашње |
ити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врат |
не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре |
негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови.... |
брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у оз |
од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с |
га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p |
ева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедо |
мрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали |
и да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} И |
.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који ј |
p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је к |
него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може б |
Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђ |
добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, |
при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњ |
а.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Зн |
он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо с |
а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео |
сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама. |
и“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, в |
пљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што д |
p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед. |
{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај нег |
S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали. |
мљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — н |
лови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка вл |
звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од он |
ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесис |
анемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То бе |
чини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мис |
отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најм |
Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначн |
ај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" |
м.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах |
ојима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} |
арочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Ви |
о сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене |
оста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S |
лиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се. |
ључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат < |
град да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" />< |
ном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвин |
.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачу |
асароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, р |
аља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S |
требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не |
едном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу. |
оићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор |
рсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвока |
сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пу |
атоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је из |
рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се да |
да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Језд |
е листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p |
</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварил |
осле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Ње |
атија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковањ |
да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П... |
, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богосло |
Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани |
сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп |
ју кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме |
велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која |
, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито |
ну и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту бл |
ао из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какв |
арочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар |
се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изаз |
водолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чи |
и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— М |
па, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море не |
анског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње |
ог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну |
ше награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p |
ва <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То |
о јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— С |
ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и н |
ке, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </di |
угога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио |
гази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} |
о виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад с |
ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ев |
д светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она |
ом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприј |
Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што с |
ад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг |
е либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, |
и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb |
ло за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали н |
.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буд |
} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни |
ј, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрего |
пашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоће |
нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а она |
је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, к |
о?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ о |
и, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику |
он, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— |
хијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и о |
еома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим пу |
е Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста ве |
ош политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго з |
ај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком |
на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти |
о Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: |
ави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="su |
</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> |
0" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан |
његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријат |
анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на грани |
зависности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ва |
а задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је |
а од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној с |
и.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — |
е ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца |
гда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; |
о си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мој |
и казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату |
. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, |
вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рек |
Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако с |
сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магар |
чијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>Н |
отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{ |
ина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царст |
г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон М |
лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму |
it="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га п |
е.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансу |
они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <mi |
бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена |
мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} В |
one unit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} |
друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одист |
еда с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S |
, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју с |
нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p |
нао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво |
донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на |
о на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То |
ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо иза |
личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се у |
завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S |
отово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, оту |
а!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало |
апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} |
на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана прави |
и баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога |
му, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије. |
ху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, |
у ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слобо |
ички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти |
тром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па с |
но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она |
и „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, |
ше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина кр |
нај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Уму |
све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај |
ив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро огр |
певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> |
али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени с |
ија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> г |
а видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> |
су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, о |
новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека |
/p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, |
мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n= |
ега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да г |
ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="1 |
} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгода |
емам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места бил |
срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин |
ни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то |
ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{ |
ити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди |
а очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се |
ако треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а |
и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, |
тали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале.. |
већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне варош |
тајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој.. |
тпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме све |
у Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десил |
зије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је |
о грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак |
едину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" / |
ње, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ |
је радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једн |
ке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету п |
о бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p |
у прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да ниј |
ле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веом |
ли какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешт |
дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима сл |
и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да |
о на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствен |
ама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су з |
и путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове об |
ваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лепти |
ш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунај |
се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; ње |
тен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела и |
и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друш |
сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовим |
ка обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S |
} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се ово |
P18871_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, так |
да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{ |
дљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би р |
:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S |
> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме ј |
садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се |
инио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрим |
о тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он |
ох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једн |
а Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не вид |
На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и пола |
садима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — т |
лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи |
изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Не |
p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била мар |
галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беш |
прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — |
свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два м |
, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта |
Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека вр |
је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и |
ина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и |
} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати п |
је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда мо |
ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по |
у.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не мож |
и пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има |
, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали |
" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалск |
е....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све јед |
, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, |
није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш пе |
где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали д |
и и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје |
х од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни |
ма кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову пош |
упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опе |
дна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком |
ћи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па не |
ике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком пр |
ри дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога |
....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приме |
ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на |
је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n |
их поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекал |
/></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, не |
а поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама |
ам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хт |
{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше |
коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку |
, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, |
жи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно п |
у као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{ |
; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао |
падамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас веч |
<pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само |
о је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњи |
А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У пр |
...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је |
со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....< |
да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не мо |
ожемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у са |
нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим уп |
а сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону |
сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, коли |
Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, |
свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси р |
рећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док |
ра; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панче |
ед њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа |
о.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак ра |
су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „ |
политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чит |
ова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе |
е да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> |
а њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалск |
ио је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око к |
како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone |
сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па |
чијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само д |
p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера |
, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу.. |
ао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</ |
о куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича |
еда готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <mil |
дведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива |
ратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред |
есох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{ |
е, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} По |
нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо иза |
- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако з |
unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више |
чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво оп |
ћи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title> |
на.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац |
о онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх л |
ине ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било. |
е старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!. |
, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побож |
ела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног |
ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефан |
а, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Рад |
на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега |
а!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, |
Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одуш |
о. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је |
као му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веров |
чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, к |
— као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; |
ретимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на |
ни са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S |
од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Пра |
свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матиц |
атељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, к |
/p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре не |
S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се |
либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгл |
куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије |
шу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да ј |
односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ порумене |
су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио |
амо у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за год |
језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</ |
дњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ |
е, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и ка |
исне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и н |
ал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико н |
и лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био |
аве....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отв |
ни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} |
тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи |
нимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb |
S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво |
некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побр |
осу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хи |
ља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњач |
, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„ |
е он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Б |
му; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечу |
лату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb |
на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта л |
астави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле в |
апредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, о |
погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила д |
унавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако ос |
ом, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупшт |
и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>О |
два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, |
ачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати ов |
г год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ј |
p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога з |
се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не |
ојом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим |
али.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и |
{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жел |
? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S |
лио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио! |
, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадр |
свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, ко |
напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, |
во подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега ко |
— као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се п |
м да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} На |
<p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p |
„Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <miles |
м првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној |
unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радик |
наника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он бе |
нули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава. |
ешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга. |
ију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби зг |
лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било |
са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир |
енима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ н |
слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и |
госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n=" |
овци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за д |
и једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, п |
..{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са м |
ате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа о |
о да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, |
онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два |
још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — |
само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} |
снути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да те |
КЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРА |
тенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како |
дном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала |
је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав д |
?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао |
S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осме |
т ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти к |
...{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари |
ођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.< |
ијављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за |
мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права н |
орње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и |
и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим д |
е још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је п |
<p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он |
имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на |
дине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} |
се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под бресто |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, к |
еко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прв |
а.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки с |
баце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе |
а видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окр |
рести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја |
} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна |
них чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p> |
Section" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошиц |
на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задово |
многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву |
нда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека п |
о већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но от |
лађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слу |
вику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти |
даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румун |
....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе |
и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које доб |
печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судов |
ке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме бе |
иким брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али с |
, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма ка |
, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} |
кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако ј |
ине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије |
што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са с |
о какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље |
брк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Бр |
к онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{ |
<pb n="156" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а св |
е у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима |
нка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml: |
S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по п |
беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње |
S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав |
нистру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро к |
и вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елеме |
ој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двај |
ажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на |
мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад |
Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да п |
и покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погле |
с се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, |
с по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кро |
таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је тво |
нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши н |
8871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам н |
ану по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око |
} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зачуди |
има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обеле |
/> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{ |
не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му о |
ло?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће |
руштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам |
то оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побр |
, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мли |
>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} |
<pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чуп |
ml:id="SRP18871_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу у |
а њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у |
, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а |
ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да |
нда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> ко |
с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Вл |
орала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Велико |
.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— |
ша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с |
е беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа. |
ки вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам |
ти — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је т |
уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку |
ва добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{ |
а <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је сву |
о коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга |
као. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола. |
а, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо |
м.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone u |
ојекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчи |
ије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S |
крете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица |
Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један |
у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш.. |
проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренут |
аш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја |
с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два |
/p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — |
ва.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио д |
обље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} |
ма прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми ре |
ну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за тв |
— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да |
је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пен |
} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сл |
S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{ |
дан сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом по |
дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито |
p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика он |
мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завили |
сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... пови |
а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим |
..{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно |
ице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју ж |
гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену р |
е могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих ч |
хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештава |
рњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звез |
великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био |
ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас п |
— као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, |
има усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће |
за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак |
после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведр |
што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде ма |
икад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их |
> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па |
јжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће |
њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас |
ховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n |
Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се |
ехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јав |
ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она б |
S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш он |
на и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто |
трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер ј |
што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Мор |
а ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехо |
душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо зарани |
каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима |
ин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> < |
као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, |
n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док |
о стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто ма |
баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами |
рне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да ј |
свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} |
леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необич |
се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} |
накрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало |
их витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућ |
о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки |
је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећим |
заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у |
<p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно |
Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју |
ена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не б |
путацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога К |
овима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„К |
Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре о |
} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас |
в поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још |
га можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њ |
с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке н |
њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он в |
м у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет. |
Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога глас |
о царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="7 |
} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страхови |
до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој |
м небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} М |
.{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!.. |
о, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На |
бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав н |
ом спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав |
и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова оби |
је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} С |
од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p> |
{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западн |
Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет |
с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n=" |
и се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, ма |
дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један |
овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, |
ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до М |
/> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имат |
а наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и приј |
и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих |
свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож заба |
pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p> |
онетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао про |
лиже колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Ј |
</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око к |
Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} |
га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није па |
томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова |
е кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — |
а га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он |
48" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опази |
> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, |
ћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} |
уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чино |
глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним усл |
мо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћ |
г врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!.. |
ему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је |
ави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце |
ем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечер |
дном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас дов |
а и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут би |
у, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повика |
жар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо прич |
} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега |
ња....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би |
своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле |
рена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit= |
ват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на |
, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В. |
ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у |
другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у по |
.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће сврат |
> <front> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p> |
p> </div> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> </div> <gap unit="from_the_same_author" /> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} М |
и, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, гос |
сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти зн |
орао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало |
" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџи |
...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Ј |
ао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам и |
...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е |
у трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора |
а она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова ст |
од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железн |
стионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један |
и би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом пр |
- - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или ба |
Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је у |
пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће |
“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да < |
стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна |
на“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и |
— са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и |
<pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; |
ела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, |
То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара... |
е, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде |
ете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{ |
има допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљ |
а против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева се |
жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И о |
ма позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане |
беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама |
још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере! |
Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома ја |
а плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о м |
ветитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева |
пет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} |
е....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на |
авио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} |
пнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, ал |
досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, п |
дећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам по |
нда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после п |
о бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја |
стре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови нап |
Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта |
као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— |
цу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit="su |
до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био |
хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, каза |
мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђен |
ај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, пр |
те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли |
изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезе |
ије над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који |
> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме |
и куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном |
, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са |
ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три |
дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да |
рбије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина кра |
на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, н |
tion" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблан |
, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог к |
ци!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две с |
е?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје го |
јим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи мож |
ци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} |
прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми |
а мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Би |
и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.< |
оче онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж |
> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“ |
е мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми т |
мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла кру |
..“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо наш |
што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите |
о дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом |
стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљев |
о све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И посл |
челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница пон |
{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} |
тле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом |
го овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су |
у и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни |
пим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што ј |
/> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у |
S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена |
раљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског |
е.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет би |
д било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном ст |
у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уок |
отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар саха |
ојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, |
први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикал |
ироких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по |
Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — |
е, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад свој |
.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтини |
>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у ком |
м јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ т |
у притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косо |
а...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну к |
, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S |
ељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успава |
..ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капе |
Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мен |
ка.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мисл |
ом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — би |
времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, |
е шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лекови |
детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда |
ођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешки |
а; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој |
тани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома п |
и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па он |
даш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога не |
самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше сл |
..{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И |
своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе ч |
{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасн |
нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, кој |
{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од теш |
ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам |
она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово |
глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне вели |
аква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим |
арод није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше с |
тима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у |
авља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узим |
д унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би осн |
pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи с |
ра!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје. |
а треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и у |
<p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све ш |
из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа про |
прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од п |
а.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb |
д не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пре |
<p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио |
о неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, че |
<p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ок |
ета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет трепер |
ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали н |
не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година |
проведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке во |
немо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и |
и су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више |
Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове после |
а му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по с |
а каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> |
емо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу д |
ction" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} |
одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд |
ек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви |
е:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе |
о одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам |
ма најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мис |
аволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два |
не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Ф |
даше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непр |
мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком |
.“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта |
преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми |
ним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - |
се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хте |
а сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ј |
е на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се р |
...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана |
у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сари |
икала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> |
м помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезо |
ће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још н |
мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек. |
е погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — ко |
и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају |
све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу |
Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш к |
оче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста д |
о, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла св |
обом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова |
аде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допа |
није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора |
аланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Њего |
њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Ниг |
есрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то |
то су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски суди |
сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} |
, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све |
редњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џу |
{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у |
ати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је |
у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није |
није парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас н |
арским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељ |
ојим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на |
и — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!. |
n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у зава |
S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} Т |
ој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу |
тан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту осно |
... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Он |
теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво изврши |
едоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно т |
не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу |
е ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали |
размерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... |
рио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, |
ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Осто |
ј, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији н |
и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом |
ео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да б |
Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели вр |
н се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> |
а потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја |
да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p |
{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... сл |
на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и |
пет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни |
тор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и ма |
<p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помињ |
дију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата кр |
>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих са |
ту.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— |
е не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче зам |
бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, |
ли, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де |
куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један |
роклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику |
један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не |
и већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје |
одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павл |
мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, |
а је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замиш |
као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} |
оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покој |
а ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочит |
а и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима |
десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се там |
младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од је |
ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „ |
вији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкем |
свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разиш |
јим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном |
н Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клис |
ишћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац |
овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас диш |
родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</ |
без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српс |
ни му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци в |
а амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја |
не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па с |
знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњ |
о му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле пр |
мислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим |
" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага |
— Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним ц |
исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско де |
и и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне |
ако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову ли |
излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било зв |
шу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је про |
епим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој |
им.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако ист |
се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, |
</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p> |
, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је по |
.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згле |
ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди |
и једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу |
злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога ве |
аше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јаст |
ма и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пр |
срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолск |
алски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</ |
<p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да не |
ли, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред |
је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто годи |
га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упи |
ткастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два с |
? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, |
е, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних |
ојега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) против Тура |
Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г |
ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSec |
Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија п |
аваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>Посл |
и одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они с |
, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не к |
но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — за |
у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на |
шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли каз |
есретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb |
могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот |
изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи |
кмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче |
це сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најп |
{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим |
је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Он |
ога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег бели |
апи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохо |
виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам мо |
оћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но |
У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тму |
— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему ј |
род крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесит |
ских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова |
ју; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче и |
е сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као св |
ко ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком |
И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је посл |
режуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева... |
е света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пир |
ветном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком |
{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухвати |
руги у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, |
/></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, |
сла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на вр |
ло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иг |
где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у |
из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја |
га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да |
само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и |
је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Лас |
део није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — к |
Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове б |
} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да с |
— кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњац |
Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо |
је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског до |
ле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се њего |
е чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак проту |
ла — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на |
и с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дат |
га ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадо |
е не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај с |
а.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — |
ле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма п |
?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упита |
ича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рође |
на ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> |
ковци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалим |
и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> < |
осподине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да |
></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да рад |
{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{ |
школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л... |
и прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, |
пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама св |
рицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту. |
на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаш |
атиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ |
Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара |
а.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити с |
у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорник |
примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у твр |
} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај |
јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Ц |
...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети м |
{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Бе |
у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" |
на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне |
то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога |
{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!.... |
—</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био т |
нај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Ми |
е, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет |
е помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S |
Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p |
а један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!... |
неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али ов |
ов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и ни |
рк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова ус |
а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се с |
Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — д |
ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ |
, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај.. |
сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте |
евима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара |
она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p> |
ору....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли ту |
остурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влаж |
осле, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викн |
нути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати |
би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <r |
ео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, з |
ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; т |
парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би |
од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе |
ута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољу |
цу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђавол |
равнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и |
ма, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетин |
....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло јед |
воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано ч |
вори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли наша |
о на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причу |
мати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и |
е он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где п |
и писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти |
, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од |
од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</ |
развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си з |
„лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! |
сто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, |
е на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје о |
ти пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — п |
емљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога |
</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по |
знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по |
око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је |
друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p |
мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</ |
.. момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрат |
а и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S |
се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, |
{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се зг |
чи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа н |
до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко |
маче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испуст |
арице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну |
p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен |
они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло |
, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до она |
еш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слуша |
омији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџиц |
идети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледал |
а се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар |
— тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S |
дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао |
„нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја пр |
; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја |
накнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове при |
одања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља |
о, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у |
— трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у |
д није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добија |
ко хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <m |
и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — о |
Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе |
к си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p |
p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, |
e unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто град |
е на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!. |
шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику |
но ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да |
сле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда ов |
алеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русиј |
ија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авл |
розоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан |
ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нут |
мам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси |
о сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</t |
ection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио пок |
Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво |
ћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетан |
а оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази при |
фа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сока |
се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко |
на....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле |
е да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једн |
па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S |
узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о т |
сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чарш |
у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао |
а и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац н |
> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb |
Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе |
те мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суво |
ри злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; |
овитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми с |
ауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре тр |
ругих.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за |
и нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу |
ml:id="SRP18871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке тр |
но уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васин |
мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи: |
да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о би |
дине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се д |
{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима |
чићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју |
ас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан. |
у Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су |
оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам проп |
се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља ј |
арев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде |
зетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Са |
а.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам п |
у у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин сла |
је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> дост |
<pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p |
e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштан |
сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скап |
у.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш |
шћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кака ти |
pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли т |
ection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дош |
се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у д |
же разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и ј |
<pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набраја |
estone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S |
ц који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} |
врти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" / |
пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео |
таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св |
ра ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са |
како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех. |
чио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. ми |
е, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама |
туд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> мога |
е ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео |
кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То |
ти:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од к |
и — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усн |
ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p |
му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, |
је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због ба |
стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али |
је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p |
газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијет |
о боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пу |
ијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је |
..{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти |
метно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само по |
ваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зе |
ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну: |
тоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једно |
S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда |
манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игу |
ас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и |
<p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ |
заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S |
аве.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата |
белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти |
ора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва к |
е рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone uni |
сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере |
но кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>З |
о сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не с |
е толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О сваче |
— и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко |
СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ С |
оти.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где |
.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у се |
алисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од |
ом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зег |
а Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и |
ред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњ |
ума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње |
рата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="su |
до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скр |
То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око |
ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сут |
.{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарце |
ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си в |
ао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем. |
рави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тог |
им светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам |
ест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве н |
} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се к |
доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се п |
n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти |
Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекакви |
радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о м |
зо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један |
на како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им |
иста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало ра |
<p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, х |
ош не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" |
трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p> |
чело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, св |
своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов. |
д смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђан |
није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, п |
едва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа ј |
Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> < |
ала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држ |
ма.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам |
а врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учи |
="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао |
пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — |
да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је |
к.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSect |
вио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истрес |
је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} |
ретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> пров |
ије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две п |
силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом |
} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело о |
сти</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вич |
то је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изри |
те право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје |
постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с |
трчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда |
ћи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте г |
замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозор |
е некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек п |
ажи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се |
тпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да |
ојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — |
магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, |
Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да |
саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим |
не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брат |
оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га |
Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима ј |
ела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се |
рима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље це |
неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја |
десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учит |
е — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је ота |
а — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p |
вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет ст |
! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> < |
<p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ва |
ве наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи |
а маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи: |
<p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се р |
...{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним зап |
обратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он |
дом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином |
а да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако ми |
о смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се пову |
аш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговар |
ућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на јед |
ћа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на јед |
да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто у |
<p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он |
...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он |
свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на |
...{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини |
{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељо |
де злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некака |
десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рук |
н тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па |
ат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} |
кнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} |
<p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помис |
ар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} |
дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу |
и рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S |
ских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу |
еволвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S |
инити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ |
асо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник ск |
га ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, ни |
ставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас... |
>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак рад |
S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда ј |
уђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, ч |
мо једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати |
кни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра |
готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи м |
игли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n= |
ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а |
у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно |
ко ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано кас |
S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Сто |
И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет |
ликом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као |
рху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрес |
и, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мисл |
верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— |
бе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p |
.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да |
„ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи |
ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Вл |
ај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад! |
S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли пог |
оваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и |
Section" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у |
пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше |
о тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упита |
.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ |
д главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли |
товања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type=" |
атле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду п |
а ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Ком |
итаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— |
оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте л |
шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} П |
р.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју |
пођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми |
а“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио |
оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да там |
чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми ре |
.{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом |
оље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена |
арницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је доша |
е, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што |
e>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао св |
ао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш |
најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, мож |
преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска |
ме доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој |
p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ниш |
на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам |
д очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати |
а погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> |
гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поис |
ше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијск |
о су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до |
теље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљал |
це подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се ни |
уних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па |
е у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се гл |
Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!... |
е беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко |
Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
о....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне из |
ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!.. |
а!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „оз |
епешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два крес |
{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ев |
.{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни д |
Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази к |
и га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен |
слуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се б |
то више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком... |
е она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> |
а....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господ |
Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ј |
у.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги рад |
се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава |
је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је з |
реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је п |
седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нем |
Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{ |
а то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— |
ас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љу |
<pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Ка |
бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год |
град имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — |
примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њ |
<p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава јед |
— памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то не |
братите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је ст |
71_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манасти |
ога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не |
утом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје с |
м очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим. |
е ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини |
реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веров |
ецу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с |
оже и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још |
а.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устур |
о бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — н |
а певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се да |
} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаш |
лава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми |
еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака твар |
да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кро |
још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочн |
још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале |
клео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у сво |
те и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, ве |
век.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена м |
творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим пла |
што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша |
по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} |
то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су с |
е гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и |
ермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на оч |
ад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> |
чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово |
{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о |
снуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод |
лом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <p |
вати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} |
<p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљи |
тину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да вид |
ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није п |
мер, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан зв |
адојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и |
ча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> |
је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... |
ва, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека |
пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита уг |
и, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу свој |
з Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„.......... |
чено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста |
ше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и о |
S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јасту |
оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Т |
олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> ова |
атима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тиц |
ао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одго |
а пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добо |
у у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p> |
> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут! |
подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Це |
глед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од н |
<p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима? |
рпско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе |
milestone unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} |
ало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и |
јој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу ба |
их, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да |
/p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попе |
ван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!... |
и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога |
/title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> |
их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, |
n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с по |
и, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p |
образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! н |
дре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њим |
....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао |
и је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао на |
/head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обман |
15" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, о |
аду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повика |
, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај |
Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњац |
рно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој |
се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... та |
...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће рад |
носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Неср |
ега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако |
>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n=" |
овој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће |
p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и |
три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> |
....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{ |
опадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n=" |
лног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у гл |
Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га п |
а му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам ник |
нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним |
к зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповл |
рачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако |
stone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну он |
е и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу |
e>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица шт |
а му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у м |
кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред |
— то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те |
она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канце |
и:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p |
стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, о |
далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њи |
нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна |
Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Госпо |
цо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио |
и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно им |
т у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће |
та сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, |
у.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапур |
вом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне упо |
ажили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но от |
људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док |
бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још |
надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком ки |
оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога м |
, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, дод |
шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клиса |
" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{ |
се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не да |
се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама |
ај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја има |
је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С |
ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то |
едо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини |
то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не г |
прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, шт |
на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али ко |
ји претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најм |
оће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га вид |
и, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у наше |
.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S |
м једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руко |
осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S |
прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци |
и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђе |
а — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је |
му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{ |
онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће јед |
} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта ве |
а опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, |
<p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А зна |
не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик С |
адикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како |
S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и бил |
иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног чо |
едо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Уч |
као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас по |
ве! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилови |
ошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, п |
и нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} |
ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} З |
— Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде |
обију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> < |
хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је на |
ам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богас |
грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст |
ати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити. |
мо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну пле |
угуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму ча |
колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у |
воје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} |
, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у |
и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се |
каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа |
тово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми б |
ше.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге |
није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи д |
.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохиј |
и, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше? |
ти нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте |
ора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су теков |
.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... < |
д од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, |
мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се |
ече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, С |
паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узи |
знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му |
нде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик. |
оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тоб |
<p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, |
лов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те |
} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у как |
у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у п |
ољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не зн |
део сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И |
ститаш напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглаш |
у она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.< |
капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов |
ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо |
народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам |
} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли он |
силнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога св |
аграда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свог |
у нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> < |
бар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одгов |
по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбав |
пастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле |
адни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по |
се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове проби |
, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговар |
су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се ме |
} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази |
{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патрио |
предњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, |
уму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где |
, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са св |
ечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам |
зику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад |
не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и |
министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњ |
> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{ |
S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као ж |
сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу. |
побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашћ |
.{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и |
му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропаст |
се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сир |
смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, гд |
и већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, |
ашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме в |
само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости о |
удни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на на |
врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били ни |
укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговор |
се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло |
исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од ј |
с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у |
hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, |
е, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољн |
дмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су |
се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напред |
но мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што о |
а независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посла |
S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест д |
itle>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче |
одругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S |
с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се |
о оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста |
ако народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана |
удском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то св |
а без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зов |
рпски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина ми |
вена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" |
ањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо |
</p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододб |
и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће |
{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожа |
е није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечи |
аш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен |
вако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен |
исац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; |
исац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дош |
толом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p> |
е анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисо |
што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> < |
26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај к |
пита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше ка |
било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> |
ермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. |
ићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а |
да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко п |
иш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да р |
истра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио ве |
е ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас |
pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га чов |
е у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се |
о је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто м |
— — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="chapter" x |
лова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уст |
другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћо |
сла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стен |
ити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
жни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљеви |
ст — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, з |
ли — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман |
пљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочита |
што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну |
ина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p |
горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавал |
Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и |
ена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео п |
еху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а м |
пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врс |
а кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, |
пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беш |
.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу д |
лово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр |
леда, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећ |
одњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи с |
м оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и |
пу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Д |
а, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на |
о не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад г |
х 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било |
иста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, прати |
ад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} |
могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука моде |
Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да с |
ај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледа |
али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па |
рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезе |
ше, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се уд |
и обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе с |
не сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивој |
еше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што |
ва.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их |
да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао |
о чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме |
да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило п |
<p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо ј |
ике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом |
ше и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, ду |
уд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној |
престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту напад |
но и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испо |
тегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која ј |
араштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Он |
, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке |
само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондаш |
сто у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где |
одина.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине |
S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вуло |
апшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Ко |
S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" / |
еше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква нео |
илиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига |
е играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад |
ка беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је чов |
ко на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, ча |
какав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом п |
; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престравље |
страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око |
ега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала |
прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у пр |
да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да |
ху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом поме |
е обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том с |
има и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она просто |
ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n= |
ђемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неок |
Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бо |
место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а |
као, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, ш |
ати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, п |
Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шт |
5" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му |
д уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајник |
на лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S |
а Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
му глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то |
ирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан |
ета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи |
д о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> < |
ом, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се к |
ју....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи |
о љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест |
кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора доди |
а“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини |
сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као как |
јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објави |
ало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају пи |
ма отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мири |
први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног |
маре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осм |
ча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш |
.</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота мо |
ислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они с |
воје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели вес |
он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарат |
ратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи |
ну меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и го |
дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по по |
ка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скоч |
старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој |
где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам |
S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— |
{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три |
у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у том |
где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; та |
заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трго |
ћи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја |
ти чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као у |
...</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Си |
еш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљева |
.</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга |
е кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод ч |
баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозре |
ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти |
Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други |
шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, |
има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо |
Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је би |
воји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се |
далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова |
. <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добит |
ш девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца |
је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Њег |
ти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, |
Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том |
јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада она |
сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</ |
о опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једн |
воде на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Бо |
еди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази |
зом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче доја |
се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачк |
Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи пов |
ка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а пре |
већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда |
окрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И д |
мо!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је |
акле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> |
p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p |
да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S |
ње за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка |
ељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p> |
го мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за ран |
рвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш |
риви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чу |
ина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да м |
ата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту до |
рских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један |
крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на пот |
полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S |
нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред |
на излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и дево |
> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђ |
е и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишић |
ди један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног |
који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и к |
и имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо |
бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна |
ако се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је |
зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не мо |
емо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба |
ме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће |
та „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђ |
ркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кне |
штени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и на |
је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светл |
ви сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање |
ној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица вели |
нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — |
а мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан |
ам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} |
више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему |
алог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд |
г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, к |
да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „ |
рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пев |
Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може |
рицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку |
тили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он |
} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десе |
он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" |
p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се |
иметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа сре |
вно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би то |
ећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта |
наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p> |
атиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> |
<p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како |
ине било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна |
бода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ |
ра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо о |
ихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чи |
а овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га по |
асколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, пр |
ђо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметић |
о-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали А |
ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од јед |
да....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, ус |
ка врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говор |
десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што виче |
којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште пр |
видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале |
баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје |
врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} |
тумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који ј |
еријалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам |
жалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове |
истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p> |
да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити |
и се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд |
вот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учит |
цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу |
о предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, |
ног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што |
. свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко |
ама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак |
>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а не |
ар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновн |
маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна ка |
страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су |
ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео |
људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ |
шким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом |
...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа |
икалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не б |
је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у |
свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нис |
S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С |
г.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S |
слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда |
икалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа. |
ријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{ |
олети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пре |
<p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то В |
нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им |
написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“ |
ану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p> |
а одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</ |
лим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу б |
ед њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека |
>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад р |
ећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} П |
ој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене |
сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочи |
S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у о |
редна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећ |
га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па |
?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, с |
ак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се |
а.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У о |
еишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један |
!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се го |
Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за с |
не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па ка |
и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што |
Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} |
— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам |
се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што |
мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с моти |
ича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не б |
рати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм |
е је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је |
есташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимет |
Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми |
упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> |
ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ она |
/> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Сув |
води од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом у |
n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотиц |
се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински с |
квој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{ |
еше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што |
већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим х |
њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се |
А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднут |
о рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики нар |
о седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како нар |
га попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само искола |
беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па ј |
ша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, |
још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио с |
уго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му друг |
..{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот врати |
народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се |
и ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на |
х се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у |
знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто л |
Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је |
чила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче. |
видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављ |
нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобн |
е би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени н |
еху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га п |
ана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га... |
/hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити м |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 |
ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам |
мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="3 |
ри поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лу |
ни аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{ |
с погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 3 |
ра ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак у |
та три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, |
је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, гово |
само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напре |
би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је миса |
што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је |
/> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, који |
56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се је |
нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз |
редњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либерали |
, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капела |
ику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравиц |
ога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, |
оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно п |
је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама б |
је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија |
рком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је т |
ке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет годин |
, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добош |
да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тих |
— шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије |
з мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с |
p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у |
га и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дуб |
помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао |
— повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од пр |
ља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо |
читељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, ди |
—</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три рас |
а ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке б |
ише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће. |
пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А ост |
једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— А зн |
осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад запла |
а је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност |
рв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излет |
о мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> |
а Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљ |
Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двес |
Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само ј |
јој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке шв |
радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка |
се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни реч |
апредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мај |
де; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пуст |
Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је к |
а, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мај |
{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S |
га што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капит |
S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је |
Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је ка |
о озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку кр |
е то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да ви |
Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру... |
} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас поглед |
дбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смр |
главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што ј |
ма неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка г |
к.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb |
Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у |
штеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} |
осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледа |
ви га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И веч |
шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред о |
радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога зб |
мет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати |
и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдн |
, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човек |
овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би |
зговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, ск |
еч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, г |
ојом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам те |
ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта м |
е вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До с |
видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} |
} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда |
у, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мај |
а нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама п |
господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" / |
естаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — |
} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја |
ока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла |
онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} З |
мао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од цело |
д неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми |
иље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја |
обио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим прили |
о,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми |
давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit= |
12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и на |
ећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, |
она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, посл |
ја га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покре |
Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда |
title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек |
о га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пр |
у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице п |
оћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> |
које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако |
шке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао из |
раћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши |
сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред |
дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни по |
киде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено |
а.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему |
та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферова |
мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци п |
е ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а с |
стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну |
ахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијаним |
, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да |
ата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредн |
у скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И има |
се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај к |
самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" |
та, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих с |
од рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата в |
авим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло |
те и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Ф |
панке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колча |
...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — |
ебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучен |
ен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, |
се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ послан |
>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} |
и те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Д |
то и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, |
знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осме |
о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џеп |
..{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра ран |
жји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с нем |
ме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да |
и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће |
> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће. |
муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сут |
} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по н |
шћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — |
.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— |
оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а н |
е остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р. |
p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су |
гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је м |
већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ ниј |
преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито м |
S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, го |
ет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето и |
војства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој д |
Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго |
очине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по мана |
ше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Осто |
ћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у аста |
ку, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно |
века....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта |
патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем к |
Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p |
ће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурн |
о ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му |
у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зај |
осрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — |
— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам би |
господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи |
да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, |
мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за в |
леј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове с |
окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седа |
е ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жа |
Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу |
и, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шесн |
више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћ |
ише да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење |
не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{ |
дакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, н |
тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље в |
едаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати |
се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке |
елобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши |
то беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док |
ном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени |
— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Вид |
озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што то |
пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и маш |
е у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{ |
оби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и |
прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полу |
сак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и о |
кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво со |
кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сок |
образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи ч |
рквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске зво |
аву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div typ |
S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју раки |
теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, |
p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће би |
ом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две беб |
му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у цело |
патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посм |
век на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога |
чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а |
рио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о |
уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} |
А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити. |
, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас т |
зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке с |
ац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена |
сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да т |
мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевин |
рећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone unit="sub |
да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка п |
би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде. |
е, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног са |
се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да |
је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих ради |
н ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле |
врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољуб |
као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом |
.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреш |
ћо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> |
м у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n |
ом звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало... |
> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, госпо |
Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.< |
о знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. м |
ли, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо |
се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећно |
осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 |
с изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда |
Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало п |
е; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{ |
да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} |
ажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај веч |
од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се св |
лико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, |
ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога |
оњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До |
н је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадни |
наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, |
љи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тоб |
куд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад |
Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{ |
ге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То и |
но у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити |
— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала |
} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако бра |
.{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ух |
ори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А |
ади.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико п |
икад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку че |
>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... д |
читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна м |
њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле на |
ло, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине |
оји би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулси |
чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до кр |
Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад |
title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</ |
179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> < |
и се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p |
рунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и |
стово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолс |
а не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа |
гом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више д |
е сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи |
аци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко |
it="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из |
hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су ц |
беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{ |
и да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!. |
уће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S |
ков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш |
- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} |
он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{ |
угога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У |
род је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{ |
и данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, |
т.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и |
напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава |
Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и п |
но лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног пе |
Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Бо |
невесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ак |
доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође |
и Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најп |
м другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина ј |
свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Вла |
оче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било н |
ађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих нар |
а опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комад |
давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху |
овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким куб |
ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђило |
ало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачн |
иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад ви |
а више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па |
есна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенк |
позиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Н |
p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А |
а занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о пол |
ин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> грош |
бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се |
бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у на |
ећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, |
еже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а ра |
поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити. |
та смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што |
плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђе |
сокопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов о |
ам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Гр |
ићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у |
зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} П |
а да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набр |
...{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="4 |
subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају к |
ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику |
као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате врем |
</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} |
амија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на |
шани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто |
} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Неср |
два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат |
milestone unit="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! он |
азишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а |
а свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 5 |
ве.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта |
id="SRP18871_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S |
лио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакост |
није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, |
рља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота |
у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је |
гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дет |
зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ |
ачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов о |
напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила |
— било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место зауз |
магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, примети |
мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— |
нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што |
коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завеса |
а доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи |
.{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец д |
на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, стареши |
игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен |
вски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког |
њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у до |
чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима. |
о за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догоди |
дравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У зап |
тично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и не |
просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Пар |
а тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се |
двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити |
изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, д |
тију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између |
и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама |
рница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једн |
отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је |
кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман |
мо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од ко |
ку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо |
љанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — |
а се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, |
много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте ве |
олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако |
засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим г |
реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си |
ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и |
ђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p |
опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима |
То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до |
мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} |
S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара. |
Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ј |
ду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се госпо |
народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хр |
.{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или аб |
бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опази |
аду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде |
осто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна ч |
сте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш д |
да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{ |
опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n |
се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....< |
патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S |
едно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да |
у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши тво |
оле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче |
рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отиша |
госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у |
чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни п |
ом..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити |
и помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И |
ве ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица |
и долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче с |
е и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она |
> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати х |
....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе тр |
" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк |
<p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госп |
/p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p |
догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни |
о чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као бра |
ћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с |
ица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда |
дстављање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало мио |
ка газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љ |
погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекид |
е некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушн |
своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђ |
вану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати |
ародна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узв |
ка!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уп |
и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њ |
</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а |
анас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли |
дити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p |
је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у |
ите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с |
ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да о |
о постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без знач |
веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о |
ала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрви |
кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина! |
се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри |
а?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} |
ком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </d |
оле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p |
уга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето |
ку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад |
ти, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, од |
барке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да н |
ћени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и пора |
рам сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што |
ње своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао и |
tone unit="subSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и дана |
ога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због |
estone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и туто |
тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што |
Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сиј |
веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на ус |
ице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу |
е.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи |
Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... ал |
и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је к |
у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко г |
авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим |
"111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је |
...{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пи |
о имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да п |
Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су |
са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који с |
свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху |
.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у |
патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, а |
ароду викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњач |
живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој |
n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа |
ла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{ |
3" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готов |
емати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела.... |
ада је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да ј |
цо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попу |
на</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири |
и ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Пр |
што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај виш |
могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је |
се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па |
ила тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По |
{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта |
је куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју вер |
p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта |
рав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблист |
а Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S |
мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о |
S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гла |
до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно п |
адио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочи |
д свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиш |
с већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његов |
канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се пре |
и!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео |
се руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{ |
га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На |
о твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста жив |
ше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад |
исов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репо |
опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, |
петан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе |
>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља чита |
тим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се |
овно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} |
ај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није и |
во ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.< |
— „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S |
ео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко М |
о је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, госп |
ла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} |
тара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удиш |
ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби |
р пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може |
е се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрд |
ној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми пону |
су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су |
и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто |
и, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.< |
што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јол |
скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p |
} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давн |
{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чу |
, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весел |
т година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита |
S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак г |
— тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} |
емачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде |
би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; о |
о да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим л |
ре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар от |
се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} |
/></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да |
уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он ј |
једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта |
ао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухват |
обре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу |
у очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом |
е трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и |
оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљс |
ја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, |
оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрл |
воју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па т |
као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злат |
не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отв |
ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева. |
<p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, и |
машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} |
свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за гла |
е јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, |
Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску ка |
м, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђ |
ам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чу |
ћи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћив |
ло!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свак |
аљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да |
ао да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> |
он руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђако |
и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим с |
сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у т |
</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метне |
ућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијај |
бразе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћи |
15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем |
не стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb |
сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? |
е то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио |
м?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам по |
ћи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.< |
о да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу |
еца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто м |
изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остој |
/p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по |
сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ј |
Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри |
е <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима... |
намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно к |
једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} |
— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свак |
му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа |
у ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у |
оју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p> |
утка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се |
....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и |
е мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, |
нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле |
а почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сно |
рави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} С |
се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> |
хором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном |
нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих ј |
у, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иг |
у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С вр |
чима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као д |
утником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је |
је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети з |
сним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да |
т.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу |
а.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шапта |
м оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - -< |
дам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p> |
сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као |
беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно |
ами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и у |
....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — |
ула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше јед |
их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоно |
да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за |
је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{ |
анитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиља |
.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{ |
бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега |
свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг она |
<p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо.. |
..{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У оста |
остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су минис |
ручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми ка |
к макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван |
ало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих |
њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S |
ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="c |
овика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне шт |
о сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде |
авом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се кле |
на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Син |
/p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам нек |
мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да |
је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n=" |
{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја |
p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш? |
а макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мен |
ас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад |
— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико |
еда ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу до |
м добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих |
сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, стар |
p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу |
наш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан |
.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је пра |
астаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упита |
>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се мог |
от, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књиж |
е би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она |
би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам моз |
ли...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо |
гледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је одне |
— — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу |
ешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Б |
/p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се |
нам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби дана |
де.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам |
не мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрет |
сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави |
{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} |
</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се |
је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац |
Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је нек |
м та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што зн |
...{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица. |
ичким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у |
Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кол |
ата!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав |
, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S |
уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p |
се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној теш |
е фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао |
а извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове о |
че:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— |
у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p |
је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није |
против, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— |
а што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке зб |
ред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг |
S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!. |
ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" / |
где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смот |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше диш |
а, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далмат |
већа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни кан |
нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас нагов |
не министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш чове |
ито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па |
прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стоја |
је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да |
p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није и |
и ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!.. |
ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле о |
р!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— |
вор данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит |
м, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у |
штва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба |
.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочит |
знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да |
едам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао д |
} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважен |
да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!... |
литичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам |
а и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава |
у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осет |
пља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говор |
не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати |
Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође ми |
Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, |
покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25 |
напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, |
ли се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.< |
{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да |
и ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му |
онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задрк |
вде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значи |
.{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је и |
олова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title> |
? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— |
о претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> |
а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му з |
о могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја |
у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини св |
S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме |
/p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притишт |
ознао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га опис |
бом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> |
pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ј |
></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја |
пелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде |
ти и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало |
е кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Т |
ца „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се н |
, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми |
упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни р |
скога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а |
ше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан |
од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, |
е с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао |
кати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, а |
успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалс |
их коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и |
оје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор ј |
међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвен |
дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто б |
од овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђакони |
..{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S |
е грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title> |
то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једног |
астирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у |
ом.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У миш |
оповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко |
етана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{ |
наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће |
:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да |
она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја |
а то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни п |
е употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} О |
рао ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S |
вај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некак |
споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то |
мо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Он |
Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је |
во море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S |
размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S |
ли, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца |
га је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о стра |
видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте к |
у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам |
о неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџи |
кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прс |
живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шам |
т хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку |
га сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да |
} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Ф |
ма да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад |
ез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни |
ћи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру |
нтарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји он |
p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и н |
Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{ |
ренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} О |
и, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај ч |
дне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и |
иво окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мно |
p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђил |
лати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака ж |
ва депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље |
вету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај тре |
атар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати |
, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их вид |
во је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене гр |
и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тоб |
се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?. |
лажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у |
х му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — |
аваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има ма |
ним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чин |
таде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе |
ега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја |
никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће |
ижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати с |
ска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, г |
ећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи: |
ан и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била ј |
а преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк о |
или.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начини |
алим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n=" |
е читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. нач |
/> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а |
она Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— |
долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега |
ски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у |
лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах |
ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову |
ланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене |
ослали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћ |
е запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе |
ао либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није к |
..{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту д |
а ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друк |
ишта није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, он |
ом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спуст |
посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још |
а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још |
<p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга |
ени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопље |
" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{ |
се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам |
ав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо |
н је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - |
ш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није |
рови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где т |
е се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели др |
да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони св |
знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију. |
у ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гроб |
тео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш д |
слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам |
везем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим м |
..{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке бол |
ка</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три |
— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори |
о репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде вит |
аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова |
ре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао |
грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измач |
екуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше пат |
немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" |
и?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао |
и ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа |
где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбо |
апташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору. |
} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао |
то добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад в |
члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ћ |
опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p |
едном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш |
рополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним |
тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета пече |
х оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Па |
неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре |
/> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, |
ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и |
о. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око вра |
гледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у а |
му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може д |
воласте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само |
едне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је |
ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао у |
ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начи |
За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и тр |
о....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао |
ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше св |
} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то у |
ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n=" |
опствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што |
ића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцну |
оле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И |
е!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не з |
ој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати |
у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој тат |
теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана |
и оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче д |
иља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу т |
год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да |
S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити |
..{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он |
во допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ос |
шња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{ |
ни, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} |
у к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад |
да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд к |
у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, |
и....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{ |
свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, |
у овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S |
осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone |
ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипа |
о?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ ре |
} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет д |
Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем |
ду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И он |
уги већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, ве |
да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога д |
ину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка п |
Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би |
по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, |
а своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се |
p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сва |
Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSect |
ем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помисл |
а неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, ј |
очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас |
ако му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.< |
инети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" / |
ан од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} |
ка он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што и |
е арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> |
лађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар |
уле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— К |
вратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица |
оје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су |
чки шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n= |
не зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{ |
е опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаш |
им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} М |
...{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне сист |
ар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!. |
заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их |
набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" |
Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да |
освештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и |
Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одоб |
e unit="subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош |
есен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година |
ина службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!.. |
ени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми г |
покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — |
<p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> |
> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да по |
ен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивн |
амотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан изд |
а горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пше |
p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш к |
је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца |
тео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако м |
>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. мини |
ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара |
pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђа |
теља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а |
прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико не |
астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p |
сле рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако ј |
Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања |
—</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <p |
ут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— п |
се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а |
петану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржа |
на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, госпо |
м посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" |
аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{ |
игурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као гр |
отрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пе |
е радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде |
ас шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели |
н оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо ј |
лски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; |
ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је си |
о, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно |
о се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и пој |
.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма |
а.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми |
ији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном слов |
мори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим |
пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом |
да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека с |
ачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, извод |
враћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог презид |
м и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату њег |
леде не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета паш |
/p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га |
ријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом |
о би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молим |
ога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До |
другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног |
ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запл |
м толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се ве |
{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. |
још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} |
, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; |
го један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су с |
{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и |
људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве |
ако ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S |
а револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овд |
ју једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас |
се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно знач |
посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније б |
послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјаз |
екули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата д |
се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало |
ића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн окани |
ојске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а |
све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? |
, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то |
треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не |
— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу паме |
екакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побр |
да са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су д |
уо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та |
.{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич |
читељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не до |
Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но и |
} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да |
Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад |
— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита |
b n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какв |
авног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} |
р кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо |
лана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали |
што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе |
јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док у |
рихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаћ |
, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мук |
кама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет |
д шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странк |
с отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „ |
ет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало |
неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да < |
ија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда н |
нда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна |
аса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њи |
!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на |
, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, |
то предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и |
т....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p |
овек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p |
ни лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта |
апетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо п |
" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта |
о пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> |
свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да д |
уга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побрати |
ри боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је |
којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми |
а је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „ |
да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одм |
умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш зан |
света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="23 |
држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — На |
омак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично веш |
два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио: |
да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека |
p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, |
о повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми |
радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о леди |
p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на ш |
у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како вел |
а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву дес |
дом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рад |
ања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми см |
речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком п |
не 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њ |
а рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи н |
господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то ни |
...{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340 |
шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на нап |
ја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке го |
говорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ј |
е....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господ |
{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али зна |
је несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... у |
то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либе |
ну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по зас |
оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћ |
згинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде |
ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити ко |
мемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} |
оститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, < |
рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и |
, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{ |
срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај н |
ем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд |
у и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо |
с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, к |
нти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да |
од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања брани |
ђено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subS |
ажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим ре |
е дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног о |
добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — д |
ј ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и М |
м да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места. |
и ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам |
/> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас |
аторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> |
Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе |
. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што |
раћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У на |
ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад |
..{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите.... |
буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им |
и, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олта |
наку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мо |
пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за ч |
ас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за |
мо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнем |
.</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то |
притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било од |
сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{ |
доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина поглед |
да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очим |
ако је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напред |
p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио д |
елу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа |
увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, |
осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник. |
х ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима р |
ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изб |
наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што мој |
ину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда н |
абијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; |
коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали. |
своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет зале |
очијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може |
беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} |
, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за |
шо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га неш |
душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчиј |
ра Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ н |
чити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, |
лана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учи |
</p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пу |
м пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе го |
мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се |
ицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као дево |
е нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом р |
е сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари от |
ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и |
сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> |
/p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако |
> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, |
поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учи |
S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> |
рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на |
ише но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда |
ав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити |
ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се |
и, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приме |
дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуп |
да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихват |
нда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало уз |
главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па |
е у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> им |
ам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш |
а, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице |
о отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испрат |
очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег |
ко, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још |
а зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали |
отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекне |
од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се па |
огледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера |
S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жал |
Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми дец |
а сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја |
посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало |
{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и госп |
да Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба но |
на и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} |
А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хита |
ва год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства |
му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак? |
оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао! |
л; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вер |
И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Ја |
г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и ово |
док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно |
n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија |
ар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p> |
бље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете.. |
ко им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука је |
гледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, н |
ољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова ка |
ње пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут ба |
ако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>З |
{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!. |
S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{ |
еме!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а м |
ве, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим |
мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. |
„без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на |
утра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде вид |
ам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио |
у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом он |
љупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</ |
} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди ре |
ном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим з |
азио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мал |
а дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађ |
одолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове |
је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми |
Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на |
ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</ |
шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осеч |
учица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта м |
брк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе ра |
народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми |
дном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништ |
он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад г |
.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} |
аше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам |
радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да о |
де.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, |
ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Зна |
Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свак |
е? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па |
задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош |
сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити |
почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, |
..{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ак |
оликих других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе сева |
штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— |
чни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с н |
ц с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Оп |
S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Пре |
ет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светл |
да нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} |
S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке |
први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} |
Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</ |
опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох |
очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а |
угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако |
не кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле |
— не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш |
ио готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми |
н — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој к |
стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у ов |
свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из |
и је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Др |
и.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског о |
уд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још |
{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би |
их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с |
пет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је го |
Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема |
о су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смем |
S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио |
се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи |
осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хо |
сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду |
тну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље |
анастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих |
смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> |
да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву пр |
их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га и |
ат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили д |
ша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Она |
?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она дв |
p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га ј |
м.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо с |
.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру |
ина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како |
ј ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} |
/p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори |
. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и |
је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} |
p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каж |
утних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, з |
веднија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— |
ест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{ |
тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} |
ст</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?! |
а једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, и |
ао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутр |
мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће |
лопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако |
...{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за т |
шила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а то |
део сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободниј |
еља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће л |
е јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у суза |
оме шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p> |
ористи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на в |
се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{ |
уд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у ко |
на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као |
lestone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постав |
.</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за ран |
дна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо |
ни су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви |
лца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама |
увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше |
дите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном вели |
<pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено |
а нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека |
то слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за шт |
"124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у |
и пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле! |
о лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, |
{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — |
огло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на у |
</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда јез |
т био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио |
и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви |
сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пру |
не, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је диг |
ubSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам |
то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То |
Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" |
да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем у |
е.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми |
спао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и |
ог врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то прист |
еби равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> |
да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, |
а гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје план |
авиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном за |
цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви ве |
у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што |
их прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S |
И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац |
те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— |
Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне |
ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} |
у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> сам |
гледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се јед |
Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их з |
<p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га м |
} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се о |
међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећно |
је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим ра |
дила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох |
реса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> < |
<p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вил |
pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора |
p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде |
{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђе |
Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, ку |
у</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> < |
Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, |
:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац |
и ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај |
да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико |
коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да |
{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до |
нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони |
зборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на н |
и стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку ше |
ачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава |
док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а |
то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Бо |
, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има! |
Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p |
у се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је |
радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — |
и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути п |
ем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} |
један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето |
<pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други.. |
рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам как |
лову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад |
вему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} И |
?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p |
о, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна ме |
лиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком не |
еше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М |
постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, и |
данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> < |
{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> < |
мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо |
ико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао ј |
а помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у на |
баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 д |
Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати |
нао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу прућ |
е ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђе |
у — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањ |
прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груд |
кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му ј |
о, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да д |
е, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p |
могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</ |
.{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И |
да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер п |
м, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским ја |
по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S |
и ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини оси |
а три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог к |
оници „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуаци |
беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола с |
це пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је т |
ана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издај |
="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле |
ам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба д |
ао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — |
> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сре |
ад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламк |
Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n=" |
и, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још к |
.{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како зна |
<p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и п |
Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— |
де и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, п |
.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној пар |
обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари сл |
онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне |
м вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине |
олица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, |
вљена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне |
ји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на |
ш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Р |
онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то ј |
ати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, ка |
шу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школско |
који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{ |
му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким приши |
је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви с |
вештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где тре |
ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на у |
ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд к |
Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, госп |
мах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не |
Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, |
све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину виде |
иш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" ч |
е; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо |
<p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се бр |
, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.< |
tion" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био |
нда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — |
та је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, н |
а сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi> |
и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либер |
арка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Мор |
и нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише |
несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> п |
га човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S |
дина на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, |
а кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измења |
у нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да сп |
, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Ку |
а се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и он |
н, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледај |
.{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га ј |
е страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе к |
Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба |
још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. докто |
а је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тача |
неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим по |
{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се |
а речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и |
ју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ он |
ждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Са |
амоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им о |
овима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако |
не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{ |
мо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњав |
<hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била |
о и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> он |
бе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <h |
личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознати |
ији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, |
јом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога |
<p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа |
петана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дањ |
о — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} |
добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{ |
е и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће то |
Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у с |
<p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} |
политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај |
пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остар |
син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у вароши |
и је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био |
<p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> |
чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} А |
овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p |
будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> < |
мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са д |
ина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица |
лети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> < |
најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на р |
...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђак |
рже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека про |
ји је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима |
Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротск |
чким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. мини |
и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво он |
ац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо при |
окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истин |
. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су н |
положењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. ми |
на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о о |
е г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи б |
једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Ј |
опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> све |
реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} |
м собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капет |
цимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја |
ило у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јад |
мати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су ба |
у, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме |
на, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја са |
.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Срп |
ак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом до |
неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После о |
а осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p |
пе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p |
х моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном |
к кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери |
ца?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај |
где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап |
цу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледа |
свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила |
p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавести |
....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и |
иташ, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просу |
што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар њ |
ек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо |
S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а оч |
елне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казу |
томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</ |
ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Он |
м благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад с |
тике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да |
е постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} А |
— онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> < |
доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој сво |
се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу на |
одина слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И њег |
> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} |
и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела ка |
и туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као |
Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу |
воја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, кој |
то њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!... |
ји не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и |
„малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> |
ала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, би |
чанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан |
ра, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен |
"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње и |
се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, ок |
те мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га |
у политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. |
апетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично. |
ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он |
!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, р |
ао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вра |
заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и са |
/p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно пре |
ем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе с |
} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за го |
и посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уред |
че од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и друго |
нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из |
члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.< |
тко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone un |
кана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех |
черас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам с |
у полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе је |
е један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете |
којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи не |
речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак от |
нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{ |
а, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао |
S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта |
к онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик |
ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију су |
{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је |
старским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из до |
ва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из |
ти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у то |
иког примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="subSection |
да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газд |
>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне пр |
ти, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за пр |
ако се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракар |
а пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни д |
некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем ред |
вој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S |
ем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин ј |
и учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја |
пет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли |
ди не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: п |
И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што |
ате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као |
на.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а |
они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ак |
нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p> |
е и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновн |
овек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манаст |
.{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма кој |
ne unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мен |
на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, д |
S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Мос |
нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. |
Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађ |
учника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да исп |
политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они |
је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познаје |
о на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много р |
а руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трг |
настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста се |
но размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> < |
таратељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два |
говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} |
пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски про |
ушом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан рад |
е ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — ка |
не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће |
унити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које |
то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напр |
е није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја |
вори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдр |
едњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нис |
ва гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним |
радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ов |
ође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај |
S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, |
а? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а на |
/> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким |
иликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се са |
смехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усх |
атељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету |
а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} |
> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна пра |
још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што с |
о дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити го |
су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће |
су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу |
ије ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило |
рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државн |
некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и г |
дан указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</ |
вих класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и он |
а те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас јед |
<p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прв |
још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господин |
ђе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само |
ве платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Рака |
мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича |
а ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о с |
у њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{ |
да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовањ |
о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p |
стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Б |
} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд го |
ребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb |
it="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повра |
олена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда прог |
гом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора? |
а на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игд |
ко дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и св |
ки источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит |
гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и |
стртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да св |
крећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} М |
о њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, пе |
а Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вул |
ру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о кој |
} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, св |
рај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео с |
, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет с |
ога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад в |
ан Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} |
амо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одго |
а ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си |
Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу м |
ицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечер |
ла да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} П |
ана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, поб |
парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад с |
да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав |
— Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске |
посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта |
обравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом д |
то није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо |
неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво |
ама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале |
забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога шт |
на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво |
к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тра |
е се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета.. |
ланински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га с |
а,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести |
</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S |
нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад.......... |
аше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији |
да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни м |
гова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — |
ечене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика |
другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за б |
у једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, |
сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су о |
најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори в |
.{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њ |
љи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, |
као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења... |
тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш |
мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови |
елница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} |
{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он т |
{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком су |
олила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди |
асе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу |
ји је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је спос |
То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} |
="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком |
данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у д |
што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за |
ца, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где неш |
неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се |
ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћ |
нда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије п |
S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone |
— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div type="chapter" x |
днога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети |
ти, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља з |
ли су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме пос |
странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у гра |
плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова |
зишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужн |
белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало и |
олице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастуч |
уд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напр |
рта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш ког |
, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна |
још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм ве |
што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај вел |
мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у о |
сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна ч |
ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <p |
} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, как |
ом нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit= |
S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и |
никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а др |
мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, госп |
S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онд |
кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изу |
ворим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расу |
залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих п |
том грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се оп |
ави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само забора |
<p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешт |
ам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтед |
је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренул |
о сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те |
чио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ узда |
.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извир |
орим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како ова |
; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих |
су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да о |
не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, в |
што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо пос |
тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао па |
госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<ti |
дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло б |
ј су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> |
{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће |
што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— П |
имо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на |
је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она ј |
је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка избо |
<pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислит |
ао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у к |
о, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— |
.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе |
b n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено пр |
то баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих по |
селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— |
? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола. |
реждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о св |
ада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет по |
пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чи |
игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно је |
ну Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једно |
преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и ни |
а мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за |
љати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође д |
судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо |
p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном. |
Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаћ |
Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, п |
n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, јези |
и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што |
ад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде ми |
ошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?. |
ајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше ме |
ј оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас |
ароду.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, |
p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и |
им мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се госпо |
>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми нико |
тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока н |
рашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> < |
ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би о |
ило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p |
данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова с |
ицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњ |
Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону мол |
то мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p> |
м је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, |
епа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — |
агодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар |
<p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p |
ојем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број тр |
.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја |
ај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сва |
ксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и ис |
е оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} |
а, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак једа |
е моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито у |
ође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да с |
са.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио дла |
замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло |
{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали |
кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док |
н Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> |
ку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама заму |
петаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да |
и даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је |
} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и н |
ађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, та |
<pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духо |
оме, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одго |
Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и пов |
збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његов |
каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нис |
исати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве |
title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочи |
њу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, |
чан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но с |
и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста. |
арац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер поко |
е малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп... |
е она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка гу |
тим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... пови |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Исти |
на лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилик |
елобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица пр |
ти ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини к |
д — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме |
у удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необич |
...{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а не |
који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где н |
unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није |
....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слуша |
смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срез |
ати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побр |
Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци ре |
д ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: |
спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — н |
..</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како о |
о и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по об |
е врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда В |
и у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. |
заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па |
ћо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке |
ј сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не |
вео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се к |
ним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад |
и газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она |
и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима |
опао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је |
ног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} |
овог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак руског |
вога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ |
свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска |
адски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као ч |
његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несрет |
м високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апос |
о је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре |
говом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сј |
аху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда |
у се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!.. |
сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не см |
о....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био |
в се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћу |
есна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!... |
ба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а от |
образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би река |
окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви |
вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не оста |
послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој |
а рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> пр |
Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не види |
{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на |
да је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело< |
а сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину |
кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не мо |
ред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балка |
био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> |
ну једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметн |
<p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров ова |
и просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, ел |
т по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дуг |
а.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну ку |
врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш |
а.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обича |
време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах из |
ра, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, |
.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времен |
е намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учите |
, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог |
Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто п |
ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну |
р....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је |
љио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напр |
e>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде раза |
оје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си он |
е муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна |
добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на о |
, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ |
ђу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оч |
е врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{ |
од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене р |
<pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвеште |
калије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је к |
га срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. по |
таратељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикал |
{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до |
ла па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче гла |
о из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови мла |
ме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет н |
и била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу за |
слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а |
ви се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека п |
кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ |
нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљан |
..“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми ј |
а!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слаб |
ље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нече |
" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо |
да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревнос |
јатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намес |
ве: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на |
копишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже |
с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мисл |
том куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас увери |
е, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С |
.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} |
. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања |
S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} |
p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Не |
на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан |
речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви с |
наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан |
з варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Том |
исма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S |
ар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ |
/> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног |
е сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији п |
је ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— |
е дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече кап |
ане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бо |
; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} |
е министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу |
... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.. |
ечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће б |
јда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „полит |
бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим |
" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђ |
ху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један в |
иту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" |
а Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb |
их гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи из |
смо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале с |
09" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропал |
инистра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да |
ћи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<tit |
бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ |
p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и |
о рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је к |
један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а |
а снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих |
Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није ви |
с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се |
.{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отвори |
полији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је |
Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" / |
а видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунал |
кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако |
ла, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов |
твар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија су |
м госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су по |
етни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</ |
>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но |
I....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себ |
и, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p> |
јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду |
ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет |
> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовл |
а и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста |
ко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>М |
да....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгуб |
ин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, стареш |
и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће о |
ена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се мог |
ају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети |
S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту.. |
ти ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> |
срећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S |
ротиви.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} |
нија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и |
о на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа |
орио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на |
на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се не |
арочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског суди |
карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S |
.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да тре |
е.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „как |
’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то дес |
здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славн |
вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је ме |
ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам каже |
је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} |
најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто пре |
оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Ц |
зискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p> |
ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог и |
</p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политичк |
рек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде. |
ће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком |
> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> < |
"subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо |
дојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је. |
без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој зби |
Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сут |
, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{ |
и ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат |
дијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S |
али тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала |
ашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шт |
у.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, к |
на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и |
pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газ |
ој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој к |
one unit="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да |
осланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Сув |
х жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се то |
сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени |
вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице ца |
дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубо |
емо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начини |
ле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети б |
ат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди |
ошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њен |
>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у |
а на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба свет |
рџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинил |
ара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке свет |
ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква го |
адам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што |
сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива ство |
а.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обич |
трецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се он |
, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам |
и свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти л |
: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео |
их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone un |
7" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В.... |
{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div type="ch |
ересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капе |
радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима |
доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама |
м заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њ |
сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне м |
јекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док |
} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој |
а још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То |
.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо ос |
дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као |
а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне |
:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски. |
и се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и |
вде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!... |
> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим око |
аква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле ре |
е Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} С |
а чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете м |
неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без д |
едамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S |
еком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд |
, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ пок |
бије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање |
ну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
у се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> < |
румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбо |
сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} В |
епана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n= |
нути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од докто |
слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан |
уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како |
ма — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механ |
побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбиј |
ође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — до |
, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{ |
да је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и |
шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио |
дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори |
— као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} |
се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда |
а је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добр |
мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи пред |
S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег |
ло, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита |
а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да |
налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> бере |
оп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон |
n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна з |
им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад |
ним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав он |
етврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министар |
м и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S |
<p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> год |
еома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце |
казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али јед |
пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној |
<p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуло |
капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> |
дело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји поверио |
данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} У |
до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до |
н око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, |
"327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> < |
ао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде. |
о по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш |
ао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Ву |
е десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто п |
ако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је |
а исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле и |
гим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, н |
ром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих |
ичало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала |
рио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то |
и да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за |
нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли от |
ише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили |
чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> |
Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није |
ц Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по ду |
ржавном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном в |
кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</ |
сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте |
тиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у |
Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог д |
ко им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене |
едне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шиб |
отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свач |
ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака |
.</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас |
вири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још |
ка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио. |
д је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је |
е, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27 |
а вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а |
авно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у |
еше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</ |
оља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је |
им клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и к |
е пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка |
ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n=" |
моћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она |
онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сир |
изу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што с |
гло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, мож |
о све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а пре |
оћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А |
А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и |
еко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{ |
{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... |
четак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозвол |
м, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Севе |
став, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно |
вци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за т |
изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. мин |
ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у сув |
остионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и би |
н, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{ |
обите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Јед |
новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се |
више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те |
а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p> |
на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша к |
страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза осл |
милицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од |
м шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори |
<p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао би |
воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику изме |
сар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чич |
огледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети |
а српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{ |
и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито |
им плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учини |
медба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један |
ше пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука з |
овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игум |
ећ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, на |
и од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то |
за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине.... |
може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављу |
е бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја к |
p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапори |
ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску кар |
о <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и моли |
м хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 год |
је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отвор |
је могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао ос |
здарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једн |
азда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољив |
овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на |
рске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, а |
то ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћ |
нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема |
а не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb |
<p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која |
од заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У |
ји ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа ул |
прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том н |
ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ет |
д могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека угр |
> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да |
мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до |
> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништ |
м и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subS |
прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем |
домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и по |
{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак ка |
дузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S |
ом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет в |
44" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књиж |
Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— |
и, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити. |
но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p |
о га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> |
дужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелн |
их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке |
она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога госпо |
рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог |
намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо |
.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто све |
ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто |
у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зр |
њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њих |
у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путуј |
о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумња |
рада.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег уг |
е да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и по |
у јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Рад |
истри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто в |
редњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, |
лађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једно |
ашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш |
Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, |
на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то со |
роду добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ |
ијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гос |
ad> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? |
ао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, |
ба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — |
једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице т |
зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у |
ртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с |
дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло |
атиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш |
е напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и уп |
само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у сада |
а час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на |
еће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школ |
ожда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле |
и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: |
Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за лат |
се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити б |
д онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, |
м.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа То |
је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, пр |
се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да |
ј луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуц |
нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без |
а.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p> |
...{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикал |
ати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море т |
у, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђавола |
? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим ј |
дела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му |
е.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то меша |
велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти |
учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећ |
ање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола пром |
ече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он |
чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко с |
угог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не забора |
Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту |
Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} |
>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом |
о; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко |
прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није ослади |
p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S |
овима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем к |
е сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети |
читеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и да |
а, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је |
док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — г |
ужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако |
д би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? |
а, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не |
е њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље нам |
а скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} |
уди...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на ску |
>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгоре |
своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се |
још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да |
а плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго з |
о, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђ |
е некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бир |
о по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек би |
а највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо и |
к има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме |
ој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од |
{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако |
it="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, |
лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ст |
<pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним вра |
адикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у |
бро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко дад |
њи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговар |
уде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваш |
} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити јо |
онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо са |
м.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и послед |
к једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како с |
а...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврш |
е у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S |
ву <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а н |
<p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, ре |
ом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необични |
за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да в |
а наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења.... |
ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико |
емо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — |
вде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутр |
>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> о |
ти трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="2 |
прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{ |
вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} |
} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово |
али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <mil |
гови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не |
..{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем.. |
лики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали а |
ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га з |
а Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша пар |
сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова |
оже и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слу |
јгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— М |
га заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљ |
и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено |
опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, |
и веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена ј |
заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p |
ова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ов |
вали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим |
сити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он расту |
ругим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће |
, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. |
а био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} |
...</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А шт |
куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрет |
ше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се о |
што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњ |
се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Ни |
Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао |
ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да нис |
вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <p |
p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом |
пет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} |
та железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а |
и поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви с |
ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он |
онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну л |
век.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети |
шко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају |
њи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И а |
ати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно н |
во за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „новов |
се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно с |
остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</ |
велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андра |
S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за ти |
укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане. |
ко је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле |
глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не |
ли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!. |
S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и |
једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбор |
олима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и |
<p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих два |
атељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њ |
p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао |
наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео |
— од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оц |
ити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволаст |
иће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не с |
чи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се |
Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, кри |
. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто |
ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо |
о!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју ј |
толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он |
следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, кој |
е корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone u |
и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} |
на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био |
ће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, |
e>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдар |
а ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама. |
} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запал |
онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам би |
и свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам о |
д пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само тв |
на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола |
у вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Ј |
еметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, |
нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} М |
ивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли |
четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, |
> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} |
калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не зна |
би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, ама |
отресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај изму |
овим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За дру |
на како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један а |
стио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чич |
један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., ве |
афану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у север |
ва пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје |
ном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и |
и сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој кос |
дника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, п |
подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и |
отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће н |
} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S |
акону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја |
осподине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К.... |
азати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити |
ијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с н |
народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну |
te> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље вид |
е — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако с |
</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а |
ом прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је дв |
.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста проша |
Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и |
...</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p> |
тације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; |
мо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог ни |
вој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђе |
само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда |
Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли љу |
д вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи го |
S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и |
} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="2 |
е....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би с |
> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити |
е говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да |
имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га |
Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господа |
мислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога н |
смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш проје |
ко је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Ј |
та је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи |
} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вул |
не.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му не |
нај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он по |
исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочиј |
огледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се |
знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... |
S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што |
лној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> < |
и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац |
ај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрк |
воту и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију ка |
доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће с |
имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови бех |
<p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S |
b n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође |
ађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми в |
овом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће |
бива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будит |
“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо |
"329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито |
p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто д |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> |
87</p> </div> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> </div> <gap unit="from_the_same_author" |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо |
i>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi> |
дно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад |
новничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли |
ш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да |
а нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа |
<p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар |
од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месец |
...{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекн |
јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јаг |
и капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам та |
постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и |
.{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се |
још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојал |
пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом |
изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{ |
дар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на теме |
кал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи вра |
спред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он |
>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата г |
аш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све |
на, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивал |
бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскош |
у се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздра |
да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека |
таће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај дома |
д својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауч |
се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општ |
сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о в |
.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — |
овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година пос |
ири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S |
Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па |
е ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја |
.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи же |
рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Сте |
} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Ос |
ас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који |
рес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божа |
ји сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Доб |
едајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта |
p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани |
они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{ |
гао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Она |
али трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је јед |
м, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна |
сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите |
у таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу ку |
изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђ |
{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p> |
а ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се с |
оћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p |
га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш |
p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море н |
“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Ви |
сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, |
p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; ал |
е.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његов |
и сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p |
S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о |
и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим прија |
ека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак.. |
ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној |
мао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... пред |
азреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине ово |
соноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одгов |
— — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у |
ја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је о |
калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје |
може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, как |
ик поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Хрис |
им очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} |
је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} |
а њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских лож |
ј тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобр |
благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове при |
о о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни |
Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио |
и; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осети |
ик даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слобо |
S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} |
таде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се в |
је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилинс |
патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb |
ам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеос |
аше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор саз |
- - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три дем |
ња — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледал |
па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два тр |
к за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја |
Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети к |
и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракара |
{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат д |
м, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> н |
S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“ |
n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имат |
исну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вре |
боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне с |
умео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{ |
Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома |
, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко |
ркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио |
тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти |
не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S |
реко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се |
та!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће о |
и га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу ј |
и ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курт |
, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „а |
и народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, н |
ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећ |
њижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— |
д се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељ |
успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво |
шћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је в |
ај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји. |
, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет |
га свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никог |
пе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали наме |
и на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Тре |
у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} |
це персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све ст |
не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p> |
слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српс |
а измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то |
и да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он |
С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас в |
поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усн |
, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се ок |
амо је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено |
егова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се з |
>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И ота |
И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <mil |
p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литиј |
ем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси п |
неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом |
137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Беогр |
че ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас |
н има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на б |
i>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни збо |
ад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову |
ила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. |
ом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице.... |
S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извуко |
</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом п |
к.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник |
по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да |
S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p |
} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лиц |
ком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га |
онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону |
о — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помисли |
томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта м |
Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М |
малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурн |
р не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S |
штро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>С |
сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, |
у кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су |
</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пр |
.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих |
рјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> < |
па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му |
на је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва |
мове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омале |
...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у |
/p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> |
им.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мор |
у застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати. |
њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у вел |
министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опо |
и још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад н |
ани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му при |
повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и он |
есно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махн |
ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг |
аповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипа |
оји је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би |
е жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање по |
к, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје ж |
и; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали |
Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и ов |
а опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичк |
у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену еру |
и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу бож |
отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „ |
неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Сврати |
дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником |
ао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се |
ет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле |
ђе.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></ |
{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врат |
ао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију |
а и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали |
то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад г |
а сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чар |
едну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су |
џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} |
ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана |
уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, не |
ћ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван к |
жењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} |
и.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слев |
} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} |
што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпу |
саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, к |
боре и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се уч |
ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса |
е излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткач |
Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу видел |
исоки положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или дес |
рску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и ње |
реси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они о |
дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома раз |
е мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке с |
срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</ |
скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи |
или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на |
е знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас |
тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљан |
оће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је доша |
љивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му ј |
и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и |
с, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега би |
ут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... |
лежавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава |
и пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</ |
е, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба т |
м пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бит |
и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бис |
тву митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити ве |
мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да |
и.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека зна |
а бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља прине |
а....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газ |
им, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из б |
Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата ј |
нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. |
} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити једа |
мен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> |
ратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он т |
Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих |
<p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш. |
с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно мест |
их.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао |
народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам нау |
кну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Каз |
наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу |
у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n= |
</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S |
га, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправ |
је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олиз |
је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђав |
што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, |
ама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, |
помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета. |
о, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слобо |
кчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово |
јих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чека |
lestone unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колик |
Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, |
че с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону зн |
удно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p> |
} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу |
..{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина |
као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се |
} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштул |
после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као |
е, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђуј |
о.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и споља |
о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо л |
шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— К |
Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине |
не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} |
Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о |
S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму |
нате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате |
Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело д |
ео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостио |
а Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор |
ој дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> |
И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео о |
<head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској |
се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а мног |
.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео |
ма.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи |
и шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с н |
</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један |
о.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Срб |
тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне |
ине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и |
а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајк |
нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политич |
о изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта к |
и с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} О |
екну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва |
у раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле |
г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли |
ти.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни |
....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно |
} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као љ |
авље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... х |
Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} |
p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђевр |
да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n |
држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, н |
к који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} О |
, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</ |
!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне по |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако |
е.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш |
Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама |
склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на св |
прости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта |
своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} |
где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће |
ујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Ј |
о Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Нег |
ј неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особ |
му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна с |
е превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо ј |
друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасн |
гну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи |
.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У на |
миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је |
о рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; пев |
х, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. |
Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источ |
веће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кућ |
оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све |
/p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљ |
ограда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Вид |
ужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — |
Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погл |
о у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казив |
ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Кот |
спијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стреп |
Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — |
ка протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; |
овенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира |
духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политички |
зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> |
пону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — |
елике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митроп |
дући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила |
те ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> < |
рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то п |
жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогон |
о.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> |
е рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он |
више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су |
твар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је бил |
о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог науч |
једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политич |
омљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је |
о он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се |
д нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Зби |
они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{ |
е....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, |
>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану |
адикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о т |
} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они |
ила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страх |
едиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S |
а држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствов |
јем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег са |
коцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај нен |
без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једн |
рова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то в |
м му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека бан |
че и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напр |
и јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — |
ом неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш ч |
6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> |
зором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало |
се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо н |
Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> буд |
ез сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужи |
“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад в |
.</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не |
графисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим |
шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не |
охотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао |
ли.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, |
тар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што |
нику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он вид |
оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p> |
зана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перив |
даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мар |
егово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква |
к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек |
{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира дина |
и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слуша |
х“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а ш |
.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не |
, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неко |
егово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси: |
егово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гу |
ете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста |
а ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборав |
и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} |
на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола.. |
изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве с |
и, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и н |
е, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће |
е и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се |
развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грознич |
а људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р.... |
ни наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?< |
идео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је |
воре, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако ва |
ли и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне вр |
је познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— |
елуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветар |
као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од се |
ти баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као |
побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе |
; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред |
} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је бил |
колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег |
га друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с вр |
ш јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S |
} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — |
ице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га ви |
="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини |
еда.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свеш |
опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се |
да — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се |
последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ћ |
пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бл |
најем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несре |
ан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над |
лика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре... |
ена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову зем |
о, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то |
а је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад в |
поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја |
.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мисли |
ву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жиго |
кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone |
" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрест |
дети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге |
абри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та |
с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се о |
иле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрп |
овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за |
се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — |
га, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да ј |
S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, |
и порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је |
е почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и о |
од гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо |
м, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руск |
у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што |
котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко з |
, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S |
Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S |
седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му |
....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си ви |
нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке ш |
S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко |
, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је ј |
ећ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за дру |
закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —< |
описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу: |
<pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево |
хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му р |
/hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p |
ока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува с |
као: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуште |
општим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимиј |
а то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће С |
ају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта. |
говим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У т |
ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лу |
ла зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер д |
часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто |
{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад п |
стро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да бо |
ише, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— |
неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је пог |
> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђо |
врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он |
ан Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине мин |
ен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: |
друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење |
га се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зеги |
а своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те ч |
е узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</ |
„Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S |
д сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим |
е ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, а |
} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошња |
својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одго |
{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо н |
ио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је че |
...{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда бож |
слију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмева |
S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре |
Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је |
зумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи |
прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој с |
и.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево б |
ом, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам ви |
министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија суди |
пет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> |
а малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све ка |
о је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од по |
па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, д |
љине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану |
Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је |
ратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала |
Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капета |
ено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влак |
на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„ |
</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврд |
јао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега |
Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растела |
као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи ка |
то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад ј |
исмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383 |
ном преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђ |
и и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале па |
ега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам с |
нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам |
ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па |
молићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној |
Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се |
ав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи треб |
о.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зеб |
последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p |
се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? — |
јрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухв |
ин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим |
да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И |
а је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женск |
не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а ш |
ео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али |
рио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво |
ад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о то |
а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у |
етан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гле |
е мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика: |
имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула С |
рати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођ |
у, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније |
{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књи |
ори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да с |
ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учи |
....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи |
Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле к |
кој....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља |
ође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, ка |
де је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће г |
не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде ж |
га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваљ |
ојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов |
но, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у |
и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владави |
ти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању м |
пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десет |
<p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је му |
па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а |
д главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се м |
сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове год |
чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гла |
разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не |
ећ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла ради |
нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна |
Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то |
ра га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад у |
леда.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми с |
ли једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди < |
во се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, |
заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући пог |
с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Н |
е морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе |
<p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу сед |
рипадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употреб |
рочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог |
арашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадн |
— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, гд |
шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан |
ши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од |
људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли |
као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња м |
ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило ду |
м</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?! |
<p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене |
е поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу. |
ом радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оно |
ше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>По |
руга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало ус |
S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису см |
„наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би поквар |
ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога |
ћи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш |
ало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, при |
и пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад ј |
и у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> |
и лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи |
загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно к |
реба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у |
орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка |
ег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила |
душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанс |
слао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после |
а мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p> |
..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и |
аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али |
а, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савко |
ј; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И |
евнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је сам |
маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, не |
ој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, |
ш није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упали |
уле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milesto |
рицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се приј |
да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} |
начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако нап |
дном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Ве |
тву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропош |
{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад до |
?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам |
се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних |
епо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обар |
ислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише |
p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S |
Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дн |
није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете |
.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима печ |
имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајт |
— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао |
би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су он |
та нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она с |
м исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани |
Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</ |
мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до он |
у....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим |
— пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, |
читељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлиј |
>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— |
} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могл |
је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на њего |
еко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. мини |
егово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међумет |
жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу |
ва дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром позн |
м му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благо |
о каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати |
дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној И |
ану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно од |
ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми ј |
та се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да |
> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То б |
и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све. |
а и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешња |
С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико ни |
р данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад н |
/p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја |
ана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњив |
друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, го |
а повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њ |
јављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врсто |
<pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да |
само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — |
ега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на в |
пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о бл |
шли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — на |
, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устре |
д мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с не |
S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком |
у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крст |
ах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако |
батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружин |
осао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — |
Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он |
ези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радик |
S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S |
ана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и о |
овори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газд |
газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви зн |
неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свешт |
тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина поста |
</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од д |
ојурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, |
т, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад |
p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p |
{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</ |
вим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити. |
S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га о |
у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек ис |
чно гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало п |
а је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је |
> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су т |
вој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, |
де смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам ви |
дмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S |
елики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичном |
причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} |
.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он т |
сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене ме |
пског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га мл |
ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ |
о други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија |
дан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi |
чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{ |
и пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по |
не потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше з |
и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме |
д?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, |
прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и о |
леда у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необи |
Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се |
те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до |
е се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са |
Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сет |
ко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова тргови |
еш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} |
— стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могл |
<pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} П |
о је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију м |
мљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све |
чи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а |
аче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, п |
{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај св |
— —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком гост |
уга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља обј |
и Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на вре |
вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мо |
ечену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, |
ом, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим за |
ац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што ј |
у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, госпо |
м задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им н |
че, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и |
.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је |
одушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и н |
нао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</ |
је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконо |
арод да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га |
чио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се св |
ко претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра |
све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /> |
.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да |
у, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша све |
арод затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки обј |
етлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од |
.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — п |
кон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових г |
о и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? |
зда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је |
поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна |
им на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" |
упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана |
ком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево бел |
к — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— |
</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исп |
а не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји з |
о....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђаво |
; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет сле |
весео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око ње |
.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву |
од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно врем |
капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> < |
са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и |
зма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone uni |
Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да |
ти знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље |
!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту |
ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; |
о и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од к |
ста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака |
ш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје... |
... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу |
во, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко м |
<p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на распол |
/p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу |
{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским |
18" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и |
побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да |
и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је |
е знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> |
м месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и скла |
осподине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!... |
е исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb |
да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га |
Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да |
јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једно |
м одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p> |
S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом |
и „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета |
</p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — |
ан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам вл |
же.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а б |
, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, о |
д зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме |
То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју дец |
срећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, |
атушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим д |
који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну |
на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око т |
а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност д |
ше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} И |
на — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци |
, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се у |
, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, ј |
би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да |
ва и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ |
, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвај |
а жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а |
ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и |
ође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не ш |
у у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вод |
} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио |
од очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти |
ео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посв |
гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, |
— утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ |
свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи |
} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... ре |
.{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само |
ко изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас |
} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи ск |
ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта |
акне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени м |
!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је |
ује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш м |
ују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста... |
е беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и |
дговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитељ |
брог човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и |
им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> ш |
!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако сам |
о но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је |
аћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам каж |
га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали |
ам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту |
м, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобр |
је је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Н |
изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче. |
ла....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{ |
р котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се |
{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSectio |
>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође кап |
је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од в |
би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{ |
вор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <m |
чило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанст |
пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — |
{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се ј |
застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Нај |
га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p |
чију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила |
ти мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема прав |
ли свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, |
уге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан |
поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јав |
апредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што |
кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напаст |
о добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већ |
лском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би мог |
нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни ј |
о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју |
промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" / |
сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим |
99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику |
_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до њ |
едам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим |
tion" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се п |
и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, |
д у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад |
Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не |
ена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држа |
и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео. |
на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи |
екаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на |
Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на проти |
, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... |
ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе н |
е доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штет |
којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Б |
оста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи д |
га ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом пос |
фом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крст |
ма...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је с |
су ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар панд |
а онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церек |
} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља |
шити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царев |
stone unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном |
беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} |
раду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапан |
заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам д |
, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— У |
Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикал |
ода.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем |
ана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам ју |
редњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина ст |
велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може изл |
у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Изм |
ки народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетст |
рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло на |
а појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају.. |
лог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо |
ани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српс |
је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао |
ио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео ни |
чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе. |
јници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још дв |
вога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето |
оји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично |
кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта злат |
није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је д |
вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Нем |
и и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три |
с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија осло |
им.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледа |
То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се н |
често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих, |
сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну ј |
је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљи |
ата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати |
о ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком изваја |
ан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна д |
м врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, пр |
о од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Дове |
колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мал |
то кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S |
ем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Он |
2 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, с |
се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С |
Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развуче |
.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад |
bSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одб |
ако ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим п |
шао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам о |
улио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гро |
нас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и |
е.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили В |
који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај |
е беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брз |
.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарап |
се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> |
јом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, |
вика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмен |
виране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој |
а Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи |
ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нек |
у благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом |
вери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оц |
Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам |
о; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо |
што.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване |
сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Стара |
а.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или поли |
момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа |
ка, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могл |
не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места п |
ише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и д |
оја се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали у |
тао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога |
пред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на |
аса на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовск |
ке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом в |
крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Парт |
а је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо |
род зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note |
само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они |
алекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих |
заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пр |
а испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да каж |
њасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као д |
ош не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окрене |
поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— |
е се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и ви |
за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаш |
се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па |
ли сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојц |
и бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године |
, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочек |
е.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98 |
/p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи д |
агњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где |
ста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљан |
ила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени ми |
стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а |
ђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је |
се — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једн |
.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да |
а „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он б |
У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакш |
ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг |
бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се |
ако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду |
је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им уп |
за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Сансте |
ити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђ |
један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо |
А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео. |
од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ј |
е очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш ка |
..{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе н |
....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти |
амо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико |
ну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвр |
ео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онак |
е газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве л |
уци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слуша |
му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по |
а је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црн |
ветног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јол |
оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....< |
тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима |
сима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вр |
је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на |
, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрћ |
заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у |
ео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, н |
три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећ |
рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> |
о беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква |
за Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор ре |
н о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унап |
црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" |
> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се |
мо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нов |
он утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога ист |
ча бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност поје |
да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — |
тна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице... |
своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредња |
о: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту |
камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, |
ази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по |
и.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то |
ц пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим |
м врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола нам |
Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S |
куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја |
— — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и о |
видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone |
м пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се |
Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно не |
виње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик |
две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад с |
ви ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се н |
...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и мо |
<p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ват |
аност овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету |
о суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— |
у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедија |
рша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети |
тоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја |
у карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и т |
ему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не ски |
} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мно |
, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога |
за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни |
гледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да м |
стонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спо |
жи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којека |
има!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле |
- - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три |
кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /> |
е противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{ |
е.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше вео |
смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</ |
у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена... |
времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту |
чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу |
аново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто |
помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хр |
спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и |
и.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцниј |
те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке пр |
или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који |
де копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда и |
дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога |
к на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он |
сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све |
огу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом |
очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље. |
.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} |
кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="3 |
„народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио ј |
својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи |
е, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет своји |
не и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда < |
улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!.. |
ио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Б |
ј оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да неко |
ао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физион |
, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на |
причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је ми |
гао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> каме |
чи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S |
n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и да |
цкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да в |
оже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p> |
из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} |
ослани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај наро |
динама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој |
S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је миса |
а, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} |
ли шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, |
ну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не |
м прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове сл |
Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} |
послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће с |
е на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завири |
те!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка |
и.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... ка |
раслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{ |
х нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што |
његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, |
дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и б |
а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и н |
што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух |
Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и |
орити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам каже |
це.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари м |
ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свет |
та ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су |
пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, |
!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Ов |
године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврек |
один беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туроб |
оси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на |
евског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{ |
Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим зас |
од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање в |
....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли |
рајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у |
уботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби |
и други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну к |
била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још он |
ем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с н |
p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} О |
ом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n= |
дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хле |
ијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као р |
те....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јо |
ловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под те |
Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да де |
ту биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју та |
патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла ви |
ше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му б |
видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} О |
уводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојиц |
им у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Блед |
..{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, |
и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно |
едајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на с |
то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнис |
вети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Ко |
ме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио |
и и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње ре |
> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и к |
тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана зат |
ва погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачу |
две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег б |
ободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пуст |
рају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у |
то судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о исп |
ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреос |
<p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до |
уге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист с |
баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{ |
тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај |
морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пор |
ци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту не |
<pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући сво |
ла народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор. |
сматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb |
" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су иза |
авица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова ј |
латно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S |
> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке кој |
лачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} |
био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је |
} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</ |
било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} |
д није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Ол |
то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати п |
ог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово |
десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, |
Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, |
инистар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, |
амет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају м |
ајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без свед |
ом чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да |
...{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога |
отив воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху бе |
ао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда. |
... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — к |
зи, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда |
на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркв |
ито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не ви |
ко то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше |
.</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо |
подине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S |
аге, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што с |
дмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само ски |
ду у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њ |
будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти о |
што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично |
е сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> |
е, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити виш |
<p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов |
народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога |
ги Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их |
ћ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам |
га атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав |
и сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично в |
, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отп |
сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите |
ем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуш |
То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тр |
кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му |
267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То б |
неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну |
има гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упи |
, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрет |
а то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску к |
ај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и оде |
амет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударај |
о, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ни |
<p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, |
м преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вер |
н се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло д |
Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше |
као је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу |
мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно није |
м гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с |
вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говед |
ти у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдр |
реслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а прост |
, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Докт |
укама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је |
о је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом сре |
на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се от |
е иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p |
у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су |
о му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али |
д коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — |
Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе |
ога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневн |
.{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и миш |
и.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит |
е моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} З |
ласу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од |
лата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} В |
..</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је |
д сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угне |
ни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Бра |
чијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одго |
ста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је к |
зе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих |
ова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мај |
218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорис |
ни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Бал |
пасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли |
{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо |
да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад |
грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му |
си да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о |
у.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад б |
звући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSect |
неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих свед |
тан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће т |
постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме |
о на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по ва |
његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно |
} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, |
е дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} |
воме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ те |
оби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} С |
Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога |
сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом ја |
вету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— |
ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} |
та је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио д |
и у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и |
пет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не |
нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те |
Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро д |
их црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их |
г полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којим |
мицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што |
покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воден |
земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто |
ше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мо |
давна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што |
— они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша |
о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи |
вале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг |
ничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</ |
подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb |
Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше |
денице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дуж |
а опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у р |
... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочито |
иво остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Да |
и, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче |
би испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имен |
гли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га |
његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капел |
— како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септ |
не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два |
:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и под |
<pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четв |
тврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не слу |
а, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као д |
тир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио |
либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} |
и се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му |
скврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда... |
мо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а к |
кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране |
ма Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре |
о је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели |
очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде по |
ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш |
.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се пом |
је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито виј |
а „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то п |
а године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Хе |
> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово |
акве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја |
очепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву |
поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико |
предњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају |
се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он б |
освештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и ок |
г!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} |
латио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо прео |
губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књ |
вницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — т |
ати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводо |
f target="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарски |
учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевт |
ослова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула |
а.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је ве |
S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са сви |
{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким |
ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он |
ме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и |
жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора д |
м печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! пов |
на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролаз |
осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до са |
е главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме |
рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта |
да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да |
а и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само н |
шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај св |
ли ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо |
те у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате п |
те у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете пра |
не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогр |
арску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске лин |
и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле |
че нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као |
а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и посл |
наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} |
о друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капета |
жи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То |
атићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће |
о је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак и |
S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, о |
им.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p |
е Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док о |
им ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им |
апредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, луп |
ј, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone un |
њи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну јо |
е и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо ов |
нила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ ша |
Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар |
> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмеј |
и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да |
ш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беш |
ћена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} |
гово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против |
це, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени |
ила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове |
народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто |
и у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прич |
то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће оп |
мњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361 |
— Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућка |
новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам и |
е са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама о |
уле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" / |
погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета |
S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што |
орио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Ш |
i>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и с |
Section" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг вар |
претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га |
е, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти |
један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње вла |
есантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону м |
ачинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите |
а баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине |
!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, |
ављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у |
е зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога |
, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека о |
S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чу |
„Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ив |
то сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} |
есе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео |
ћом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“< |
, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „исто |
али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="112" |
тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је |
e unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупш |
м очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија |
изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, |
руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашч |
преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко |
ст српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у ред |
м хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски |
какве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он о |
<p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, д |
су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Шв |
дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај ј |
на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа. |
вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а |
друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злоб |
језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми |
две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} |
{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Б |
аче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онд |
в жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да |
усија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести |
један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом |
к Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} |
го вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу с |
само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{ |
дијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петр |
ш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одоб |
на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија з |
о не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашен |
ам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне |
232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он |
.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџи |
јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— |
....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији |
266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} |
у; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа к |
ке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{ |
т.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведни |
тине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, к |
ук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, |
е дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone |
а Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се |
ојим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:< |
е кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати. |
намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводол |
S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја ч |
уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохија |
м још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене уве |
Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није опл |
ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сах |
то не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто р |
и о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На с |
ада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле о |
е разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизги |
на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру. |
о, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што |
егин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — |
шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове. |
естао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата |
итање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нем |
тра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о том |
ма шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му плат |
уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете |
S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће |
и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не м |
миче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, |
е газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру км |
а Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прсто |
ан кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Бр |
</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио |
и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А |
<p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али |
ubSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук по |
у ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до о |
партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало |
им су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се с |
на пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу ос |
.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам |
сије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одме |
ilestone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народно |
опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њ |
у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо |
Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа |
. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n=" |
е к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што с |
ве гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n= |
ива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... куп |
ла на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пеци |
... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} |
а ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много и |
ром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разб |
не мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су на |
е онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу |
прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и |
шњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n= |
једини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Сув |
добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, |
буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем |
н је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене |
лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} |
з <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а прек |
читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере мн |
а један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђе |
ворио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он ј |
ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="3 |
....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре |
било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико ниј |
рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — с |
Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ н |
еправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сеља |
лијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потро |
цену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Н |
ини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у |
ктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо мо |
арту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не |
онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ов |
ван у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је г |
ећ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не дад |
ад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њ |
не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!... |
е мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају |
викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико ост |
ј механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оно |
tion" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак д |
е што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим ре |
кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав та |
чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки до |
и смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулиш |
се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради. |
{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а |
ни само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све |
по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дан |
о дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прил |
што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам |
у, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла |
, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дош |
ше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је иш |
газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову |
е кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји |
тноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у нач |
о брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро г |
хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је |
} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ов |
то те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их че |
ећ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори |
у...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију суди |
ша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али т |
мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} А |
Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSe |
лканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне |
{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче |
јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} |
ити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а њ |
, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слу |
напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш |
и!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо д |
RP18871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем ниса |
дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пу |
претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави рој |
сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{ |
у, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар |
и се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми ј |
народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен! |
мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истин |
и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је |
и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нароч |
но,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаш |
отиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор |
човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло ч |
о ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није дов |
а овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала! |
ш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам |
p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чиниј |
а.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако |
казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би в |
теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако н |
{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, |
пуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p |
дслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> < |
ћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштено |
а пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{ |
динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све има |
више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће ва |
них посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, |
и споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно |
амо сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па с |
ам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвор |
грабе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> |
утра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Не |
живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уго |
народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијун |
се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислу |
ечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору |
ти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас мо |
; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли н |
ечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом |
судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, |
ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм |
галац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ства |
се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп В |
Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни |
на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи |
у, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели |
/p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима ба |
вићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у доб |
о мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног |
ву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску |
овим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - |
ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вин |
чела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за ша |
лободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо |
а напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи |
ног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“ |
е што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни дев |
од воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време |
благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска |
напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове |
ице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих |
такладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S |
е? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам. |
дника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је |
лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и |
и несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме |
погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p |
ке слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза |
терију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се |
легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој |
ај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и |
повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, од |
.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а |
још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше |
о да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да |
као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{ |
и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас на |
Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{ |
<p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да но |
који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су пр |
д већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута у |
амом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и та |
упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар |
али!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радика |
...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: |
а је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} О |
ојмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни |
е и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао |
сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> |
ве му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела |
своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{ |
седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То ј |
е може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојиц |
а, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> |
нда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре |
..{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је |
мах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећ |
кара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми к |
p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ће |
ва манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, |
се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро г |
Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срнд |
и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако с |
{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног п |
ће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може с |
лећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старц |
жић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, |
пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— О |
Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу на |
..{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара |
<p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећ |
.{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један приме |
му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, кој |
То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви |
ом приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица муч |
ласто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свраке |
="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који до |
живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало зас |
споде Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...< |
погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно |
би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као туто |
и прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Злат |
S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана о |
ехане ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског |
..{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу |
а.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, наста |
ати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе |
{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амо |
ђо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава г |
мбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi |
о и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрик |
> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један |
је.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; је |
војим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога |
pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— |
неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> |
!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, |
у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на н |
} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци |
"subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они б |
чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу с |
ијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци |
е г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдари |
опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се |
ало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не ви |
ма мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију |
то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они п |
наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. м |
је се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у |
{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витез |
обра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот |
ако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огл |
чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било ниј |
носач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} |
ити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их |
жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, |
х синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} |
сму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше |
Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак! |
ни ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> кој |
рави.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Ов |
читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, зас |
сана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим оч |
> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно |
В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стецишт |
народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; ост |
b n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први |
драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје |
ије баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Најв |
..{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с г |
е није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi> |
Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина |
? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је |
уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам дос |
ћини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да г |
иже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с |
Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је о |
а је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој г |
>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу и |
"378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком |
аћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у |
е.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању |
и.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, |
св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке |
у....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, пов |
до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуш |
ији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама |
равље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на т |
али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напре |
изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, |
још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</ |
пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има јед |
ај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па |
барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледај |
аљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Св |
екаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p> |
риоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S |
он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капе |
па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао. |
на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Б |
— још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за чит |
род ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра жел |
t="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански ж |
<p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите |
лавни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да в |
.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто |
Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још |
ати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се расту |
ћа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући д |
Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој |
се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не |
, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Ср |
срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина< |
писаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућан |
арод српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369 |
} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека |
на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу |
} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је |
, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су и |
оп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину |
">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р. |
Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто з |
им да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турц |
расета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, |
ени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи |
ђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтин |
у тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакциј |
бост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова |
ћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су поглед |
..{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту |
ти „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита м |
и....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му ј |
i>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!. |
о.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људ |
Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капе |
једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Он |
зда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдари |
страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му ј |
ижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, |
а.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле |
м речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани бо |
само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учите |
тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање |
м, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — |
и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од |
оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с В |
е једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није |
женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, шт |
ицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако |
нас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправ |
и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први п |
н је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покорава |
лом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен чове |
рсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њи |
ичне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљас |
авани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> |
<p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p> |
чеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — уп |
милице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давн |
они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без сво |
туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори |
ћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље |
о.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доц |
ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су |
у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и |
{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" |
и красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи не |
једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, |
шник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да |
а их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, ме |
ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казу |
/> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и |
а доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и чита |
златама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и н |
ка што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Госпо |
тен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свет |
e unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућ |
.. али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој |
би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И |
ласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" |
огика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опе |
нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе |
иотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} |
е му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле.... |
и, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за |
кво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, |
д кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и заб |
ки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви |
самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} |
ме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и с |
у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Нећ |
и преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као |
требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогреси |
и извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете о |
>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној ру |
какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да о |
ње од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема г |
ш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опрост |
беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо с |
а те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим поли |
S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>С |
и, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он ж |
томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити |
на наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — х |
сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, |
ан истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" |
лила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Злати |
.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} |
.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ов |
е странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мути |
буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</h |
, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ |
оже да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места |
.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да о |
Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у и |
челу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су |
а то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове |
ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан |
окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато! |
за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, |
Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n=" |
ко година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при |
ојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како |
ио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија |
доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, на |
скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} |
сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако |
/p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један гл |
једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све |
оле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја г |
— Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе... |
сник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека све |
му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисм |
за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; |
је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочи |
ељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; |
одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође т |
мцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подр |
Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад |
и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им р |
} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким |
началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно ка |
лавно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његово |
е „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије сво |
ле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим |
народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећем |
идату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ |
ена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком |
у нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи папри |
p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и |
ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом М |
ело још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и |
ела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Т |
ји су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је т |
м двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посу |
засланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у ре |
...{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" / |
p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се |
милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p |
илету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, |
ај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Д |
.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо |
.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у свети |
огод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, шт |
звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.< |
ореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S |
вио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на на |
ушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — |
а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељст |
и шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге ст |
ну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Сми |
индлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да оста |
....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Бе |
— повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био |
го слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио |
т-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предл |
загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, ал |
већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издиг |
p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, |
а и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке |
ше; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као дв |
ма....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о |
ријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари |
ога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске вл |
љ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају |
а, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички к |
аком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку |
ен, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина ман |
отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове с |
ола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општин |
деље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолск |
ћ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су с |
је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолск |
стирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш н |
аде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава из |
очитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више |
тим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{ |
а.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би оног |
ство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга шко |
рат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још н |
} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, |
што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, ов |
Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и |
а часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се там |
Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? |
е оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник уста |
и, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада но |
S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кук |
алеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То |
Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} |
е мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мис |
Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини |
Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђил |
p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на догово |
, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчк |
остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два глас |
зредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног проти |
уком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуч |
>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јасл |
икога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да |
>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али |
уме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих побе |
То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, |
си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим ру |
, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресец |
ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се го |
во опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упи |
чи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема |
вуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> |
нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдариц |
ion" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар н |
кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расп |
Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, ш |
<pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе |
ла и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшни |
ијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој др |
ни куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена м |
е, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А |
у нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробуди |
} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ |
ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђ |
у.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити |
погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, |
је карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо. |
н Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се осна |
..{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми ј |
зарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежм |
ш једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По |
се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама с |
вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога |
части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да ј |
p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице |
рограму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, |
ци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису |
ла је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напиј |
ина — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске |
Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало |
н је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као с |
вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с |
се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега сл |
. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Вел |
врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте в |
S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он |
отерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, |
ч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то |
нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво |
могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мо |
А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас |
, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствар |
м.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољц |
ад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо |
д „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ј |
и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим |
суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна |
{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило неш |
ор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам ка |
ске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ |
<p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин |
а и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с |
нова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам пон |
{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="sub |
ошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, |
.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да |
ли ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, за |
сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} |
кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили вид |
које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најоко |
истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у р |
има!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад пости |
нији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а ду |
ма, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и |
ца Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску упра |
о разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво |
д надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на р |
“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то |
је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У м |
</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо нап |
и добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре ра |
.{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>О |
радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се в |
душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотл |
</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p> |
а чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. |
газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њих |
...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то |
мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа... |
два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добова |
а што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S |
твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си |
>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само |
Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је н |
} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета ж |
Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме |
би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— П |
многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђ |
p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београ |
во је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко |
и немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла |
ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се |
ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти |
руди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким мо |
ичаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се |
ушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је |
зортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="1 |
рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или |
у мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан |
данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су |
редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
дар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и ув |
му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте |
еко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажи |
/> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита. |
и хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се нес |
зим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири |
еветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијај |
а је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракара |
>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с м |
имо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извиња |
воје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити с |
на, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, ка |
многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриот |
ао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, е |
учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе г |
остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он |
иче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин. |
акона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна посло |
је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благо |
до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и |
а није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Мла |
} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и крес |
азите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{ |
мао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато х |
адње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на с |
митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти |
њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: |
ало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фот |
би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} |
{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{ |
светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима о |
ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— З |
оже он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно ј |
на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на б |
ка уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога |
разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима д |
јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам сто |
е, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млиј |
машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његов |
цу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се пр |
а....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А з |
Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а |
слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није |
им за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав он |
да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш |
иће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} |
бро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не веруј |
дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по |
} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац |
ље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрен |
види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} П |
д’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи |
</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког до |
а ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава рад |
Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред |
ких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по с |
иберали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар ни |
/p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 |
ро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те јед |
руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају |
јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је мој |
а препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, гос |
погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци рас |
шњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине |
е и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овд |
рума, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — |
а нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око се |
а једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки |
Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам |
злике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је б |
ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{ |
ну, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} |
<p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти |
.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и |
.“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве ре |
Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта вел |
рагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напр |
КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА |
ђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини каз |
књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зег |
n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је бил |
е било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и веч |
ијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он |
о оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{ |
м, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ М |
е вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, р |
рби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русиј |
за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два |
271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне дв |
} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од пр |
МАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p> |
а је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле |
оћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, д |
ивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било н |
p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</ |
ва....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљд |
зуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те |
о....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет нас |
мех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господи |
Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тра |
оре ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<t |
пет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — н |
калски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам |
, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрдну |
у искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</ |
ени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, ре |
Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и |
<pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либера |
или, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шале |
та; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не де |
ј ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, |
ја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој ро |
и лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се п |
; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> |
е народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с вр |
победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — |
нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо да |
што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. мини |
онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је |
ни не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и |
цима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то т |
S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, д |
жем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, |
глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претвор |
е, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо в |
народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад д |
а г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, |
једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радик |
и, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А |
/p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. |
а:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се |
а леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима... |
стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да пла |
редмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога ред |
земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али т |
ли да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} З |
.{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља |
кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар.... |
естио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати л |
епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај |
алити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли |
итељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав на |
ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога |
земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије |
раво реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на |
заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> |
да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газ |
онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и м |
, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све |
и она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лек |
...</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, п |
подине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам |
х он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђак |
жда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противник |
вела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској |
како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и р |
они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народн |
S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по катк |
од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити |
о, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како тре |
ачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на ова |
озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју |
шла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима о |
ње.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накри |
гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек |
с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву |
p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и п |
јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још нео |
да и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да доб |
политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпе |
би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено гов |
братима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалац |
викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио |
а народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на каф |
/p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
/p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово л |
/p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</ |
Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће |
јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У |
и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам пр |
ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће |
on" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна пора |
p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне |
оје му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски си |
вај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме |
ате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Сл |
Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслани |
еђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грех |
је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доно |
обедити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су с |
ну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, |
pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и |
ме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами ст |
p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар он |
{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар |
„Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта |
адни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа ниј |
у.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те бе |
тању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трп |
ејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он ок |
</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно |
Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учит |
ом председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде.. |
Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У ос |
</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво по |
је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} |
снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад леп |
доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p> |
Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ниш |
а Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... |
ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не |
Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмуре |
Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га ста |
“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке |
стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало |
м где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} По |
p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} |
ијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре. |
" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку.. |
карац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ ми |
пет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите |
а реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што г |
онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> |
ла.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и |
што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина< |
бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њ |
билизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће т |
у тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — дан |
у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и |
ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! |
мо је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хла |
извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S |
ропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор наме |
е ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, м |
е умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, |
ш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, ве |
толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену |
Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} |
ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани нач |
ити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљд |
, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда н |
њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народ |
ажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се |
начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се мо |
рбија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастрој |
о сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карт |
вао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="25 |
очили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове м |
ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> |
рберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народн |
сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, То |
а програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јол |
љивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није |
ржава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је |
После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш шт |
чином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ |
рате“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима |
онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти |
ена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{ |
осподине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, т |
абити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења |
у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане |
ва?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако |
/title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаро |
ко једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, |
. „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне |
а тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и вр |
аву да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и с |
ског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и |
адника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српск |
дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рач |
тема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша с |
“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „веков |
разне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, |
обратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> |
онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахи |
ве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо и |
милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да г |
то на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да |
ко су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и |
око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без пр |
које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а |
<pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јан |
дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, |
скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори |
кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече |
оје је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цр |
и....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као з |
ве, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши против |
нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и в |
м Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он ј |
..{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу |
нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво |
о на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{ |
благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у |
напх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас |
чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Ра |
нак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у |
моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, |
у изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички з |
{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И она |
народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници пр |
ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне гру |
{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> |
65" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S |
....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних |
ам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ов |
о што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и т |
о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу |
одне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм су |
<p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb |
е добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је |
мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један ист |
ва добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, каже |
е нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то с |
...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - кре |
RP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је |
ба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили |
се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у на |
та је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и др |
љено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми ј |
је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су |
} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, |
ру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе |
е боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само |
седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те тако |
о му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало |
> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекну |
етих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мра |
бити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, ко |
и разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацим |
аклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се |
српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко |
мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздрав |
овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу со |
уге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме. |
нам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз поре |
исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То |
пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом у |
ема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од нај |
га дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине ре |
ла између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових с |
сторију ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко |
мо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње |
независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима пр |
{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у он |
ину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичк |
који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш ус |
а тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на |
Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију с |
другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исеч |
ланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у |
се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Р |
ивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада годи |
ош мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Руси |
је аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p |
ле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, з |
и народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> |
овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па прис |
и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српск |
Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, т |
tle>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима |
месника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме свану |
ници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањ |
ди, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији |
га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при |
жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви д |
онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се |
ико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад з |
ором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вече |
бералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радој |
.{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на св |
е:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ев |
9" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у ј |
ретресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила п |
што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо |
, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником |
државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег |
} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и |
ај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, п |
и продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили н |
пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се г |
ј писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и у |
говори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли с |
е добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује |
ике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе сед |
се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и с |
е доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора |
.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода |
боду <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, у |
положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народ |
> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они |
....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе |
мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата... |
им су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које |
Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора има |
ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали |
b n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, пов |
очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и |
е способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је |
<p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а |
ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих |
и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек |
нашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много |
ја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и |
вар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате |
ишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} |
куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле деват |
твари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини |
о право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад нар |
а два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је |
а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема пра |
ним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о |
ити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јесен |
а копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" |
о свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је |
подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуш |
а беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора с |
рате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народ |
и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бит |
нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуш |
развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка на |
о, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман наро |
е господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. пошт |
нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш н |
човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; |
један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац О |
рете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас |
се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од ц |
/></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана |
ам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места тор |
n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити |
о, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} |
сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед |
политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника т |
а одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он с |
а...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбух |
Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, |
икнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</ |
то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш ни |
{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по мук |
од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је са |
сто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба |
амџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и |
плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да |
олитички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћно |
им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с други |
тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но |
, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p |
како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно у |
прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о прог |
b n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мо |
вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори к |
па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном о |
ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи не |
ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и те |
и кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p |
ај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је |
ле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да |
, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља |
а ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</ |
е.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто |
село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га св |
— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> с |
и како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{ |
ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. минис |
итичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује сво |
p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана |
доше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одј |
Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само сво |
како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p |
бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране пр |
.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— |
ише вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерал |
их првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, |
d> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} |
{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао |
рстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{ |
них села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму |
ове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше |
сарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Б |
видном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијс |
а је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у |
а — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у |
ну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. минис |
стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози |
би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија |
ну Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја |
добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да |
ак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо. |
еда низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> |
пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са |
и свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни |
>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.< |
греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку... |
да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S |
..{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но |
зицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски |
н је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још |
упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да на |
не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова |
а да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од пониж |
ростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема н |
од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! |
е се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је наро |
их <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надм |
ављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих |
и политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра дру |
ку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> < |
какву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S |
о једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рач |
нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, |
ва напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу |
уј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од |
ије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак з |
ојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} |
ић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и з |
одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би |
не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем с |
ио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је д |
рнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога д |
!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суз |
ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?.. |
ле мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају р |
нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге |
рнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима |
> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја би |
а се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога |
их намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје |
ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, ус |
е истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће |
звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} |
међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да на |
ам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде |
<p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће |
сова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мал |
од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас |
улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој |
...{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде пра |
једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту слу |
е светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Зе |
показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... < |
ушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио |
онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и |
; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, |
да, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, б |
и у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и ње |
те ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то упра |
}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата |
ји обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет т |
<pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о оном |
ов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> |
програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одгов |
да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути се |
е без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне г |
уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p |
...{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте с |
смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви прав |
кви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићин |
ожи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{ |
викнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Срби |
аци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јунач |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле вид |
d="SRP18871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем |
— ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. ми |
да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би |
ње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и |
да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта |
ма нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то |
.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити |
и реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он до |
а се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам с |
ог тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски гла |
ки договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губ |
очиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није |
до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је на |
S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а |
т сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси |
} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, |
обити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братс |
о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће |
да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{ |
е оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Слав |
, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што ни |
...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци |
и, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан... |
сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечера |
то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко х |
народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не |
то као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Дец |
аља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} |
увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Кри |
пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и |
ећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себ |
И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви ма |
е повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угар |
латити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи про |
/p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног прокле |
ветини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас кри |
и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, д |
вим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="3 |
то нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи |
>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Цр |
томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештеник |
ке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито |
а је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вад |
le>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршу |
ог класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газ |
о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ |
а ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове |
мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га с |
немо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да |
о!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај |
нственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме |
нисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутва |
и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака |
укама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добр |
p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачко |
> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим |
а у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S |
тар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она пр |
шнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Де |
у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би с |
ког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише |
у мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам |
Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p |
n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу |
/p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане |
наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Ш |
томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја |
ма г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их |
сту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погле |
S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува. |
нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене |
г баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, |
S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти може |
Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђ |
близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву оп |
ија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у глав |
ја се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица д |
хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а |
— — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац |
е!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет.. |
те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помо |
у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи |
вање.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> |
држање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p |
аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију ти |
S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} |
/> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је н |
и прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом уг |
раван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша ни |
ац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно |
нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар |
одне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште ова |
у напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако ј |
нош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао |
pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице |
ћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао. |
</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну |
ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <miles |
утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; ал |
ећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни о |
кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пр |
еше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Св |
з његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S |
Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Уму |
питаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> < |
{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, н |
обовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{ |
његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће |
ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о к |
тани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, |
који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут в |
а одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове ку |
искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она дв |
За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Поглед |
шко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на о |
хнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово |
аћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога |
се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка мерк |
добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Бел |
рти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном прот |
их логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} |
> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће ни |
свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} |
и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} |
е Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, д |
министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених по |
овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадуј |
ију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се пр |
ити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, о |
е и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није |
цине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S |
он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим |
} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“ |
се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им у |
се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања |
је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно |
p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде |
веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народ |
а капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео |
ечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S |
у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па |
да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и каме |
стира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи |
редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с на |
бе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа.... |
ма ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него |
} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши |
ити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад |
>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те! |
том, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либе |
ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође |
ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријав |
нога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине ми |
лико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела |
удити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене |
и дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но |
црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окач |
и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је пр |
Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88 |
а се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, |
бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....< |
е <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему |
а се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишље |
наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конак |
Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политич |
ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову |
снаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се |
S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колик |
ест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{ |
јаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склања |
чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва ч |
</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота |
нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне |
јечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога н |
ечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се кра |
, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најск |
места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова бил |
еру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше о |
p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{ |
скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко пољ |
, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title |
а сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Об |
, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори |
и имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни о |
упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу |
ако се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело |
великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{ |
прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још ј |
руго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни д |
грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачк |
ту....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо |
она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној н |
а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, |
сао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - |
ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону на |
урина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> |
d="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку |
мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дак |
{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће |
арод, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса бе |
м брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче |
д свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчав |
треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} До |
ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућу |
рив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, ис |
за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенс |
он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што са |
Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем |
....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он |
то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија |
ашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговор |
S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ |
евој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој др |
ло воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, |
/> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да |
вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, д |
кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он и |
турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по |
оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, |
уг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилиза |
тови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тач |
нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се |
људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p> |
о, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, |
за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само мо |
едити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и т |
кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се |
боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не п |
} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити о |
} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Г |
ранци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарс |
рочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што |
данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника... |
господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да с |
.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне л |
ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш |
их чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} |
кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас |
ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p> |
асили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за на |
редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође |
— дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом з |
ке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!.... |
ати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она |
— као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, пови |
.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> |
ш работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још вол |
е готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути |
рних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала с |
ш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од |
не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завел |
ако се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Осто |
вај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Не |
S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У о |
и.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева |
е. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људ |
у што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима |
малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша |
, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; |
претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање |
/p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још |
ног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узм |
нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где са |
међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље |
и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино |
ија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промил |
и никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечиј |
томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p |
тог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули с |
чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљ |
рпску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину |
и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S |
ли док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="15 |
} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десни |
ељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а зем |
рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — з |
н — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми х |
Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> < |
о као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату ву |
је било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} К |
оровима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 годин |
а ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову н |
сте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила р |
повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој дру |
оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече |
>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само ра |
јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ |
се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи |
зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</ |
се:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између на |
, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја |
окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник |
а.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје о |
и народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју |
е то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо доби |
срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти |
идиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је доша |
3" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сут |
ате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села доби |
ке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене |
преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с пре |
ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви |
опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је |
то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас |
а, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови поли |
Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p> |
што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо |
се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће |
треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да |
нским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан м |
завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак у |
о „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био о |
ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји г |
ина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи! |
/>) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у ј |
} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Т |
“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем |
оновао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесни |
одство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас проти |
либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство пов |
сни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала |
оду прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за |
ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се ук |
има <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да |
Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, |
аравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем |
унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може |
и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распуш |
азивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кме |
— нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — м |
све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи |
г утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на с |
Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од те |
/></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну пр |
.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; |
својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љи |
ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- Т |
ашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им |
њачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села |
д за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви зло |
о, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је нар |
Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа |
емљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном |
прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона |
је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</titl |
ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи |
у кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p |
да отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:< |
свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секу |
а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела |
ће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћ |
адањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже ј |
несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем. |
а мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет зав |
одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам |
и се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, |
е то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А |
инама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. М |
дговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми |
лима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елем |
менат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И |
ришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — к |
традалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У велико |
ени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се |
но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори на |
Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима |
ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од д |
сто!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што жд |
тријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среј |
већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали коли |
ги....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је стра |
речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{ |
Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може |
и као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а св |
е оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама |
е остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за ти |
е ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе ра |
т...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, к |
p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана |
жевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њ |
отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима ра |
а.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељ |
2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико из |
од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хо |
ина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те |
а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује |
леко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није |
, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S |
— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим |
жбе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дан |
а још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо ми |
ео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се дог |
Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико не |
.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
ате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу |
<p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{ |
ака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и |
ници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћ |
па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у на |
м велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео нар |
ађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема |
љевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњ |
молио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се |
ине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од на |
и исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам |
— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Ви |
.{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке мило |
о зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, |
каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буд |
ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> |
зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они |
што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и о |
а би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска |
и, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на др |
...{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештен |
т, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о |
како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни орга |
ди паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се са |
ци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да и |
оде?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче |
им да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за |
ница!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само н |
м јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми |
огледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p |
ари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо.... |
ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђевр |
p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког враг |
на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљуј |
а упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ј |
дикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се јо |
глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њем |
кула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни з |
штапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p |
руго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они дале |
и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео пр |
да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти |
S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, |
по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар |
..{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном |
иког научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не |
мах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} |
Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} |
имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суво |
пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила |
апредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш т |
ја.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кр |
а овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре |
своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSec |
отврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће |
твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у стран |
падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; |
он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осл |
но поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и под |
<p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" |
и весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика грај |
д’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Н |
и сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разуме |
и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало |
пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према |
<p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одл |
> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба |
им места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова |
твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти |
сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој |
мудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи |
шњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао нека |
, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у |
ас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p |
питати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из |
ма, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти ј |
> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од о |
р ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у ова |
и сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, |
ословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разуме |
ижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велик |
знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имај |
е.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Д |
н се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло вид |
{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S |
рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако |
p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти ка |
Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо |
твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси навод |
и вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда В |
е, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане |
ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изн |
о учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и |
..{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p> |
опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, |
уго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука |
и зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с |
уводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....< |
о се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образова |
о пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угара |
н.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке |
давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} О |
ли, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власнички |
мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће н |
S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} |
/> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе |
/> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком с |
S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} |
исца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он |
њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} До |
цеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један з |
у се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Он |
ио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у т |
ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се т |
их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да в |
Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био с |
их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак |
> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видел |
тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо |
подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис |
дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није ј |
је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив |
ио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч |
е тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Та |
речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштова |
Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати он |
екад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли т |
у — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<titl |
познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта |
плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања |
стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се пр |
то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није? |
мета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а |
зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огл |
и — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да |
е је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље |
} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{ |
алци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...< |
за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело н |
бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, т |
рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „ |
сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека |
ав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе |
, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на |
/></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује под |
.</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окре |
ом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам |
устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" |
у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске |
сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то |
тугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{ |
а; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив |
увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кме |
јих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад |
Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} |
и зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докто |
шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да |
itle>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, |
ли?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“ |
реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо т |
шмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста |
века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки |
Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— |
великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто с |
ри — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади с |
Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{ |
ам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{ |
То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем.. |
сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже |
е.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што |
едан мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми |
уше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— |
енску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, |
— баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без |
дин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочи |
<p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најг |
Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него |
да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам |
то је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка и |
моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p |
Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шт |
е мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га |
рима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, |
и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се |
бљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београд |
падну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање |
сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У ко |
души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type=" |
та ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а |
огледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну п |
штина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је б |
нтереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сут |
>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припази |
/p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, примети |
опина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш |
твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је с |
ош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је |
S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа нос |
а си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад |
нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно ш |
Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда с |
свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> < |
поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и н |
еговом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, уша |
другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да с |
опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разу |
ико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> |
емо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу |
реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо.... |
<p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у му |
<p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би т |
Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисиј |
у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у ре |
у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинс |
шао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као |
ателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по |
.</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S |
Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли б |
ао лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла кл |
рона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило |
Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи бе |
тала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друг |
ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живопи |
="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо к |
иховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али |
народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, |
оном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" |
{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је кап |
напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} |
{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у ов |
о сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим |
ијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?.. |
вно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи |
18871_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, |
ни избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S |
а су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, д |
и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у д |
утра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. < |
сници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам |
куд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> |
S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p |
— прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> |
ти.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S |
образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде ник |
не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас в |
p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} До |
јекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу |
шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" />< |
тну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу |
Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем с |
ли ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истин |
ас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу |
одавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — |
рство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном |
није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју |
ако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чинош |
видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— |
је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— |
но упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p> |
ао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="19 |
аква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а ка |
пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет прогово |
не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на |
воје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала па |
све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А ка |
напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде го |
тоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године |
судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој обра |
другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је |
ло на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— |
ђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ нећ |
иди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што г |
} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мен |
ад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчек |
обро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет |
ро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — са |
аса улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља |
и нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је |
е види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове.... |
те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли |
старске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди |
е....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га го |
мњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. минис |
адити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политик |
стоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, ос |
</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, ре |
та моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећ |
ени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни да |
{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} |
ала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бо |
реко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господи |
ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу ка |
уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског |
синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се |
S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а о |
S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p> |
госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у |
сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан |
дара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно пра |
рио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо |
руге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака |
за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да полож |
— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Т |
пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да б |
путом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Ос |
.{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост |
а.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује |
жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражи |
, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек |
и баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали |
лободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, |
у велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича С |
а.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извућ |
? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у |
сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике о |
и напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад с |
.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му |
Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јес |
ох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није би |
ожда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђ |
као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на трој |
<p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да |
език уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја са |
је срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тоб |
искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати |
ам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком о |
не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном неб |
— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад |
за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један стран |
њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити.... |
} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. |
/p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини д |
главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> |
Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан. |
тијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу.... |
ј причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом кој |
пску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архи |
{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, т |
земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али к |
косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет в |
Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не |
л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се |
е му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну |
разговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и н |
жи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се |
нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има |
, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p |
врши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђако |
је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану |
дити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је н |
лађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе прија |
Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају ср |
наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили |
Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отер |
title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ћ |
дине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од ка |
дник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свако |
le>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} |
азна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави |
.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, |
мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је |
одуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и п |
де.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа он |
.{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, пос |
то ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера дога |
unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... мора |
нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више по |
ртак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> < |
} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?... |
на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша |
S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон |
{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и |
седник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Том |
="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што |
да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То |
све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од нек |
до увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђев |
ка. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним |
у се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви проб |
ве ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаш |
екула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад |
печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли с |
д једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина |
клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнут |
да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси |
S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним око |
е бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако ист |
Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле |
и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> < |
ре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан |
/></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злат |
н мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења њег |
... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, д |
; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после не |
" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви |
вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не да |
ути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на |
х ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је п |
о седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу пом |
Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно |
кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати |
рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да |
у радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту |
у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осве |
{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје. |
оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он б |
и читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да оч |
ође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} |
лим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одм |
е наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Не |
радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{ |
бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу. |
се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко |
ну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча в |
упком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ј |
су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их |
, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо ошта |
{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а о |
номе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту |
час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и |
цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. |
е, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потп |
у црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке |
е то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи измеђ |
ја, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?... |
механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти |
рали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље |
, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је ра |
бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{ |
а му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те кућ |
о за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађ |
ди, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлу |
адоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, |
вога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, п |
.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је иша |
тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени! |
чине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је |
ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцн |
ам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</t |
литви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!.. |
већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, |
дао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, н |
а се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветли |
чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је б |
оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јо |
ба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе ча |
добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко |
капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на распол |
?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад |
би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} |
b n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше |
е, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану |
ји буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења. |
, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас |
мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ра |
ни, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, парох |
му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Б |
з сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на ок |
уг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје |
механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он |
овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оста |
још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Онома |
Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им |
пе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној |
брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се ов |
— започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, |
казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је га |
хватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти м |
и и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> |
коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одго |
Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа |
што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</ |
колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што др |
а....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и |
е, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресн |
о буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је |
.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити |
е, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо |
стем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и пос |
ј не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се |
—док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, как |
но вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је |
роба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар с |
дите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да |
задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши нач |
у он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из |
S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам. |
пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Р |
за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати |
радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдит |
рашно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци |
атила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из со |
е је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни |
а кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море б |
је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви |
и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу рад |
у, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одм |
> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобр |
не руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они им |
p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре реч |
повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми реч |
ем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим |
:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису как |
са узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо не |
ађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили |
како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари зн |
дуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те пр |
орио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — По |
простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много и |
ом....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{ |
ку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Бе |
укњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S |
где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам |
— рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је он |
е после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их н |
— не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с |
— тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само |
е то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" />< |
можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде |
рени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је |
окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но |
ојом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо м |
на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролаз |
а партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже |
вој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{ |
</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано |
баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли св |
едва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S |
и бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <mil |
е опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи |
....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а наро |
цима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог |
па Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља |
, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> |
сата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — к |
цара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом |
М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам м |
на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, |
а не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да ка |
. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкроти |
о је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман |
о.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ћ |
ки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа |
рете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђиншт |
то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дув |
ако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S |
знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окре |
човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разум |
том је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао од |
мози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени нес |
овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n= |
сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очај |
с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног ле |
и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурен |
то да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb |
се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не мо |
одели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове |
карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађ |
говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си влас |
а.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, |
ли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — |
вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говор |
ане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас |
учешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена |
промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут |
смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више |
не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога погла |
е одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
/title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без свед |
е...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку ув |
ставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; |
S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен пр |
> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио веће |
<p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја г |
рати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се ви |
жа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гл |
} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша пла |
е, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!.. |
а.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — |
ије место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђев |
} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбоји |
тељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, од |
пите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћем |
реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчан |
тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо им |
д њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крв |
е а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка |
— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Ко |
ном, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Баци |
tle>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазит |
али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прил |
>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи |
ју, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио |
возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!. |
ву цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао |
е ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то |
е може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах су |
и ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш |
њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њег |
предњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпет |
говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лук |
тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче |
о свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Ви |
ћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп |
аршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у за |
та сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С. |
.{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов с |
о саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па м |
се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога го |
бар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, |
а рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?... |
<p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> < |
дине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један |
{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им сам |
це.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> < |
ти пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>О |
о није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“< |
{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то |
је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — сев |
би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше ше |
тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дира |
е!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевид |
ладика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад |
тражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама |
} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} |
аше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити |
Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног в |
удим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n=" |
{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ј |
ује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад |
шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза |
„А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у тво |
/p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њи |
ако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S |
еразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капет |
вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румуниј |
/p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, |
ликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необи |
Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врат |
Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Ч |
ише, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет ка |
е и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на |
м видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд |
ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, д |
ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења. |
рџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p> |
нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се уч |
чим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би т |
је више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад |
Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онак |
т....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то |
то ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као н |
д већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише ве |
е он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отер |
аћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И са |
ди, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе |
из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S |
м заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикуј |
и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам |
калску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој |
оченим плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним обод |
ликом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла ме |
да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Ј |
а овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља |
о ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину |
еда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем оста |
мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да |
у.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="s |
твари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, д |
се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слуша |
их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и |
Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSecti |
и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до уј |
га да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извито |
мет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе |
о да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар го |
и се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али |
слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру |
о, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — ов |
и, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он доч |
ред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по по |
потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засе |
у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S |
Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи |
<p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" / |
тина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиљ |
слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n |
д овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али ст |
се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме с |
не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; ми |
ар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{ |
уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S |
и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непро |
p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољан |
У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на п |
м — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изг |
ише од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни обори |
е да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још |
— — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се пову |
одио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не |
Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, |
и неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај с |
атором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — з |
ао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан.. |
и, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете веч |
он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихв |
ице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, г |
ици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хит |
за и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком |
тру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утв |
авославља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру. |
је њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон |
е после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ н |
свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде |
амен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар |
се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лиц |
е пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између |
доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кул |
беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном мо |
сних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назр |
="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ва |
тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— |
...{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје ју |
српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебел |
слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку |
нђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитв |
атрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам мога |
у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и |
> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич |
рви одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је |
о је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад уче |
којног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... |
слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтар |
о царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте о |
ву земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо |
воругу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како ма |
сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— При |
лебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — |
ктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред |
дни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњ |
јненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — |
...{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одг |
За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, т |
анас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још јед |
каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога |
{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Да |
} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више п |
порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p |
више слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} |
грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као н |
гана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више |
мљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечи |
се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о с |
жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора |
ок се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и |
>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам |
еки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а |
у се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни |
n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и |
црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох.. |
е, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалск |
емље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завука |
ика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на том |
лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство! |
вамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. < |
ља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p |
ину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те |
S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја |
S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мен |
.{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отид |
онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} О |
мпарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опро |
{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; с |
д ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} |
сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на к |
p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!.. |
мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S |
је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, гос |
вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одист |
нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад |
13" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он |
ђе и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те |
аља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овд |
свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало |
о су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш.. |
федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{ |
е, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког вре |
Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам |
свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда најви |
толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вешт |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло н |
Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета |
е отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги каф |
одољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили |
ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протура |
оп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к се |
че:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народ |
а како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи |
Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с м |
<p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је м |
пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње |
? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.< |
зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш |
ци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? |
сник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што |
оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ле |
гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док |
а тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> < |
крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она и |
оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно |
то им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова |
говим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} |
, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо |
le>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља |
S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још с |
> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не |
</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералских канди |
.“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi> |
ине два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Остављ |
а....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Ње |
чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељ |
/p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним |
tle>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чл |
подине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше не |
оја не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из |
де разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту |
мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у вр |
чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма |
а.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем. |
индар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим к |
{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика |
с вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њо |
е без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно премину |
, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за поли |
Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се преби |
ла и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а неја |
цу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку неср |
се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију |
к дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу |
p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — |
и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта |
карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће |
а; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна |
>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна. |
S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за дв |
16" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на свој |
о имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два п |
стави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Пет |
ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш т |
а; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти ј |
вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радика |
аших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је |
...{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се |
дити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву з |
код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши |
ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ј |
глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</ |
.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, |
— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, |
<p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!. |
. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрдну |
аљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима |
ућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу |
..{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... |
по; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо н |
..{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што |
њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Парт |
вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S |
м кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Прими |
</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно шт |
овика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За |
рио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу он |
ају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда |
{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На |
ликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рек |
речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се может |
{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим траго |
је никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што о |
т; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p> |
више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!. |
еби.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби |
Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p |
аћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо |
Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руск |
<p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хо |
игурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па на |
вне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи |
S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звиз |
/p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти бож |
к.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им би |
мо на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учи |
кивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово |
Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђ |
арац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица гово |
Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, п |
од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ћ |
у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћ |
разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе |
ав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви |
.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победонос |
раћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где т |
у П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Се |
вору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лу |
лено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак |
му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пре |
а Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!. |
е, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не. |
— Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од кап |
ко овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> |
тана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одгово |
претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово |
ога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег подо |
детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, шт |
оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ћ |
је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S |
на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у |
и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, д |
очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на |
плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тес |
— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — пота |
очех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси |
и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одм |
вуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} |
она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом ш |
рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Доне |
а, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду зашти |
ити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И |
у нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре |
— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, |
њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} |
и у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити су |
нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда |
карац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати |
пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање |
ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На поса |
еку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац |
порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Кол |
да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{ |
ли с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у |
е дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је |
: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да |
, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 пи |
опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен |
тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— |
одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— |
Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> < |
ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан |
ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити о |
рпске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски наро |
</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре распра |
стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест |
једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је н |
некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му |
а из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али |
у дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо |
ице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо |
} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога |
није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Се |
а нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друк |
дао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у |
к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залу |
некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио |
вно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, |
ивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо |
е ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан |
а оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће л |
тије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је |
— као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јеру |
орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста |
један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитин |
ом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам— |
у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим |
{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, |
ру од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до |
столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћур |
овој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, н |
глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гор |
оса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше изв |
то се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самрт |
то се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед |
а поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му св |
покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва диса |
срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом |
бимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да с |
отакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, |
поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пр |
већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али ос |
право није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем |
S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора |
ала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну |
љен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} |
чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вра |
могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле пр |
На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега |
у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стре |
поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно љу |
, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју |
ад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена вели |
век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... |
уђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви |
Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили |
во....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са |
ше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учин |
далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике с |
з чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај св |
а река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро |
Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у пр |
{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{ |
ори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} |
ој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно |
а на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рек |
шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а |
овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> |
ао каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, |
васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени |
ца пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> |
абурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опаз |
-</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске глав |
на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан |
ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру. |
као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на јед |
> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благо |
мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с на |
.{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S |
лом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, к |
осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ |
дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> |
ицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да |
ре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су |
.</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли |
Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једн |
и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Ц |
ац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом |
рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели. |
по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у стр |
арте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} |
најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да м |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" је |
лика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манас |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Правосла |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице |
три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копоран |
неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голоб |
.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је ј |
с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у ш |
лобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европск |
а а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно |
ке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се |
у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је при |
а на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично |
густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевим |
трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понек |
нтном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам |
брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а нек |
воје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То |
еома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, |
путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у |
ко сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p |
ског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђуниси |
По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи с |
ени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе |
ично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш |
</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и |
је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У о |
он Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док н |
господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га по |
да.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341 |
ало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људ |
а је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до ке |
данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах ис |
урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети. |
иг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам |
ра, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је |
п Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их ј |
Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} О |
је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он |
ека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити |
сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно ви |
<p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не зн |
погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да |
њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n= |
заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за тв |
м нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су |
ика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође |
Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад |
...</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> < |
дине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга вр |
је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не ш |
} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} О |
ршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Пог |
ем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама |
/> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— |
стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док мака |
ало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по г |
{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омел |
ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгу |
} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији ид |
боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах оп |
а граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: д |
па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је |
} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов д |
Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си |
адна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека |
ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао |
о њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румени |
нија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ј |
оже примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солда |
дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седо |
на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад |
жити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он ј |
о, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољил |
најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свиру |
— само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као п |
{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У |
упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из свој |
ре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи ча |
уг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, госпо |
био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на |
Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој св |
/title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{ |
тио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, |
каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер |
то хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топов |
с, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једн |
и — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо намест |
/p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме н |
Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су < |
Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је л |
239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром |
</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задуж |
ави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда |
сна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвен |
е као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — с |
— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и н |
{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и |
лиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би и |
/p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, души |
о отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је да |
" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Минист |
шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање |
о пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака п |
Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мен |
маћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу че |
<p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се прева |
осити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урад |
требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p> |
ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људи |
не, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Б |
спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ по |
год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства... |
у је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бо |
n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не о |
ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затв |
адојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у с |
„Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то |
ита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" |
мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он с |
мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али |
зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер доне |
кли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога |
ице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан г |
а чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже н |
ра стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излиш |
Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, |
ног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на |
м моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало маса |
е оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двоји |
Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана |
{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао |
говори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p |
ало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{ |
Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац О |
ле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> веч |
<p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа. |
и сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit=" |
ђо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје. |
м брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми |
е осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електри |
али у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли |
, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} |
ани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном |
одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{ |
ће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад ј |
и пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар |
о је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у м |
а на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да м |
tle>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<titl |
ст његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С |
ега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар за |
погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурн |
ст пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном |
о за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле с |
зио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате |
Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле |
у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се |
де нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети ј |
b n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала са |
— она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S |
/> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте: |
milestone unit="subSection" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад вид |
— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још је |
једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафан |
{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам |
У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се |
C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио |
ам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија пл |
ипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски нар |
знаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле |
а:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој |
отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Ж |
војих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас |
з небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу |
ја, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао |
/> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и |
неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радик |
ронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још |
мад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата |
читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повик |
га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имам |
м живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} О |
еше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му по |
?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша! |
без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} |
смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудно |
пис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш н |
етан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души ку |
си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, мог |
Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као |
ите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочи |
о....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Ов |
адох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још |
аква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мо |
p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општи |
и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седог |
S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде |
и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше м |
S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} К |
јан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род ве |
ле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало |
вога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио |
гових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана |
часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан |
аквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ов |
а се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И |
unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мал |
дахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, |
оре.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај зб |
8871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјаје |
а, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрок |
к је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „ка |
рквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније поста |
све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глав |
S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда |
ри дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно |
раћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли |
на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави |
н је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} |
ница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта |
изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотеру |
додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са |
аш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:< |
> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?.. |
а од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула ка |
риш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрди |
</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> |
што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гле |
министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кме |
<p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној з |
отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S |
ни поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану |
тељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, |
запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То |
сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} И |
варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосиј |
аш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S |
президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми ј |
мо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се прип |
јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према на |
не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју |
} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоме |
није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>С |
{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз свој |
они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него |
а преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити |
{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није |
аравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни та |
ма га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забел |
ити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познан |
ију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— |
хватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога |
је казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додад |
упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!.. |
ја прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и |
адо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста на |
вају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у |
да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, д |
вуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити |
ије доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} |
...</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо д |
Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог |
је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек? |
ти.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико |
м?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на д |
нда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би |
кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак |
тили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" |
о је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи о |
ћи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} |
58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од |
еру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и |
....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— С |
p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек зад |
гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Је |
глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — |
ни дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад уч |
</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје |
мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Ј |
о и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чел |
и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и др |
рави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете с |
ј скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупшти |
е седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он |
један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше м |
S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{ |
а траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да стар |
Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да на |
а густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрче |
<p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана. |
се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о.... |
.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{ |
и радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па |
— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бог |
де у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисар |
утања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је л |
.</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за |
кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет |
ох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде к |
ћају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} |
ревине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне |
То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се при |
види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а пос |
ложиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одгов |
S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само |
д њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати. |
..{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писа |
тину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не ос |
о, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је л |
гме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш ме |
етица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сир |
А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S |
свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спреми |
нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је наг |
ога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71 |
!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— |
снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно пап |
ловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме |
Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> |
аћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви зн |
крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Ко |
о потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> |
ад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... ви |
трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени < |
авало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах. |
ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су |
о су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Љ |
} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно |
а своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Бе |
<p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не бо |
<p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон М |
како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за дл |
и га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, |
ду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — |
на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки.. |
он Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде |
им очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци |
сма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је |
е с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајт |
Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, |
чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигу |
данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини |
частити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасади |
инистар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може да |
тника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са вар |
p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} П |
се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало сл |
ше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним стра |
о златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што зан |
ше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца бр |
веста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову м |
Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зег |
ата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, |
ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пу |
имити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} |
p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразг |
у.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на |
ати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљ |
ора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слу |
ар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њ |
ута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је |
дан а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капет |
pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а |
рија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се |
ако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он |
е читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном |
> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!. |
просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, по |
одина још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; |
зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драг |
гослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђе |
дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрули |
ујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} О |
е светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле ожи |
рестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у |
з правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га |
егово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хла |
газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на п |
сли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму |
аде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, |
b n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p |
ме и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно и |
а.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта кап |
и одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно |
као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад |
еђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Мех |
, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном с |
ше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одм |
а, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се је |
мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћ |
три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. минис |
лацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из јед |
емља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Зна |
га словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници |
венскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стре |
брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег |
и очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни јед |
х до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна |
еном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусрет |
развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела |
одине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послуша |
љан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен |
па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала н |
тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на он |
> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала б |
српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> |
омогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелен |
атно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али н |
атно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожм |
паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што |
еколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> |
„<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мисли |
ирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно ка |
пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме... |
Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Неср |
и Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђ |
ричице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један друг |
p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови не |
рађени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке |
> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, к |
ство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући угра |
оврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који |
ло куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху пр |
лас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина |
је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај |
гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари |
гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p |
Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — |
игра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном д |
277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним |
људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{ |
it="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа ст |
мо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, д |
ет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде |
ји су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка на |
ућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он |
а запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није |
сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себ |
але само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оста |
зи на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толик |
ку је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тон |
S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учи |
а добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа |
као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" |
заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он иг |
не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ух |
ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, ј |
исам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад |
, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p |
номе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није з |
смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје учени |
а Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи б |
ете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њ |
....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Ст |
одине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још же |
че!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца |
у су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{ |
н јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалс |
а је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево т |
цу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и доч |
ост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа па |
недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Д |
} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S |
ј шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати. |
исам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто н |
господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> < |
ина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је би |
{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свеште |
ше и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од св |
доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за т |
е његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав пот |
ао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико |
лски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пили |
д оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог |
размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање мог |
то сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у ње |
беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S |
....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их |
Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши |
не од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три |
ирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, |
души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађион |
ци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд |
елнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, |
забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко пог |
> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учи |
оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикала |
затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава з |
— видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари |
давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше |
има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара |
о; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер дан |
b n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и с |
> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и |
отска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека ра |
, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај |
} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Ил |
сле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ |
сли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај |
То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене |
лоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни ку |
— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“< |
а више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Госпо |
ма!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке |
.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угостит |
јим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је гово |
злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ов |
ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Ј |
вранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су |
и је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске поли |
Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за ср |
па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је |
батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај гово |
артом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Та |
....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницим |
опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?... |
/p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има јо |
пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер |
’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, бр |
илијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота с |
е у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда по |
b n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па |
p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има по |
{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је с |
еђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбољ |
једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подв |
а — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевин |
сто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и |
е у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се в |
није о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Так |
ду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни ср |
па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарск |
...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и |
неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето |
S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим прист |
ужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узм |
<l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.............. |
има и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама! |
ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје прав |
орим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја н |
Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд н |
маши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги |
ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не |
ао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да |
сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш п |
S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу. |
и нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам |
ве држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, |
кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p> |
ји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара! |
Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим |
на — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију род |
кви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може |
с ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да м |
И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија |
у рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{ |
S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа |
он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао хра |
је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка |
евојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој |
прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и с |
пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је |
а носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n=" |
чи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би |
> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле |
<p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<titl |
>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори |
Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р |
у њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="5 |
ридружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони |
нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина |
пет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се |
у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — пре |
више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани |
и благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb |
Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p> |
штре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз њ |
и морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску полит |
и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице |
о што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Нај |
!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан |
ућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се га |
ш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не |
дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по св |
а и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начини |
белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} |
умети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, |
ски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ам |
чисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу |
рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Бо |
<p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо |
ица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе |
но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што с |
еговом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин ј |
слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро |
свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењ |
шњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; |
чито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> |
на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред прок |
!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало бо |
опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Бел |
овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање |
ошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он |
ти ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена осн |
Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија и |
У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, п |
на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Н |
а тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није пред |
ко доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соб |
манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <milestone unit="subSection |
о да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема |
рије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p |
изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих |
х заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она |
едном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе |
Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над ту |
авлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два чове |
ладици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Ост |
n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То |
ак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од |
д само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> |
а свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
арац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасн |
рвога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењ |
је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и |
их сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није исле |
гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, до |
ашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да са |
у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало. |
ро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти јо |
Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је |
— — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вече |
ико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби и |
ом да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} |
а, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ј |
ј сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита |
} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— |
ма у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} |
мо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби д |
></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта |
азуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче |
ладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — |
on" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} |
о!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао |
и се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се уву |
Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи |
још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом |
еме, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш |
посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од остал |
есели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему с |
далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако |
ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И он |
ји су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракар |
речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S |
е.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га ту |
онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је о |
то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају. |
енскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{ |
и радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равн |
ледња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекину |
овите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се пре |
им погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше |
о пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало пос |
нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код се |
тера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Б |
то пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји |
S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви |
век све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, а |
...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у |
ече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<t |
, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска вр |
номишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђако |
букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у он |
>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнак |
у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је |
н не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} |
; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има |
<p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Нећ |
пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, к |
Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капета |
<p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим дру |
о ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко |
е беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Р |
е стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му |
ху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колик |
и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{ |
док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас. |
обрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухват |
ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечер |
м га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа |
крете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био |
n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због т |
!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о |
ову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мо |
су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и мом |
гне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; а |
бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с ко |
ао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад нек |
оне“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја |
обра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога |
.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, д |
ито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — |
е говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао |
главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о би |
ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеко |
ожије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а |
и изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуч |
а, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — |
ђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> < |
p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке о |
..{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду л |
</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од ј |
p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? |
е оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чи |
погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица |
е Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малоле |
о горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="s |
ао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{ |
претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет. |
ерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ |
у.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у зем |
ом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати. |
он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа ре |
ио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова прим |
ају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> |
изале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне д |
ога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била |
нас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за |
>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам |
кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.< |
у.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку |
де, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може |
</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> < |
p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пе |
!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јол |
руговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом д |
а два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час |
ло, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> |
естило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро |
е напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} |
ије, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да поста |
плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе ср |
о веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што |
ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредн |
мислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су п |
о су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Бриц |
b n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— |
едној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и |
ро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је та |
анко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно. |
ио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је |
арчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болн |
{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се пол |
хнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само |
Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све.... |
то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> |
ила памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, |
и гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено |
ову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију. |
би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденич |
?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> < |
па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} |
ем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама сас |
а љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и с |
у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикала |
о једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као |
} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „ет |
ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестан |
чара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкају |
је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једн |
одине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Он |
полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? |
м се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа.. |
љате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су з |
ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драпер |
...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели си |
еља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичн |
набета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет тре |
лом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се |
чима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро |
лослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав та |
ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, шт |
} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте |
="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не нак |
му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом ту |
p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с |
истарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служи |
и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој та |
Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S |
о некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му и |
јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном оти |
S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка |
.{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклет |
заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год ов |
њ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — |
оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш вези |
лицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха |
/p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива др |
ре тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повере |
ушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и |
, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула б |
не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} П |
седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Ј |
S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне в |
није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео н |
иру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку пре |
ли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на |
и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душ |
е усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео с |
за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашу |
се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводо |
оће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карт |
а учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а |
ћ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад |
бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хте |
чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио |
епац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме |
ног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а |
је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то |
Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлу |
сподине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Оном |
а давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак |
} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; |
</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — а |
овукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} |
је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је ста |
их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чу |
Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
...{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек |
својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово |
бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, |
најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мал |
о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима |
не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S |
једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми |
>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <mi |
} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од |
S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да |
авим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који |
?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она |
Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен |
колико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске црк |
и овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало... |
добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина |
} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под |
и му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су с |
{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — |
зрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он н |
у и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници зна |
...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу из |
шке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а јо |
и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упи |
само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> < |
ужила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p> |
е у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Н |
е усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, сл |
е ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — к |
сталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било |
им, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p |
а оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, он |
аши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје реш |
ће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је в |
суствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на с |
чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} В |
морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а св |
="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депут |
и не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако |
ије се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <mi |
ха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би |
егова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви бе |
тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како |
о отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не |
/p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђос |
а дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њ |
вештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к |
ло.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу п |
лали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луд |
али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох |
} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Нач |
је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, |
/> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, |
м вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{ |
во; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо д |
ма Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору ру |
то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шт |
> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?.. |
.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали |
у.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} |
p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p |
варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изуз |
дикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао |
е ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру чит |
људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да н |
— упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и м |
ндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе |
{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће д |
ласто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на |
вреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад |
о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће по |
са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђе |
е год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљуну |
— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још |
зговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шт |
афеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капе |
p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али н |
по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља паз |
то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава |
Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p |
е бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је п |
то, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и |
срећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одбо |
оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас д |
Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!.. |
на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном |
" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај |
у садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каж |
је права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кме |
је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцар |
} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет к |
ction" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову сн |
а превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни з |
прави изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да срп |
тови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> |
рикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у |
.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда |
у је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и уст |
е не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине. |
<p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у |
ријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Р |
баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је доче |
ском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним про |
b n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учи |
сни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни кредена |
Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови го |
{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на |
ран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по |
ко.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, у |
p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то та |
рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је св |
и не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Мож |
вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је ма |
} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било |
Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSect |
— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} Т |
бљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме наро |
се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када ј |
а свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!... |
и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} |
м редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, |
нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSec |
дан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Вла |
а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га |
ково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и |
Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што |
оститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бог |
обрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти |
>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{ |
ат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Алексан |
а.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за |
звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике пар |
адни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају наро |
у скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} |
рчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас ка |
.{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побесни |
а рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се |
ња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже |
уној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као св |
S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капе |
суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о вели |
гашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде о |
е пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна |
дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни ј |
није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Ст |
основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поо |
Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско |
бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогу |
тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под њего |
рљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозво |
</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар |
те да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се ок |
а логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се |
аке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он |
плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и нај |
и не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило |
у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не о |
тре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук |
астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S |
e>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>С |
тављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиж |
све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, д |
ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома по |
{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била |
е, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика! |
астидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У т |
С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези |
p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су |
...</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, |
месника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име п |
— да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жив |
о овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} |
p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја с |
м узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе |
има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је |
цијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И |
се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој ди |
и се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И |
ја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећ |
ву своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Ф |
ако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И |
о учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли. |
нила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с у |
о данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате |
шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</ |
ћаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} |
кидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест п |
и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана |
тац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до |
мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је тр |
собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упо |
Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутн |
ен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договор |
— тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Хр |
отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће ле |
одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у др |
"75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> |
њећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим т |
голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или дв |
аузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Фе |
и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још |
но — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не |
ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као |
Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она и |
71_C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо до |
у застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. |
она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје п |
е претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше по |
чим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је |
предњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} |
а не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овл |
судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми |
епо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни |
куп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— |
{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — то |
пеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n |
по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред |
тина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли б |
ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб |
сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давн |
чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Приче |
их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p> |
а попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, ни |
.</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме |
о, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништ |
{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа с |
ли, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Он |
а старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па |
ера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запе |
мена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, ка |
љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћ |
ељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасин |
се а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички ш |
ошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче с |
а.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе |
ог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкро |
њи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата |
ла....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душм |
иберале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p> |
е — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан |
си земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука... |
ма да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они п |
ка се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Т |
не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то |
стојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с к |
било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пус |
енуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у т |
од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним пог |
у паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да |
дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ћ |
би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кр |
</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко |
М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чека |
аршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене у |
брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговори |
р поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас пр |
јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S |
само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињу |
ра....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Ост |
!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци б |
<pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко |
ћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milest |
куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међ |
још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S |
њиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone unit= |
р по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p |
олова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног позн |
, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло |
Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... |
гу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слу |
Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели |
мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога мес |
лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест |
оље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет |
ан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко дол |
тим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих јед |
аће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер |
, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од |
у док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње.... |
исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у ко |
ознавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео |
ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако |
— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не |
ај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, ово |
:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова |
хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она |
цем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат. |
но којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар м |
мајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога си |
="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је п |
није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ го |
м великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се |
Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих једа |
<p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и |
догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тр |
S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло |
p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син гов |
не побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше |
амо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ће |
ма „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца ра |
На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати |
една сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста с |
<pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој неср |
p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да |
> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То |
трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један п |
смо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног |
"248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone un |
n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао др |
Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прим |
о напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мра |
ла.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... вик |
а четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на проз |
ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади |
Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> |
по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Г |
давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно |
рате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и боја |
татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши |
ко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кр |
{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској |
апредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад в |
и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту |
ом.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С |
м је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети |
S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У ли |
итељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га |
..{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а ниј |
883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Б |
ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „к |
и у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некак |
ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSect |
о је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> |
— квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торб |
зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који |
он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} О |
и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим нач |
ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, о |
етан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухват |
а је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени |
се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit=" |
.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које |
то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трго |
оћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за |
да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и по |
— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају |
бро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, ве |
/> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац |
а које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио |
некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> |
ри и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништ |
о и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђ |
војком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она |
ла и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу. |
> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, г |
обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњ |
ш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјац |
ва земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{ |
а пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката |
већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <di |
на прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које |
амно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русиј |
, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује |
не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од |
чење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone un |
буни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, го |
тајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb |
ша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита... |
не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони с |
Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђак |
а пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> |
ан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно уче |
.{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венч |
та! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p |
тела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и с |
речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало |
ила је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 пр |
роблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је |
ко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После ш |
... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у в |
и <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад |
"119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле |
мали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, |
ош једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} |
нглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалс |
и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју |
за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с д |
у погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} |
</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не |
дито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме н |
учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У |
<p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механ |
ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Са |
пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за |
ео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини пора |
ило за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло примети |
S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што |
о необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представи |
о и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно пит |
но ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и |
елог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" |
Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му п |
сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору |
квих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да ј |
"356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара. |
е ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мал |
ак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке |
твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па |
ло одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учит |
p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није |
и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је |
м чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>С |
ихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле ви |
и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време |
м је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јо |
и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чу |
ставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји н |
данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S |
м, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да с |
ду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина |
аву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко |
{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати веков |
три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је мин |
дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од в |
сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; |
и!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Д |
о и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо го |
ерчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске пред |
кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета |
ила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Ра |
Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па |
Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је |
Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb |
е клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> о |
ини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле ви |
било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на |
ке печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на |
је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S |
сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је как |
да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p> |
— би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на о |
је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p |
д Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад |
се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред |
он Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је оста |
заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? п |
Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише |
ио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, |
на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мај |
лим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве плат |
ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче брину |
и....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан |
де ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас |
да, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију. |
нај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не з |
.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" / |
Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престрави |
, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на он |
целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права |
поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њ |
в се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да |
бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и |
на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостиони |
е и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дари |
њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да с |
куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није |
— зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово кли |
ош више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на свет |
озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} |
хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати.... |
ици, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном |
и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно од |
м одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се зај |
нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирск |
> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваљ |
ер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{ |
био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису |
зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука |
аш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p |
е и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката |
аше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само |
/> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Ал |
вати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњаци |
г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Беч |
Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама |
хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обе |
ћи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свет |
редставио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа |
шњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сув |
<p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не види |
радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже |
противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, призн |
Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а наро |
ата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни |
ити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, |
ега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је |
ша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{ |
леног створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ов |
овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p> |
навао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека |
ину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важни |
ого пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— К |
.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p |
розору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нек |
лико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у изве |
— где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но |
</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда |
тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је ј |
део, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</ |
} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахн |
ћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — |
још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.< |
и чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го ј |
и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први по |
да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSecti |
поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу |
ој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде |
ај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим |
свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће |
ко се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знај |
номе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, |
а ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично л |
највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не м |
карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебо |
оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море љ |
цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свак |
:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка дец |
обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вр |
да заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде |
би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлос |
ри он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваљ |
и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, |
p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="11 |
шење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк |
е повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и не |
разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треб |
пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај ч |
<p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb |
отово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђа |
а што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су |
абе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— С |
апетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све зап |
апредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњаци |
слим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“ |
црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то |
ј кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешк |
то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње... |
<pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало |
но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу |
а ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад |
} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни ме |
га. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!.. |
, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда |
ало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад |
говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био в |
ловено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја |
р.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - |
еђу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, |
ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је пам |
ледњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> < |
кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окр |
још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; |
су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да |
богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али д |
ојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан |
S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји по |
кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где пе |
ед самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо |
е може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!... |
је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми |
не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одгов |
да; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном |
о детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За |
се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика... |
н.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Т |
, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господи |
очи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соб |
ије опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео |
н је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опази |
ом <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким н |
ма света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља |
{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задуж |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина |
l:id="SRP18871_C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је кап |
...{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим |
водолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било |
сто; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засебну полит |
ј дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо |
а се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, |
чи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих бони |
о мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најже |
, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафа |
сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да |
е, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На |
ј вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ћ |
тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја |
ја ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су он |
и ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их |
ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начел |
одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?... |
чностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном угов |
ветога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не |
берали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже н |
у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S |
n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо м |
право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поиск |
ј да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан |
агонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто |
ад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта |
p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S |
јица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог подод |
кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, |
гослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се с |
цима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би ре |
и, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Та |
опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупит |
пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављуј |
у — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе |
гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; |
, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим |
{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, |
ичао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио ни |
к — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи вик |
чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани |
чно је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се |
говина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко |
ли се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?. |
због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле |
..{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом ре |
влашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само до |
вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом |
тар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети хр |
не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже |
Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политич |
ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други |
та ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не мож |
х се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда |
од три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — " |
удски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час |
авле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметниј |
шем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупшт |
ео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем пут |
как.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљ |
же нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе с |
р:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио |
а</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келер |
да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало п |
се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мисл |
опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</ |
одлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма |
келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у |
онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Из |
>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати.. |
зговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва |
да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога |
ко седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — |
то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте |
родној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну ск |
ити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi |
...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није и |
а коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S |
” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му |
радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Сму |
ме кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала |
аспикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведо |
рчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку за |
се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само ме |
по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска се |
и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила |
сподине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати си |
љаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, |
ти, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, а |
мену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за |
је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам |
а по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете ов |
ара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потпи |
прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSect |
ао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало д |
тедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; |
и ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо |
вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте св |
ак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје ми |
и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одист |
лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> |
више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пу |
и да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста |
тељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’ |
ш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у сво |
....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су |
што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — |
стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{ |
ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречас |
S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n |
дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам |
асветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад нам |
Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу |
ијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb |
ним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети зна |
е вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свећ |
а се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> |
века нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSect |
то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало д |
ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узр |
—</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која |
а час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорил |
p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа |
код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једно |
да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ј |
алуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као < |
ид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Г |
куд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златни |
мо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — |
дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао |
овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p |
извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опа |
ља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас |
Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како |
> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људ |
је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати |
олено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло виде |
се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја на |
ино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем м |
ео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његов |
рав и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну пра |
т.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Е |
о као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да |
!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцка |
тина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} |
....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скоч |
<p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да |
ш једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући |
<p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена! |
а као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о зво |
си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим |
рећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило |
а другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шуба |
шем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке изба |
нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум д |
.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{ |
угој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси |
и припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му |
ш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао глав |
то миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, река |
ма....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, |
tone unit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова |
о били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попуст |
кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли |
..“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb |
д владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у |
а месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни |
удало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам предсе |
лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</ |
Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, по |
овика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо |
а коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit="subSect |
, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе |
чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњ |
<p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{ |
м вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напр |
тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или |
:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији |
е слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} |
ађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имат |
рчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите. |
зили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђакон |
ко, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте н |
им он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме |
тан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?! |
/p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда |
...{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса |
у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb |
ше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Он |
баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="23 |
во трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један др |
Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети |
тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, сви |
инских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се в |
велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају |
уле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p |
аршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били |
и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и врат |
а да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либера |
он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, |
ве стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Кап |
ад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опа |
иде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> |
могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте |
ским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је с |
маџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату ка |
о дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где |
који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milesto |
калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претв |
темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и |
е, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави |
горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нам |
адној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француз |
је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви |
па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-прауну |
мо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика окли |
ише ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је го |
рав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није |
Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати је |
сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да |
кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... |
нда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованос |
уди!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> |
>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњ |
С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити ко |
ога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршил |
са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из ло |
штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха |
бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} |
осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратим |
чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печен |
p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне |
ље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S |
оденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни стара |
је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао |
а не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овд |
границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јад |
="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столиц |
утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог |
поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражи |
да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> |
је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стецишт |
акве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко к |
м ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да |
еса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а |
ва ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно |
само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио |
, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон д |
им, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашч |
ом, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати... |
седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упит |
је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на сто |
Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> |
ноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о б |
дијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обе |
} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац |
рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, |
е наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли |
и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове р |
орио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Т |
њачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет је |
Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по је |
p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала ј |
а ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у ис |
рвог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плаш |
мо још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан |
хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окр |
пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, |
е...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и |
са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се ср |
ј тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају |
ља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад и |
парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не с |
оје ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам |
е?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Друго |
е не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете |
{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој ј |
.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не |
<p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да |
ва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни ј |
тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недраг |
мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш |
еже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем. |
ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“ |
8" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, |
, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није о |
аде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња преп |
а — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је к |
ш чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разго |
помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину те |
да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог |
доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, г |
ане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по нар |
народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од се |
да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Т |
да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капет |
растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, пра |
; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, |
паднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце |
век из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане о |
:id="SRP18871_C8"> <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој с |
и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су |
у сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S |
а ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично п |
и којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{ |
а га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет |
или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, |
нда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има ради |
смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд д |
не, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да с |
и, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезг |
“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!... |
<p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до севе |
то, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="3 |
азовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да ур |
је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— |
и се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још је |
кве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулов |
д једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису |
n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до нај |
а се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити мног |
ни!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи гл |
оп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, |
зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не |
} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мор |
ило славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Бож |
коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда |
</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p |
се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је |
Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено д |
сто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p |
} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М.... |
ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише п |
га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога |
пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше |
ња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде |
пи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћив |
е родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти о |
} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је дос |
му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави: |
ња већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге. |
S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момч |
затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У т |
хну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу ко |
ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у |
..</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош |
ац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном |
ва нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђако |
је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора д |
ва два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад у |
о, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Н |
ве јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на |
зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?! |
вом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, |
и, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, |
шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, ку |
Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног |
ести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSec |
Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су ве |
„Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске по |
ебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још |
адити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала но |
д мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S |
нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном |
} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија и |
Section" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазва |
р’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу |
Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се |
еда „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“. |
лектрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже п |
p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам св |
} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нам |
Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли |
Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{ |
ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Не |
рпској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред избор |
пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто |
од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да с |
чко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жало |
То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана. |
право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, |
и се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим |
ду нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницим |
дњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не и |
тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну с |
<pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једн |
ке управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља |
јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се |
ачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој г |
каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре заустав |
у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих да |
ака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, |
уд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једно |
осле кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она |
да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак р |
оци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, до |
кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спо |
ше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" / |
ле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} |
ојанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на с |
не и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврек |
епокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зар |
звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страхов |
дајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим д |
лу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> |
чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно бл |
у...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додад |
се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто |
ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb |
пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но |
са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио с |
столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицал |
ма пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу |
о су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуост |
аке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ов |
својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ва |
у свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једн |
ане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један |
номе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикал |
ки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помисли |
отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину |
о је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је ја |
науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански |
Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крв |
ти, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу позн |
ај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара по |
и неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Мо |
и, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, |
ш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девој |
ци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Дал |
{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их н |
мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице свак |
зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара |
” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Ф |
} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{ |
р је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а да |
а.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда врати |
а спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и д |
ад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме |
S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. |
ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилић |
им да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с |
сином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се с |
бијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више нат |
Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше |
онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај |
в народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће |
у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе |
на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Фе |
огли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје |
х духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш |
из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не мо |
ј је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи |
, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" |
твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах |
оду онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Меха |
, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше |
о.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто с |
{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ће |
p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... |
о збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој м |
> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и њег |
и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{ |
осте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из |
!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, п |
их, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху |
те ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко друг |
чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни з |
па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто. |
и револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те н |
једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски |
ујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли пис |
— побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо ку |
сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико |
пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико д |
д на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе ста |
ет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с |
змислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају не |
као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разри |
— је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду... |
еома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор |
, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; |
е Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p |
е Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу н |
нска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="1 |
ешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како он |
трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час |
ка је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негд |
} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Н |
је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за с |
“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезиц |
зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш в |
белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у ц |
n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лиц |
ам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле |
анас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапт |
— —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број |
, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сики |
не четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше |
је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p |
џија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— |
то ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на ист |
<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове ја |
есити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју н |
pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је ју |
са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало |
тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је |
бо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су т |
дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, |
ио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна вр |
о...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зег |
а што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" |
— то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то |
пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крм |
првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћа |
S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах за |
оће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пуш |
некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— |
његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ то |
ао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија |
Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцн |
а!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавиц |
Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушт |
ком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је ко |
ти зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба примет |
знаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђако |
, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — |
овију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да |
а доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд |
свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога |
арак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од к |
="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{ |
летао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили |
чери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} |
чера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја |
га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у о |
штини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких други |
ружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застира |
и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с |
шту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад |
м кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па |
—</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</ |
е да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило чи |
е, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово |
гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке |
и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарен |
све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи о |
вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{ |
ањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бо |
09" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутаци |
е од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, |
пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти |
ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од |
_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да с |
отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и |
P18871_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити |
велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ћ |
остионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капета |
одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а к |
Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је |
о га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би |
тивнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један |
ај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> |
Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да ш |
еше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо с |
егов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} |
— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрен |
>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до са |
иш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Бо |
ије уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олаба |
стар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја |
{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога си |
их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} |
рнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S |
о високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против сви |
сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде п |
о више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, |
и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове |
Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више |
о сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погле |
{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о заш |
Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше држав |
другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један друго |
кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залаг |
p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има вел |
> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију |
> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не |
би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни неприја |
седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — |
илом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да с |
и мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „ |
а главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам |
ти олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је све |
о време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокре |
.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми |
мах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Свак |
/> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме жи |
ј.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је |
чера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....< |
па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то |
окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам ар |
мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у се |
нар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам |
Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако са |
{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ |
и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p> |
} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га |
да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била п |
с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, о |
оји беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову |
а ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на |
ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре оч |
Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни чо |
ововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички |
г с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} |
побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ће |
че толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би оног |
га света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио |
и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} К |
се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на т |
тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно ца |
p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зау |
ћ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} |
н није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онак |
исастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, ов |
овек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дре |
астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље це |
глед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, шт |
.{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узм |
дикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба |
</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Д |
и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би |
звучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија |
купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће о |
. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног ка |
руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, |
еђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <p |
о још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за |
ече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше пр |
е ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни б |
.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S |
И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Т |
на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала |
срећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама некол |
ерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у п |
ајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делим |
нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом заман |
њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонит |
ве.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остав |
и се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанст |
а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догна |
<p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној ј |
е заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додад |
огађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на |
ешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђи |
самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад |
амију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оста |
ка врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква |
па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p> |
свештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја др |
беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> |
овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко т |
повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од га |
{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата |
био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина |
е мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наш |
бност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и о |
ме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са |
ине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И |
их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио. |
ита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Заш |
оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, |
ерезински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије |
е, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се о |
оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, кој |
о, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ов |
а на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао о |
реживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том |
сећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело до |
три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n |
а Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb |
ора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те |
, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године. |
хова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је располо |
стала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је бол |
/p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Мог |
ао свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не позна |
о што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> бу |
Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде и |
о, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> |
није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Св |
ицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да запов |
Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет |
о погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— |
сте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђевре |
ародну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву |
"263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање ка |
какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре! |
у бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још |
ком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог |
{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу ради |
ву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи |
његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаже |
ок сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, з |
е баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који |
да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Мол |
е усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне вели |
само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати. |
Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек из |
играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у |
<p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За ти |
воје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговар |
г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за к |
нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p |
{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопље |
истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и мил |
Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте пог |
и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он |
ај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попит |
независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за |
ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и |
е, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Зл |
е окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима |
, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту ле |
мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред |
госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{ |
и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, |
p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он |
— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша |
ас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје. |
м уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се б |
шну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт |
осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам |
ацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па он |
оле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p> |
ле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко |
зневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} О |
ђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију |
— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S |
а Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здра |
} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне |
својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ |
— где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мар |
Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори |
S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску |
се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати |
и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с о |
је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... |
стао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога п |
а делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, |
о смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чиња |
p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан |
мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ нави |
скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало в |
е ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом |
свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Ср |
сати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{ |
ађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара |
нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе |
им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино п |
а полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором |
учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим |
нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није на |
зео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неко |
јмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} |
итавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} С |
еној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу.. |
да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И |
а погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За ов |
аврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — с |
владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S |
у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што го |
о реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депута |
је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, |
pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко у |
оже бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице п |
ран; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.< |
нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту |
озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извиди |
и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олу |
народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} |
} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се |
поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун |
е многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом се |
p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло т |
али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у г |
ртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно пл |
ан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити |
павају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих |
он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="25 |
продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац |
Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче |
ој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикала |
одолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она |
ли то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте |
ичу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија бр |
испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б... |
; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на в |
т а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р.... |
о и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!.. |
ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи |
<p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече |
е рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се |
ио најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да |
позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут |
чић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једи |
кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од к |
о.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба |
ак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у С |
{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мера |
рам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча |
но ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} Т |
х сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитни |
дарила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут саст |
чно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како |
p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У та |
личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} |
га газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га |
људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гости |
ласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се |
ух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвен |
Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још ни |
>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и пече |
у обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Ал |
које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, |
а председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној препис |
до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу бу |
м човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта нак |
ао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он |
та на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја н |
звестио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, |
а достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, не |
данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад с |
„народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; |
је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, |
та.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа |
ман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако |
аше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине |
укнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет |
е опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„П |
е свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осме |
дам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В. |
н бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништ |
д стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао. |
предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{ |
лазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледа |
сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</ |
а!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Х |
<p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, к |
да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цар |
дна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху б |
Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по о |
Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала |
S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој у |
сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту к |
Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкасто |
....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имал |
..{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад мог |
одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа.. |
е самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину ост |
идскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и ње |
и насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— |
ај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни |
само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Уз |
устој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — |
црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, |
{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам г |
го — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуг |
ној коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој п |
разду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Је |
ај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаш |
страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што |
реда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепа |
</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад |
ад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — |
прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману с |
тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невес |
ној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни |
нитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме |
пуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно |
живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неум |
ину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, |
погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразго |
разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} |
о у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, р |
спективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} |
ко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те |
ког дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} |
биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну |
, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се б |
фани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, п |
сула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим |
вим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне п |
а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа бе |
етрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу к |
лавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се |
Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто изве |
а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, |
изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с |
и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} |
{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једног |
p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо К |
ан сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они |
друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим л |
е окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} С |
з цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га |
>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И |
а колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{ |
е Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при вр |
творио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст |
ао да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S |
ђе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле |
уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту бул |
<p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје |
у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p> |
амо један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> |
аде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле о |
рестављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље |
руги занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глав |
та да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знад |
вничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> как |
ткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је |
ца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узе |
{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где |
г пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па |
.{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p |
сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома |
<pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с не |
ознати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па са |
гледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и |
} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и о |
ле што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан к |
и, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите |
к добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хте |
<p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSect |
ало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од ме |
ни му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — |
Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone un |
ш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, госпо |
и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој |
обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После ов |
мање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што ј |
не добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И |
добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека |
глед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш |
и, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „ |
унско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет пр |
омоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарск |
S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај д |
То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у п |
вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} |
, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ј |
вде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бит |
како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста ј |
.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима дан |
мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслиц |
? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите р |
епетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога с |
и и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „наро |
Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од по |
/p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ов |
и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на пла |
дно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити |
трати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n=" |
в педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветл |
имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам |
арбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могл |
Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начет |
стави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се н |
аз, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична ма |
требама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логи |
ст, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана... |
предњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благ |
S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капит |
су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на |
више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама пр |
ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем |
лаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> |
...{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се |
!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора п |
о смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одме |
ку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изне |
ележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да |
ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш |
Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и |
још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> < |
о с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „ф |
Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се |
терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку |
па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка с |
е кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш |
знаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: |
ве скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе и |
, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, бог |
} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> < |
су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" / |
се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљус |
?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Нек |
-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} |
пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој ра |
плетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда |
ана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше |
д зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, карави |
о царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одг |
ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад д |
е ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /> |
њаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо |
само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђа |
— слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из т |
е то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све з |
оже бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{ |
а. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами и |
ових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p> |
чке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на док |
и политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак |
, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, |
бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она |
title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и оп |
ари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо се |
послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова н |
мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ компли |
оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи она |
.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем... |
народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство. |
и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски |
не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки |
народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} |
ца....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је п |
мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела. |
е их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе ст |
ека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лек |
....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радик |
нство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, из |
у им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће |
че мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто |
ад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} П |
н ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, |
.{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек се |
века рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То |
ба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полициј |
. који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{ |
е дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана |
ној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" |
су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да |
би.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени |
е, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може |
млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају св |
кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири |
хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку с |
зврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, |
као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — к |
се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију ил |
ицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <p |
рјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их сла |
еобична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно |
ргана.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, |
им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле |
у наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо |
Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће |
пешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општ |
/> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да ж |
о се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата и |
се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божј |
мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, го |
црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о |
и да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе |
набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p |
стала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, |
да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" / |
ши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побрат |
и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са св |
или ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSection" /> |
се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим н |
ао своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек је |
апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихва |
е напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске |
нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени |
да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога км |
е чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг ово |
ће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом з |
уначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне а |
еће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови. |
ест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb |
рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; а |
у је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} |
онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану |
каквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици См |
љавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне с |
ичао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далек |
рно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какв |
он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} А |
..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на располо |
жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до са |
лијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S |
може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде. |
ико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре |
пком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по |
и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохр |
не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев |
p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо |
е још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи! |
казивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ћ |
еда у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима |
и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапре |
мља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо поста |
причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам |
н, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова п |
ио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица |
оде.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се прост |
.{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских ко |
и, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то мо |
штовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђ |
урма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остав |
ека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафе |
ли оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побрат |
и“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, к |
к је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као |
стоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p |
Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о ч |
е оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму |
што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније |
е што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави |
и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом |
>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се га |
у, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храп |
воје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што с |
овикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од н |
ћи уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима от |
две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђ |
дморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни и |
<p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напр |
{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p |
кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боло |
гом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са с |
вој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забор |
једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово... |
вог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два |
<pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milest |
ега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p |
питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, по |
таром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по ка |
ада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — по |
у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати |
:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову |
„<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ д |
ећ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести си |
тпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија сво |
, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете |
још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњац |
/> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268 |
с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепрк |
ше браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше о |
ом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, |
опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Д |
— не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово б |
оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{ |
у ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђ |
ком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико ор |
вали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу |
..{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</ |
нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ћ |
је до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу |
ици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скреса |
S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је г |
м дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула |
S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и по |
и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} С |
ући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} |
оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, |
а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSect |
ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" |
од у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо: |
рио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до |
вим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта н |
оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је л |
оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дуга |
и код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је до |
А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, как |
у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S |
знао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} |
утори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срез |
чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} П |
е везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басам |
е, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и |
опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у б |
е....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још че |
ше.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму |
тавити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина.... |
зи.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио. |
p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, П |
јашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пр |
} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S |
о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њен |
вата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја |
намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да сл |
ан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни |
н „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</ |
.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли у |
и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p |
у, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном |
мета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:< |
— то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога |
е сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим |
годи?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јо |
што се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "< |
{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и |
арошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бис |
и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побр |
читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за с |
ао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, |
који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад б |
вршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, |
је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... |
оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> < |
S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети |
известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати |
плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p |
бељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао |
ања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, |
који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „нап |
су, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, может |
би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цр |
ћ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о |
па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} |
ао бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опа |
нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто уз |
свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и |
е Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико |
радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол |
39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме |
ама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="2 |
имо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с из |
би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе |
S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми са |
творише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао |
...{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из |
а, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p> |
, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, п |
изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну п |
ју нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с к |
="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p> |
ше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, |
н се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S |
а пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари |
ти.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо |
сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад |
ог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“< |
и....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да с |
као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо поне |
ом пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више.... |
тељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пусто |
у страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!... |
{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од |
екох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На |
онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био н |
ије довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, примет |
дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — ре |
нило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутр |
ија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвње |
ош једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, доб |
му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати њего |
министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предам |
обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није м |
изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{ |
{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдариц |
православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка наш |
, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивт |
рица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" |
нога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом пр |
ubSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варош |
ана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о оно |
менит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изаш |
девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и к |
само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортакова |
ости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија су |
кад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског ца |
неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и неми |
о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад |
онео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало |
уњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ |
title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„ |
општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше |
во теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућан |
е.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао с |
ја судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је |
том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја |
нај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{ |
Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митров |
свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар! |
је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без све |
то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па |
ли проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!.. |
во и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, пр |
ад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки |
љани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> < |
о давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би |
/p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и њ |
о и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити |
Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имал |
ћног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио |
шта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли б |
/> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чи |
откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека о |
сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај. |
....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— |
> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на д |
умен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом |
после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле ис |
с не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да ј |
„<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече: |
обичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— |
и очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће |
аква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, |
у се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно! |
године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несре |
м их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S |
нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко |
вим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, а |
било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и св |
окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђин |
, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека д |
овладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p |
> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја п |
видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да изброји |
оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Ч |
жим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Мом |
о главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, сам |
<p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и |
о Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</ |
ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у дру |
оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p |
...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мал |
гих.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — т |
ушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет поче |
а.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у пост |
опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођ |
="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ћ |
м цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику |
} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео гд |
асти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви |
о као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахну |
жна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме |
њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда |
се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас |
з варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла к |
је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите |
беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта |
ико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, |
<p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старате |
ојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служи |
да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он |
а не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло |
то ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Н |
те потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега |
о мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. |
шла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како |
зме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта о |
то ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{ |
епо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта |
ен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом жи |
отпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој.. |
м!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми п |
нај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом |
зневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — |
х степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а |
даће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати о |
су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оста |
самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком н |
грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу |
а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на ње |
ико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> |
Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас бр |
шавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У т |
е.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче |
а овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} |
требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S |
, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, уз |
Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени |
па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></ |
и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година |
пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочит |
р, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој |
ко?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај |
ко - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прет |
а поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешки |
} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу |
анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, об |
е знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону |
/> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта н |
сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како |
у нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да зату |
о на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо |
овика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из |
ору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезниц |
Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb |
гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам |
помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дан |
штенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолско |
тим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} |
идех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео |
— ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свет |
.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не |
како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — |
измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћ |
<p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type |
се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а ошт |
опа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква шт |
".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title |
имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свињ |
иром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone unit="subSection" |
и од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!.. |
љачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Бел |
требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо |
мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интерес |
либарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом |
свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао |
стао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи ни |
та како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} |
</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као |
што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмур |
у диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу |
S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство... |
ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на |
но у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећ |
.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што |
ру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече |
трично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помо |
ве исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, |
ао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па |
скрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> |
{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу бат |
.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу се |
вештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику ми |
оме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као |
помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ... |
недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ни |
и, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n= |
..{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> < |
т капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p |
олазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била с |
беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога |
ама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш ка |
до а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је |
јају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{ |
два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окова |
то мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски св |
— што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат |
да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б. |
они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— |
и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на |
помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђе |
па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до ше |
говарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а |
ви да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и |
уче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате н |
разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђил |
p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише. |
тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко |
м ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, нарав |
Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје |
ећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља! |
министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да |
у и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S |
ни.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути к |
наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребља |
уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је |
газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> |
поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мисли |
то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама |
и за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да пр |
зила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> |
етела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У |
ог радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад |
свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у о |
те....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар |
благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; бољ |
есрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом пр |
ра,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао |
о није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина |
уге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калф |
смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!.. |
ј се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорн |
аки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у |
укао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у |
ан у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида |
елнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога мом |
ц Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина |
мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја уп |
Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка |
о се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо да |
те обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два |
нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостио |
ion" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и |
света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми ј |
умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на своји |
ије уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђош |
ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с |
и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој |
се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p |
, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо |
ида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} О |
липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмет |
Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног км |
увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} |
Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика |
ше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S |
и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ на |
имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза она |
олите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз |
било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партиј |
упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митр |
е песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и п |
чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви та |
свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом о |
и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике |
има беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му о |
к мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> |
у свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му ј |
вог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ниш |
рају му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, р |
е се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу о |
Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„М |
кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у |
к по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Фе |
..{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала |
иње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, |
а, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они на |
прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац |
иче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — |
ла да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она |
и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S |
лободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен в |
не очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепо |
чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „е |
њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појас |
<pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гле |
.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништ |
ба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како |
ен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јес |
уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за до |
друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина |
уд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не |
доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе |
ла у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега |
деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живот |
ђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине< |
врдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да н |
рсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> < |
м....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један п |
програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, |
понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовал |
а лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он |
диште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напред |
штини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p |
сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединст |
ам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста |
примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта с |
лом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању |
нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} |
мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, |
и, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака. |
..{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да зашти |
ј држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њи |
прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим о |
и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку |
казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту рет |
и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он |
Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ак |
едама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, |
а, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим ц |
nit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Т |
два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не |
е много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} |
шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који д |
p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицо |
олски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n=" |
де кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone uni |
а, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</ |
} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је до |
и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — |
онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже бил |
да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање |
ано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани св |
смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, |
одрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На д |
ом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобод |
уће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмур |
Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и д |
спапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{ |
..</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побо |
али у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда |
дак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до д |
ама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можем |
њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих п |
ати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно |
ету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци |
и и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се о |
а у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, к |
скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорил |
моуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> |
} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест. |
а од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!... |
чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурат |
драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независност |
кокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава тр |
дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{ |
p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књи |
намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} |
, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастир |
а се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о ње |
другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побр |
ед силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле м |
на — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p |
акшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити. |
е.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега ј |
p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У ост |
азове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</ |
уку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која |
вој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару в |
свећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стре |
узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри одн |
е паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке бол |
редњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да |
млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душ |
} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгл |
е саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нис |
<hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спа |
чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедни |
езом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига с |
огу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чу |
којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам им |
рикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, ш |
ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу ди |
ти неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ д |
овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати... |
b n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p> |
од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче ли |
.{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, мол |
сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О |
!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали! |
лици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро го |
сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је с |
оћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно њ |
чера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само |
овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мис |
>У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под |
ћиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p> |
нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим и |
} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах с |
. учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она |
е ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху |
6" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, |
стојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто о |
тир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мал |
ш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њ |
ог пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се |
еби говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков |
ај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом |
нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно |
роклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више |
и другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја п |
номе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога |
тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а |
ар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јол |
ију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, |
бром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И ба |
еч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Ву |
ру.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад |
јтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је је |
уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељск |
...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То |
и, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога п |
ва.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газд |
те, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механ |
еобично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеников |
нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се |
{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао |
лио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми |
еднаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је |
Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И т |
ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам |
тар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка об |
рославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши п |
, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржњ |
Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита |
, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматра |
мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад реко |
мо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни |
{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно... |
три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста |
зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше св |
е радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве |
же:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! |
д што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био |
та више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију |
ом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученог |
ве добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и ка |
ј земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, до |
леје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он п |
јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће |
делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад |
и, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње твр |
мој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред зн |
нистре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зељ |
под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле коч |
истар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је бр |
укавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Сп |
и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљиви |
{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он д |
пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и о |
клопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти |
{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо. |
p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крили |
очади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!.. |
оворило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С |
брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога пошт |
..{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне |
оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, |
Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Ос |
о је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично за |
а, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се об |
идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео |
служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова бож |
, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихва |
о испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни |
уман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора |
у реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чарш |
неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим |
а — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</ |
>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу |
но политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних д |
ада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лиц |
илици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам |
ту којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које с |
аде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није |
- Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И |
... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шт |
кцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта с |
дан хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан |
е ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од |
е могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и |
} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат. |
обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине минист |
од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њ |
ов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљ |
Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несре |
лас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде и |
то су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти |
у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и км |
....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо |
е он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — |
е, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „ |
ачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и |
шавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици п |
сије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више пред |
тојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да с |
ви</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, |
ћ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру н |
е и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} |
ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће |
n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога |
чени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <p |
леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби че |
водољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго п |
} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам |
вошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудим |
че на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се |
ко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упита |
бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гл |
ку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор |
кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема парти |
нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било чов |
> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се |
политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, |
Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у |
шајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Си |
огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Ју |
т значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама. |
ти још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра вра |
чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова п |
м.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући |
ве га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркн |
о ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет |
знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потеш |
ебало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један |
је газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! |
уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђ |
као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја |
етљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Ч |
ње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — |
ејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} |
.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде. |
е Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигур |
ене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти |
ане....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — |
unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога д |
<p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, |
одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кр |
ли народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} |
јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увре |
утра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, с |
на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код |
рестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село ср |
и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио.. |
крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећ |
ти.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се |
ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета исти |
Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба п |
коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако |
одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?.. |
и њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакон |
повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник о |
</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се ис |
ај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тр |
ду као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не зна |
ни казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?! |
се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под зашти |
одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми |
оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кр |
но!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и с |
о јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи де |
од самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куд |
ли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си |
врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се |
ви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ |
“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх тем |
треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по кат |
еца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> |
на, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже г |
ога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло на |
в воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше |
S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ к |
рода страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шан |
“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb |
ити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му |
оју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} |
не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро гово |
да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — в |
осле неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у |
уно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ < |
се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци з |
шао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један |
некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p> |
што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон |
послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљ |
у таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> < |
узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катар |
та...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да |
а.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска т |
.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срц |
е овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <div |
између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S |
колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се |
/p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се |
ас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали |
ва кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од т |
а си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да |
дох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни с |
има прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотрени |
данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, |
отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учи |
а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Ра |
на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у о |
амо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе њег |
х ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да |
мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилинс |
и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{ |
пске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, |
на похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гле |
Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с |
тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target |
.{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} |
ни улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не |
е „<title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека ни |
> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда |
пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{ |
. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају са |
тори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зн |
апредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима |
ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали зашти |
Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је пр |
налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу про |
е се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само к |
ака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и т |
ци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад про |
ка војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци |
ала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — |
ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> пар |
Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд кој |
>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жен |
="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради с |
к?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у |
а синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} |
у мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, |
у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упу |
једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb |
елу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угостите |
држање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загон |
е:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови од |
а струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се |
е Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах |
лика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још с |
у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у по |
је, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишл |
од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора пој |
на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици наша |
наест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намр |
томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он |
акав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то |
..{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју с |
ам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху |
— ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио |
{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не нач |
Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо |
а побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће б |
ек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и доса |
n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се то |
ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам мно |
с шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта |
смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с мест |
и њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прав |
је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У в |
е је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек? |
иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше она |
м каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обра |
наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништ |
“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он |
ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови зна |
оквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти |
<pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџи |
а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан |
је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Срб |
— грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором |
нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, |
језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— |
е свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике |
е долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овласт |
т и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају н |
би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најп |
есе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и |
и, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени |
еше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекањ |
} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео ј |
ник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S |
окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они |
устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, |
рима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепав |
и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опе |
амишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору бољ |
у они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам п |
ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам ст |
још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном ру |
е ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и |
они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она дец |
/p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не |
ница — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, ш |
огну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; |
>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, м |
роучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стоји |
— и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја |
онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p |
вде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S |
опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора |
она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет |
Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче |
што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p |
ео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. го |
и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која н |
е у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да |
он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у |
овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради |
у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Г |
н је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу. |
удно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, п |
тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних |
другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се ви |
ру — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим |
ве баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни |
лепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћут |
нда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од мој |
као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јо |
читељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — и |
јски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Пе |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, в |
чу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— |
е овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — |
уг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш ла |
{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} |
евојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац |
слушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> |
в.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</ |
срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi> |
ко га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао |
се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за |
ацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљ |
диш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пр |
на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да |
ојаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{ |
пним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партени |
</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако н |
еш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> |
ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у |
рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <mi |
не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ |
лађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су и |
подин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у сви |
колске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело с |
ана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а |
p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то |
ј је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га |
е некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p |
.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово од |
А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S |
кано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као д |
даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес |
отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} |
е животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очиј |
оје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да н |
нонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљал |
своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ |
видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице |
косутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се ж |
о длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме |
опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да ст |
требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где |
коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <miles |
теван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме |
шћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и ста |
уо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Там |
Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не т |
о церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехну |
} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста |
ај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „ |
ети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађ |
се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чи |
ао рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци с |
не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нис |
они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части |
им, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гости |
штен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни р |
о заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу ко |
вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће све |
молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</ |
ца; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, от |
S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— О |
роду било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална па |
Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Ј |
упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по д |
хо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама |
....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад |
/p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким чести |
то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S |
ћи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше не |
с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим иде |
то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљ |
ко исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, ј |
продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мисл |
дмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањ |
онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окрене |
цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну нап |
Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обука |
је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пиј |
} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да н |
воме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а по |
Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојећ |
н поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Ср |
бити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отвори |
у и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Зл |
су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја д |
реда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколи |
: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и на |
ан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре |
подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове прокле |
му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао |
пет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је је |
ом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“< |
д је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику нар |
више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb |
47" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то ла |
де им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и |
; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити нек |
во, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији |
ао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Па |
наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога дру |
/hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је |
стојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, |
у затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он ј |
велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је св |
о се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пу |
и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тог |
а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам к |
шчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone uni |
— — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одвед |
сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе |
ни своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине ка |
оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући |
у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова |
Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмет |
зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док |
смејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља... |
Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> |
ро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. |
редњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — |
држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имај |
Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне зем |
ка и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но св |
ле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио |
ећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборави |
дији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим |
i>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви до |
коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика ас |
} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n |
е вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" |
, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друш |
предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше |
надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само |
своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, |
о и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој |
еди продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; |
карац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јес |
е преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је |
а изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години |
пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} |
е не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, к |
о кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини м |
Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти боји |
ао да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук |
а тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!... |
ије ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам ј |
Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше ж |
.{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња т |
ога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну м |
Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа |
рача.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је с |
поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; |
здато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је о |
врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два |
још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима гов |
није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али |
"41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S |
понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале |
ере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да |
мам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што уле |
ћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што ј |
ула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угост |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби |
како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мач |
ародна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спро |
оворило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала ост |
лима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслог |
еху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавр |
ндило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно- |
а ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне |
... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође |
Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако ра |
p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше насл |
ори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу |
у је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његово |
да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред |
они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају! |
сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — н |
оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се вид |
све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам |
он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, г |
народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста ј |
ит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви |
уна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити с |
о сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је |
штање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се |
S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Теш |
те <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а д |
Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Нев |
е из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од |
српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из |
а бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — |
ашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у све |
вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан |
авила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.< |
агађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не ч |
</p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кро |
часни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једн |
</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до с |
...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима |
стог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја |
инистре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Р |
!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p> |
м годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и в |
, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском ти |
у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад |
се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни |
здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе неприј |
ан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће |
би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пре |
е прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бит |
ма, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једни |
.</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S |
{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити |
остављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити нећ |
исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на зв |
х.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу свој |
...{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни сканд |
ао ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите — |
ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да |
да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају б |
ему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досеље |
...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се поко |
ну он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије |
, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека |
и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења. |
Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подру |
} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме |
то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трж |
школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка |
астуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика |
едаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленка |
пша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак. |
моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгле |
у</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни |
се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи: |
а ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа |
и сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} |
ишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији мо |
су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ћ |
ш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече |
тави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђ |
господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни |
кога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свем |
„Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' |
он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може о |
одрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола |
за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје мес |
<p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а |
јасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да у |
мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке проти |
уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још |
видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседн |
те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четво |
ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p |
ео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је м |
а у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у пра |
— прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити п |
узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога |
н је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; |
...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а |
јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за |
} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они |
и,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуј |
ти као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео б |
да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гле |
тње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, пр |
о....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке. |
Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо ка |
стионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Са |
змимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици |
рди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слоб |
...{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} |
био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p |
благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било |
о, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да |
кију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало из |
<p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је |
варају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лу |
едаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опаз |
и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није |
то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на |
знате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има п |
х ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкан |
да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, |
ских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> |
ржави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце |
ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, т |
и печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта |
ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се |
ај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{ |
ођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.< |
бе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле |
тавља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао |
раво што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се чо |
ко отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или д |
каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим |
шћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почел |
, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па он |
петан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде |
оре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, пр |
котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли |
каква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од |
као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, св |
су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па |
Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и |
ном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадр |
ријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у бу |
ле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе |
{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ дана |
ction" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу |
слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само ти |
, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око |
ину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То ј |
ао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а н |
ше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се |
</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре пр |
знао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да п |
свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е с |
може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Ме |
нога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни срп |
ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњац |
царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покр |
како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам. |
га, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отп |
у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{ |
ђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који |
може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, ко |
иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра |
учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам в |
} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици |
нке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говор |
ете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског је |
Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели виш |
шира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од |
рити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} |
Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улази |
по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало |
мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не м |
Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши д |
и се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Ова |
> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има |
, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дука |
рај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" |
поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу зане |
</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику кап |
осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељ |
онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се |
и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један |
да Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учите |
е и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На ш |
вима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе |
гра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари деп |
ним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то |
ом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да из |
ог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу |
Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити о |
ме што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Х |
Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одм |
дне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{ |
ечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и р |
} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!. |
са.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрк |
ио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се |
} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покор |
би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер к |
ову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? уп |
дно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан |
д како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његово |
парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочи |
до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом зас |
Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо забор |
ет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао шко |
е знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз п |
ужио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на З |
атко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао би |
вим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка гово |
м за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога ова |
ија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с ра |
ти измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе не |
304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где |
, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају о |
>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и кап |
запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас м |
и и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих |
рица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је |
њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозициј |
рећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђа |
p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> |
дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа |
народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S |
да, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у др |
бе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њ |
ри ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре |
е се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И оди |
лијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђун |
о судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударц |
јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле паж |
рни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на свако |
онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти с |
.{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} |
кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху |
дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужев |
лбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у |
зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка |
марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним |
амо мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били |
Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="25 |
рдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије каз |
е човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у |
ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се |
судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са св |
не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се про |
Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера у |
рквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих |
д сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у го |
па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити н |
ћанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, |
</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја |
упате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас |
познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четво |
ало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац |
е ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао јед |
чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији вео |
} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да |
тече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тут |
Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и |
е паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — н |
же; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде н |
а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слик |
тавише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи он |
о....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у |
а, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за |
из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарбли |
„<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви |
{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што |
тов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђ |
првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на ру |
зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега бил |
— с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ов |
углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма њег |
рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова с |
трим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало м |
ао какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, д |
кавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп |
да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p> |
као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у м |
и:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSec |
кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову рад |
кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Мл |
еђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се мног |
о је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном дв |
не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче |
"> <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похва |
S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав н |
осто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака |
86" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благосл |
гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих ки |
ира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свеч |
ли час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опе |
м нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како |
{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се |
..{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно срп |
Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани |
можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни м |
<p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} |
нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старате |
ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Не |
оји се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да |
веће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је г |
{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни |
иким каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље о |
ва.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Че |
сечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог |
трана и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напред |
{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави |
и на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Па |
о слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А |
ни исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} |
ама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали уди |
и <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало с |
S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуш |
едао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао |
пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази |
„нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који полити |
ремена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад |
/>) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дот |
очинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, |
оме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако |
свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му забл |
у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром госп |
по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко |
скочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу ми |
плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу |
дмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као злат |
орих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? |
з браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <mile |
>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? — |
} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упита |
а је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ врат |
p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Б |
о.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он ни |
" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређ |
} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра пе |
...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испе |
ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по |
е!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад |
} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> |
и, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли |
S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књиж |
е зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> |
дина!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учи |
ница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног с |
кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих двае |
пски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог |
тану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</ |
идисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то до |
нази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист харт |
одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> |
.. <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title> |
м врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста |
војим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпу |
ла рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича |
а бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми |
це — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} |
оцениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да тол |
оже.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мо |
ач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кеса |
, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има |
Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{ |
за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако |
{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се оч |
је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је |
<p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S |
у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газ |
ашна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то |
господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа |
> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} |
пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„ |
. а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пија |
и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више гл |
гло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас ост |
..{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} |
о плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не |
укавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно ш |
гом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет у |
је.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао |
земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњ |
е мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општин |
лских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу св |
.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сја |
исали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n= |
бману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима |
, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и |
бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много |
и целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!. |
од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам |
ла нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни з |
ека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не |
...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојни |
ајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго. |
и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да |
дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од ц |
после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата к |
језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, к |
.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он кр |
Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од |
падаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му река |
<p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је обра |
</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово |
} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни То |
Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p |
та наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све н |
Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је с |
викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола куп |
Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хо |
ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а |
<p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве |
ешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „ |
а Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето |
на вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли |
устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, кој |
— Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо м |
стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну |
мам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи х |
тву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с м |
чанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлиј |
ндера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не ко |
Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} |
"SRP18871_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, |
мица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула |
то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде ос |
кве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се за |
со и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и |
, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на |
е из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај |
ата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу |
} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто вла |
ло устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S |
ивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица |
ича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Ота |
ећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и |
а радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека ст |
оштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктал |
е је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И о |
Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте р |
ву проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам оном |
има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам |
S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави |
готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично се |
ки судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један |
ски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и он |
ност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови |
друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао |
његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пре |
рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене не |
теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се дв |
вога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“ |
анио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши |
је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује с |
Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> |
мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ рас |
кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог |
/p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу. |
као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути |
нај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, |
} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучи |
материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало сед |
сле? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак |
тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт |
да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се |
да сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче |
Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолс |
ће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p> |
су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, |
{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи. |
о као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао |
о је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошл |
е пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешк |
ао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет |
кох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам |
ређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и гол |
вим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p |
, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S |
але, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати |
брку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у |
.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три чла |
ћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити |
љени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Е |
ливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке н |
те?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</ |
ли!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> |
p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква н |
буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, не |
Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не ид |
није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p |
це што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; |
вде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?... |
, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака зату |
лађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јур |
ти Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата |
узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од че |
</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а |
на постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника |
.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је в |
... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја |
лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није ви |
а? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Бриц |
бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стој |
не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад ово |
зависност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, ко |
им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни |
S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> |
си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напре |
ти нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили |
орао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, г |
да у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора |
ише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љу |
У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вуче |
ве ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови |
ечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n |
, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дуго |
та више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; |
апиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад |
Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не < |
г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван |
, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим п |
, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у д |
проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем уст |
није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, ка |
ај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p> |
.{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац |
могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Фран |
>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини |
калци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сат |
а Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, гор |
ешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али |
он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone uni |
>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале |
ј беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, |
....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао б |
а баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо ниј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, |
увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из пам |
S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога нар |
е, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика |
аћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другој |
е то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дан |
вима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришип |
p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом р |
>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, с |
је му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, н |
лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n=" |
је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код |
кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} |
поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две соши |
у.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести |
.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести |
е отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И о |
таће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружи |
и к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та л |
.{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Бож |
т из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да ча |
у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петљ |
наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и |
м шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја |
ам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш пра |
>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густ |
за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и |
ост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам сил |
ло му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не |
, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у з |
оси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p> |
е, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску |
ао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужнос |
осто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, шт |
{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесниј |
} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову та |
слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша |
оћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb |
тид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину. |
p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="1 |
, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљеват |
ство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како |
смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - </p> |
вога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне |
акарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштик |
кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> |
цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да м |
о, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме о |
и с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и |
некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре о |
меху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар |
се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облил |
га нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, |
све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним г |
он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони |
је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему св |
не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина. |
авим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруко |
колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше |
пили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!... |
омад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, |
е порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</ |
тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих |
дњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке |
управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу и |
.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере |
Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад |
ије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скуп |
..{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорав |
ђим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми св |
опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, |
омо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народ |
у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из |
ава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, |
— — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћ |
ху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како ј |
ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи ст |
лској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући п |
један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни да |
адао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да |
ре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је |
ижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} О |
<p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p> |
ево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда |
ево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда |
ним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, |
азује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n |
е ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти ов |
им предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетал |
секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за св |
з узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробо |
би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и |
брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и |
и, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, шт |
к је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је к |
земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} |
Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партени |
а десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе |
већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p |
је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S |
род од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!... |
шта.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не с |
си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb |
мати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застид |
, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који |
а — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p> |
ојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p |
легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} |
тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још ко |
<pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свако |
ро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} |
ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа |
pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јо |
<p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327 |
се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начини |
ш ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио |
механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све соб |
там арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред јед |
ну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква |
е да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{ |
аки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="1 |
он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац уп |
судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био |
p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређа |
ви!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело... |
<p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те |
="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак |
? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакв |
Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђењ |
е....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? |
подине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи на |
ре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита вр |
у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће С |
Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Мл |
ош један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте... |
подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, приме |
о и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се |
ас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али с |
!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се бе |
—</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb |
га скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, |
смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; о |
ници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S |
е, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо и |
е ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је |
м столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Бе |
три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он |
мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те |
те —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, д |
езе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас жив |
ма, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Зл |
аш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зара |
нина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећ |
дбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима о |
е, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} |
адојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— З |
/></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — |
емо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био чети |
е, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже |
и напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? — |
с не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно |
и је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!... |
ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Ми |
мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни |
коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је |
тичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се |
и ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет |
кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туроба |
и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких |
Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Пав |
вер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Ни |
д.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео н |
нско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам |
и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад о |
ана је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, с |
би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста в |
!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну: |
ео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући |
ва наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</ |
а се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSecti |
оме Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову брук |
долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по цркве |
ни ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} |
о да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се |
Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану |
е — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не р |
рек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да |
погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста о |
же — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по |
на доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вел |
напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— |
} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар чо |
рно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, друг |
овршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 ду |
S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго неш |
.. да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео ј |
љање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> |
је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад ви |
S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу |
је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опе |
вољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право к |
брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb |
и одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, |
Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи |
лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p> |
</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Мл |
а у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необично |
да је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дој |
и, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, |
је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p |
да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" / |
рне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми са |
</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у |
пелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана сл |
а читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре |
ислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству |
ам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" |
н <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам |
>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје |
да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не и |
егде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма. |
четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код кућ |
е оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не з |
истар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље. |
рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обу |
— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се |
ере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољ |
.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч г |
е ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, не |
!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео с |
на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</tit |
е у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви лист |
са уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви |
једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са н |
ног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у |
на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се ов |
ово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле меха |
светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из какво |
рукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone |
лаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, че |
рећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{ |
дом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни |
ана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека |
еби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мршт |
овачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за |
шива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква г |
... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељск |
е Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим чов |
бећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, п |
амо чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђе |
је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и ста |
а му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде |
мо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто |
рали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћу |
а у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима све |
ечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то чове |
све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не вер |
куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао |
nit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, |
уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, |
година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за с |
никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе ради |
>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити |
ђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешк |
онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> < |
ај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од тв |
о селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, как |
мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесн |
беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио |
отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В |
начки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; о |
н после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} О |
у Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми |
на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени |
ар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Т |
е нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољнос |
S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао |
ад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију... |
ци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А |
ако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати ка |
нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одет |
раћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брд |
ју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало с |
, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> < |
ало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="sub |
д највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити |
а ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... |
одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врн |
а су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску ц |
ује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је, |
аговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, ал |
чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи |
елеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Са |
се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сиби |
соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душ |
{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад чо |
<p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одма |
што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици изда |
граде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право шт |
оње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе |
поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле |
какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, |
пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; |
изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио.... |
p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> |
осподине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадо |
.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, п |
грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала |
авицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно гр |
си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја зна |
ело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти |
и се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, п |
ви над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су прос |
сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну |
о практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је би |
обри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац м |
уће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за стол |
де нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет |
ндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две |
густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника п |
ва извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требни |
а ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ћ |
поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, д |
ларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газ |
но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, в |
некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома |
рде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други |
се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они |
аље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало |
удија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банк |
стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду |
це, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, |
х да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се |
по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа |
.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То б |
ови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, м |
Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на стр |
о тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — зани |
н одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, |
утру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И |
о код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузме |
ђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор |
да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог |
да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитељ |
сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја |
b n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Ост |
} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у то |
жена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се |
политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа |
вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди ш |
кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стре |
божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прв |
годаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска вој |
ото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би |
, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Им |
и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад |
за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десн |
али су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће |
е његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г |
је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и |
ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвор |
се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је разми |
м, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете |
теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата |
{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један си |
и као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Ср |
воју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и полити |
се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога |
и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискуси |
у г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га |
ојске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити |
и као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p |
ешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p> |
народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други |
сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="ch |
ио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима |
, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најч |
и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ив |
бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми сток |
авра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средо |
е по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попу |
лажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослу |
ња на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћ |
та и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, |
...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва чет |
да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква г |
поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад |
поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у ра |
и.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дођ |
Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбо |
ош и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад в |
арој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звр |
онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!. |
т испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосв |
спрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах |
њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је пра |
а поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклап |
су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава |
е дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан |
ај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би |
{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, |
ашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толи |
познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други н |
ве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} |
На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, |
а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу |
едом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер |
вим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети он |
белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>Пос |
зго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није сло |
Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, |
е, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислит |
и народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник ил |
њим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје дан |
једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњац |
амесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо. |
м те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једин |
ао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево на |
ти пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</ |
е мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шт |
> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи ум |
аженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњск |
зватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три с |
>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да |
— — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја |
одилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — н |
д устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вај |
p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом при |
ubSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније |
итичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу |
</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпошти |
аки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до ос |
ме!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — |
ло и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у д |
ота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрањ |
плетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари ова |
карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, м |
у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер кру |
се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три |
о треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапа |
ди.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно против |
ропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — т |
са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по |
најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до |
селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда |
Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја |
ем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки зво |
а....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то бил |
су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисл |
на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{ |
шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала |
ма; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варн |
.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да чит |
намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала |
белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<tit |
} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих д |
и једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он п |
пије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се |
звесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с д |
зео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбољ |
..{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом |
порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињаст |
своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је |
а велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женск |
слити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и |
ј га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, |
на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кро |
што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му бра |
свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Ка |
свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код велико |
оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она |
ста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше |
а дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мал |
је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други с |
ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и те |
рпски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале |
ив свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од ш |
енуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових вел |
о они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене |
е је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опаз |
е, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му |
ј свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, про |
српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, |
м: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио |
гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њихови |
заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n=" |
"subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга ј |
руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоно |
ислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од |
ној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте н |
ичанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на он |
/p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и д |
чијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова по |
могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} |
риште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, |
не велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{ |
унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан |
нам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија |
Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудн |
ва зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имен |
ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојн |
агрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа |
Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — |
Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погле |
душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљ |
ра.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно |
је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! |
од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од н |
ом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећн |
S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као ут |
ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{ |
pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и кој |
Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ мно |
нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Јо |
срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се |
ат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто жи |
ла и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити. |
ађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> |
ћу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је |
>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом угр |
погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигн |
оле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачев |
p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он заче |
искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе |
јаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дро |
а онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут ст |
{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Зла |
Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз кр |
д и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у с |
љио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним бр |
сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види < |
..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Н |
S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба минист |
х сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} О |
код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} О |
абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ра |
с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво |
S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. |
м Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно |
Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турско |
умено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> уп |
тка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом |
а Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао с |
а не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и |
који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Сув |
и ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у цркв |
е, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и вис |
х и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито мо |
пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам |
е ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша чет |
е дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео: |
окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> < |
ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче |
Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти |
ма Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на |
гледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} С |
свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су моли |
оде Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Го |
већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срц |
погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче с |
.. упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо |
анити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он и |
у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана |
у столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као |
то бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наст |
Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најг |
то онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; |
ог јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху |
тицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је |
S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фир |
н, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} |
} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био |
} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост ми |
} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђе |
овати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И за све |
..</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="su |
че:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше ј |
љало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола н |
ш ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n |
елега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се прева |
ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљен |
ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, |
мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање |
Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно |
ам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> < |
ак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и |
пштина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати мар |
му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p |
арту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и не |
мо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку |
и му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!< |
скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне л |
попале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек оста |
ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио |
Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веом |
, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, |
p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говори |
> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што |
њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека |
ше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквир |
тиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кмет |
e>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не зна |
/></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Н |
ubSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша |
седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</ |
убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од леск |
ећ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који |
ићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где |
м и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и у |
едео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-тр |
три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подуга |
Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе к |
Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> < |
ији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу уд |
бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столо |
1" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме |
.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} |
аш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сир |
ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то бу |
ји.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мо |
сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра — |
и, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кол |
p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добоша |
велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељск |
, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се н |
испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну де |
="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта |
розбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога |
То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пиш |
...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на мо |
Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде |
е можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а пре |
Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о |
метиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Т |
>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не |
И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брат |
екајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да |
ану, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није п |
> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, т |
осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ |
? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</ |
уг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну. |
погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути. |
/> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај по |
ко ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остој |
S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{ |
" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухвати |
е, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај ист |
сти, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на |
динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отега |
ни да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, по |
рпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо |
колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља |
вљена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси |
ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Би |
горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним пла |
преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Њ |
<pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, де |
, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му |
е застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало |
адесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И |
и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуч |
рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се |
{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам |
} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, |
он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад |
и смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајт |
ен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије је |
дан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, |
а језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа |
ви, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад с |
па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џе |
у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га деве |
о, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника |
мо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћ |
кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од др |
л без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... |
н и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за дл |
а.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет ти |
, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта ј |
о још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на |
тајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет иза |
ношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га |
отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле |
бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и |
ј цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо |
седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дот |
до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром. |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном |
маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће ом |
оју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на |
ју бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано |
обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она |
н нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обар |
адала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зов |
је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погле |
о.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији н |
о.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а |
и нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој г |
кама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} О |
махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех к |
у свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стој |
ће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће о |
је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Б |
али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде др |
ре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђ |
аши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако к |
ли из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас ду |
ај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ |
ита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам |
ацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља |
скопску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима! |
е, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, |
о, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бог |
едмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила |
е најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио уч |
сто убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гр |
редсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се о |
енуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које с |
Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{ |
ва напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> < |
се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не п |
ца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— |
оју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно уд |
{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{ |
е.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити д |
с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Д |
а.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека в |
вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са сре |
p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи ма |
одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској црк |
н Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да |
мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцка |
ја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије |
ало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је |
прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р |
оме, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Панду |
је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради |
е:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, |
цо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до |
p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сес |
шко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S |
ад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манаст |
нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто |
.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— |
Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би св |
кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је в |
чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p |
врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би |
и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуд |
кти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убиј |
лу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором. |
донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у |
ишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а |
велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не |
Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познани |
еговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач |
зговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то пита |
S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињс |
Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те ј |
.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с |
и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледа |
блазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад |
аило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с |
Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од свак |
трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па С |
овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се |
ром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он |
му трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је |
ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше шта |
ди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да |
на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини |
дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало |
..{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај г |
и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. мин |
оси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице |
да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну чи |
на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а пр |
сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окр |
одмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то |
господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} П |
дног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је г |
се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није мол |
окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S |
шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. ми |
нак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јун |
реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље им |
</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девој |
ом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то |
S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти |
ио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на т |
олу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> |
све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на г |
на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Н |
год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да |
умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и с |
јаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладн |
беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да |
ем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној |
ни; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.< |
бођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је п |
и сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до н |
ен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода ј |
лати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" |
вом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} |
да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} |
.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу сме |
арине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром |
Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секу |
а с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе |
сле, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оно |
по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за т |
септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани ма |
прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарс |
} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а |
b n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитни |
ој, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренут |
страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И ј |
а, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Си |
господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај наро |
суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта |
у упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необича |
ја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о |
узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уп |
је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, о |
рник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој |
а ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и |
оп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се ч |
засланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, |
овека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што |
} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Мом |
метно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа с |
пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред |
ше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак |
у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г |
овнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{ |
већег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече прир |
.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар |
ри болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку. |
!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за ти |
гледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видел |
министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— |
г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао са |
да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике м |
т заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо! |
и интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мо |
и у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и |
ровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, |
ату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{ |
и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} |
аш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега |
ко му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од то |
b n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се |
мо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> |
орао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су |
гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења |
село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба с |
петан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>В |
поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стиха |
рдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио |
, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра |
атутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> |
све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах прес |
/p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. минис |
вече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим корит |
сац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па |
ићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлос |
је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, оту |
летеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у |
убише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!. |
. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у г |
} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учи |
ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један з |
ђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале. |
она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{ |
, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и |
а ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да |
У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак! |
...</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ћ |
тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани ми |
а, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло |
и пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио |
игурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, д |
Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравиц |
} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема рад |
се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника нек |
м могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они |
се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У остало |
/> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нист |
ао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа с |
p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они |
ник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то |
/p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој бесед |
{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} |
ва побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако он |
у, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он св |
је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" / |
с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунч |
ало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>Пос |
аше.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача гра |
а довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 |
Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{ |
иљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S |
је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{ |
са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манасти |
мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигив |
екао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit=" |
и.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} |
и је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу к |
....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S |
Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио |
нице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда |
могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве го |
<p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господ |
е севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиље |
сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— |
ар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђуј |
>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха |
мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља пр |
Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код |
остију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb |
шко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, кој |
је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је ма |
</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему |
p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу са |
време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она |
воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, ка |
у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским на |
ме Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом |
ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му |
рао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да ј |
застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово |
а.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго |
<p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из ч |
у погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се |
<p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капет |
/p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене ду |
утником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сах |
њом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јел |
а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> |
ужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му |
.</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим |
<p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући.... |
оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, |
и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже |
егова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зов |
ста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште |
врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао он |
{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> |
х је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била |
сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p |
.{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, |
Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S |
чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> |
Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долиј |
<p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} |
т од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква оте |
рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше |
овек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S |
попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“< |
ша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига |
у тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах |
<p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио. |
н уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се с |
о мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то ла |
ајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко ј |
е бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписа |
ти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њ |
П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Доне |
у цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се корис |
други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женск |
отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — |
} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његов |
у му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађ |
чено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцелариј |
ру.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народ |
вршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.< |
нисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој мал |
али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се б |
плашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је зло |
то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и ју |
тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па |
је био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи ни |
на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша |
ри.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јол |
но којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и |
човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за ње |
вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га |
ма зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабу |
} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је |
рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> < |
ље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да н |
ек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — |
ле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео г |
њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да о |
ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, с |
ости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га си |
одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, |
сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „ |
зао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> |
сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} О |
и са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблан |
андидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, |
еда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита |
и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су |
.{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче о |
>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговор |
олицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p |
радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</ |
са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам |
а мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на к |
у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни. |
службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није |
де ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S |
} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се |
ас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На п |
пет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Са |
ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они друг |
за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још ни |
била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољи |
нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говор |
о наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> |
е, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну во |
Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дука |
удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему сво |
нај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби |
о извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Б |
у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— О |
е?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајт |
{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" |
о лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а |
Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо ни |
Section" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има |
...{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати |
— кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију |
м ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп В |
а кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми |
> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до |
до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p |
еше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазид |
.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> |
ли ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subS |
ема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи... |
она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— |
уше дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — |
рестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} |
то и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и |
рао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Он |
да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан |
S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И оном |
сподине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} |
мехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто ј |
....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он |
маљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи н |
...{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да из |
S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у б |
иреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му |
век....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и |
се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу |
он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџи |
ва штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије — |
тина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној пре |
>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кре |
дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође |
његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајст |
да се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори о |
анци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. к |
и људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатан |
њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г |
е би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у гл |
м се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатељ |
о.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити |
дњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко |
е је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, С |
тио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник ова |
ги.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb |
аш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за |
..{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S |
, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну |
, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу в |
оштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да |
тати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да с |
Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се |
обро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих зау |
.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па ни |
т дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што |
инилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јес |
даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махн |
ледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на са |
у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућа |
замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је |
ако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ |
та је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису |
чаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој |
ами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она |
о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једно |
} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па д |
ао на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јав |
, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да |
ародни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому с |
е се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затвор |
аслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цири |
угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам ј |
бијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он |
р ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{ |
<p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гос |
одине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме |
—</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив пев |
Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни ск |
а.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба |
<p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} |
ске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се |
кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — к |
не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару. |
ше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсу |
...</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче |
блажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу. |
шњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају... |
и кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p> |
вао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих по |
о коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто пла |
неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који И |
шај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисм |
>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" / |
детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... |
братимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хо |
ега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интер |
0" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} |
ма једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице |
Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у прит |
и посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="2 |
И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома |
ећ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно |
у! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам |
ита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, наро |
инути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благ |
да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам ј |
} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланов |
Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, |
ш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пут |
ици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} |
га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не уме |
кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе р |
аршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи |
зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из |
либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, б |
у...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија и |
во је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд |
а вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Веч |
у и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убије |
виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачн |
ашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецат |
} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је |
осади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни |
тане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да о |
гледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на |
шло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присеб |
} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} |
рихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњ |
ко је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу с |
јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></ |
је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоупра |
/></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осме |
шао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — |
де кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и о |
вља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и сам |
м коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по |
p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи м |
сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипас |
ека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још др |
p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, уд |
пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкр |
гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чу |
а да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— |
ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би уза |
} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на |
у.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозо |
</p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p> |
истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; а |
е, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у |
le>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; |
онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — |
о забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то отк |
/></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју ку |
, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капета |
ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Каж |
.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг о |
ослао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао. |
и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Ал |
калску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда |
арицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршит |
идео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је прили |
ашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири бој |
тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, ш |
раво.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шт |
неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова д |
народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом наз |
аљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“.... |
— као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога пла |
се као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велик |
и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно по |
оме брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљ |
дан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који ј |
Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> |
ла у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он |
и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи с |
ими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од |
title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{ |
Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњ |
полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му |
ка“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније с |
ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господи |
одне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне |
ретворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако |
лету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше |
чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, с |
други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n |
У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S |
</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, |
но је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад |
некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Ње |
ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем ни |
је целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима |
огу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина |
ога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати... |
е животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{ |
p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти |
напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p |
.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио |
А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке |
а и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан |
уцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватро |
х пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој д |
Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и |
ом, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једар |
је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце |
реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би |
човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</ |
леум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењу |
е непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче |
те и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске |
тали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} О |
> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> < |
се — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> |
.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за |
има не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, ј |
му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му бли |
исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти с |
ви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> |
есе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њ |
узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло б |
о твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— |
вајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уто |
о рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује |
љење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, |
а....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она ран |
ој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="3 |
оше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" |
исама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами |
тока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} |
к, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> |
ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око |
раћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{ |
но добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а д |
оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још не |
е ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усан |
је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S |
ихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Ис |
и време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, |
мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <p |
96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори ј |
кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу |
Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{ |
њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се |
И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам ј |
нише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите |
рква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ |
S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> |
ете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам запла |
а, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Г |
<pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, ал |
tion" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове |
сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије б |
ио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али |
која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два |
ана „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу ок |
још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с |
у је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, но |
умени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јо |
ало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна |
забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S |
ротекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана |
а класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је |
а је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за с |
{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је |
у.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у |
{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>" |
/> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни с |
лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их д |
онуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?.. |
имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — м |
видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> |
а српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуос |
им се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ће |
> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш |
котрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Пог |
јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} |
лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благ |
{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до |
>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, |
лост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном р |
д у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} |
p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што ј |
S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде |
моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да |
pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ак |
маћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његов |
г огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узнос |
олујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} |
реко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— |
а му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутр |
адива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу |
ао да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} |
ој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} По |
ман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" |
те сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно |
двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, |
м, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} |
се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да |
рукчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накостреш |
постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некакв |
p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана |
ети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни р |
..</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који с |
ма Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S |
S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда пос |
шим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нем |
le>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се о |
оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у ка |
да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца на |
а, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" / |
кнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај п |
је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, |
p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве проле |
еце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Бело |
истар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола |
ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутак |
трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} |
е беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарица |
јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још м |
о не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> |
го сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахр |
Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} |
"382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Д |
посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Г |
ле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама |
ху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена ру |
ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и |
је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — ми |
шевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрозни |
о је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати |
ориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао |
грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетљ |
— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три |
па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као м |
рка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, |
p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ |
брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га н |
вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурн |
долској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb |
. и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са св |
старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по |
снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе оч |
ајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Д |
али у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћо |
по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа. |
ена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и |
неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика |
.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milest |
аку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="sub |
<note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету |
сле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове |
ке и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало |
а сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срди |
Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p |
дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Зла |
моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан |
ати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисл |
} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, он |
ађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Т |
ички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно реш |
своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. |
то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, |
а — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Дале |
да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к |
дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али с |
у вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је предст |
Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ј |
/p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах з |
а је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један деж |
мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја има |
{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пре |
исебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме посл |
уга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. а |
</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је |
ила жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и инт |
за се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наш |
лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господин |
рајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском меха |
ековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама пре |
по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његов |
, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано |
Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <mileston |
="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали |
говци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, |
ља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капе |
може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. минис |
једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове кр |
рошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана по |
поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капи |
веку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} |
/p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> < |
амо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом |
јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с в |
иље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто |
нао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од гла |
се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <miles |
знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Бел |
!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју |
ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb |
а намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме с |
ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта |
ешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ћ |
су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдр |
т тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у о |
мо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња. |
а сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш |
лиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш к |
оле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се |
осле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се |
је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а прек |
авог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{ |
се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син |
!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се о |
ш све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима |
а!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти к |
мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-тр |
јах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се раз |
овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и бра |
просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше |
шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао |
нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој |
а ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим |
<p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се дес |
лаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме бо |
га знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искр |
ула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га |
њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неш |
неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су сп |
рим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он |
онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совр |
он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, д |
два чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим |
и њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај |
ије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да за |
једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим |
амку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у а |
амо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожа |
дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици! |
е и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, р |
336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео |
поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на |
{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p> |
муђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> < |
м, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни сам |
од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла про |
нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, |
се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га |
х боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне вели |
S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њи |
но зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.< |
тимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} О |
чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би |
е поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у зд |
ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминце |
слите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак |
кор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} М |
м животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Са |
и десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека прв |
о страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у по |
он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — |
запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S |
очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавн |
нију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у сме |
и храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; |
} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, |
некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, |
убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста м |
у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи |
осула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — виде |
и лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет ч |
ане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачк |
/> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, ко |
ду дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Ист |
спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} |
емо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник |
ром, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице |
начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг зглед |
атом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема ред |
ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На |
се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но |
ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи вр |
целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не вид |
ио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосве |
и густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчи |
и.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да |
<pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забуш |
егина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостиони |
ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја ш |
p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесаст |
ило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је |
у што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! ви |
и.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S |
ар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога м |
, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дука |
оме Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на |
—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} И |
<p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!.. |
од очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође! |
хватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он ј |
свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S |
тврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће |
г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из |
сподски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја |
рсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим јо |
и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али са |
бави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — |
право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је б |
господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми ј |
е певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Свет |
дно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно. |
ј соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их |
p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео |
>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта им |
де се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но |
што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас |
јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да |
та....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме |
</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја с |
х хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побра |
ћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим |
он и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао |
е кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквен |
као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима би |
на шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осу |
> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и св |
одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном друг |
оле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком |
аза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} |
е....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији |
ио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} |
орају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнув |
срећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да п |
То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај шт |
ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, р |
да се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да |
у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже о |
отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — т |
овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још |
е не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бо |
за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко |
—</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији |
о, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не |
ћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— |
тио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, |
рком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и ов |
се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p |
м мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они |
царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две ве |
нда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза ј |
е постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху ско |
румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео: |
е могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ |
<p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозвр |
/> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... |
а читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац по |
, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао |
што динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео м |
род од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. |
ада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде |
ке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распас |
сали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све |
кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Ка |
ше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p |
аже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Она |
сле читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице К |
ији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; |
одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија. |
је крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добр |
ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити |
нови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, о |
вог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало заста |
о добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ од |
крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи. |
он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим врати |
ице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p> |
си? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја |
ве једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерњ |
што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што ма |
знао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S |
д легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Ј |
дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Ч |
затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд |
>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</ |
н’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p> |
е живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише н |
и би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он с |
зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то ј |
о да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби н |
{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђ |
и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома |
иљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, узди |
де, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску |
, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихвати |
анаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> |
је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамн |
...{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с које |
ужимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да |
лаву.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дува |
толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што м |
воје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас ост |
а треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{ |
ам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и д |
е чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</tit |
знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет зало |
с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића |
тити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то |
ого пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Са |
хватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га |
д суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму |
викаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власни |
С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд |
питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" |
е бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један |
учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се де |
о окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе рат |
n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон |
ли на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио н |
је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква |
вања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претеч |
атскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</ |
трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величан |
у на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су д |
н се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало |
да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на располо |
трпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице нај |
погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како до |
то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате |
сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господи |
као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „р |
и би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобн |
/> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али |
брк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало |
ај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш бенач |
<p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пол |
а.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни он |
кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи |
капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека |
и одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p |
SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији М |
Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је т |
такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају |
> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправ |
ко могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало ме |
отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утиш |
кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозо |
ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда |
окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женск |
ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, шт |
о то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов.. |
избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац |
ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S |
} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио н |
док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима |
е — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћ |
и пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, ка |
оштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја ва |
јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под |
м гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису |
а истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу |
г, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p |
...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан |
, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{ |
осподар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> |
/> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газд |
и ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као |
ле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, ко |
већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде |
договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи |
симо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главн |
од и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни о |
подине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> |
ник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако |
сте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p> |
бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? |
, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употре |
и радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти вел |
а што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погл |
и да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше су |
Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="30 |
Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је нај |
ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се |
ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам |
вој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у је |
уран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту ј |
делско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} |
кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека |
{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда |
кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју на |
{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу п |
каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} |
хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се |
ти Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио |
рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, |
а макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја п |
Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода |
ађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Ос |
ли — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да |
сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} |
окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток. |
и!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над |
ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили с |
од саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина.. |
јакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, |
Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — д |
</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живи |
у и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле обори |
ни, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S |
селио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому |
у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Ал |
добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта |
и избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; н |
га.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„ |
често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, |
онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и н |
е помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђи |
ј што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а в |
оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, ш |
Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред |
, велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{ |
.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи с |
а је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387 |
"<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисм |
нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутраш |
у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо |
амцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по м |
власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанес |
ше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Је |
добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије кап |
о!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо |
b n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О |
ле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 |
па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је в |
у.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран |
на грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си ш |
је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар. |
} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како с |
лати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чак |
а терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно р |
ме испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и по |
како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> |
у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — не |
њачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! з |
та кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могл |
разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и ов |
пита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда |
мејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он ум |
рно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И |
једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и |
, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ниш |
Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпи |
<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије |
а „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>С |
, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драго |
>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда |
це, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би |
се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај |
ћ што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија |
ше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — |
мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па |
е шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, |
пским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеш |
ревуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — б |
ај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењавах |
ни склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, |
S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан |
је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова л |
ар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они |
та, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> < |
че захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на веч |
е.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па |
у пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми уши |
у, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу |
свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — па |
ио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној |
и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да |
прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мр |
ко опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да |
овикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дру |
....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш гос |
аволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет |
о.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да прол |
ости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S |
итар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци |
ном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к |
о је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време |
газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{ |
ође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S |
...{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се |
је друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад г |
кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нем |
> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Во |
о лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Тол |
н ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним с |
ку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> < |
мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше кућ |
ама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свет |
рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - |
једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А о |
једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно ва |
да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!... |
редник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} О |
— немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ва |
еш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се |
једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се ови |
ме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, кој |
а гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало д |
да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— |
S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била ру |
ву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у за |
би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала... |
своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као д |
За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми с |
нистре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог |
е полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћ |
, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутва |
прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор чо |
S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину |
и још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> |
другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком |
сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега ј |
обро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„П |
уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћут |
а Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити |
и — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје |
е — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му с |
ави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије |
ила је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не мо |
:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капе |
нда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n= |
в. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је |
седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} |
ло пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се |
амисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угл |
па; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно мест |
стове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту се |
:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb |
епогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њ |
67" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечер |
земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, |
ту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до |
е као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Т |
дно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се |
та, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оц |
устих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али |
оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене тр |
, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Св |
} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и с |
ине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју |
ала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослуш |
о их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њен |
.{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна кос |
Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изне |
>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно |
— нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју по |
нице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се |
како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на д |
у нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас |
уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао м |
аса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, |
е — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да с |
ошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледал |
очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним ч |
но што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, |
оја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у |
лински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуг |
а успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућ |
евина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се м |
од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!. |
, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она нав |
и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па о |
в глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо ша |
сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који |
гову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред о |
ћу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу... |
ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот в |
и чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, |
а онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p> |
олико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнул |
ко је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за ј |
Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попиј |
потреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ |
и који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, ј |
е ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још в |
те у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак. |
дех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — |
свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што |
њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевт |
Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми |
ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити п |
он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је |
главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злос |
....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простр |
у с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окиће |
иновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, |
И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се |
знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој с |
род српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се |
<p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима |
о је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> |
оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настад |
росула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на ње |
засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим вет |
опрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене т |
авама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на к |
а му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{ |
би га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш |
и? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} |
та ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад |
неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плат |
оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Срби |
ј тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши |
ски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се |
етани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне |
ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се с |
нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title> |
ако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народ |
ега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама премин |
unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стра |
</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једн |
једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се с |
Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој |
сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} |
мо чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> |
западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Фра |
предњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Ка |
је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="2 |
латки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у |
еш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан леб |
Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Ка |
.{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијем |
/p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће |
>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, |
<p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи ова |
д та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо о |
они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} О |
м и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му |
у разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n=" |
мо да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А |
ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над ко |
о једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вид |
били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу шт |
од своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ |
волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за пр |
за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувај |
а што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ак |
рише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се де |
лена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше по |
, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са |
ису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа. |
и по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је |
.. хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није ос |
о ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има ра |
успеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа ра |
од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем ш |
о, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам ј |
Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни п |
на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово н |
Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку |
ечи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с км |
нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну |
алосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што |
плели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и т |
на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено |
а да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} |
да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} А |
дне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују |
у баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње р |
ислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете. |
ађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас |
..</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пруж |
баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А б |
} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога дру |
ћој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, |
волвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само пи |
ибералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим |
Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на |
ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, к |
капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p |
чера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Он |
S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редо |
министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстил |
вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шт |
ако би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерал |
.{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — д |
раљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, |
, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" / |
аке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање мо |
во им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није |
га ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оруж |
<p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p |
потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је |
е Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледа |
ник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдални |
ад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начи |
ране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију |
ра.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> < |
в...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде тела |
, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред |
едва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S |
авим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви |
p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се |
стави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овак |
вде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се прем |
p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се б |
рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли |
били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци прод |
>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и м |
веде наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучко |
аратељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> |
се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрав |
звати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљу |
панке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је |
ла био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се |
е оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како |
радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати наро |
идиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <miles |
горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је не |
лепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто |
.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Ал |
јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се |
њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мисл |
ких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И |
су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места гра |
а, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави т |
о ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Е |
главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се |
:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“< |
Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да |
сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И тама |
гљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, прос |
зати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p |
и....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом |
е рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни јед |
ву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страд |
Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да |
<p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрдне |
ше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> |
.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах пос |
одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. |
вати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се |
пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је |
?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине |
p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb |
д те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да |
е од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом |
м шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се |
ће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и па |
ј.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, бе |
опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан п |
оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво из |
ма своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао |
еду батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај |
је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта с |
опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не |
ај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза н |
едан од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или кој |
физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим |
аде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо доб |
возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; |
брку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратит |
амо у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и о |
човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупн |
и ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... |
, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не је |
е учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим др |
..{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.< |
путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжеш |
инистри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш ист |
те!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема |
се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, примет |
а ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан |
S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски.. |
ар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас к |
одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} |
Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили о |
ати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад н |
начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере м |
.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цири |
аје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама |
анас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они |
буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта т |
ати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до |
су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ |
Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоће |
ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду |
ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познав |
ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су |
брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје |
рачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале |
и.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а др |
га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железниц |
дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш н |
и из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем нап |
боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некак |
о им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога |
о су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај |
опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хр |
е над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено ле |
ојим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној полит |
поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали |
би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало |
> <milestone unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбу |
S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћил |
оћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лука |
о, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, |
е седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом о |
лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— А |
ла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првог |
ког полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Ау |
о? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, |
енски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то |
ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} |
} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме.. |
ви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрко |
ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један |
пет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и |
</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „К |
ија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p |
Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим с |
ав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере много |
рените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у |
у, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују |
господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на |
из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јо |
чи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. |
ивено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, п |
но и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори |
ујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утиц |
итњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — |
је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, |
уом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викн |
јпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у |
орију „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књи |
се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили |
нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је |
воласто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на |
вај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, |
вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога |
.{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му гор |
цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и си |
ене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено цар |
златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плав |
ројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом прот |
под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те |
стима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини с |
ржавника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на |
но што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. |
Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опоми |
беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врст |
ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за |
ам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја са |
та...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да |
ина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли оног |
</p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као о |
а пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, ша |
рви краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — у |
оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина! |
архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски |
} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај |
онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба по |
дне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још дина |
о ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што |
о.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — |
рине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није мога |
м створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем пар |
у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} |
S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените дес |
S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените дес |
што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта |
{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој маг |
а свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми |
описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење |
дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годи |
ио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ |
век....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, н |
уда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај |
кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми ба |
на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека |
чино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Гре |
друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је пот |
се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме |
, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху у |
света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је |
се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Мла |
дајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, |
ите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у |
то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а |
нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема ниг |
ко оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, глед |
рач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све ра |
екако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацат |
разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолов |
камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на |
што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} |
с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размр |
ором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша сток |
а, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз једа |
ерекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером |
онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како |
под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја п |
израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробнос |
ли су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензио |
бу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог уб |
басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова |
си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је т |
..{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова текови |
о, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{ |
о да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад траж |
>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба посл |
овори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведо |
Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Тур |
очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против |
с је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напред |
мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што не |
види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг |
је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логи |
..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, п |
на на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба |
огао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима |
чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ |
евлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Са |
је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кри |
није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе зво |
ас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча |
ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, о |
чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима пр |
ју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине |
дили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад |
ице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, кр |
га је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одб |
трвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} |
ектрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој ва |
ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> |
{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док с |
ити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изас |
Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигош |
240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истре |
/p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била |
амо од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бит |
кој слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре |
а ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после К |
о.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи |
{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p> |
ку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше п |
с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави |
беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у ц |
могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су |
треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све |
стина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири |
.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— |
га џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на к |
е много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски кел |
у; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчић |
о згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуг |
да се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, |
ело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам |
мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то зна |
, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Н |
="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!. |
ар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... |
<p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од |
, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но о |
Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било з |
он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p |
</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} П |
<p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, |
у руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим посло |
вај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S |
дном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се |
се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по |
сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те |
а — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Не |
а опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, как |
у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, з |
њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте так |
.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сиро |
е разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, по |
ињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској град |
гледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, |
од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кмето |
ругог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћ |
S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Мног |
се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам |
it="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима |
о засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али |
ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зин |
ку чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио как |
оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и как |
кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом з |
би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Мо |
славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, |
„кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p |
инистар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације |
д напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројс |
пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га |
ша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} |
та с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као нек |
"344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но дан |
дала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, |
дем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је с |
прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S |
n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља сам |
ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да |
ји нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не в |
да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, и |
одовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благо |
на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} С |
ад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли он |
иховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужив |
ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!. |
овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и окол |
и ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> ст |
обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n= |
па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац |
арица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" |
али за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S |
е.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта т |
продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из |
а час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Од |
м кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му ле |
е, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она пит |
кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. |
кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, |
ушу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно |
..{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</ti |
едан вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој |
ти један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То мо |
е још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац б |
ка црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годе |
да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Фе |
ама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој дру |
шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, он |
на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива. |
груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S |
" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је |
ма диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији б |
није.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се св |
ога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — |
међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна |
рата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и |
мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треб |
} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{ |
ада твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога м |
Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скуп |
могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичин |
Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и |
нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај па |
исли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калд |
и газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао |
..</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је прв |
p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа... |
ћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, кој |
по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, |
шчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина ва |
треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Ра |
оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје |
д 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чи |
ло.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са км |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле |
<p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је |
м на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цве |
бија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} З |
Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у |
написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде |
имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на к |
мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним |
и ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве |
лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} |
на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гла |
слала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуг |
шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Ст |
!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — о |
и свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много |
времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагодн |
и се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекак |
о неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечер |
дикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он |
с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је ис |
авице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњен |
а.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n=" |
ошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом св |
и била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадош |
ати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног |
атмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо |
ва три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад |
</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, ш |
и проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Мла |
од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те нес |
појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен |
="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафа |
лата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја м |
да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смех |
а је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он |
окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избац |
те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало |
ер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај |
цивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њихово |
лонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још |
ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за ш |
ја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и |
о оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи т |
, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вук |
не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што |
мо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро |
7" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов ста |
нда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у ко |
ацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за |
јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p |
гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја п |
} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, п |
га извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте |
олико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повика |
Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гле |
омиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у буд |
ету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и мо |
} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица. |
не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шап |
да на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим ми |
, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, |
есудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао |
д тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му |
врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S |
лим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала |
е мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а на |
арац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаил |
Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом б |
с г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{ |
самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у |
но играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше пр |
које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му о |
на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски м |
рне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који |
ер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и |
пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S |
а ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри. |
или су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, |
?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и |
у, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи |
p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог |
ху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје |
ре у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што |
и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама |
о, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ух |
p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну с |
уне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш оно |
се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та неср |
по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао ко |
шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се |
ако дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко и |
карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога ве |
е.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спус |
У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о з |
<p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да к |
глуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, |
стар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} А |
оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је иш |
...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није |
} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао т |
е.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је јо |
доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник |
</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — с |
гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— |
прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је по |
а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па о |
ром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним бла |
n" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу |
ају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видит |
шо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} |
анику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, |
душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овог |
свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније |
} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Сваче |
да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те ме |
83.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај и |
евино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и с |
ли, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да ди |
бично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све |
онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа |
овором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнич |
ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p |
испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S |
сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среј |
ку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад он |
роду прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} О |
ијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Са |
, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у н |
</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео |
ах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опа |
одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у |
ри ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од сви |
зао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но шт |
„Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз |
Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси |
живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био |
била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак |
каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која |
близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега |
нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну |
о не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /> |
е може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат |
већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује реч |
имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — разли |
с пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пр |
рвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке вид |
види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у обр |
" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, |
ица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Нек |
е!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о он |
лили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година св |
си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили. |
оњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменим |
политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао ви |
/p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се |
рџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија ве |
ном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Са |
епирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо |
м је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо |
p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb |
ање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама мал |
{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовљ |
шао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за т |
ије дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводо |
па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило |
м златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели д |
стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања |
p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква |
Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало |
ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" |
днога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам пред |
м овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам |
адре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цр |
почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и нат |
едајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном |
јио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана |
поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо ра |
боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Се |
ао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори уч |
је помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана нис |
оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани |
руга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава |
обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта но |
видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен измеђ |
га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није у |
упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то |
обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро |
на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S |
два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — пр |
та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} |
им личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном |
засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Ма |
е знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседи |
амо писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — ка |
} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} |
р кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе: |
, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — ос |
морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био г |
itle>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„ |
} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће |
енаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би чове |
ако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље... |
освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи |
мљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати кра |
и се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешт |
аре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж |
је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на |
о.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, шт |
ди дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они нећ |
е може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не |
ак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напред |
итам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече о |
умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Ал |
је, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на ра |
латом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју |
дну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диж |
{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с |
— Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „< |
шапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <mil |
"49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож ов |
у ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 |
диста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да см |
река и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежур |
и и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда |
редњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општин |
и каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало |
} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n |
иво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на тел |
не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест |
посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису в |
Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, к |
> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине ка |
о, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима. |
шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак једа |
ропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу б |
„<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, д |
а онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" |
ти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђак |
ујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има |
т очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра |
чали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце |
курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом |
да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој ш |
а постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који н |
и гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа но |
ли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Хер |
ћ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а он |
ко некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође м |
оница мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан ч |
ш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он пог |
че у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста ш |
вртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г |
сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која |
иза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удуби |
се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и по |
ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Пос |
ђо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на ј |
p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо м |
ио старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђил |
своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се мога |
> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на |
у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — |
во на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец д |
небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, |
беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше |
ш тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{ |
аде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Су |
и издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добо |
апочеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени |
Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке |
subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим о |
усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда |
погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи |
p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи |
раде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сум |
ци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „н |
једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је |
мо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} |
lestone unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо бил |
је нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он |
.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и дру |
ак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, н |
за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени |
о усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разум |
ме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче |
S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одм |
оапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, |
ати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, с |
.{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободн |
о президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара |
оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — |
tion" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осе |
имо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, |
ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече н |
ху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од |
ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће о |
њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми |
а г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетан |
се и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отвориш |
м је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вел |
није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети |
Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмех |
тницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачка |
>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но ш |
о, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не ти |
а, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су |
врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> |
Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о |
} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуш |
<pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p |
умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се с |
9" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је |
ста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!. |
t="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} |
удновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињи |
охитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело с |
.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У ј |
упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Зла |
имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си |
главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико |
/></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} |
оље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порук |
све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, |
много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој по |
ли о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу |
м, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њ |
овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново |
д лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не плат |
ијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Рад |
дну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви |
} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је в |
руглим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни |
ала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у дал |
ме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ ви |
род“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна д |
ти; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену к |
и у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле. |
ашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — ка |
рила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи |
ће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако |
места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се д |
вести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног |
весној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи |
о. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо нареба |
ољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, како |
П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p> |
као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборов |
времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула |
кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... жив |
додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> < |
ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је |
ражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали п |
м снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи |
аже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> |
амо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашуј |
џије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари |
и на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметуј |
Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Сам |
су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове |
ам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборн |
ом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда |
еника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори |
неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдар |
ест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај |
И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њ |
творило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га мог |
је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први ма |
ите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте кошту |
о пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно не |
т лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица м |
па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и опш |
це те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — |
шао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлиј |
тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту ста |
ах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав |
н призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини м |
О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши мениц |
у.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са ср |
је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — ка |
то су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они |
p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и с |
/p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само |
политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом |
ао из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе |
њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да доз |
— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верује |
инску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то |
ан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и С |
дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољиц |
е ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он пог |
вале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног м |
рва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} |
овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} К |
>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени с |
лску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда |
сване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква |
једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обо |
нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погл |
зостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} |
се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она м |
јем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову |
<p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за ко |
вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд |
ше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучен |
Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и |
се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше ж |
то је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, ког |
ругом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу л |
ује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква дв |
Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор? |
е у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Вид |
Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Види |
е канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су о |
ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа |
беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да |
и једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, р |
е десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећо |
ржала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне цр |
ице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем проз |
ина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, |
ницу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник |
убави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји |
и ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с |
p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још |
="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше же |
мна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело |
и пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га |
о у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана |
ко глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја з |
пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На проз |
е као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n= |
и пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да |
еру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S |
p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, к |
/p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После не |
вну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нек |
ем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Би |
..{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракар |
атељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде |
земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" / |
> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{ |
<milestone unit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оста |
ре хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродс |
.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p |
сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњаци |
С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам по |
чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње оту |
иче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остал |
ам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачуна |
и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на |
} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једно |
шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се з |
њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има пра |
је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механ |
ра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а би |
уде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инв |
p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори |
ску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој ча |
шем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништић |
рца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем |
, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехо |
ија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Рус |
ти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победил |
од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Ф |
с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису |
ле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} |
ју и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. м |
оја у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских нар |
и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 |
у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко |
шки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србино |
личан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православ |
S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како |
чеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} |
петан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим |
видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <p |
ица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јо |
шо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се ч |
одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} |
ке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чоп |
што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 го |
тичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Пет |
изом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју |
вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили о |
ом — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и |
а у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупн |
сне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме |
ли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај |
њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана... |
их усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— К |
а он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и м |
опао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога |
г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија |
усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве |
у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма с |
тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста |
/p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви |
јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене |
и разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p> |
преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао |
је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок до |
а расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да |
му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк |
одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто л |
у опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кн |
{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} |
на ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} О |
министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p> |
ељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију ј |
љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мр |
олу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и |
ош коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је |
око уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— |
.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдн |
лики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме сл |
мам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај |
ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} |
приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остој |
<p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он се |
ар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја ј |
p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он |
нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте |
нули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја |
з Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у та |
{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.< |
данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обуз |
ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има осе |
је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и |
обедимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{ |
дало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти |
о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не да |
ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Вр |
се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог |
Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак оног |
се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где |
е могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно од |
на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би |
дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позаб |
лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли |
} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина |
ко и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} |
тивником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одгово |
жу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} |
слови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— |
би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагла |
атељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, |
— за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учи |
оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и с |
p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{ |
II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташк |
најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази с |
ин.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле би |
вена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, ш |
ти, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мис |
ори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? |
е и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и з |
или, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S |
разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем |
је је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замис |
има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресуј |
виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат |
.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лек |
ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца |
шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. д |
амен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу.. |
прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, к |
за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина |
говор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, он |
ома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким |
ат’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И |
од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци |
ије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спа |
се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај |
жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја |
ла је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш т |
Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме мо |
ка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и вр |
би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: |
срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли |
уо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију р |
е на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вра |
зда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море |
ак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове све |
већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колим |
упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз |
икалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бо |
рнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет |
д 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздера |
онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вре |
о на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” |
еби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па т |
ам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у |
А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их с |
и се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; о |
осподине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли |
зница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња |
ила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, в |
> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сач |
рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још г |
Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђ |
сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не зн |
и смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак |
глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је |
проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима с |
ст своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене кр |
ћ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни |
умунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата |
ртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од так |
оне политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору ос |
ти и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних А |
си дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S |
па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној пар |
ја, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Зла |
се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ов |
ам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, |
у партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, к |
.{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у |
миљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: |
е још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих п |
а је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи |
игурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну в |
пасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више |
n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Б |
спети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" |
Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је |
ва сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и |
чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.< |
Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — н |
онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадниц |
м избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у |
цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Т |
а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију н |
водолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавни |
чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалац |
— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан |
<p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква неда |
гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забра |
оди за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке к |
itle>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" |
а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згод |
обу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чино |
и опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивт |
ан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У ма |
о и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око пос |
ао и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо мо |
род много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоме |
начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образов |
— шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и |
је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — |
ђа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоу |
а је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја с |
уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него б |
/> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напр |
пити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p |
као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била ј |
о лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро |
/title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам поглед |
с оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га о |
не, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за ка |
Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— |
на за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино к |
ао да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог пр |
уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, б |
лио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешав |
ажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Мла |
била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размешта |
2" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приме |
ју; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и |
Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се |
азна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — ш |
ар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p> |
боде и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њ |
ма Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то ни |
а Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама. |
.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— |
а свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда |
на. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p |
во цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — у |
су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет |
се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{ |
анство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће мест |
један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и су |
радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће |
зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко раз |
абадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам л |
ало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводол |
pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не |
е облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува све |
сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро |
овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не |
пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој см |
уштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> |
знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда? |
они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за |
лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај д |
ања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожи |
b n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао |
има.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад |
пан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. |
а и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Н |
добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год науди |
подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на св |
ожењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко... |
стао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија |
и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску в |
— удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа к |
учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Ал |
.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, |
ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми |
е.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} О |
вом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, |
и наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајк |
х врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратим |
ео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <p |
лавом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једн |
S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто ј |
> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Чов |
ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвеште |
вину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред своји |
нко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема с |
у.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бдени |
ре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин т |
долу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за пев |
о их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је |
дине 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази |
и и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад |
добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} |
.</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— З |
еху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полази |
а богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, ш |
ок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне кл |
розном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесв |
— први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — слу |
еван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упит |
— знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили |
не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему з |
<p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је п |
/> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном и |
бу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и к |
парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у ма |
ion" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како от |
а није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, |
а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли |
н да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо |
синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје |
нчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, |
ј народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крс |
{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — пи |
је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и д |
Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве |
ги разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне |
љену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село |
unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене се |
ен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелан |
инистру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али |
ну, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, |
ави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам |
} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо. |
уд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радој |
отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржав |
на, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен н |
, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У с |
оставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} |
це, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, вла |
моћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се |
мо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радик |
, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и о |
им путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне е |
прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" / |
Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штап |
ван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288 |
..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао |
да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што |
решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учите |
, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’в |
pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас |
и Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили |
— отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="subS |
одних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обеше |
> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га |
х других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суд |
дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има не |
је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем гов |
у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ |
рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми б |
је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да |
наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и |
е веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опа |
д неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жар |
азда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, бола |
кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше р |
ма правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књиг |
ебе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дво |
или не.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година. |
Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> < |
о главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би те |
јатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју |
верних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим в |
ора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за пе |
а почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му |
.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне слу |
subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комо |
је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> не |
хну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у |
ео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и |
ане.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли у |
Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!.. |
и.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> < |
је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђи |
ну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преос |
ветковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред |
а, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Н |
Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи |
лас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, та |
би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сир |
е Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда о |
одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводоља |
Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао з |
S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} О |
да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} П |
и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало |
е већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарад |
идружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И |
— мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапез |
грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату |
есрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ј |
ање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да пра |
је....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> < |
о у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цен |
ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака |
овачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их ч |
прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је но |
е.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки. |
о и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен нек |
<p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти п |
мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио |
</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десн |
ва по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Вел |
p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p |
знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по то |
ородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај |
сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак о |
се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом |
цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику |
, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мук |
унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему ми |
ча Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, |
тела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га сар |
<p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт ни |
таће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у |
о им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у ч |
— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, нас |
о, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљ |
о је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле д |
.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква |
"287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице јед |
службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечар |
своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета |
bSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година ка |
тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на располо |
и била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји с |
Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а |
таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, д |
елиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је |
велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опа |
ао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и |
од венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за оп |
з онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвен |
лија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што |
а, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са бело |
це, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж |
аље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а |
ао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у ст |
е други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни |
до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се нај |
ад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од кле |
греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српско |
пска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђин |
нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, |
..{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно до |
ашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих |
е.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се. |
тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме |
да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја н |
нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви та |
лаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим |
е играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p> |
сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уст |
кр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ |
а се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небе |
леда у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову |
tion" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с |
школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говор |
носиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну |
д пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је ис |
а.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</ |
Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм о |
знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, |
ио први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и |
<p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} |
ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђиват |
p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено |
ријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкињ |
p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 г |
рише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветл |
и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на с |
...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} |
ча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале |
"100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} Н |
ање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} |
> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Злат |
к и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бок |
о.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукл |
е светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по о |
гом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе |
... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога |
. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима |
у да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила |
ла но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим гос |
оле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова |
бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. |
а попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а т |
познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био |
ију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе. |
а што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — |
је више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозел |
да.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакв |
>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — н |
пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет |
као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим ме |
{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а |
ушмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> < |
који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш ос |
ј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката |
итаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до да |
отињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот |
е, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта |
шили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима ви |
p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> |
, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{ |
у — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим нек |
остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да пова |
етови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила |
ладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доб |
у крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики ор |
ше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао |
њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце |
некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер |
<p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је сна |
у коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угар |
ишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђо |
ину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној |
Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше |
вога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Сед |
олковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер |
да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p |
м их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му |
тоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" |
одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, м |
о, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па |
{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говор |
Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а по |
} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозв |
ик овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та |
ратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао. |
здарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему |
е.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна |
/p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!... |
рипадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? |
немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, госп |
јаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобр |
сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш он |
ава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Д |
ла загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помис |
два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцелар |
рошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експ |
онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, зла |
во слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог обр |
о црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, |
рти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дозн |
ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују км |
одрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расо |
Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало в |
овршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? |
, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко |
аш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разуме |
и не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Да |
је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и н |
митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Он |
у омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га |
Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{ |
огледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>Пос |
бора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народ |
онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва |
а живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и |
о времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче п |
ој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може н |
ку махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Н |
ће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Бр |
unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац осло |
="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбо |
дној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он мо |
дине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} |
Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као см |
у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу |
S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомуч |
, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо |
unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражи |
терати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не треб |
ира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом |
, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, |
кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред о |
е ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни се |
положен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљива |
ан пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе на |
буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало о |
раћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. < |
имета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји |
мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем |
олу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> < |
е девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба |
сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну |
атити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као ел |
оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{ |
али убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S |
неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изгово |
тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњаци |
... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова по |
да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, ов |
и себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц |
од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш |
p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас |
} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је |
подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних |
ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p |
корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г |
ике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држа |
једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу |
ће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе ч |
="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политич |
анствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки в |
рника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест |
почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита о |
ушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога |
<p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} О |
а друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{ |
а Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> |
Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче |
мах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, |
ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми |
век!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас |
лежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесеч |
нај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки ча |
људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{ |
плакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рође |
би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и ниј |
а и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ |
кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо |
ћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веров |
ице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSectio |
а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога |
ика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак |
..</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба |
one unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мен |
и и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњак |
детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у каван |
тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се |
се на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а |
обуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за кап |
ича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим |
Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n= |
ечи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партени |
е могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} Пос |
нко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слу |
г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} |
{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже п |
ка врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више |
тино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и т |
црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство |
народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе |
осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На ког |
p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо |
едном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници |
ез милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељим |
бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се о |
значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније |
ловенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним муже |
са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су на |
арода.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне |
постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и |
а у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и |
о.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} |
одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад м |
и.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на |
одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Р |
сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на изд |
вела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, верес |
а дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђ |
уће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, |
поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} |
е изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада |
ркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питам |
> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— |
онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све |
ко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Как |
оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто уп |
села будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си и |
арац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душ |
Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он |
укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је |
рио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> |
чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{ |
то укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто |
p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се |
и тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Сл |
<p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли |
</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им б |
прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ва |
лажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно зајед |
орима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?.. |
је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми |
ипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас у |
онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он у |
оложењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и н |
.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се |
је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам т |
ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>С |
ке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће з |
о је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В |
Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта го |
и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи |
ection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} П |
м вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <p |
ати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{ |
о удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз |
Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да |
ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив |
ићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p |
лопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу См |
би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу ка |
"384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поч |
дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њ |
д ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Пи |
<p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам м |
не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли с |
е, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} О |
едном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— С |
а простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бе |
шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари |
да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манаст |
лију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} |
ашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти |
и чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} |
.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак |
ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам |
, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златн |
а и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам моза |
о угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. |
ио више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што ј |
> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, ал |
трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</ |
да.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево пла |
нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе |
а.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко примети |
рио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебно |
се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи |
Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор н |
д би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад п |
Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{ |
а зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор! |
твори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, |
е више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — |
о да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад |
за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста ср |
говетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе |
.{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, |
газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде |
ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очи |
оз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојш |
од плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази |
да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овд |
оворио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дет |
не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о с |
— на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком ч |
потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то б |
<p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамиц |
ћ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васино |
<pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике |
се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, ко |
ло.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустар |
их поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу |
д Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, |
дној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућу |
та напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, |
ам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави |
м врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте |
/></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њ |
а.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја |
ају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како ми |
адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S |
идај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало ј |
ти.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала |
, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кука |
м јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <mileston |
плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних послани |
познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, с |
је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} |
лном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве к |
никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да |
о бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан |
овић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију |
"35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме |
Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, |
чело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђ |
ви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су |
по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с ма |
ај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на |
јаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута г |
<p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био |
— Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Из |
ејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио са |
ад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један |
ћи Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводол |
за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још |
рста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти т |
да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р |
ао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла сам |
дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име пониж |
milestone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски |
е ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула сво |
е некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модр |
су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" |
корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?... |
књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумњ |
не?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пр |
S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше |
самљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} К |
ао на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, |
<p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одгов |
и.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре |
вој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се т |
ио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у |
Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <mile |
.{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве |
чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја в |
> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу за |
идим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не х |
о је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог |
г говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору ра |
се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита какво |
а, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — т |
еда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и пов |
нег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен п |
ђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Шт |
, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А н |
глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам с |
ките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, зас |
нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} |
а га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну ле |
а, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао б |
не, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се п |
Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренут |
прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, про |
, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна егип |
овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? — |
Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; |
раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно |
оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још в |
м главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко ли |
стало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капе |
црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и ка |
на у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан. |
нске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој |
слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ и |
у баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!. |
и, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља |
арим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — |
екаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети |
је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из |
вори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га посла |
ише....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих |
у левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа |
а му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другој |
у га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га |
да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече < |
ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржи |
....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог ар |
други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдил |
тре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све |
урдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад |
о суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећа |
свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао |
а Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај |
и је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана ски |
варао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не ст |
ирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код |
му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше |
оз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од на |
ојим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с вр |
у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика им |
отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта с |
ав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што под |
шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по |
са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газ |
таде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, |
се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олт |
а њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} |
ост Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. |
ласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не зн |
ислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ће |
<p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи о |
атнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Ј |
циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капет |
t="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она т |
је био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледал |
на ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он ј |
гред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима |
тва.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{ |
: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочи |
тура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<titl |
, „<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су |
title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и |
и креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те б |
ла“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако др |
е верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их |
ке руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим |
олна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из вар |
љ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и |
n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцелар |
апитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио |
само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застид |
аписа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и о |
апредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало ра |
ду?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да г |
, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто |
мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, |
ст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> < |
оскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула. |
колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!.. |
ћи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки т |
обичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто з |
еко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је |
<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газ |
шио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} К |
гледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и |
снице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко |
дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се ра |
каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, |
ад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и о |
елико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако... |
Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију блага |
>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је о |
ипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, |
ест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, к |
те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани |
} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече к |
јстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они |
осле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или |
сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријав |
ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb |
естио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је |
ре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам |
ичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног мини |
који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, |
љаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није кр |
је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало |
рве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она |
пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection |
ђу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да с |
а....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је |
. није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> |
се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скре |
маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све |
</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала |
олић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчади |
Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који |
беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава |
и његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе |
у г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, госп |
а онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из о |
ом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напре |
оће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и је |
ше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, про |
{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} В |
они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају то |
е, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — |
им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете д |
уне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један |
се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у р |
де? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од |
од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико ж |
ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног клас |
оримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> |
али:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ј |
е у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако в |
овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода |
пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста |
Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је |
у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе |
— упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, |
српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ у |
м превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну |
<pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај м |
се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на мир |
од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса |
ма кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас |
ја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем |
/p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:< |
тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, бр |
45" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, к |
то; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је |
маћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуш |
Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засења |
е ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је т |
Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно с |
ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише |
.{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди |
/p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пу |
ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се |
е стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, |
/p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити неће |
ци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, |
одолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} |
ости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш у |
ину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди о |
уком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком |
не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле |
<p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део |
Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} |
У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље |
S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећ |
ити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа о |
n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се |
ролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од |
реже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох |
неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то |
рекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капе |
ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с |
ти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас доб |
, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...< |
, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Зн |
твени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узим |
келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а о |
питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању |
ло, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Д |
имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а паме |
S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; |
?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама зна |
волвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} |
глед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу виде |
у.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шеј |
стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — |
Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, |
е капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</ |
је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p> |
му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његов |
н Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о. |
ије рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неш |
ло дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа н |
дох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита |
етан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и дан |
јео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два |
о краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свра |
ше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто с |
е? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда |
ицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{ |
излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим как |
} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} |
> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако |
ептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику... |
шао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну |
{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Јед |
о, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не с |
се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти |
ма ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злат |
овијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зе |
у, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из р |
га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Т |
илошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке и |
ада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша. |
у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штра |
ије знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви |
, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} О |
а од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забр |
лини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у св |
аге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, |
е положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му забор |
р — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио |
уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p |
радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познаје |
сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би |
ено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, п |
до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредња |
овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаш |
приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на |
боје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, |
>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па раст |
шиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му |
ом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Га |
беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} То |
а ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми |
... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год |
поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло до |
а мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чи |
ла оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удар |
оба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи |
милава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S |
читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Дожив |
лдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала д |
ао свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — |
да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.< |
своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово |
свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војск |
То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, к |
S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лау |
.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да т |
апетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одг |
у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње у |
и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два г |
олико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре |
е мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине |
а би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио |
хну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> |
н погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" |
суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је |
ком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} О |
кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Ј |
у.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам с |
погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У о |
вни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима |
е, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна ка |
о, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; д |
је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} |
ласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народн |
.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Б |
Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Ње |
ку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим |
а дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико |
оја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — |
!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми п |
ред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога с |
вој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече |
и причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара из |
адног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном с |
се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа |
ом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених |
обили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме |
преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, г |
и, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе бр |
S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: |
нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком |
наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу |
се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино |
иривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову |
сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер к |
. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. |
кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај |
е и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за ов |
с чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, к |
ајмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је ма |
ма, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да |
чини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чини |
није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно |
уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас |
се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту ка |
као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, |
потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије |
тају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им мог |
} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У палан |
је та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{ |
већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити |
е Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе |
, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђ |
ј коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам мог |
дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попр |
терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S |
и зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враг |
ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину гот |
он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; |
<pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, |
Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад за |
ичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тај |
дне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног ста |
о око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— |
/p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</ |
т и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти |
/p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и |
— и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више |
ла Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно |
метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види |
Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</ |
те ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи |
шици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати? |
стре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог дру |
S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; х |
Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S |
Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либер |
ба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онд |
ц ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то нас |
е могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред оч |
о и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила |
е свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао |
то се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSectio |
:id="SRP18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна |
...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара |
се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо док |
други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ј |
повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш |
у му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> |
о и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> < |
га благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракара |
што завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим |
е даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још дан |
је постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу |
је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћем |
Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</ |
<p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече |
и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министр |
аше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем мил |
<p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.< |
то му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — мени |
човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле |
чило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни |
, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S |
ледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Ос |
еља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео |
акон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренул |
а држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је с |
ју, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај нар |
и за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и дав |
ок ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>От |
Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета. |
та задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба по |
мо не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} |
е — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово на |
само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:< |
и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову |
ле пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколи |
нио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> |
своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} |
би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад |
као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Ка |
крије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свог |
ише....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш |
</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу |
задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви п |
овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, |
<head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извр |
сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне п |
наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што |
S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један |
ш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег п |
у биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле ј |
нутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику п |
молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор |
врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше иск |
е опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво.... |
и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога |
нука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну тр |
у не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да |
т искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Бе |
S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орли |
дан полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капет |
каквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по |
што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек |
тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две |
се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, к |
ту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији.. |
у!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради она |
с погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама |
капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С |
нице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли |
рило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће и |
у они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако |
p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече |
службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази.... |
ном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завес |
жи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од к |
м читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S |
S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опа |
да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је по |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома |
а се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> |
Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но к |
је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не з |
г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. |
којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политич |
етан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198 |
олан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} |
неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Ф |
ва два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, н |
срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове |
намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="23 |
у је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико г |
авлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће једа |
код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а дана |
о се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" |
—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бо |
д туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради |
S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да в |
оје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претр |
дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б... |
ди Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а |
и трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин |
узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није |
га, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети не |
ци — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мо |
се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка В |
<p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је |
роче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат |
ubSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула |
, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да |
силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија |
у се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „С |
е ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} |
браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отво |
ила широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда |
ошиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарам |
/> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божи |
пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ћ |
и.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — |
о.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, |
наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — ш |
и још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем |
је могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> |
а свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет по |
дно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су криви |
вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина |
а осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, |
а? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ гово |
ти.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа ј |
ља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога про |
слене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио |
г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту |
.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој ч |
Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а ј |
тио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје мест |
тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="24 |
у.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за ч |
ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у ко |
ер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S |
екао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те напад |
а ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи |
еч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобо |
о главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ вел |
аник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — |
лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с |
и школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би |
— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овог |
четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај о |
леда.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{ |
па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно уда |
, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта р |
за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су о |
арца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег |
ио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је |
кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова неср |
тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, к |
довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђ |
ало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не саз |
м у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, иг |
радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кај |
крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше. |
у кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ... |
му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице |
ће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиљ |
томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај |
лској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављал |
, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и сам |
/> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за |
но, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда |
{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} |
ле вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поре |
објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да < |
то му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Па |
{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан |
и, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она гус |
ога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p |
} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ј |
} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — |
} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око |
ма предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онд |
то знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити |
у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи |
лава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевл |
х, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пу |
анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепав |
ео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад н |
рећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гво |
срећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p> |
мо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви ни |
на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево |
ош нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни је |
а митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Бо |
сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога пре |
гама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не ви |
и слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога оз |
ком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — |
вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— |
гао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај ма |
капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага |
у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> |
> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће м |
забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће |
се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи. |
една чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово по |
о некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} |
дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, |
каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте ч |
С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављивах |
пио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе |
адник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо |
на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је |
, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати |
ла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад он |
ена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њено |
ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда |
у, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне јо |
еху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећ |
бу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење... |
алонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на |
отрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{ |
</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам в |
о сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пус |
<pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, |
погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> |
орица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, д |
?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта вел |
пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није д |
нас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана |
више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За |
да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> < |
е, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— |
, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао |
</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо ј |
дем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пик |
еч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и |
збојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под ја |
нух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. |
ица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у м |
n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би |
ој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, |
учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе р |
осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S |
} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштв |
стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министр |
ања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јоло |
ло и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме |
у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дук |
ога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само |
една сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами |
мам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удови |
у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми |
<p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први га |
ликим трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> |
ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги |
једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и |
г с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутал |
оме диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле че |
сподине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам |
поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} |
бојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хт |
ом добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опе |
равља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи |
тане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из не |
на њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовла |
p>„....................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се јед |
— С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја |
с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свеште |
налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије |
већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да |
е године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од нек |
амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад |
5" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} |
50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога с |
аочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се |
н налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="subSection" / |
етљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хриш |
мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у |
изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније г |
ли и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио д |
е млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су |
ли на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</ |
неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја |
рохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову ка |
ло необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и с |
енија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— П |
<p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се |
ад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу |
у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — ве |
ежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми св |
полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окр |
последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не п |
та и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као ш |
за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли |
зели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Ово |
његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас п |
одине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише |
ци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, |
г али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, к |
мили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут п |
м либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на пр |
арске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поре |
{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мач |
сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу< |
миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и зво |
p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не |
ста мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле |
хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улет |
} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам в |
еднако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> < |
кидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош. |
Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p |
бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове д |
чива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло |
агњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S |
н се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ис |
а оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом ша |
а скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} |
глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи вад |
ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да пре |
се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица |
ане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— О |
-</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу п |
бе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја |
.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на сам |
на, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то |
} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S |
и народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака |
лског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milesto |
, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу при |
ред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Ш |
страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S |
у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа к |
српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски на |
стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крил |
ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, п |
е славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а |
о заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра в |
им, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} |
ци Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупам |
парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов |
демове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; |
храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети оч |
јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> |
авио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> |
дастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново |
о је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду? |
ека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад |
а па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под |
а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, п |
пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутр |
. и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је мо |
крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набада |
амењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појес |
ише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„ |
— Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У |
ачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и пе |
лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши |
едним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чи |
о, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Зл |
ља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Ви |
цом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Сув |
манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p> |
оја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још |
д лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до |
псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чува |
в!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде к |
тири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богос |
кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} |
капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и бољ |
ари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се цркв |
у и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, |
њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над |
онаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав о |
лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко- |
уле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накостр |
ина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, |
ема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским врат |
Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као см |
рујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се |
ош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тог |
гао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и зл |
сто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ д |
ј порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, |
се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича С |
е највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује. |
браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је. |
се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и уж |
Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом гр |
м, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је |
елобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, ну |
дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учин |
278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно зг |
S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадни |
етроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону С |
ћате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио |
еде седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци |
ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напр |
е, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни |
ело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> |
а у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да |
миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> < |
њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с кра |
имо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонија |
о врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Н |
у, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се ка |
о књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања. |
ерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљун |
ну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— П |
о јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој |
питаше сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још |
свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим јези |
судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један ди |
други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да |
комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је по |
алски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="36 |
p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на |
олова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, у |
е мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле |
ника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, |
То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
им гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и в |
“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас |
оља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав |
ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, п |
авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити в |
азда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам |
0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — |
га село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест |
на уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срн |
га пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварај |
и у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не бе |
мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што ј |
а.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, прав |
д седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици. |
а озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав |
II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победила |
да доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се |
с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је |
води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога де |
.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу |
{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може |
му се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила |
о изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је |
у према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио п |
хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, гроз |
е разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себ |
ревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, из |
дао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога пр |
ге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и му |
"42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова |
пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапа |
јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће |
о књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина к |
калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — |
чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и |
побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би св |
а ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене ди |
смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb |
} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кљ |
аш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана на |
ад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без |
пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила нар |
нађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је о |
а, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да у |
кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву з |
днем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја |
зумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p |
оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли |
ста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само блен |
имају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па п |
} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник. |
<p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур. |
усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је б |
ва несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и |
новника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} |
што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. |
м“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити у |
} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S |
ао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас |
.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То ре |
уће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и се |
ка четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, |
ију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био пре |
— Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белоб |
ек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} |
рице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им |
да изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и к |
ло у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до бел |
Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, |
бао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударц |
гариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} К |
, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам он |
ко којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим к |
ection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али |
ште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краље |
у.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од рад |
елим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула п |
Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те м |
човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Оп |
награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тирани |
S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p> |
а остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{ |
неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме пр |
обу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га |
ли.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су од |
ћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочија |
— шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писат |
н га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њ |
или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округ |
роши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез пла |
з своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} |
и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку |
цати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, |
<p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за ст |
ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме д |
ој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Ми |
се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</t |
у тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста |
се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за |
> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је в |
<p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао пра |
амо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за д |
stone unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Б |
p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју ј |
</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p |
Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Је |
ио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам |
евреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} |
stone unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по на |
о озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - <pb n |
Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} |
дио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чи |
одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавд |
а манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним |
и ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски ста |
дног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, к |
та то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone un |
је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} |
и онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је б |
а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј |
ац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} |
ате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ |
ну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за |
срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом |
унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа за |
полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на |
ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све |
.. <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је |
а би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле |
ад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, ког |
севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— |
Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, нем |
е и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити з |
ј сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министр |
забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред све |
додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, |
зговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било |
тника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би |
оме не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће побед |
точно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наш |
Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле гл |
истре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је |
е грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску про |
а кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Ср |
ао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме ре |
<pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он ниј |
потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу мер |
матрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица.. |
погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо попра |
мо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — мога |
ње, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заусти |
с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! |
е нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој |
за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше д |
учи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је... |
леда — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од п |
<p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по он |
ном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Пи |
емам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака ж |
...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа |
. упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n |
а брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски |
разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} О |
Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у бого |
едам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана п |
ичаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се криј |
плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против н |
еговој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових др |
а у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} |
ушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске |
упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“. |
:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месн |
не! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради |
е да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учите |
Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он |
ије.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> |
људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — гово |
то Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</ |
двучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што ви |
коме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се б |
рилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој о |
} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; г |
м је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, бла |
о лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне |
се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у са |
целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса |
зе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене треп |
а моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти н |
стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лиц |
елим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати в |
Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Не |
илене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег бе |
ваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном |
ге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што о |
ени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од |
су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни к |
но“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} |
варао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог |
а смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином С |
ђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквиц |
ричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је |
а побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао |
на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се уз |
еше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек |
етио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, к |
еда у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам |
мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам |
{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали |
је било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ з |
Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе н |
уди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је |
уштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте в |
се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</t |
Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. |
и шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе |
т!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p |
, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осме |
у те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдај |
је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што ст |
иста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше |
ик мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у оп |
онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и з |
а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома уче |
.{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео |
ци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— О |
га не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш пр |
господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</ |
Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете |
вољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили. |
и! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш ч |
опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title> |
бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за чита |
вима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај о |
— не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави |
видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} |
е, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећн |
S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао оп |
ере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом |
.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чува |
е потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака мо |
а седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у мало |
агом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S |
за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, |
г с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне стр |
користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово не |
еће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори... |
баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој |
олити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме |
казале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p |
т мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари |
а чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе дру |
="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> < |
>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара |
оје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупшт |
млаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне к |
<p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта |
ија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, |
повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни о |
то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Осман |
зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи |
к.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— |
остреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{ |
и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво те |
сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео |
екуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово с |
ти од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђе |
Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је |
> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, |
сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с к |
} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје |
ољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој |
кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и |
да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не ос |
гда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим |
ена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег г |
а народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару |
је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи |
и ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мач |
а писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— |
по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p |
видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије |
око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку вел |
ала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победит |
около.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, п |
својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи |
вици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслу |
државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је т |
афани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, |
гли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне ко |
на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Бри |
ета црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихов |
т г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} |
{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на со |
је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, беле |
народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обе |
њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} |
стиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне |
зе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</ |
непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народн |
Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро за |
ом владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу |
во што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам ба |
ан другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у |
јкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени ле |
дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бит |
н сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, |
19" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Ост |
трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толик |
каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери |
и знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овак |
ку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не мо |
ето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба п |
просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњ |
што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да рас |
ас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбог |
{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, б |
јој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вили |
ки момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на |
а се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по груд |
Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо по |
из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у и |
салима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она про |
плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетн |
Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да |
кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на |
знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у се |
јпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем |
нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Бе |
рамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе |
седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се о |
их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb |
пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и н |
— шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо и |
<p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— |
о кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је бр |
дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb |
ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили.... |
ог доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не по |
S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p |
ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; о |
карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да |
S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ |
тан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили |
су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговара |
јда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови |
било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо |
— па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Сек |
Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> |
повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Бео |
нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест |
онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да |
S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и по |
калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпр |
нашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће |
цем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово на |
руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" |
о дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манас |
дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бој |
вионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јо |
исари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне љ |
д њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — д |
и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p |
</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним пут |
ђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свеш |
308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, |
ста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног п |
пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ |
е онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив д |
т нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" />< |
рџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под |
о вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда |
></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђе |
јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљив |
се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!... |
сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— З |
је им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вин |
гајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрк |
да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако ј |
капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега |
баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад |
кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се п |
исар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били |
94" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада |
гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедн |
реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они јо |
Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S |
раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако |
норечив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беш |
тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињ |
смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је нач |
ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, |
Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} |
p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се п |
Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама сра |
ци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде ра |
и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напаја |
Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му ви |
/> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа |
дан с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се поч |
<pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме друг |
/> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што |
оја ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„О |
отов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} М |
елнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> < |
тње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ва |
ра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n |
едра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је |
лобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парч |
ку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што |
} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у |
то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријат |
н.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</ |
рте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отиш |
де и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „ша |
Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умор |
се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће |
иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у оч |
иле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусави |
пава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврј |
свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу ви |
.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незг |
p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас нећ |
епркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну |
S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види кол |
ом десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном ч |
а.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али с |
<pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалс |
д у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, при |
погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату ка |
Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У остало |
о Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрково |
а то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу деп |
— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице |
n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S |
тру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао |
јтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, |
сле мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <miles |
обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити |
да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он |
рже на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога |
еле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њен |
припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас |
а сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то |
исио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало |
<p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— |
, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а |
е ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија |
иди <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И с |
ан! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за |
Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не б |
зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци |
Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет. |
репавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збу |
, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађ |
тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} |
р.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.< |
та и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Рак |
/> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако |
а немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места |
ма, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака |
{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерал |
ни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p> |
да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви |
накост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви с |
ете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!! |
тане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S |
што мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p |
фа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више |
стрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тиц |
ви дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчеза |
и нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и посл |
аше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, госпо |
ећ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — |
ада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто л |
великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум |
било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изас |
о ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је < |
чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити |
а осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до с |
њи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који |
учна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, беж |
које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> |
"151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђуни |
коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док н |
овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружин |
се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и |
е поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није бил |
а рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих |
тоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на ко |
је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре бе |
е ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа |
чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се |
а дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима |
у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} |
лабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио су |
и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуј |
да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако |
<p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу |
е и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{ |
инистри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p |
у кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бе |
<p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће м |
ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Ј |
</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је |
о желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p |
јстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће |
г лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим |
e>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Б |
игурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју к |
} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министрова |
а....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до |
ј кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађал |
ног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Вас |
чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да по |
дна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена |
рас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено |
мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати о |
о с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По |
обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престони |
полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене |
S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} |
ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као |
и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p |
већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по со |
о просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је каза |
Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S |
им цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том |
тојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за |
ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа о |
урно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш т |
тира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане.. |
ране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани |
ди, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Т |
м ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дуг |
о-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што |
дских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На |
може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде неш |
рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече |
то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним слов |
еђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} |
одоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампари |
аху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким |
га ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђ |
каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не д |
аљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Јед |
душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто б |
колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчан |
ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се пр |
а управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побрати |
етео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и м |
n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике кра |
...{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p> |
ка:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n= |
и, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти о |
Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде: |
боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, ш |
ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на р |
је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{ |
, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво по |
знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жи |
утра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И изврши |
еликог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S |
ли, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен измеђ |
аника или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љосн |
нам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђа |
чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повра |
? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — ш |
.{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> < |
Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу |
уражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни |
у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав јед |
асположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка по |
ће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје вели |
у велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им ле |
ти.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, св |
{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S |
ћу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да и |
стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мал |
кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим |
осак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и |
пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и |
<pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жало |
не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milest |
ана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мор |
b n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју |
Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе свој |
ђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав |
Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећо |
гњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао ј |
победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни |
} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио |
ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стад |
дине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} |
....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите за |
је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче глас |
је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад пор |
ола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по |
овуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш к |
оворио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> |
ал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима! |
емо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се н |
у.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „< |
head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У |
on" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, ни |
ога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико б |
што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и М |
е, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на |
коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова д |
поруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не |
{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам. |
тадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За |
ишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи |
n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и м |
ошу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му |
ун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} А |
S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S |
ијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што |
те све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у п |
к устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у |
то, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера |
е моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је гов |
неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним коли |
ј сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} |
о, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несре |
<p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је |
нам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би б |
ко се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" |
партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јо |
p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павл |
његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, па |
посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти |
и вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпо |
} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу |
оме весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују |
Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, б |
о да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p> |
инистра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то |
док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције |
о неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш м |
ам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хи |
сле тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је му |
оворио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци к |
пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци пр |
снову којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) прот |
тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — |
Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? у |
па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</ti |
љу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука |
<pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", |
појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да |
сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још не |
била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобр |
у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" |
ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} |
..</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone unit="subSe |
пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњак |
— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси |
бетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на врем |
сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И о |
о се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа |
у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> |
на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде н |
— — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо к |
уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чу |
итељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> < |
</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође |
нам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте! |
а <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Ј |
/p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те |
да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето |
ама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од г |
лагосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да |
повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само |
јатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка рад |
и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо ис |
ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти по |
/p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика д |
газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по |
Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Ми |
остан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо |
еобичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је |
после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство |
од реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмур |
овољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шана |
<p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет в |
колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда |
м уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не од |
ргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш |
су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, |
.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone |
нета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у По |
сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигу |
; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После |
Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку |
што шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дош |
о ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштри |
тро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редо |
/p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта н |
сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гости |
и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. пошта |
о шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Ф |
ле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има ре |
есалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори |
ту.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало п |
адјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дам |
е ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле к |
ка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти госп |
раћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петн |
="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме |
моуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и пр |
S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста |
а један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни јед |
м.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ак |
попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњи |
} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, |
једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али |
ије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Мих |
Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— П |
и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упит |
Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Нар |
аш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ов |
ама, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикали |
исокопреосвештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочиј |
и, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type="not |
уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безаз |
Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попа |
у на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срнда |
ључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Влад |
поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и |
вај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{ |
око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвен |
слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачува |
S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо |
ћ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механ |
колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ н |
!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у св |
зио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустав |
као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, |
одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој |
господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док |
кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и с |
јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека |
ета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белоб |
овек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја |
ао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оно |
мо, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори |
та је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви |
српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне |
ће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> |
краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{ |
у што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То |
и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива |
до при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо ј |
рећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одгов |
а архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title |
газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набр |
ло да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, ш |
мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослоб |
еобичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} О |
с питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с |
о прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану се |
азио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког вра |
мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{ |
ичи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p |
...{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још буде |
кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није мо |
министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао |
арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- О |
} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и С |
p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше |
у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда |
екакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја. |
то не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био |
ју у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припа |
} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо м |
другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледат |
.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, |
ко је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p |
ионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Н |
{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; ал |
ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти |
лата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, |
а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко |
утник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани нас |
од туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S |
онила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати: |
ли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема |
одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p |
слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} |
знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — з |
пет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећ |
учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погл |
ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи: |
с му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— |
—</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по о |
опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху |
у уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! |
, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у живо |
мамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они |
се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватр |
љаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи |
ариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он |
спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче |
—</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се |
мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну |
ође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, |
е по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те |
стама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години |
ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадош |
једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настав |
нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> |
S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни б |
— упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p> |
мо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а |
ештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно крес |
то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} |
било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није зав |
то? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље |
тац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар г |
ри крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад с |
уђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу |
пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> |
ујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не |
— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта о |
ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни б |
гачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца у |
ла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брко |
на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасу |
е усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осме |
зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полак |
е ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, х |
у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним |
шњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве у |
плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> |
оље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а прек |
, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур у |
p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Чит |
же на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђ |
ео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слуш |
.,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у |
дасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело с |
нистар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То |
о штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хрк |
не...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост б |
оља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани |
на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} |
е.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Ву |
— као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, |
бавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} О |
сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би |
дник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум |
ш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви та |
тима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што |
ад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође |
четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би |
обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива |
последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} От |
чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> муча |
им мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вул |
укаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њ |
ешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} |
је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са |
пства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез ј |
мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јоло |
о мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Б |
цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азиј |
ти кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са св |
"335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати |
ало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му ј |
p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цвет |
мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже |
о је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучен |
ласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ |
тиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — к |
еше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те нес |
самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није ј |
клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова |
но га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Види |
Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је сре |
ремена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислим |
} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ама п |
очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију |
неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на |
горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Пол |
ршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смо |
јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Поглед |
вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али п |
} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч оба |
а међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. < |
арица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим |
Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} П |
} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зел |
" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам |
е столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не |
лећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И т |
мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, |
видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи. |
сподине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да |
{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особит |
лу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине з |
ла нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к |
кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена |
ога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграб |
м лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да та |
му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо к |
тан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б. |
јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он |
своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Равно |
као!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено. |
гојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, п |
угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире |
е проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше |
ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну де |
желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена |
и <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је |
г септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не |
вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој же |
.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а |
етиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај |
а и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоупра |
погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што г |
етоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као ск |
и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити |
грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ј |
е, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа |
таратељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше и |
у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-обра |
е собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра н |
} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она би |
лата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно оп |
се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — |
траховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудов |
причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави: |
к му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од нек |
ље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Б |
наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурнос |
рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељ |
.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} |
на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{ |
Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, |
се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам го |
тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског по |
шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар |
<p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери |
има чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак. |
м ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја |
аквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу ни |
лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} |
p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућ |
ле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко |
чесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чи |
њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта |
чером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она |
некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била |
ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ве |
ту смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S |
о и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим |
" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, |
ислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље и |
<p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="3 |
д већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бо |
имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — |
исије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око з |
од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити |
ало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако |
у на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што |
олвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема в |
створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегл |
а као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако и |
о божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испо |
аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би чове |
или, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="16 |
елике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његов |
казаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омал |
а вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не |
започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терет |
а му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
и где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око |
пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, |
> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак |
шим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо за |
unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} |
н о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни |
} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — |
<p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се |
одне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја ка |
на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава в |
ица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{ |
Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за |
гурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на пр |
а поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, |
згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Осто |
очијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко м |
лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам нак |
мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit= |
аћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас |
Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </t |
>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и п |
реме синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се |
јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко б |
и ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако тр |
н одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S |
Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских нар |
Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као сума |
ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} |
да онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо ст |
имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у |
право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили |
ро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све |
и, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="36 |
злуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по д |
етиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уор |
а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’ |
ог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама сми |
д северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а на |
јаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су |
оше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, |
о ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су |
„хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома ско |
шена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, уз |
ом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непр |
незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су |
литици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се |
га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: |
ко мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се |
е знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али |
урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам ј |
</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="14 |
ерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице |
свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет |
упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупшти |
их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способн |
олу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском р |
е се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Д |
тоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта са |
смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту сво |
та друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То не |
и све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не вара |
" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им |
овек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ |
.{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје |
рочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био заце |
, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио |
тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и ни |
</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препир |
попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у |
мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <mileston |
станем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни |
, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господин |
— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи |
ји онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гно |
арче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за п |
{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председник |
аном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје љ |
о се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Ка |
смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председн |
зо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче туж |
данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима |
каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни |
бвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином |
к општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</ |
ше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд |
росто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само |
год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На |
у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} |
да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас изба |
ао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш |
S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S |
ју „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе с |
о га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк |
а нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заис |
и овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у д |
...{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да |
ху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично зв |
ице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку ниса |
а оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у тр |
тију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорил |
јпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В |
о томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име |
ично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица |
ајбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин |
у, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И с |
поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосл |
и? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре б |
, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко з |
воје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жа |
не ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука б |
народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{ |
} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Исприча |
ока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} |
} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не сме |
ски писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче |
те.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа с |
политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које |
ом да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не мог |
</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} |
а.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда |
рти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си |
Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чини |
мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он |
о, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S |
оћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусре |
в излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње |
м по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свог |
ислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се пр |
виривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву |
S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} |
нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је о |
ина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет с |
а.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије... |
теван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет |
вијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће н |
не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате |
ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> |
радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем |
дите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, |
Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити пл |
буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења.... |
!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} О |
с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код |
Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој. |
ца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће.... |
’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што го |
ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају |
и.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, |
рилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помаж |
.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланик |
Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла ко |
о је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо |
, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим |
ео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само |
<p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш п |
титеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди б |
ца?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{ |
...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ |
као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли |
а шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За |
ах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p |
.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ |
апетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записа |
м групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — |
раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је в |
нчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бре |
, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја ма |
диш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> |
у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за ко |
{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом пре |
товао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио н |
су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone un |
е ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо |
је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{ |
није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући г |
Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелет |
еограду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} М |
рају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрај |
кликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S |
а....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки гла |
баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год |
за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене |
, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он ј |
икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Зн |
равља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с |
Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га |
један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад ј |
беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, дв |
.“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав ка |
„у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — |
зио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смед |
S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и иза |
слагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, |
а хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговар |
ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом |
има и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту т |
Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n= |
капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо |
ре, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао п |
а.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да |
тним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и |
сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, прим |
нас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> |
, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у |
n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је |
инистре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца П |
рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </ba |
Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле н |
..</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је доне |
црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у г |
а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас ши |
/> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог цркве |
ше могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капет |
што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али о |
И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је пр |
Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у |
онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео |
itle>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У |
нуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покуша |
оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта |
уци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело л |
ац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; ал |
истре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође |
} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој |
а места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, б |
икну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога д |
мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико друг |
какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</ |
могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пи |
бота свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо |
да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone unit="subSecti |
муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, распол |
седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је |
еху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неоче |
иташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег |
није о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од с |
м износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он о |
неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи |
Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера |
е људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беш |
окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али |
вечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као |
сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса. |
мимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с велики |
одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној же |
<p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у |
.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад се |
, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају прав |
орње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобро |
, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбу |
не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, |
народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли |
који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми |
Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној при |
м по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометат |
као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје |
га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да про |
ротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <p |
ом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, |
S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред |
ола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити. |
S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо |
.{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} |
ла.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} Посл |
а он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — ова |
о ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете |
не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јо |
е те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао |
ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати |
неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар |
динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ип |
, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст по |
сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао... |
осподара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победит |
после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам |
и почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу |
е:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
и мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео н |
да да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора |
сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти |
ео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} |
не, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару |
по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече к |
живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити |
тишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чу |
бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно |
дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо п |
била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убиј |
оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате |
</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцниј |
ећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У т |
по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Х |
и.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја л |
а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, |
а пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе |
еговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се при |
м казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало |
чат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свет |
ош пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула он |
у.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодар |
шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да |
ици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан |
јбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и |
ерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свог |
....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћи |
је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како |
Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као ш |
дио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капета |
к био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У |
e unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S |
чи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих х |
у управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p |
га до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије |
окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити |
нати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога |
ођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, госп |
је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} |
ног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с |
дам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху п |
.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„ |
својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фак |
литичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, |
ница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Ал |
То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај пог |
се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S |
ра ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљив |
е крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине |
нда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.< |
, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Туне |
т Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је |
нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{ |
<p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Ф |
умеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом ова |
то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Вас |
Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио |
о прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, |
арш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, ал |
ваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држ |
овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао п |
ве и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац В |
{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда |
мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Дана |
p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} |
решише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где с |
есном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је |
старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напр |
и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо д |
....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за ј |
одолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим |
угом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете из |
еј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасни |
сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овак |
а саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Прокле |
ску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштин |
Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељско |
учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} |
milestone unit="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p> |
пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више |
пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја не |
вика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом д |
и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ра |
це по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покаж |
овори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте кам |
Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном па |
о погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са |
ини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад |
ла уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на |
осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђак |
ам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозн |
} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка д |
ом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, |
стрва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти |
М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за |
, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је глас |
Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што |
вито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче |
, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми |
е, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застад |
} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и |
лободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И ради |
оворе, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више |
ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом |
вреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда |
и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда |
S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{ |
рнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би |
>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</ |
о да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— |
у.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пру |
од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} |
болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} |
е.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе до |
ио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се п |
уха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је |
о мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, |
д на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати |
дан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не |
} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па он |
врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој з |
а јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осве |
оцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но лог |
еди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи клад |
S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се |
његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С то |
и било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, |
рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад |
тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко пом |
ворио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до |
и мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. минист |
ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и н |
ури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачи |
браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је |
н Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он ве |
S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од |
сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога зл |
о својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну полити |
убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричин |
ловенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми |
{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на распо |
Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи |
проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се |
вим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном |
Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем |
авославље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашег |
тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније пољ |
мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата о |
само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике |
Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у з |
<p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја |
је празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог с |
ни захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су |
који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S |
манске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се |
се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеник |
ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су |
косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испр |
га језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене тр |
ији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле |
е са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да |
д са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку |
ре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како т |
гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у |
цама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како с |
зи и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцк |
где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капет |
учу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га наг |
ако се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слоб |
} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братс |
од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима |
редметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду нај |
прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подес |
скога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет ни |
срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је т |
е довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметић |
ти...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија суди |
pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу ти |
земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зов |
до и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим с |
ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповед |
џака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Ме |
попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ов |
IV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је ос |
жавну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу момен |
шњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро жи |
</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки |
ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна п |
сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један |
и је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напред |
искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину |
ме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе м |
Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ ка |
на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда |
гуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на |
p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</ |
на старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гла |
чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у наш |
и је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде |
p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да |
> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, д |
дејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, ко |
њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно |
не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} И |
сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од |
узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави |
ека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала |
— то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас ве |
тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у |
њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — п |
чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испас |
— Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пре |
чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господ |
ри ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Т |
ало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно < |
нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас нека |
сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на распо |
сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одл |
="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се |
S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} |
у Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдариц |
бровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који |
Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на |
а источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама жив |
Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу |
м је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p |
чем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јец |
на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину ша |
а била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила на |
<p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и |
ишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је н |
брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину |
а се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> |
Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз п |
мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али ч |
е“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за исто |
то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше тр |
је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек трену |
у је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и |
к, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића |
егове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може |
уле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом д |
Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика у |
другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски |
е се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, ни |
Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква заг |
своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро инф |
у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није. |
а вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да |
} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се |
а, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Мог |
може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p |
еда ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје |
сној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их |
по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један |
ше!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} |
тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешн |
.</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> < |
у метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од бу |
<p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште ј |
то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог |
е чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад ч |
започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, шт |
ади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно |
м подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стра |
и није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећ |
Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и |
/> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесом |
о није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— |
18" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац |
Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Т |
ти одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коце |
ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само д |
прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.< |
да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <ba |
су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве к |
а га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму |
нству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јед |
вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у стран |
говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од о |
леношћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари |
е да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други ис |
е ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{ |
<pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо |
х првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико |
} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види п |
којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, |
е бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> |
благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога |
д тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p> |
.{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} |
з школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види ш |
м вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који са |
сам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} М |
траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле |
“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља к |
ом пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и |
узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их пр |
ном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} |
јаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може би |
p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна миса |
т чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у |
м га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb |
— ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још |
е.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се |
ости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јес |
, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, ка |
n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости ка |
мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Виш |
ио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике обо |
ај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> |
.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игд |
и рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао. |
— кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у |
<p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али ниса |
ахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за друг |
боравити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пушт |
их казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда |
људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је љ |
да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим |
ка јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони св |
рица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> < |
</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четвр |
већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она |
и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...< |
— да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? |
Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да |
к приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим в |
Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>М |
.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{ |
о бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> < |
суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> пос |
ј свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим |
се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басама |
рајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачу |
е!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан |
" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} |
е!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S |
о поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати |
мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још др |
<p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели |
., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нар |
а места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ћ |
„Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском |
и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Он |
иш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Бе |
у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити |
едан из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с |
дице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узме |
свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то д |
итисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у дру |
рно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвно |
анку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто з |
b n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предмети |
>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља |
ође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, преко |
за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми |
о, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оце |
ати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути и |
сти ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану.... |
едајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које |
е да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени |
<l>.................</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, < |
оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да је |
њен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он ј |
и.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана |
<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државн |
— одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплин |
оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва |
о сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани |
н Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилиба |
иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кр |
м светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај ист |
о овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је мо |
ита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда |
рнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ва |
ли и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад м |
ман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — |
сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаћ |
у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179 |
</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове |
зимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је |
а, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући |
подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не |
шате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и с |
они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова зе |
ра и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год н |
жју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера н |
сположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирк |
кна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо |
еди — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, |
попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед м |
; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а |
то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад м |
<p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То с |
је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџ |
ване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђ |
оме дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а д |
="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели гре |
та, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден па |
, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покуш |
то ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред ч |
а — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја |
оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово |
као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанс |
упици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом кло |
ићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он доче |
име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити. |
оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, |
ћи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа |
ао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела |
? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљ |
ста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S |
тија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патр |
кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У |
у и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и |
n" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и |
n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале на |
аш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — |
но поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило м |
едне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици ра |
а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема. |
ите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо |
ао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја |
е!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је |
поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној |
Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се |
у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А |
езгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, к |
љ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и на |
свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била ча |
ељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газд |
и, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у |
гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— С |
пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који с |
уводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не на |
чније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту |
већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј |
>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју |
је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, р |
.“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздр |
} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још |
естовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му ј |
{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај |
estone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је |
лаву Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је |
Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога веч |
а ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без све |
асом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити..... |
рскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја с |
Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да |
каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— |
шинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пача |
{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор |
е?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки ч |
свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога |
а ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести |
Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слу |
блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњ |
може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим па |
Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" |
водолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом че |
о пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на |
те — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Им |
<p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} |
спословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти н |
Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!.. |
—</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</tit |
ло мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је |
... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке |
Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И |
атима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити јед |
тије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако о |
уга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало за |
аћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ћ |
} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вич |
с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с мали |
</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n=" |
е долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанк |
а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи |
жава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни |
је завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то |
о на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом з |
м старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блат |
чка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лиза |
на на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа и |
једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике пла |
тајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва |
што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадн |
понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ов |
<p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогле |
творену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У трен |
на све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — н |
Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било |
о је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је |
ли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиш |
едва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима |
Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата на |
е послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а |
га ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство ми |
о, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо |
он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредња |
о? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном |
ика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону |
ну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над |
ерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно раст |
обудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај л |
S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео |
бучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, |
но боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се чове |
о боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она ј |
че некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Ј |
ви — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста |
ришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам |
ах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим |
ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам в |
{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром |
ом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље. |
арила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вел |
либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догна |
Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај |
од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се у |
кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога |
А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па |
артија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим он |
мањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то |
у, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — п |
ражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је с |
p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим |
аучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле |
p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људск |
знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалс |
као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме |
онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано |
ућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане жи |
је оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="15 |
ча једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање јед |
рије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад чове |
ине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног |
, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радик |
ђо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима |
но као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како с |
орци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београд |
мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келерај |
а одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учи |
Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n=" |
на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" /> |
рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тре |
ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала с |
се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> |
оду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра го |
.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побоч |
p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој с |
bSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича |
би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати |
уна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло насло |
копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда изву |
авуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви к |
е бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутниц |
дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, |
чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговори |
чивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропад |
е, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави |
цива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одма |
таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што |
...{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље |
лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами |
о где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у |
рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И |
управа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> |
рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, |
..</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики |
исати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш |
о удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мо |
ни ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n |
ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све |
во како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђил |
ати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право ве |
је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у в |
оле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Јед |
руквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Ост |
м? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па о |
, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p |
мо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и |
<p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — |
.{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег ра |
S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је |
се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким лист |
.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јул |
о доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине |
нда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S |
мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи |
кама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају ода |
акон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавн |
ико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклето |
још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје др |
хов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и бла |
к...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осе |
ад је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више |
борној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени |
ати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, м |
да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зари |
} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека. |
>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већи |
скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене |
х кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљ |
нути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p> |
...{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било. |
м!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи све |
беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, гос |
е дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — к |
шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с ов |
најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу про |
како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо |
ег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматр |
га дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пош |
ion" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недељ |
пштином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> |
књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на |
уводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије |
орезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас прос |
т му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Ни |
рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авл |
ица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је бил |
ило....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољ |
он Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми |
S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго |
а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано |
народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једно |
ну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> < |
данији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, |
за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад ве |
ера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва снос |
ок јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем |
{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер о |
ла паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, |
елу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пу |
еком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памт |
ако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S |
ој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српск |
бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухват |
е и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шал |
очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре |
е оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају к |
бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше. |
два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сирома |
н их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је |
о с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Злат |
и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако ј |
а више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радик |
и, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учит |
Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а к |
оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара п |
ction" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле |
S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанств |
кла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још јед |
јем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:< |
њижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим рит |
то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> < |
ог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред |
д олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена |
рочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махни |
е, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени |
им да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пун |
за опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни је |
17" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> |
лећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли о |
> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више |
.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благона |
— — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опр |
ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вече |
ction" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, а |
ачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Не |
му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За |
/p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, |
се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те |
- - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се |
краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се з |
дне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки по |
{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, ка |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још не |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— С |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</ |
огу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div ty |
SRP18871_N1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се |
} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о |
дним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре мо |
ро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела св |
то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам ку |
каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна пи |
до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} |
дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с гру |
p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се |
<p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви см |
итава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из |
ече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} |
рног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну |
што живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се мор |
је прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара |
здржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца П |
лазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би ч |
не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p |
кве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш |
вети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више би |
агор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако с |
и ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} То |
западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним зла |
ко је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми мо |
азио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ј |
је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, |
писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, |
p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и не |
} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па |
варици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да |
у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је н |
.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</ |
, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} |
ним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од к |
S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и свој |
да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бит |
нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам ј |
{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не мо |
о ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у |
ли се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашир |
анас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња |
сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
e>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одм |
на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Рав |
ти зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћ |
ву на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <m |
да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n= |
оју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћута |
етне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам |
сао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да ј |
ш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још |
г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{ |
ојео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каниј |
Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} |
ојој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галер |
о, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о ком |
хат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" |
овучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника |
им завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на из |
ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам |
славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај наро |
питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој ве |
онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у |
ик у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврш |
ца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога |
ог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, кап |
о што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наш |
пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су изврши |
би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђил |
нас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књ |
шао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на п |
атимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома пог |
иста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на |
домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} |
p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, з |
се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S |
о реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао |
и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S |
ајпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана |
ових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креату |
ао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — |
— то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на д |
пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијам |
> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} |
unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овл |
д је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком пре |
ашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S |
n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао |
ка промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за |
као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила |
ајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да |
што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, др |
n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало |
перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој п |
нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракар |
и душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Оби |
Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ј |
Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски |
/p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала пра |
Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао по |
е дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је |
некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, о |
ама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до по |
омоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи |
своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> < |
дњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; |
амо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се р |
ни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либ |
ај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђе |
о зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Ал |
ња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђевре |
у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milesto |
е видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони. |
Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само д |
е, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под над |
нији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове те |
ница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, к |
едоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{ |
град, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с г |
ру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што |
једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити з |
ас уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку с |
овао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту |
>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекн |
нда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање |
еше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" |
шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине ми |
чени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецка |
илу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо и |
од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писн |
жанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас |
Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни к |
е мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне |
S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p |
ршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки докса |
да? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља |
има се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом кос |
и се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашко |
уђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше д |
, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна он |
не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сун |
иде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то треба |
ан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ с |
{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учи |
није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога в |
а!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — |
а побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби о |
да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не |
каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште |
застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Т |
смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене з |
м га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погле |
е поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врс |
у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ов |
ило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем дру |
Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он |
ној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није дале |
вај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> |
а тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Неср |
ној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Пог |
Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно п |
плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што |
а.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одго |
<pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и |
дузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам |
ногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубр |
тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само |
ти ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуј |
рама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збе |
Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцар |
одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколи |
p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге |
Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Б |
<p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти |
pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом |
ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, |
>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли с |
га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта |
има.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха п |
збојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају. |
, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванре |
Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патриј |
може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до прав |
а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујет |
у.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} О |
риче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се врати |
<p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред с |
ј градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје б |
јемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, кој |
е.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> |
га зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај |
на студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху о |
амеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> < |
...{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — н |
спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ћ |
<p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, ш |
о: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину. |
ам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{ |
ре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n=" |
оје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, |
да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то ни |
estone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена |
Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници |
приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је тама |
м ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо |
рећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само и |
тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде тре |
/p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> < |
да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се з |
могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пат |
пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> < |
е пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикал |
крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је |
олим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако |
<p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори мом |
палило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" />< |
и наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо и |
мљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Х |
оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецал |
е нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело нат |
ди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у не |
е клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не пад |
Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се ч |
гом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га му |
етлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало ма |
> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у |
дао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема м |
молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ономе |
жило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад |
е преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо |
} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, д |
ојединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, |
оновао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb |
е, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено |
ој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Ст |
устане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио |
кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слуш |
} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о |
ка у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, јед |
ка.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни с |
а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће с |
није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Ка |
је баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила |
нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадал |
уз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div |
ио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије |
каква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кро |
докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћем |
ша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с |
мерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно |
S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} |
> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. |
} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути ча |
практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, нај |
опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја |
ивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста уте |
<p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха! |
а још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и послед |
богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај |
о Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, га |
пор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље |
... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они к |
о и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има д |
олести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневер |
толом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како |
је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежд |
а се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нем |
оговор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ау |
ти у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до ш |
е био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама |
} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О |
рошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан |
што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црк |
крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне на |
онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну нез |
мози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговор |
графишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предат |
и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо |
unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не |
да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског |
} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ват |
та хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час |
је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише. |
тао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову зе |
ах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога |
и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара д |
г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те јед |
г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се |
в свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Зна |
г на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> |
не земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек |
што срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме мит |
таве....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Д |
стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џа |
м на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} |
. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либерал |
укама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — назд |
места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми |
ним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канце |
етњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— |
а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се св |
као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Пош |
писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми ј |
S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка |
м кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, |
ећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете |
ка, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јад |
S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у сел |
чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испре |
ати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој јед |
>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један чо |
ne unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћут |
е опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима |
највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то |
се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихв |
једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, с |
Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим |
је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по |
ите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза |
век могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p |
овека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао са |
ама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам т |
вање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их на |
х је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb |
ју поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села с |
без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се г |
штина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сеља |
ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па наро |
кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш и |
било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани |
pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са ј |
стем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n=" |
S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену мо |
пштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S |
и.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је су |
и пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У та |
њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кме |
ави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усија |
а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко п |
о ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама с |
Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је |
у у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="3 |
љење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па мора |
и где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он |
S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу |
.{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та |
ојим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} |
.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек на |
предњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они |
S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{ |
ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким све |
а и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме ли |
лила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ з |
"169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</ |
песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је с |
{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митров |
а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим |
речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми |
мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисич |
S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ов |
олу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо |
и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску ст |
<p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га |
S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p> |
оле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Ниса |
се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалск |
ама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити по |
/p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао |
ужи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вић |
е и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{ |
дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет с |
о год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове |
погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p> |
је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} А |
</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 |
; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} |
ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила |
и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоно |
pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало се |
ад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Треба |
ан рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, ве |
м ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашо |
. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакоја |
тина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа с |
етан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радик |
та јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Ми |
ти:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајк |
Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја зна |
елети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тут |
ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми |
зила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану.... |
звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом к |
покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиж |
онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> |
а имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>ка |
ражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, н |
фану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — |
крсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Т |
децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно |
раш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а |
к.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да нам |
лене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човек |
ола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} К |
ка свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац Осто |
о ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и пом |
није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар |
у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, |
а само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} |
. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у |
је ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забез |
десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човек |
крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјак |
толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду р |
земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном н |
мена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; др |
апорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столо |
е и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они ко |
реме буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како |
би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него ш |
ти....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па |
ће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У ост |
висност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је о |
алисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је и |
га поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и нар |
баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> < |
е заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева |
му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с ли |
а <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад |
ра се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које м |
тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питањ |
биту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто |
полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, |
бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Др |
ини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас |
<p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јев |
до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> |
би; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се н |
за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} |
д како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и |
Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја ку |
ата. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печа |
м чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли чи |
кол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год |
p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанови |
за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{ |
ав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако р |
bSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога вл |
петана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина |
ој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — с |
оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж. |
, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше неш |
амим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар стар |
стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци с |
момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео |
У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињс |
у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — љу |
но име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело дворишт |
књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећ |
трашне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу у |
би полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху |
тиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} |
, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> |
дговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улаз |
ушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу в |
министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један |
} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта |
лао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лаж |
на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, |
чка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> < |
гу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека |
о о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреос |
у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а То |
</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, а |
ци Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболе |
ово дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу |
шина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој |
. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од л |
дну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Сувод |
ме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на |
а, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као жд |
} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима |
свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову |
један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе м |
е било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један |
ма но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог м |
Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао р |
ужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто бе |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади |
нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изг |
инет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калу |
звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је па |
уторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене |
ма који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се о |
сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. |
{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се |
tion" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S |
p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек |
{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p> |
није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— Т |
е за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} То |
Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да |
погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја изв |
ем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добров |
тадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!... |
жно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођ |
се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пуш |
државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди се |
један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсл |
редноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију |
у на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за осл |
ано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док |
n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има ку |
/p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан |
Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђевре |
и уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и он |
да морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone uni |
ш је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела дале |
Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> |
а зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, к |
оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што б |
ску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се |
S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и и |
јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сре |
га год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет |
и глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} |
ај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али с |
цу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао |
— знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага |
де и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двоји |
аваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо н |
мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....< |
уга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газ |
московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па о |
бе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... |
реме по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био |
ан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме једа |
ључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, |
а прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђи |
, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога с |
t="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је |
збиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то и |
опе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незре |
м светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман |
> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се |
itle>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце |
о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S |
тета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да |
онаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Р |
/p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с |
ком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је наро |
сином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што |
ета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; |
та у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; |
рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S |
ру! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} М |
дим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практик |
је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гости |
и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се по |
; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Ко |
а свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очел |
рзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чини |
кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њи |
то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је д |
нас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— |
спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћ |
е тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту |
} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта |
најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас |
S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За |
два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више. |
ка то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко панду |
тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше јо |
"subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, с |
а почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј |
и, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у дру |
е умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, д |
i>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ |
то је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачки |
л и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом мест |
Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима |
да да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добоват |
ај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли к |
га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде |
на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади п |
p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег д |
ја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо суд |
говорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуч |
стир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом |
е образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме |
p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп |
туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као шт |
важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивањ |
е му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не л |
онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест |
урпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај с |
он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повик |
ако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити ба |
пи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у |
остављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала |
јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме |
/> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. |
це беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? |
асили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пру |
аш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{ |
} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> |
ction" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочија |
му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чвору |
з једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, ин |
м. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Бо |
ажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било |
ало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског |
иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Ни |
ст</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Он |
{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одред |
емишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше М |
екао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово ве |
осподине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} О |
о, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> |
, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихва |
талим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како |
т, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолск |
ини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је ј |
ужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, |
а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n=" |
да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђавол |
ци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рук |
први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућан |
сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Ост |
ан ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S |
...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <m |
лек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да т |
и.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, к |
су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} |
..{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси |
ање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити не |
месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногар |
а позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредња |
лих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, |
p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире д |
си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и |
ан.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати |
као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите |
сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се |
— колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n= |
ђе — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти ње |
/p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — к |
јица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није |
еба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну |
е.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко ра |
ње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И |
о окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима по |
вности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас |
а до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, |
сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту |
године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, |
... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су с |
S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је позна |
штва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у до |
ц Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — |
е јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако |
алиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет |
{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А |
и — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирски |
.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица |
лакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац О |
а досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам |
тео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></ |
је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало |
твеној тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена |
и он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме |
а још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, |
и.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нист |
а и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско св |
} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим разврато |
да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се |
subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац пр |
>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су н |
ће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћет |
Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размил |
као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој ру |
...{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... а |
од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} |
а очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> |
а — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — |
ама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, к |
ио онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="27 |
S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара... |
ај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p |
м да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ов |
га ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p> |
ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к |
нову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учи |
и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па |
> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни |
S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд |
це по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком |
аву?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе пол |
а.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бд |
ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове |
лске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвеште |
аља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мо |
соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} |
крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српс |
дговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на |
еобична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} |
ади други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше |
" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И па |
о невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њ |
одине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, |
рева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који |
већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу |
ећ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру |
а мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив |
а њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао |
дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То |
....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине минист |
ју као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио |
гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добије |
S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнер |
ада појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, |
Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера |
> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћ |
то је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек |
артеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер |
е", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав п |
ставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, |
есна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху наме |
Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; |
ито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних |
аш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи |
ли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није |
одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче ј |
е своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку |
у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погле |
, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур |
Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, поглед |
ам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу на |
S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Беог |
сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лиц |
/title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завир |
е врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаб |
ечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира |
дрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, |
пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— |
у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочи |
љива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте |
разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јак |
настира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи |
м очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало |
авила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак ка |
савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завр |
ле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да с |
ренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? у |
ог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, |
ски дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало |
вориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{ |
ну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p> |
Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћ |
<p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p> |
они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у к |
осподине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!. |
међу нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће је |
S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми |
предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три мес |
онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајући |
а могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је прос |
ску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву |
и од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с не |
о су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам |
— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше т |
ан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треб |
S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови пок |
ој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, го |
моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он |
>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> |
моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено |
0 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за тр |
ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Так |
="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није |
ам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — |
е, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и |
} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; |
ије, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особ |
во народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, прв |
тра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави ст |
бора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> |
Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред |
по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П... |
} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</ |
{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га п |
и за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопи |
S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га |
није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко |
адити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и т |
угој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути В |
а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швин |
омало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не п |
ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо |
ранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може н |
="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отп |
ђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С |
вде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чув |
ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју из |
е скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г |
неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са свој |
бор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан С |
р.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв... |
ом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{ |
овиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом обј |
јпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само < |
{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва к |
и дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чека |
како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађ |
пазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да п |
истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће |
{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у с |
улучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изборе. - - |
о и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је |
обочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, |
. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазв |
. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето |
их слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћ |
жњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама ов |
пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поп |
ственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву но |
еограду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док |
"219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку.. |
димаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из бе |
рете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је |
..{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господин |
ном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S |
морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад ж |
} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али т |
нас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срнда |
ђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа |
апараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} |
а....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{ |
и Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом |
ва велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај го |
аши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког н |
ицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, к |
p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко |
сну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, |
приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но |
е и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо |
лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који |
гуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке |
е и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брд |
огледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим ок |
говори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи |
Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ |
и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица |
во сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колик |
ла на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, |
е заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би |
пе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, к |
ј друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још јед |
њижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она б |
ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је |
утра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он |
неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> |
уће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка |
„Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до сам |
вај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се разде |
х...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним |
отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио |
и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> |
јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у о |
зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и |
и нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече |
игну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу камен |
маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради |
ђена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српск |
Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране |
, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како |
и рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један |
припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је члан |
е још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад |
ли дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи... |
рше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је |
ри месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од на |
срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништ |
е, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара |
</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— |
з Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама |
та ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево |
1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздах |
афани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио глав |
уги стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што г |
упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви |
рна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и ра |
Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особи |
<p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и о |
нистар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, |
алолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казал |
а врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доц |
га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји позн |
с у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим |
а; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="2 |
с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усн |
врек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ зна |
то баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечег |
} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена |
то време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, т |
ма дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једно |
а се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је |
де.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати |
на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то |
а нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и чл |
па као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога до |
не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="15 |
амо нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{ |
светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те с |
ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" |
била.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хва |
избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> |
мале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И |
драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја |
прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спре |
спремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотако |
ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она ни |
но.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој гр |
а иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капе |
о дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу |
ађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском |
о практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана е |
стог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану |
?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по њ |
ословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је п |
протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро п |
оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром |
ц Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи |
исте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — шт |
<pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} |
да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу |
кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и |
димо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежа |
, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два ли |
а.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и б |
Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син |
из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као д |
ана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S |
па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, по |
а Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда |
д његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки |
није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу |
Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбо |
збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{ |
и „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоупра |
да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у |
еца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А |
летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Д |
ији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} Н |
.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То м |
илу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет ми |
ћо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из |
} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет |
мбру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптужен |
х:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да |
ху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не мож |
ку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и |
ново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? тр |
стаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их |
дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких на |
огобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погле |
огла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није н |
и би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догоди |
још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не |
вака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није |
лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи |
данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са сво |
ву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{ |
е „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је |
сату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој |
можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо о |
а Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како |
и језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Њег |
ке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то јо |
обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, |
ица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски по |
ади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите су |
необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика |
дели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван |
но говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње! |
сваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколи |
о више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни ди |
е <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила |
ала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вел |
рамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици н |
о још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да |
42" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти ј |
лов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну |
готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи. |
ику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зве |
људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наи |
ак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни |
p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и |
а му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му |
био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Р |
— подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но т |
олно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на |
} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом п |
му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће м |
bSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, |
који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није м |
рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печ |
. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S |
у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је м |
јег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне ж |
орише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, |
великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље сла |
за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> |
у невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, |
манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству |
се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који с |
вога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом |
тле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве в |
народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одм |
се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} |
„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литиј |
да чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима а |
е крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S |
и.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с |
илића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да рум |
ва има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, о |
Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S |
ш вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и ста |
вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су да |
, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као |
итај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секу |
дноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија |
ву кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остан |
у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда |
се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате. |
о.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што ум |
да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима доп |
} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржањ |
нистри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, п |
точни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада це |
остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је упи |
еша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, д |
> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и |
и и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Тур |
жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро |
еома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактер |
е шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, |
а некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја н |
ва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хлад |
Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога |
настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у навод |
Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку |
се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби |
сну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле |
а као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господи |
е дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p> |
ји је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!.. |
е двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му ша |
..{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јол |
дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он |
ма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш |
, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S |
да већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере слу |
се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електр |
нских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било |
. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега ш |
да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Су |
ne unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио сво |
копан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’ |
...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је |
Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху по |
ор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „К |
.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. |
пазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један |
да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох кар |
и да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било мин |
ојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мог |
p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и |
а ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам науч |
те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти љу |
о другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда |
н и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не л |
преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без |
/></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а |
ен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико ј |
мизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово |
оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наго |
ије најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало |
арену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кут |
из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!. |
и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, |
.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу п |
а га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — к |
дбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, а |
министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч изме |
ракли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски |
шће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном дв |
нули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северно |
хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверење |
и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго у |
- - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја м |
орија, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што |
.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу т |
а! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада |
ста седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није |
аћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} |
те само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној парт |
азни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеш |
— избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше |
виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Ј |
и отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њен |
отле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S |
езани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви прогов |
ад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш |
Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта |
а још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави без |
не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за |
ваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гости |
упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и |
сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволик |
о, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, |
му појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија |
чих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао п |
дала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако |
их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово |
да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што ј |
себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово б |
<p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</ |
S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М |
етима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђени |
ећ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.< |
<p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може прим |
овима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога |
поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево |
рете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог с |
има, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме у |
је, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако |
/> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику со |
јим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка |
само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чи |
орим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то л |
ање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p |
његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се закле |
не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах |
отив напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p |
о је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — |
е, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори |
ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове со |
stone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чар |
о дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господи |
е.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злат |
ло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака |
челник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече ли |
ктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но |
руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништ |
у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Њег |
ш четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.< |
а.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш |
о, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђун |
тана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло п |
ро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину. |
ушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар з |
е би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све |
а.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ј |
на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати |
ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио. |
способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане п |
ржавну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство оп |
кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па при |
елобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n |
оћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки |
Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берб |
ве је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 20 |
> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и |
у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра др |
ави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— |
ла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит т |
но преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори |
слобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му |
нула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђавол |
ом радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без ред |
повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народ |
да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану р |
а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам увер |
е капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учин |
ће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу: |
било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта |
ction" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше н |
p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја поги |
једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати |
а бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве об |
граду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги |
ким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговеш |
и.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај к |
тре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све |
бе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, |
предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се уза |
ар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, |
у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а |
како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали. |
8871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошл |
г обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!. |
јте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Т |
дне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница. |
ћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жар |
рагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се |
е данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за |
урно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су пр |
на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам до |
с, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, |
</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, д |
„келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чарш |
величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит про |
јању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с коли |
И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино |
министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него |
ежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским прист |
и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а |
а би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па |
стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак би |
е знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним |
ело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар |
они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два |
амтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени с |
на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојни |
а, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из |
свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што ва |
е некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити |
Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „на |
ветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај |
и, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само сл |
ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је |
и Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободил |
говора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето |
ћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ос |
покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је д |
..{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству ми |
ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радик |
аст, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, д |
....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнем |
овници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с наши |
час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, |
је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину |
е живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лиц |
езнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по са |
у.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Се |
во, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори и |
ађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Мла |
о српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Изда |
one unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћ |
користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој |
лико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У |
ар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће |
и мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и шт |
и своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове. |
, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипољ |
а на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је |
о западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бо |
ставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У остал |
је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је н |
а јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Ј |
ања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању но |
дио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како тре |
></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <mile |
е суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> |
несе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> |
ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и кап |
м изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone |
о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год |
сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морал |
доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</titl |
“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напре |
д иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у |
сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{ |
, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се |
цима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> |
е јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш |
обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у каф |
у биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а ш |
асти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — |
, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мисл |
о није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравн |
p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није лич |
уте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно шт |
! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме |
<p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у |
о Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мањ |
оге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто в |
кане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носн |
ији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељск |
тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.< |
>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао |
> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме с |
и — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јец |
ез сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свог |
о узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће |
уде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до |
смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш и |
ада? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да с |
— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло до |
.</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, нећ |
м <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може ко |
с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што |
учак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло п |
мо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} |
са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и к |
в Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, |
екаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се прем |
зи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли л |
е и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја в |
и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај докс |
тварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је |
матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако повед |
инистар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Том |
делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; ка |
у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на т |
управи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она |
{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успет |
зике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту не |
и не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад |
ио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.< |
га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане ш |
вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно |
не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову к |
к се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за ов |
и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору |
а пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљев |
и гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћем |
ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није поз |
н ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи |
чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу. |
Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи п |
вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме пита |
се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. мини |
носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су вел |
а на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — врати |
VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све |
ави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећ |
сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и |
не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном не |
обро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико са |
S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <mi |
кога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злос |
тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније |
једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи. |
прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним пи |
који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18871 |
којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је |
ене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; |
оластим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сић |
ше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, |
и дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пр |
али — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути |
ћемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманим |
псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у дас |
м неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и |
и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, |
стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а |
доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику |
а у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће |
>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо |
оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђ |
</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идеј |
ви „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с ра |
исности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} К |
е допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намешт |
то, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није ва |
н Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, |
неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове |
си проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти ве |
свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутни |
се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим |
а! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, госп |
b n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, |
ду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, д |
обро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре тре |
и до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види |
чурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих с |
и су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту ка |
загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје по |
..{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео |
крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више |
правни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким мари |
е пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, проша |
очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он м |
кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>" |
орао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум з |
За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{ |
оштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже вас |
еразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му |
н, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта |
ога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Вазд |
на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пија |
арани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и |
т и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> |
ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше |
смо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи нек |
и калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд |
што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш |
> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капет |
— да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> |
о</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута |
.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одмор |
фански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{ |
а свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе деп |
е већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Мл |
грам?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бон |
и, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између рус |
било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив пог |
а су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он к |
донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, ст |
еслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с |
адра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Бо |
на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ет |
ору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а |
ко се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> < |
е негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> <div type= |
одна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно |
сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Бело |
, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурн |
, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспос |
скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио н |
оде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја б |
....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку у |
{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници м |
лима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на |
а, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они ради |
пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле наро |
шњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима проб |
као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди |
меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаб |
150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом трг |
<pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам ви |
тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо |
а био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену |
на би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлач |
упи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу |
асничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под |
и, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с |
су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога |
је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што |
ћурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне доб |
им они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Ж |
а кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да |
а причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе праз |
не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци |
<p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог |
у добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, го |
та ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере |
ак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придруж |
кати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним |
У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p |
и, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. |
у „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, шт |
е депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S |
лас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју |
бе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту в |
бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком. |
ео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дан |
а, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби |
врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом одно |
погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци |
а Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а |
и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Т |
ве сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе |
ио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, пом |
сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шако |
ико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи |
n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена |
чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p |
ати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Бео |
м безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати.... |
утрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Д |
S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђ |
решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд ј |
и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желуда |
м пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора сврш |
дам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан |
јало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и са |
Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</ |
унце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуна |
да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се |
непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али |
, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S |
ала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси ви |
изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Ме |
, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота |
" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он |
и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрог |
ба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине минист |
еки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем |
ај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У с |
ао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде |
у смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћ |
огледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница. |
{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} Н |
ко среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, ч |
тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</ |
о....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и нев |
{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p |
је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p> |
наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорни |
тије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није |
че и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекну |
ј околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, |
.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружин |
још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око |
розвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јол |
трио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији |
онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи |
Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, |
и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb |
рати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом ра |
е десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> |
се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, |
к су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха |
умени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p |
и ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно он |
о окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Ј |
сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше з |
ела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone un |
} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Оп |
а душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, |
Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођо |
ише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо |
ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плав |
учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушки |
Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих... |
је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро |
..</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У оста |
> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам |
ри се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} |
а џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске прихо |
љака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које |
колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију |
што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће |
и то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави |
, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што |
дну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, |
ту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје гл |
кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо ос |
невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирок |
а....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="3 |
.{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у це |
ако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <div type |
о је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једн |
ити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — срп |
и и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Она |
ириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} |
ли шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа. |
сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан |
ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила |
омад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и |
бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога изве |
вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, он |
доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не б |
и коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног зашти |
ја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Веч |
ели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би |
овек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би |
опоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа сн |
прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и прои |
штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили |
Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се |
побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; |
узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога оп |
се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш |
ница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Ку |
ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга од |
ира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда |
тискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, о |
авља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да св |
ство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила |
арањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке |
од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хлад |
Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за неср |
и често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, |
овали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа и |
боље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда и |
ало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чи |
/> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу |
уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти |
оде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!.. |
о лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си |
гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} |
оле ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли на |
едом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покр |
нка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао ре |
и, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} |
боде и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрен |
"68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила неп |
ио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га вид |
евери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо |
ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, |
еновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Д |
76" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — к |
еље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њи |
шије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да |
, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да р |
ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — |
, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће |
ј варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, |
pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, ш |
два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет |
да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и от |
неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом св |
и.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од |
их 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Т |
И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је |
о долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одј |
унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога вит |
слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће |
екакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце. |
њиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у нек |
и.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} З |
орише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам |
е нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а на |
стим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за |
> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто... |
екао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; ал |
ас пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам вазд |
е, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњац |
ако ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на о |
, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећн |
јушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, |
тори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на |
— као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао |
!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Б |
г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће да |
мо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} О |
, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу |
ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стој |
као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје прот |
е се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чам |
м безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој |
, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је го |
говори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно |
о је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога |
слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледа |
а у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан |
} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о ре |
о и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и у |
ласе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гл |
ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљи |
тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb |
а закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год св |
доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сиг |
е само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом: |
рекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164 |
све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад |
е просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистал |
давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Сте |
на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева на |
м бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Д |
ако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упита |
само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p |
ће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа. |
и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лиц |
угу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, |
нио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благо |
ту косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек погл |
о оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{ |
знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протест |
ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њ |
е дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило |
оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства |
— има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је ста |
ашки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} |
је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађин |
само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да да |
не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p |
многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су |
лаву.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пушт |
Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, са |
атом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанств |
} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да |
а Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S |
— то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне с |
нство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се ј |
бералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бран |
.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас |
се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митропол |
е барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је м |
ишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ |
о.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне |
а је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква на |
њаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине минист |
ова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осме |
оду даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у |
аља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили.. |
омислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они ми |
Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро. |
ме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе др |
овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотр |
доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми ве |
грама лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорил |
којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио |
ласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S |
а пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако |
м борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казива |
подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђак |
а то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практикана |
{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад |
а урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се |
.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрогра |
којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у |
ов гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане |
а нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним овакви |
{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Ву |
сницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла |
ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!... |
е био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигд |
ви....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресулта |
Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе да |
и, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} М |
није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живи |
оцењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., |
ућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, |
и друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, ва |
на, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После |
, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стра |
за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку к |
во дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме д |
S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ гос |
и.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако б |
ме писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а пог |
и су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам о |
— говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца В |
његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати |
два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Беогр |
вима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, наша |
Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како |
ађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет го |
носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна таја |
Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на |
пет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> |
зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо с |
портирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђако |
есала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б |
>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак. |
p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напре |
да га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — |
посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учи |
Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!. |
чини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> < |
ју у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и |
ве луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p |
</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на |
им, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су |
ле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> |
....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно |
иро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврну |
елеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на с |
редам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за о |
во шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — забо |
у и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђ |
иле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је б |
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је ка |
<milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпо |
"SRP18871_C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан |
</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезн |
део је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="2 |
S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за |
неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она |
зио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју м |
ја Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног |
..{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњав |
n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писне |
а Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{ |
је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а д |
Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је |
ета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} |
p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутни |
ћни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.< |
" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсу |
Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напре |
а у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам |
м и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан.. |
овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљу |
управа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p |
мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су |
војка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свак |
ла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло доб |
...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе |
<p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред |
либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „< |
вара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три |
здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвоље |
за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плет |
{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обичн |
ка Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="4 |
зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац г |
на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давн |
зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега |
} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда ви |
ља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи ј |
не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвес |
p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али |
растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала |
нтерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора |
....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт р |
n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен и |
питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он |
полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Ошт |
ерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да |
им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једно |
нем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како ј |
ивоту.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} |
види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја |
у.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да пр |
стадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ни |
{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо |
Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....< |
су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изб |
свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше доне |
ели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао она |
Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећ |
есма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетин |
Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до не |
а лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 2 |
теља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; л |
нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајан |
чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари ле |
ва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се сав |
т велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад как |
е пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у уг |
у да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> < |
се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" / |
не.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, |
њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са |
еси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата с |
а му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно |
рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала |
.{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила.... |
варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ би |
Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикала |
- - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном |
па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, и |
а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку. |
огледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n= |
о је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека |
отиви?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S |
8871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци |
Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче |
„сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 т |
Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те |
вој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из |
устио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напро |
о шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту све |
е ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева |
осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, |
<p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} |
еде бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему |
е вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То |
ст</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број |
авите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цел |
есеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопој |
да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да ког |
лска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо д |
а робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком |
еже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно санду |
све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога |
упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} К |
њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толи |
амо „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p |
о доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми |
уша ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње виси |
г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депута |
предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити |
мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако |
му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле чети |
шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... |
да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више |
осто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је п |
пис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је |
кала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Срб |
ребало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске у |
а десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — зас |
/p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни уво |
т којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покој |
ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си воје |
вавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио ца |
е му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} |
е....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да рад |
удућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му ј |
а шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено |
а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито д |
унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} |
луди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сир |
а не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, |
садно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} О |
:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и з |
о само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па |
гао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је |
е узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен |
S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В. |
но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Рад |
обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p |
шао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми уп |
есо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p |
дим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> |
, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како |
свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, |
коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... т |
збукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока ј |
ре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, |
његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, н |
И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис.. |
оши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда |
о....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више |
<p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја с |
ада...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Он |
Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смо |
олан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — |
све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда |
ћу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, п |
ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја и |
ојом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме.. |
а изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја |
чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па |
да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео с |
о знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа с |
рођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S |
наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти |
, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И с |
јте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све |
" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни |
ови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја |
ла да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.< |
="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, |
е добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не в |
S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} |
иј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да |
заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — ка |
ега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пр |
било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не |
да у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим |
ри пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешт |
ој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као д |
p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегин |
ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете |
ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n= |
b n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је са |
радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у н |
вицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и |
ко се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога закон |
мите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се и |
и је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле |
таде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се |
приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, п |
три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста с |
три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литурги |
ма ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари п |
ђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Зла |
кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да |
ној суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолц |
писано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешт |
овати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, |
...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није р |
пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му |
.</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{ |
тала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала |
ственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господ |
је.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане |
ници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" |
е...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p |
о, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто |
га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. |
а се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло у |
milestone unit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али |
о са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку.. |
дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично крета |
...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад |
помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траж |
га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвор |
пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаш |
, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био |
неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведе |
мећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти |
о је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толик |
, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И о |
..{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да в |
/> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да в |
он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме н |
лично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} |
ати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да овариш |
ивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим |
дбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам свој |
нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сиро |
с ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко ово |
Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учин |
ам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако |
рва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забор |
ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p |
, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек |
ле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај |
сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех. |
ш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, кој |
је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута о |
n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <miles |
</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту з |
ет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли |
наку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам |
.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окрен |
у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је в |
сте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха сув |
, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке шт |
својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства ман |
епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатам |
ди од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико |
ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — А |
ом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте |
ије крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би |
д нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију |
га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати |
— прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога |
/> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, ал |
.“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</ |
би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како |
но питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцим |
огли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296 |
првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар тре |
...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катар |
еку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло чест |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим с |
ти: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рач |
опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да са |
и у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, |
н је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце |
без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још о |
мао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S |
да, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ног |
} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — т |
и се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све |
шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Хе |
наш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што |
о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја изле |
у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија трг |
саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} |
земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ А |
} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија |
.{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S |
оји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш из |
том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо л |
оји беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у |
Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су г |
о механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Бело |
....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањск |
Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причат |
варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту |
биљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26 |
ског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у |
кле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио |
био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересан |
ом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје про |
.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све |
шим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у |
а онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслаган |
берале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језик |
се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе д |
ет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег |
а игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста велико |
ц Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— |
па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је |
ковском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крај |
еда у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмирка |
сти у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле к |
адар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С |
е ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епити |
авање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини помену |
Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p |
кирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде |
ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Љу |
.. <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; |
су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати |
им нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по к |
} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морал |
воја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> |
иберали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи инт |
горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су ј |
суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, к |
како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, свак |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохиј |
т.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле бе |
власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће н |
да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој мениц |
S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> |
тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не |
ако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је т |
е.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на |
то с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{ |
ас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор |
<p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најб |
наке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад м |
тика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек м |
ад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Ра |
.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се |
дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака |
д главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим р |
н је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, ј |
еђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} |
оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Ста |
о изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и ста |
а узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четир |
bSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{ |
и се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога |
} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се |
осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на |
били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена пре |
редседника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо. |
ез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку по |
n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} |
>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за не |
и и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео |
.{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у |
љаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Там |
шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом |
У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и г |
а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни |
њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписал |
од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му п |
све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе оп |
оримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукаво |
авала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је б |
ом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} |
ој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова |
му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> < |
p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само |
n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Ш |
еша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не прогов |
ти.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капет |
е звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једн |
што је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје стол |
..{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p |
е суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише в |
та још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p |
31" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади зб |
ачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, |
у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мр |
о, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руков |
кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад ј |
; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према прилика |
{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, о |
Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет |
p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пом |
у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народ |
диста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и са |
„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем т |
</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} |
ад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} |
танеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!< |
бра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко |
ћа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се мор |
ати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само |
вету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— |
/p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ај |
о, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас би |
Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" / |
!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с не |
ишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, |
ји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„ |
д сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на |
..{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —< |
е се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем |
та ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone unit="su |
цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао с |
да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столиц |
обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше |
свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан |
е тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{ |
г с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, |
љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} |
та ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Зна |
очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} П |
амом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било |
е у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> |
а.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с |
де напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобн |
и међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам |
баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основ |
?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по |
— — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостиони |
ером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, н |
Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} |
и су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство |
ак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи. |
ен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} |
једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да |
О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се он |
ви добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; д |
вакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} З |
S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви |
њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Х |
.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас |
—па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његов |
то, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говор |
избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево н |
оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако |
ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом |
</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге |
та ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним |
зговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесил |
казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтин |
м бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можем |
верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле |
пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај |
д гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али |
ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео |
г врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div typ |
на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним |
кона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихо |
м од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им |
хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за шт |
онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он |
и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни друг |
даћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододб |
не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово ма |
од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</ |
, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима |
кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громоглас |
звик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле по |
колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone |
и подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај уз |
ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.. |
Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, к |
ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само ј |
S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p> |
нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер |
рка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} О |
о што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту |
судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то |
је.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом |
дан напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз пр |
овао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са п |
на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с н |
а је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православљ |
је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се |
обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење поре |
} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај пр |
кат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним |
свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро |
<p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква ве |
бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што н |
на</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том |
..{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Ч |
аве.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више |
илили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тич |
путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по |
— ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само.. |
.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по к |
у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> <div type="chapter |
се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. |
водолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи т |
иљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан |
е....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак и |
Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како |
светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо |
инистре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша кап |
у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За |
кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни |
руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се |
то, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? |
попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у с |
кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд пост |
ило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, госп |
чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици |
— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се |
иснеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?! |
нку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — |
врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда |
броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на ре |
н је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="38 |
</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли |
слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас им |
едну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без свед |
па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је нека |
, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Ч |
ке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> |
е радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, д |
ици по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их б |
вом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану |
тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у |
што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла |
чив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше уп |
огло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окр |
м њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растура |
чке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сор |
народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола дин |
ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем п |
и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на |
хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе |
ове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечер |
те, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима ј |
добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад ша |
чинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји |
— све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39 |
ј једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} |
и ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме |
воро дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне си |
се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају сво |
кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n |
e>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!.. |
дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их |
се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерал |
, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија с |
адржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога с |
и <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не |
о се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi |
="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, б |
же се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко... |
p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој |
је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стева |
ћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, |
</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да |
а.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Рад |
и ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живот |
ри душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који |
није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, |
та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско п |
петану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павл |
погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом |
>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту |
...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на |
ак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате |
а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у сел |
је планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И м |
.{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у прав |
олике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> |
по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу |
и га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он |
богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p> |
23" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под |
ки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вол |
ама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне |
се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — т |
банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{ |
сле чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не п |
дија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у |
те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно |
ју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb |
заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо з |
гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њи |
ило човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{ |
к трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ |
, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остај |
ковић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше |
арку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у ман |
готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат ради |
њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих об |
никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разгов |
Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{ |
чудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога |
сланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <mileston |
забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена ц |
мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{ |
кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољст |
подине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега |
ењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Б |
ама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Ник |
вог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— |
>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом |
с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина м |
м, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђак |
његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни |
жбе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> оби |
абрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Рад |
ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како зак |
се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то преба |
а Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову зе |
ера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Т |
ледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, ко |
S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Е |
тигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле п |
зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама сп |
разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не ч |
{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур. |
на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла |
>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S |
јим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Су |
ао какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљ |
у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у мале |
д му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост |
може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем |
авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнут |
S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео све |
pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово |
с.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бо |
p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни по |
његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта |
им му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да |
слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтам |
ивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за |
то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује |
имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Не |
ти све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два |
а тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па гото |
тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</titl |
е вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша к |
230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Рад |
је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику |
</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо п |
сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где |
гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А не |
ио широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{ |
д судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S |
глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господин |
ине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика |
ава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" / |
ениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у о |
обудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни ме |
} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац |
није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p |
...{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам |
тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} |
ти...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат. |
о желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли |
м не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или к |
биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијс |
n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да заба |
за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ор |
реко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа |
p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језик |
ше, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мо |
е јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то |
{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} |
} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побу |
е нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни |
слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и |
јанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.< |
е год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог |
ма, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на |
наштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био |
у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све жи |
десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и р |
ојим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— |
ива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао |
е ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља |
ратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне на |
вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Бе |
ла и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили н |
p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то б |
ла би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Бри |
изнати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда они |
оме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања. |
а смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је |
у, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што |
етири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У то |
сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врат |
о — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује |
а.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу |
ка, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како |
вљено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Ми |
спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробу |
</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо је |
а, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој |
већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми |
осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али |
е дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао < |
ико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они |
дговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, |
у.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:< |
ећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој |
широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, р |
зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће То |
ашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас |
у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добиј |
ав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по ка |
ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба |
ритвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начини |
ога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако |
тоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:< |
празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као шт |
ти у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу... |
кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџепово |
гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — |
мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни м |
<head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мић |
упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од ж |
стури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се јо |
ћи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчуве |
узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{ |
„с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њо |
{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалим |
ерни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке |
ло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<h |
годан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраха |
ко улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су |
приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да |
е, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи |
у суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са |
те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно з |
...................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да прео |
Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светск |
а као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} |
; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи |
у од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p |
венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чист |
ре они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска |
с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n=" |
не нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се оно |
сти долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по |
вичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примед |
несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорн |
от новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у мину |
еде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! до |
дарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С как |
е још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему не |
> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште |
на је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <p |
ије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет. |
есне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како |
ов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? |
ели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" |
о говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње |
.{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако ов |
нова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Срби |
са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њ |
знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласк |
у школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била |
орио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био з |
психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити. |
шила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам |
дају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју |
ина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којим |
шим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини |
а и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} |
ик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев |
> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко исп |
га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех |
номе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и о |
о га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој |
Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у нови |
н бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера н |
и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не |
о, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо |
ну напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће к |
све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па |
лађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли |
да к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p> |
огледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуг |
трану где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију |
. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бо |
му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, |
а — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно друг |
едној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} |
осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не |
су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко с |
положењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан |
да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрет |
нула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, |
ја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Ву |
неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да по |
нистре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба об |
ами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!. |
од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема т |
ан читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, |
се питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам |
разе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу ни |
/></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је муда |
ло упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С о |
ори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је |
<p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш ис |
ађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај |
>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине сво |
ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског су |
ко у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и по |
то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што ј |
које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му |
игурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као ч |
њак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса |
аван муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судиј |
онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи. |
стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи |
а би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да |
д, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не |
етанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:< |
К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{ |
сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам |
а аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Бр |
једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадањ |
мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким |
им столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети на с |
одине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар кот |
, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас пос |
зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> б |
заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То м |
та је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио |
прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— |
да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, ч |
— саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпље |
освете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта м |
у.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се |
је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете |
туњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале п |
Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> |
шарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребр |
е напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, р |
у додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, о |
искало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као |
руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беш |
беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме |
има.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том |
еђа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — б |
<pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају с |
<p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сен |
ne unit="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како п |
а ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!.. |
пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="sub |
а златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, ли |
у карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чарш |
но.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не б |
e unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S |
е; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице п |
дака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и |
, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} |
nit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва |
в ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Ник |
S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Том |
о.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао |
ају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја |
ависност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио |
оре их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="19 |
</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n= |
<p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једн |
ија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га |
дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио прек |
и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај н |
, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише |
а“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, де |
Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилими |
дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу гла |
иљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и икон |
сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поре |
сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осв |
адимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, до |
вика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено б |
иво.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке. |
а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном поја |
сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се |
преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је р |
p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Б |
пска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог н |
, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим |
а молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па |
ећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам ма |
Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— И |
а говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанствени |
обратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сиг |
један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г |
е с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја па |
арту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај |
.</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију. |
злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то о |
а бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако |
теније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSecti |
нских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне сп |
Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче ко |
начки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Вид |
узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а њего |
му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ев |
} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, |
ија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању ст |
Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница свр |
е се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Т |
акву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све пош |
и да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могл |
S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парча |
аву нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати |
купштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јо |
купштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све |
род пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека о |
мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета... |
е уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабави |
Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се |
Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одбл |
..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога |
ије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуг |
мо погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у гред |
а хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где |
n" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп |
камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећ |
последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперв |
сти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би |
ре — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако |
као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, |
а наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<ti |
свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чи |
ку карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прв |
иној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: по |
зда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни |
е бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ва |
ија“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису |
једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком ж |
..{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па |
ла што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати б |
ме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још |
e unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше с |
ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) против Турака.“</p> |
е су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи |
падном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под имено |
е, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију бе |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и с |
{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих б |
извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дуг |
х ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети |
ка жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Д |
ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, |
ек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога |
.{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одуше |
стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
у закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском озн |
e>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од |
и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> |
S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држа |
ужину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном |
есрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, д |
био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшен |
нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{ |
У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је |
ра у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо! |
и као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Он |
оме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све р |
} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му он |
испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђ |
ваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле |
S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, |
опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си ра |
ао што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људ |
неже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бо |
} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> < |
алске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још р |
бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за |
ут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе |
к’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину |
во ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у |
не. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова пост |
во црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу љ |
купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једн |
потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан |
могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли з |
г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад тр |
сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче рас |
женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S |
о онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се п |
викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш з |
<p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаш |
стим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико да |
ред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} |
} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Не |
</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава |
хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу |
о наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из је |
еш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претур |
овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гуш |
{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писну |
им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра |
места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени креди |
....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпо |
н Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Уч |
да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека |
лени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске око |
{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани м |
S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има |
штинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и |
{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, |
а отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштен |
и готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О с |
нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај л |
, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слоб |
Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он из |
аштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — иск |
по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу р |
вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво |
<p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле |
t="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за она |
{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан |
л?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљд |
да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да с |
чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друг |
познати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечер |
на Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Слав |
швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их жив |
итрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Хрис |
клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а |
имо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по |
је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово др |
азда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> |
ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, чест |
иле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па |
— — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпо |
ндидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p |
ти; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, |
за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола. |
воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време... |
....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим |
м низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Д |
ија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мал |
— шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n= |
ог чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n |
ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се |
м се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио |
а и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да изб |
аки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{ |
тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p |
борио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, |
</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе ру |
добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позив |
>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у |
, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p |
ткуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду |
других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан |
Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет |
аље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и |
аче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више у |
/p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова |
о да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и м |
Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његов |
нкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и р |
д гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p |
правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но от |
е може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику. |
имити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику. |
покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим с |
д би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе |
да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они гу |
ва имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>"; |
ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онд |
ба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег чове |
онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни |
<p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекри |
у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, до |
и ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легн |
како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут |
шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</ |
казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми ов |
овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је |
м Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год |
ој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на с |
два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов г |
овором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опози |
тос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но и |
обичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу ми |
....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, |
мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје н |
истре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; ал |
еобично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началник |
еднима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је |
аш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило |
ћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капета |
скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</ |
<pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их с |
милују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве срп |
д оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" |
волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала |
доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се |
Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају н |
, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и |
Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Е |
ку између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> р |
зорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе |
оји сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он ок |
се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</ |
е свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо |
ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша |
а не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се оп |
д најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговор |
ти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта |
<p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSectio |
жно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто |
ом пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је рад |
ли се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</ |
ле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p> |
p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочи |
ебе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{ |
атељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично о |
ало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш |
<p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subS |
кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко исп |
око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу |
p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Жив |
— сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад |
орица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како о |
намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њи |
и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила в |
о атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијск |
и Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p |
се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а ка |
трашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо бл |
Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите? |
e unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ра |
ема нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. мини |
/p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} За |
ilestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће |
велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте |
да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{ |
нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. ми |
ер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изнена |
не, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези г |
о упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ови |
едијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и |
сто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад д |
ма бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не |
<pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и ки |
меју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остан |
ста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред |
о, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад |
чке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи |
шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Оч |
> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше заук |
оћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показ |
а њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри |
иш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју глав |
мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док |
се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам |
рком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! |
исов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— |
д’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну |
блетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p |
цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око |
о дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог |
ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај мал |
плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако |
је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и о |
о хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с тво |
ам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљал |
и; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, |
у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</ |
у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћул |
та се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; на |
.{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, а |
виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо пос |
="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, мас |
{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио ду |
архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. минис |
го.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину вр |
— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу |
лупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сок |
ам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пра |
Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш т |
е не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, кап |
ле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> |
што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да ре |
<p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сок |
“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од |
>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи |
од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} |
не, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је вел |
ше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — |
</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, ко |
S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /> |
вора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чич |
p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми од |
лолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p |
г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину |
асета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико х |
>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у на |
срећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти |
{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једн |
— —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци не |
p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућан |
чију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће у |
жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Б |
мет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, так |
талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични |
већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— О |
Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испиту |
..</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би |
.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p> |
м најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— |
д и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— |
а зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала |
="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се |
од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а др |
рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Б |
а се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше |
е жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцим |
окошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини |
куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Доба |
ју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је |
е.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на |
пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“ |
а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S |
ећа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прв |
није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико |
о и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих |
ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој стран |
г места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и |
устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} |
</p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инв |
речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим с |
ion" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечер |
и!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је из |
еже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћ |
ше се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!.. |
е се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много те |
народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S |
о мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знам |
нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— |
</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два о |
<p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је н |
мерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p |
веде реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се дана |
пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> |
} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само |
ла и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> |
етан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде |
осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни |
немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас |
ему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду кар |
, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је |
мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па |
и од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему |
исто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Види |
ине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо |
етица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — |
ш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{ |
леда у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас |
дело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпеза |
>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри на |
ђе по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они |
" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе. |
е десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора |
викаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S |
управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S |
лина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа |
зда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, б |
аса на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не м |
Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмиц |
да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд о |
ечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судиј |
у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мо |
у, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систе |
уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Маркс |
и:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама |
Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ћ |
аучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво о |
S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу |
ло подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штам |
себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет |
И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле р |
ки — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Ист |
.... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либера |
ле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p> |
<head>XII</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако |
а, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар чов |
Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о ми |
љима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали н |
вију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..< |
{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног |
нао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све |
.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су |
ст.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је |
још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на г |
јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето |
докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две |
боре напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „ |
м оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дођ |
све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освет |
е та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје ј |
у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Тв |
р.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у |
реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њ |
ше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У р |
ити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То ј |
колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p |
сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки |
зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} На |
цкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије |
ве акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, са |
и на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити минис |
дочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и |
ни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покаж |
је....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Ка |
.</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n |
ао да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш ув |
/p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да п |
ј бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџи |
..</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за с |
нинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни нар |
ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли |
и ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад |
дикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Мл |
шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд |
припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, н |
и да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави |
о ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} |
ећ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја б |
оветно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је кази |
<p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
е из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај г |
p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним |
Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу м |
дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он |
и се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, |
сахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и ст |
ка оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и |
ерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соб |
/p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно твр |
Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брко |
и „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштин |
/p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шт |
же наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је де |
тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то |
е та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњ |
злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте с |
а праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> |
{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г |
<pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкуј |
вркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>У |
се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напр |
таше....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S |
p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га ош |
.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од |
е кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} М |
и Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехн |
нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или не |
нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брда |
нате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не уп |
два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окре |
хну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти |
му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -< |
е Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они д |
то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту к |
Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“... |
hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у с |
<pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да и |
S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb |
о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либер |
ев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим |
S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господин |
unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрк |
те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па |
да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај п |
ди да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од рад |
другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по по |
прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> |
о-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, |
а дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Л |
лак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само прогово |
ћ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Бл |
а ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим. |
анац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај |
нећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</ |
— наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, |
....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће з |
у, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи |
чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако |
танем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тр |
{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите |
афани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — со |
нац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цван |
и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како је |
пасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, г |
сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна |
ила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме |
„Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњск |
среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи заус |
цом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на |
га треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone |
} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је к |
шиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна |
ија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе с |
и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пуш |
аво да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, |
/> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови |
подине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми |
вим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" />< |
е коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се ост |
но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда |
ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк |
лужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{ |
сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах |
зили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за ј |
д — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, |
{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{ |
се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладн |
можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика |
не? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајне |
ло....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку |
епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија |
на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек мога |
ишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milest |
је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145 |
диционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погл |
ам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. у |
воје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто с |
ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити ра |
чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима нап |
о бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— |
ла руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Н |
Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске |
<p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> < |
ао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{ |
ојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S |
е граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газ |
а је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> |
ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Не |
у онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> |
ели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља |
но ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не глед |
онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга |
p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone unit="subSection" / |
авијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се |
е ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мис |
фа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше ор |
зда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи доб |
ја није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар! |
ја судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда |
ековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како б |
једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он свој |
ратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, |
укчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једна |
а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Ауст |
ини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило с |
ца, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јас |
о до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мисле |
зврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају п |
ме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} |
ина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђ |
и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човек |
о, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози |
је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец |
ника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад и |
о, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене |
ла, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпу |
исли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></ |
— — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам порук |
Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста да |
о прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта |
ма криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио |
е попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући докто |
.{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о на |
говести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection |
а дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хо |
неке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може |
а је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, с |
ом препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; |
ли ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега |
ознату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSecti |
тио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" x |
чити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад |
ог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше |
и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репо |
за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{ |
ао снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени к |
д, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је проти |
а у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног с |
; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја ни |
и су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа |
_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он са |
лили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједно |
ећ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угост |
остол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни м |
о доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ ма |
ле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се про |
— —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S |
па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши |
<p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што |
о нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег м |
.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и неза |
сло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињ |
...{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На тр |
аго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу |
оји се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном |
да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио |
рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике |
сли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на |
вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се |
иромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима... |
је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах |
ану, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао до |
здуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и |
е.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> |
ба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она |
Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</ |
је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комо |
За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох |
и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом ди |
газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мај |
кочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврш |
итуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихо |
класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успо |
и ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људ |
, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и |
пљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S |
добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, |
служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противник |
, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и |
ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрело |
ндостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очи |
акше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар |
аје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри |
а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо об |
а се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је т |
рава.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за ду |
ешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и на |
о дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утвр |
но царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од је |
погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће |
немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им к |
руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране |
S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— |
едиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, |
оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после |
овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за |
има као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула н |
амена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, |
илово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи послед |
малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гос |
<p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манаст |
n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чин |
ну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа по |
се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крај |
— данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путов |
p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога |
.</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли јез |
а, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, нал |
као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb |
ти.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако |
ад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет |
ке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући |
м од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У св |
лава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} |
пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, |
о се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — |
ода, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други у |
о; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А к |
м престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надзе |
дна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се |
а је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се ве |
алканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких с |
о по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окр |
буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори |
“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— |
се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет пре |
Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати |
оје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О све |
је су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетањ |
је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по шт |
народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на она |
н; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећ |
, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор |
ој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погл |
е може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погле |
о говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одов |
сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, п |
и јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Ус |
опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце < |
ере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га < |
ак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је р |
едно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам ст |
ници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо |
осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} |
о ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро пог |
ете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с |
и — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног свет |
с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сва |
{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну |
сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи |
ре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира о |
{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија |
="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко |
.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а пок |
S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор пр |
C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, ку |
ће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и у |
био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер д |
их послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љуб |
а их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпо |
на правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчек |
ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли виде |
што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако |
здурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погл |
рло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео |
Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, |
их како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{ |
ног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола.. |
.</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па |
ни, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p |
м је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање дв |
а његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у |
о његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p |
— све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чис |
м, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, ни |
огледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p |
трашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осме |
а бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста |
но било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро уд |
роде од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада |
е, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуо |
крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јо |
вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} |
им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p |
остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо |
иди ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да |
, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају |
као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци ка |
лити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића |
е збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове не |
шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном |
очне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчи |
Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которско |
алмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, |
реса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p> |
у предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n= |
S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је с |
о информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који |
е придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи ист |
ч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се |
уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак њег |
дним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог угов |
политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцег |
ш онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> < |
ћи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јава |
лкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити |
једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро |
раћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мен |
ђу нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно м |
огу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се н |
вима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березин |
ре ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара а |
проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> држ |
допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. |
нај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!... |
ко је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S |
казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....< |
"388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара |
Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је |
естаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао |
/p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Да |
га што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брд |
сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње |
м, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не верм |
обрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да |
ат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ на |
беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао |
грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљ |
ледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Он |
але оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која |
е боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим про |
н шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некак |
ло столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није мог |
аћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. < |
м отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је |
гом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; он |
ладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао пого |
ву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула |
благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слав |
е онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независно |
равославља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић... |
дно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да |
окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p |
вештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолс |
муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не по |
опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За п |
а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним п |
>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до уч |
розору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По ње |
није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амво |
а их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да н |
pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се |
ђи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо каза |
ђо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја |
требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске |
} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им |
> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, о |
та си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, м |
} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека вр |
ерило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у н |
и рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је |
и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш к |
ђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху т |
а ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам м |
ваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакен |
паженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче д |
ши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој пр |
паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удо |
о пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видо |
.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог |
one unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката д |
м!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката. |
шао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам м |
тање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до ре |
о.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — г |
шег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, |
сије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустриј |
Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сен |
опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учи |
.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Р |
а газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли д |
ароду су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити к |
они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог пос |
ти још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> |
Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам |
оду кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњ |
шао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на |
...{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...< |
вему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} |
ло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „нар |
му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S |
е сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веом |
p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозбор |
ва велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} П |
а <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с |
а Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих |
познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па |
погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски |
оније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, кој |
који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме |
{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и |
је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ |
а калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћу |
се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — а |
Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога |
осле што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан |
ео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не б |
а није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; а |
једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од |
ар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му с |
72" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикал |
едилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да |
право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикал |
усавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врл |
ата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</ |
во мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад |
брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао |
н терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у нек |
наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог |
а разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — |
јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три ре |
асе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је о |
ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећ |
ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражит |
урена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се м |
у му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле че |
Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене |
и.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанств |
капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издр |
шњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати на |
ока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свес |
рата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вел |
се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одго |
ти — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као |
утра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да |
е док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" |
амо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни з |
вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше |
које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном прилик |
S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз |
поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине с |
идите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а наро |
Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а пр |
<p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141 |
ше оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што на |
ула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n |
нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану |
.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су |
а затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
о народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доно |
је на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, гос |
<p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се |
адикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отво |
е шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке |
чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и |
лиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачун |
могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p |
с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, п |
алим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске |
да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем изд |
о празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као |
ану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти |
e unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос |
друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где с |
један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз |
</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S |
бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S |
се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нок |
груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким |
зничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам |
ларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вућ |
у.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте п |
слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му ј |
рту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карт |
и се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима мог |
одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло д |
могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се |
на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „ |
b n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршит |
, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка |
ивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога п |
о, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нем |
— исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од |
иковао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са |
ти на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с |
необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозн |
побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; а |
век добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, х |
сно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— |
место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што |
ао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одов |
разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n= |
предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Ј |
> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSe |
се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал |
елеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевр |
Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - |
<pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, |
ом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у жив |
он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено г |
побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушал |
е викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамт |
за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на к |
:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово |
:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана: |
— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год нећ |
то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше н |
д јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p |
е и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам |
ма столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да в |
смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није би |
дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа јо |
српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинц |
опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним кол |
е дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи с |
о сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још |
дом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="31 |
из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патр |
а то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећ |
оме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио на |
, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити |
ико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду |
ре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда м |
ебало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од |
lestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео |
познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања |
на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо |
<p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровит |
језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђ |
данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Рад |
баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам |
ецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> |
6" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Се |
си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам се |
чини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — |
за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone |
{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме |
ошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као |
пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим у |
, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до |
две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе |
i> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву и |
ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак |
ти.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у друж |
ша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да с |
зда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси по |
х гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С |
кну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас да |
ди, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:< |
ш виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Он |
ити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осе |
баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, гос |
у и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијо |
треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> |
м обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После |
астиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која |
title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим ми |
сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом |
газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђе |
ог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг |
е — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо |
p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој ко |
{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине |
ок не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и др |
} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреж |
и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — |
а се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист вел |
недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и з |
и поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту п |
, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ о |
.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш к |
оштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Ср |
Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезн |
он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На к |
а законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео |
еко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и ме |
на механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> |
растава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста |
огао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна |
“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они с |
и, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдаш |
ш три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копор |
е! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита... |
..{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} |
м окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора не |
> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> |
ра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то |
ономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџ |
га већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали ко |
Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљи |
е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S |
а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би бил |
оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, ка |
д „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <mil |
м редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> |
тник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише сло |
24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али |
..</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан. |
ним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешин |
анске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струј |
е.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја н |
амо је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} А |
уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они |
</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програм |
обратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пре |
би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропад |
и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао |
нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шт |
е то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува ко |
знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истерано |
Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, б |
ајмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што |
паде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} |
еђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја ми |
и свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он уста |
о зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама поједини |
<p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ни |
ркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p> |
екаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време |
е? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из св |
?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је п |
ра из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као |
па била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Бело |
и, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, ко |
сти газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и он |
три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сре |
стре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи |
</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пу |
мрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобр |
у харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! прод |
вратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто по |
.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{ |
о сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осме |
сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао п |
м смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с ме |
{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> |
рочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома праса |
ан пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредња |
о овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана |
о да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно при |
враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебе |
руги....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је ст |
дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој п |
стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се |
што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да др |
оће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у |
— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — |
га мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али |
ти десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из р |
будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Оз |
ne unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг рад |
ковима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Берез |
гледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова по |
од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити он |
е добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човек |
ма су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" |
ене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону приро |
<p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добије |
поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочиј |
де се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљ |
лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа ра |
<p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у опш |
тао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно ш |
н московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па |
г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди |
се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законск |
та?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Н |
и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им н |
ома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и |
Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n=" |
је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни |
<p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа. |
n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио. |
ца понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплака |
гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само јед |
p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше |
ица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> |
} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} |
ако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и |
а Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао |
ути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: |
своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам |
м слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сета |
а, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. |
гу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истин |
једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на грани |
> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква |
оје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S |
ин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које |
ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да |
<p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се ни |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља М |
дао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога |
венија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе со |
енац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом |
к ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате јед |
атих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{ |
и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда |
дњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа на |
ељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ов |
и; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад ви |
е треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју полити |
каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} За |
а, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашал |
овором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици ко |
аробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепр |
<p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и с |
упа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она |
четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза |
еху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb |
и довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао |
ре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{ |
кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, о |
ик радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Го |
в шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни крив |
живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога с |
иљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља |
рочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много |
ра бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до |
био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дук |
рет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да |
едњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у |
шој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> |
лава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као о |
ији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и б |
у били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се |
— што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} К |
о штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се |
ли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле н |
ај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цр |
о — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико |
..{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у |
јао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад с |
о да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. |
.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом к |
едове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно К |
лимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капит |
већа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај |
д то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, р |
догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
им бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а н |
на само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се из |
p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} |
то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Ср |
бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То |
нови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напаст |
ине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и |
се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао |
а сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско спор |
више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где нар |
Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, п |
ћа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви к |
ања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи с |
старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У |
ш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима л |
што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у |
} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је |
и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} |
ве, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће |
што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, |
и тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p> |
оја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S |
а оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица в |
ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone |
ри, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу ј |
оточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, |
Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро д |
а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ра |
му — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="s |
"117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В. |
то г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша |
нет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци |
во осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли ј |
где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p |
— онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, |
по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесе |
, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S |
>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ен |
ио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је гр |
а част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с тали |
нуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> |
ли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погл |
одни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, |
{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је |
лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! з |
сања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <p |
ан!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div type= |
/> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, ка |
колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, т |
је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова и |
онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно |
е после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остал |
ди, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p |
{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и пог |
S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то |
је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противн |
у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Не |
ање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао на |
о је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гл |
гу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, |
ј се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S |
ми губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељск |
је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљ |
>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> < |
Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{ |
дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благосло |
а сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар |
p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необи |
чунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополит |
ромолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је проти |
скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То ј |
сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, |
тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири |
служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и |
кве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да з |
завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису |
и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гост |
к.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговор |
уку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам |
а уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на |
ад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеш |
фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помис |
ај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у ми |
ов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за |
где у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} О |
>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и п |
и оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђ |
ма винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо |
опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} |
оњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p |
..</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако бле |
оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чис |
ан дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p |
Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђе |
тријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз св |
, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — |
о полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добр |
луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћем |
сну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад |
о на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је |
е, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као |
десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта |
сто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необич |
<p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", |
и скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихо |
руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га |
посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио ш |
ржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шал |
у новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узе |
<p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском ог |
е, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео на |
ле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу за |
крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај |
> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да |
и говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на св |
лице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а простран |
уђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се с |
те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква |
ом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин в |
нице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а ду |
издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде |
но, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну |
причам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког д |
Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње |
ас у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у ка |
загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи св |
его ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно |
ало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} |
до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, |
подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта ради |
тник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштин |
S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— |
мо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо н |
ад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја |
рију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде н |
ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та |
.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога |
е у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а |
ам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунат |
шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p> |
хана.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, поз |
н овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и он |
идите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим |
ишта више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке |
о, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте п |
! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкч |
као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> < |
ловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit=" |
... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— |
доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Она |
е — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit= |
ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S |
ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом з |
тељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <mi |
ђе, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је хар |
дрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још |
окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче: |
ло ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук |
и? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Бил |
е подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја оп |
јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да |
клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постав |
арила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако |
и речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је |
војом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати н |
S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господ |
>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам |
дикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити |
9" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шт |
а ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја в |
с неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора |
наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини на |
Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поч |
/p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и јед |
подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n=" |
и смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојур |
нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи |
ло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припад |
петан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што. |
да су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зб |
воју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треб |
гу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало с |
Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе |
арији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" / |
ј и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слобод |
а мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он |
2" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела |
о се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад г |
ене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски. |
а је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те по |
.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи ра |
> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљ |
ихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не |
ј хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, |
ан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Фра |
знаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекн |
друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зор |
сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Вла |
, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо в |
и ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш |
ати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима |
а ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чи |
pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван км |
тихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо с |
белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Сар |
.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи |
карац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S |
тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вај |
на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div typ |
b n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, |
их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И |
.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком д |
ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твоји |
е одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} К |
n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га н |
у очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} |
се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изиску |
S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, |
да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се п |
стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико и |
рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетанова |
теље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек |
ан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје ка |
та капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта с |
на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соб |
њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна ли |
ог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> < |
ака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? |
ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватр |
.{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да |
умети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погл |
суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, го |
у своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, ч |
о и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама |
le>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пр |
мо јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> |
/> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, о |
се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> |
е да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, |
већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам |
зда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — |
да вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S |
<p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} |
оре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати |
одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама |
.{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац |
е једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је др |
Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо на |
ори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} |
ре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је вр |
p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... нес |
тао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за шт |
вају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде |
сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S |
p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167 |
момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три |
<p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Ви |
нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} |
" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSecti |
о да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на |
уге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да |
Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. |
"295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада |
нију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта с |
пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка |
год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Ви |
јци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади ошт |
ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone |
..{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учин |
ану.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми |
еше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуг |
ило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, уп |
шао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема |
није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудн |
подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти. |
но, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јо |
ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> |
едан другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на мир |
народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљанин |
е диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу преки |
крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — го |
а Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше. |
је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара |
ти....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Оном |
притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно |
— пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И |
Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад |
и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ћ |
ћи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред |
Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне вели |
</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избац |
<p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гуј |
си ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} К |
закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не пом |
.</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> |
ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и |
<p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ |
а ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да уп |
оде још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате да |
а прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> |
же да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују... |
ће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малена ј |
се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Не |
— да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — |
ешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb |
те, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па |
..{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <di |
умени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало |
нате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му с |
рског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а |
раћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, |
људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и |
ази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p |
из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других |
може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам наси |
е морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак |
а....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, н |
озору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена |
од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSect |
} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје бл |
и је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мо |
вним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 8 |
кмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле |
"86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали |
е може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешк |
озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да ду |
/p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> < |
p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би |
— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и |
{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако с |
јати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, д |
гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путов |
</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим |
ти векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа др |
чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов |
p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити п |
помученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном! |
убио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш |
а овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором |
но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то |
се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га |
му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где |
м развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који с |
гао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивути |
сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер ј |
адак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> |
а за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богм |
уку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добиј |
ири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} |
изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо. |
Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он пост |
ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министр |
у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као он |
Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као |
дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и |
.{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} |
ли бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> |
се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И м |
овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више |
ас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То |
.. под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син |
али, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци |
ди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани и |
цима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и л |
у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он јо |
био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом |
а гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: ј |
Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље мла |
змеђу осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговач |
на — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb |
ама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо |
слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини м |
сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто уч |
S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погл |
личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> < |
ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика |
р....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — |
на... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но д |
испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу. |
>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb |
се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Ни |
} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се |
и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми |
ина не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} |
т, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у з |
ао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је бо |
оже ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра |
не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваљ |
рошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да < |
земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи мини |
ш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао |
јвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} |
, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:< |
опиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да |
— да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним |
ан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које |
своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле |
ше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стев |
и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S |
> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</ |
судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда |
Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас |
lestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата |
ло, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су с |
} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Ма |
упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о уста |
е, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој годи |
чем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’ |
и, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то |
it="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољ |
ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јо |
научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послов |
уд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{ |
.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је |
ва два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром |
и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више б |
> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже сврш |
екаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше |
о се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се |
бразу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевр |
ед мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на доб |
г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. уч |
једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја п |
а ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ |
м шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... |
} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Бео |
то моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!.. |
преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се о |
ршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га м |
ога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, |
е си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је |
нух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, |
ни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој с |
ећ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако ч |
о вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чини |
аву!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с |
је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечера |
напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n |
те погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће |
не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, прим |
е њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с к |
с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> |
га озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није |
вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ћ |
ву.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не |
би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} |
Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а ка |
ма, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана изв |
ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било б |
д Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може б |
....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, |
а се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без мил |
истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о ра |
и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да сао |
овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говор |
изга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобод |
и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одист |
бо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> |
мишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену ка |
тимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам |
тву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио |
Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама раз |
рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог |
за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болес |
} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему г |
он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледа |
чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и |
разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{ |
е упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг з |
чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је |
господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Ч |
ије имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, ка |
„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со теши |
ма и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може б |
ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, |
ће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад р |
е Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолов |
е пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мука |
ву <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису |
гог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно пол |
/> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју.... |
овориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певни |
е? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у мо |
емо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводо |
авало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова |
} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола. |
ан је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће |
азлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја п |
ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — |
и на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, |
ласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не ул |
ву као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање ње |
да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па |
ајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај огла |
оја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни к |
све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом с |
паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{ |
показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао с |
уске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, при |
својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно |
Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја са |
...{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што р |
м питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута |
} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSect |
еразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
рећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метани |
само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, |
помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани |
и ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној |
оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је ве |
осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p |
ц ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео |
одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S |
е, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни ви |
су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „ |
уводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су све |
е капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телег |
месника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске |
више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два да |
да коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на |
Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре. |
} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и |
} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а |
во првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно |
ва минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ј |
сподином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у |
76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{ |
...</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким ч |
а сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да |
сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим си |
анац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегн |
т, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не |
хну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он |
on" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему б |
ило — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше |
о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} |
двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне к |
ом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!.. |
тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Ф |
да по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више пову |
е год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе |
није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као п |
о је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у с |
мо когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један |
ани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по вра |
ад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафа |
а узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад |
ној соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb |
ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се љу |
о је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S |
ног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико дру |
ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уре |
ваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:< |
терао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича как |
и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја с |
>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан |
лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и |
егове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у св |
Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на ва |
ро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="3 |
71_N1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се струж |
чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред о |
Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни де |
пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу |
онаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме прис |
кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће т |
е? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш |
{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора јед |
па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и д |
начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практика |
шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек. |
<p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема |
ко су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да |
дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога да |
е; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му |
нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни |
и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога деј |
западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак |
ом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да каж |
екула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега каф |
а добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако ни |
уизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему по |
лана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао. |
о, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми ме |
рсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад |
нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих |
пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто сти |
како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p> |
и, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени. |
је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету ш |
ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога пута |
д туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није у |
олетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то |
е и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко |
Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пре |
Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакрив |
и дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат |
скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{ |
сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се |
е и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово |
ло још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на |
енем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучко |
мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? |
дна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми мно |
Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била па |
ника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подс |
обрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она игра |
ји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој з |
никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!. |
чери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шан |
> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, |
к сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — д |
товати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, |
аља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у цр |
о и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га ба |
ика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му |
је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне |
ана недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— |
ти.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и |
школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" />< |
> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.. |
} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном |
не у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> |
у“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може н |
е у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима. |
ско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Ф |
/p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором |
уги не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="1 |
тану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? |
ити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео |
р ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога |
нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиро |
се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна |
м главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу |
опитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама |
цила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и веза |
а турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских па |
шту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу |
гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} |
попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у моло |
е одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упа |
Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу |
опце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да до |
ше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми др |
чно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није |
а то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати о |
ви и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> < |
куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} |
три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужн |
ога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шт |
Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „ |
циплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Мој |
ња није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То в |
а готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја за |
и што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да г |
ом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем |
ене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Прокл |
а ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и |
нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсе |
само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да |
тарце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, |
milestone unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ п |
гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче. |
p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зн |
еном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> < |
Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу |
оша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, |
} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, |
људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једн |
поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте за |
ео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осу |
то је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S |
брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где |
намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као |
Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдар |
и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше |
знати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за ти |
јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара п |
и одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скра |
lestone unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жи |
а Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола |
Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономиј |
њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треб |
је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога |
газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За |
да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога |
у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона |
буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега ник |
за каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" / |
руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те пита |
се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме ј |
ске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" / |
кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или |
.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га бе |
{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре |
је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Кас |
и — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себ |
во је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо |
мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али |
кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно |
а упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је |
дном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>- |
свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— |
кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав ј |
Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче ш |
ћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се |
ад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} |
шао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у |
де.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
а ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија во |
ће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српс |
летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} |
зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на |
Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо |
о Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, |
мали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и |
овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај б |
лим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин позн |
струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, с |
оја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме |
до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладит |
/p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.< |
опели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било |
ам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, |
и од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, |
је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Д |
а друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да |
/p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чи |
> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="1 |
ог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је т |
{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док са |
ше је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће |
{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, |
се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Боји |
ђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{ |
.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе |
же, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се го |
ну.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — |
те: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S |
ацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље |
да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као ц |
стављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад до |
ицу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до с |
ог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с |
авно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друг |
толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете |
о по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, |
еком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказива |
кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журн |
ажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико |
.{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је у |
је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора. |
id="SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по п |
лог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у |
лужбу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да |
у. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима |
ити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче |
тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а т |
ошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се |
аспушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Так |
шњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према |
ије.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад |
ца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зо |
се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — |
други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је |
згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— |
лом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било руж |
од човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула |
с нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу < |
и мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна ма |
></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли |
.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај з |
ене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, |
рота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, кол |
стри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> < |
оја вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, |
риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су м |
сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти |
у....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта |
шем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, |
вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разу |
од његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч |
ра избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоу |
ле — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам |
Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Т |
ке црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова г |
чки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже.... |
ла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, |
камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се д |
е, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он с |
коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати м |
и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана |
а, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} С |
оја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена |
довуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> |
на ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао |
журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек налив |
ње и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му |
сом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цеп |
ам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по |
једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле |
те леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на ус |
S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и |
здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, бо |
е севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од |
Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси |
су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не |
пита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb |
по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси јо |
и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гво |
огорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Но |
еног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то |
неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је |
} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћ |
их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакл |
Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где б |
њу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац |
ије могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, |
раву.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Ост |
ичу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест.. |
од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој |
цати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — н |
ебачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} |
Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла она |
је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменил |
он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или о |
да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — |
име!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најма |
пржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара ј |
е „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече |
ање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваш |
ак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о избор |
то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не т |
Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 годин |
та, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, |
т!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по с |
варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње |
а је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој |
<p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Сед |
— Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, |
а....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањег |
м колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци |
прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit= |
охујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ниш |
{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само је |
ст да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чек |
лаве!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек |
чува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаћ |
у му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други. |
то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p |
и другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулси |
овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, |
мају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се р |
е:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p> |
никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{ |
е изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја вид |
огло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особ |
. знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем |
о, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не да |
арац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И С |
даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се на |
се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже б |
још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате с |
приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p |
конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара ви |
о на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући |
t="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђ |
што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ев |
је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра |
је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здрављ |
/p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто догов |
је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} |
одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, п |
ше неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумет |
не свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу |
S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То ни |
Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једн |
евто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> |
ички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, шт |
аке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начи |
а је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сата |
а. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Ота |
ашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као с |
и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом < |
мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И п |
ички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то не |
ца? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве |
н, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да |
даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Ка |
свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде |
вало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — |
а Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће б |
му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био н |
и кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кад |
ило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати и |
пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеж |
еца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се |
а....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео |
<p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића |
загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!. |
ркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће |
ло се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви |
да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу |
> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврек |
ча није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узим |
е карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Рец |
вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две р |
еће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната |
о и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при |
народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затво |
латни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада |
S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а |
ичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово |
ко је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! ре |
ободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговор |
уприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда |
но царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он |
али слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бац |
.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навик |
оле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће је |
је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских наро |
бију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет |
бити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да н |
бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, |
тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И си |
и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће |
— занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је |
...{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у с |
мо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — |
еделити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гле |
вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, он |
гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секве |
на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, ва |
Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему тр |
м — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} |
.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају |
<p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро |
о је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да с |
<pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих повед |
ворио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћ |
бали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се |
а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалск |
из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револв |
ти, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — |
ро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Ник |
{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} До |
и, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одве |
ија Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Сав |
.{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да зам |
гда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни бо |
есте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто |
какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сари |
угог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{ |
да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им каж |
ти.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези. |
а он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им |
ниш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешај |
ко је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, как |
овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Н |
Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом по |
посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револве |
е имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традицион |
о велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} |
о као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелан |
Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, |
<p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Им |
и да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда б |
, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Так |
кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се |
тане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Св |
SRP18871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори п |
сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетн |
али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до арх |
{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и ту |
после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оц |
водолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан д |
тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и ј |
апредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тог |
раљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело |
молили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе прима |
ати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само |
врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он |
вргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнав |
ранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је |
бичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе по |
о је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послов |
каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јед |
радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учи |
Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} |
он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и поди |
ћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећ |
а и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно. |
ади, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би д |
е пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако на |
...{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе п |
вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што |
поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од при |
притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независност</title |
ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> |
<p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} |
<pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} |
саше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и |
овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} |
организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до најв |
одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>И |
<p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. у |
ија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да |
Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи |
p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S |
ше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радик |
земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена |
— мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им |
ији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штет |
ше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви |
ац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила |
а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о |
обичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; п |
м што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу шт |
— исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем к |
којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, |
омчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних цркв |
ра беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, |
<p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — к |
змеђу себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирс |
ковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он с |
оју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве |
дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја пр |
кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи |
сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још раз |
в рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет |
ивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом |
ад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухвати |
и с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћуп |
.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговори |
и.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и |
у и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њи |
Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?... |
ио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће г |
места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, д |
ас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да |
> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, који |
} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словим |
и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже |
о још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} О |
то се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим пре |
у, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-за |
сти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком.. |
....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша |
м је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд |
— морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он |
смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
обрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја са |
итав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја |
е у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се св |
к га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опази |
Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S |
брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кр |
е очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{ |
н разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се |
...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прок |
није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар |
а Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одве |
—</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— |
онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не м |
ацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла |
} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велик |
Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична |
коле и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи ш |
.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у |
ног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни б |
и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтин |
е кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише |
</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она дв |
еда.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти |
нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном ре |
се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким ч |
н оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ сво |
<p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шап |
Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен |
{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} |
мо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим |
дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> |
скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{ |
ад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад гд |
ој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</ |
{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч |
.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом п |
м оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила |
е очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које |
p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за м |
вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да |
ом а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, |
донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био |
ирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало |
</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши |
а.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекну |
ан, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пс |
<p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја |
није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два |
њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али |
Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет доб |
аре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугач |
то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно |
и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој пр |
воме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко он |
Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд |
није доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признат |
скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— |
гичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо |
p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памти |
чју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Влад |
та народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; |
ло дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком. |
а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху |
волио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом |
а вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p |
то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p |
еском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и ок |
овео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да |
оте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога н |
} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.< |
огу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Ј |
пита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он |
како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и |
ешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке. |
учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то б |
га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да |
збојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка |
/> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко |
{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у сре |
еди нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми см |
тво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи |
као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су с |
опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи с |
зваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нист |
ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам |
tion" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни ре |
сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу ј |
сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — |
stone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на |
но доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криз |
овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:< |
ад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрат |
да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стај |
ео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у |
one unit="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Д |
овом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На |
сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, ка |
а посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p |
Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући к |
езимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је п |
пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло н |
а усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило |
са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу к |
милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побле |
погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од гл |
миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, |
ије; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај |
мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, прим |
.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиро |
е сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока |
ан час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе |
Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољ |
не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље з |
S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остој |
ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша |
. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо с |
своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи |
еније као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, ба |
<pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} |
аједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно |
што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа |
ој цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, |
ead> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем |
нас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких |
беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у друг |
ањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом |
а мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и м |
e>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са |
не, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — |
мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један стр |
ше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, |
, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је |
право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја |
{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} И |
е.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три сл |
уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се пр |
} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p |
од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не |
е, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће р |
е.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<tit |
шао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљив |
ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, д |
Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све зн |
емо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши |
/> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на ра |
та.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на располож |
кој Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{ |
гла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густи |
Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} |
предњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с нап |
..</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; до |
ро сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из у |
ијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се |
д лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара |
>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачу |
одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу ник |
једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручк |
спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, т |
S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S |
не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од |
ише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друг |
ом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује. |
} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— |
стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} |
но механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p |
ка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и |
елан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ |
односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопр |
година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви |
е!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек зами |
ији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни |
у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три |
и да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, |
већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк |
из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савиј |
</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долет |
сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач |
радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали м |
.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог б |
егао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чинош |
о заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало д |
а Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то |
Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у к |
да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту |
болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла кли |
ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проститу |
> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако |
не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, |
тенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако |
рвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ |
је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. М |
ине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају судни |
говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час |
анас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом доне |
за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна |
цо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји |
и!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побр |
мину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно с |
ка ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако |
ам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да с |
бројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, до |
беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је н |
.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до |
але почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада |
ац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без ман |
иних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске ду |
у вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповс |
е окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доно |
ева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједно |
ај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /> |
S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој св |
е би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод |
грејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџ |
и кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капета |
S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ст |
е миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и т |
тац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу б |
ечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p |
еханџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној парти |
ју; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој сув |
лашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не мож |
ко, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о |
м се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше на |
>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> |
то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобрати |
нолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, ов |
се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да |
хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, |
сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци и |
д нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" |
имо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на приме |
ута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} |
бесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком |
ас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле |
> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија |
ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="subSection |
има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја са |
каква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да г |
се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш |
га начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим |
м свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле |
По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пла |
а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бит |
тлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио |
дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до обл |
ли нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на |
, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином |
ика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:< |
{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем |
осле овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна пл |
словица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконо |
ошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито ст |
В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} |
, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој мода |
жу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни |
ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у |
код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошл |
вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како |
меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но он |
>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S |
Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће м |
значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењ |
S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо |
судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу |
на, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно им |
има ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд с |
га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа. |
риној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле н |
азда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То ј |
ути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прил |
латно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шарени |
{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове |
забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали без |
ла људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какв |
ету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процен |
епавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо |
а сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио |
....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и |
р.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" |
у засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — виде |
књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала |
ао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је ка |
у је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђ |
говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде |
ем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним од |
нове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. |
о у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? |
ам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову п |
но — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки |
беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет |
шнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гас |
лових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне |
не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окр |
мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад |
ивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с |
нда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Ова |
оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме поглед |
метње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</ |
како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> < |
.{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово ма |
да на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећ |
ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три |
. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{ |
су више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова поб |
којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, |
ри се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићењ |
а <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају изв |
е ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Ср |
Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умо |
} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни |
им каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он |
али нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народ |
<milestone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чи |
а ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просв |
p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости љу |
/></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се |
</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p |
ч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно |
добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја |
ого имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем круг |
. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <mile |
и, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући |
ословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се до |
а, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда н |
пасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радо |
може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два тр |
Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то посл |
ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је |
>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у |
то имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни девето |
а смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан |
то, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви им |
да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес п |
може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бо |
> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка у |
S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда |
ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја |
— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, |
н Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Т |
ам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} |
унак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком с |
довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> |
послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо |
е дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три |
.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра |
тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што на |
имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу до |
му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну |
и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња |
едила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283 |
народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не ви |
> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
е и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} |
од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изне |
а.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p |
тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст |
миње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од |
>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондук |
улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Има |
атурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу |
дан бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда с |
година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да раз |
онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да |
ет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз |
дох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија. |
кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побрати |
са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље до |
ле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, п |
анас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указ |
идео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново |
ела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што |
{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини дру |
коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану про |
апетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} |
дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега |
d="SRP18871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па |
то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда |
ћој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај пре |
и пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што траж |
навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три да |
ог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је на |
ности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша су |
е би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим б |
шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну |
омила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове |
} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партиј |
да је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли |
адом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог и |
тиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје с |
овече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на |
ј овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb |
упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једн |
И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар п |
и на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главн |
тину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па ка |
нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, |
ом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали. |
едњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14 |
ој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила ј |
иљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога |
<p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило |
во учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској и |
и, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису м |
ељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решењ |
већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само |
н....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ак |
се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле |
ему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ст |
кон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас |
е чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани изб |
артеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се при |
х.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а д |
Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не ср |
} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско |
у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас усп |
е ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и |
рочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову |
ичке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их |
већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} |
ћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад ч |
икалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим с |
предњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опе |
е он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе |
храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чи |
Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — |
и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац |
вљамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми |
е, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не о |
о се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га |
Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се при |
еко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не |
нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, д |
о електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у ово |
Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по фи |
диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде |
анет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али је |
ра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је п |
г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света |
ом, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по катка |
видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смр |
а се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим око |
тац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети иза |
о из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, о |
ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука |
апелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана |
у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, шт |
} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан ов |
Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} |
S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа из |
које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победам |
} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљушта |
е!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је |
ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} |
/p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „ |
, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} О |
што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, |
ст, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљив |
те у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осе |
раде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milesto |
сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу |
адећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страв |
ек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћењ |
— — — — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — |
>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на пос |
рнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb |
....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} И |
оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом |
све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и у |
на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то |
сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет |
нске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</ |
{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Т |
гу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... < |
хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све из |
овести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом в |
тим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану н |
Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не к |
уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда м |
наш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће |
{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни |
по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов |
="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</ |
шта више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан прису |
у у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђил |
налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у сувод |
вда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне к |
ог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p> |
ео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с |
? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко |
на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврекови |
Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на к |
е испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секу |
пета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолск |
, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био ј |
ушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у |
отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужн |
дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто |
и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Се |
ући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chap |
во је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо |
реди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Пер |
апоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} |
р I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је |
пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајн |
не.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи |
тна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „ |
ма од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краље |
..{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро |
и тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће сва |
.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја |
ло ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра |
очијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, |
га топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329 |
ктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb |
а ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему |
те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, как |
S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, н |
је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чиња |
адикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска незави |
ас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и о |
писник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести! |
ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија |
оје му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основ |
} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире |
залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништв |
ion" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти |
окупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, ка |
о тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> |
?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо му |
ледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, ка |
<pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{ |
ише, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде п |
и ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменим |
истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца наме |
леда, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, |
ницом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Ка |
ницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> ар |
Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научнос |
а и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пр |
све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побрин |
} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви |
е“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, |
јак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је |
ек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао ч |
опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чар |
свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли пр |
е шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта |
и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} |
> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује |
="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, у |
кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, с |
>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по |
Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То |
га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p |
нице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је |
ијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вр |
р дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За ти |
ч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи |
етале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} |
У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти |
забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта |
о ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не |
....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> не |
Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Мо |
ек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар |
ки ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по пла |
д нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би н |
мени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам. |
ва.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима с |
змеђу <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна |
<p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ |
век окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест |
— какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једно |
рвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их ј |
ст не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наш |
нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани ради |
.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко б |
p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разгово |
ни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим |
ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и ко |
то је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родил |
таде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSect |
ни — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црн |
, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас |
...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не с |
грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
род“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополи |
и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Го |
омешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама |
е; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се го |
о — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу друг |
/> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и |
узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће он |
међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли |
Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и |
за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ |
кву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што |
ник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, |
иђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном др |
инистар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави |
е суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни |
ао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, |
о као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и |
а поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреш |
онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} О |
рпску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештен |
есту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све |
а душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и |
сати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали |
} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде |
p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипаст |
је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, го |
у једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он с |
="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загреј |
ћи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословен |
ад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да |
.{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до |
ругом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја јо |
ке цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп В |
те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан |
те придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <p |
е анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља |
ода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту н |
у три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована |
да — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осве |
ворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и |
отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачко |
о се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на докса |
<p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна вр |
апези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, |
има малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благослов |
г.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало д |
ну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженс |
јава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наши |
светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће ј |
ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што ба |
stone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп |
друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Ост |
ветлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.< |
, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кр |
опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?.. |
јунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш н |
у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} От |
као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и же |
и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је |
где и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је п |
а дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као ра |
и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Бело |
нтније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону мени |
ујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће |
{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да г |
tone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Ос |
стали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао |
т побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске К |
ози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст ра |
ки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој |
се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још са |
хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Н |
ас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће |
м да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам |
ка.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се |
се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ћ |
да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захт |
тво митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти оч |
е до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на |
} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника м |
шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје и |
ци Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње соб |
ј варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давн |
сте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за |
/p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо. |
о ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију |
ожић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда |
позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни н |
радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „ |
орише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То |
о да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и о |
деше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... < |
n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис |
ицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једн |
оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувиц |
извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и о |
дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи |
тирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и ст |
ледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— |
им, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму |
ак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о то |
" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тра |
ича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их |
усти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми |
о је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској |
као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокоши |
аља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у нек |
рањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} |
ам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме |
е му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволи |
пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо мој |
ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту |
хаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} |
утрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се јо |
стала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Бла |
плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је с |
on" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б.. |
и, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да |
снова дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих |
ја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са св |
уће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — |
Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и |
а све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим |
ао да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.< |
ог.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у |
о по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправ |
ва је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче |
водолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S |
ту цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад.................. |
чке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, и |
: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> < |
божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских две |
д стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone uni |
жио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлоз |
о“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} |
ариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он |
зи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас печ |
као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку пре |
ајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мог |
претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, до |
ију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек |
е мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он д |
{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле о |
невеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капет |
ожете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиро |
у?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} |
е паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам |
} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако |
да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лиц |
мушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо да |
да, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, |
у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, |
ламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и сво |
....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мисл |
један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S |
Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је |
м земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ р |
{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И о |
аком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну з |
...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваљ |
предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — |
p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила у |
<p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово |
/title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком |
ењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стоти |
Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да с |
и свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где б |
и? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи: |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Н |
ко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и |
и крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес. |
ша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они н |
о протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша про |
а без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, |
зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех |
а онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у гл |
видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће |
аш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом |
боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и |
јем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; је |
Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вил |
Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да |
е шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величин |
ам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", |
напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, ал |
радило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће |
о би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти ве |
233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — ш |
ему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да пова |
ка....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p |
ка један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе |
е кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, ка |
човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да |
ема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо? |
реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени |
.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу |
ова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Мла |
S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....< |
јаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије |
е:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} |
мој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ |
ати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како |
а си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не бил |
справи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова |
азао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфо |
к’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана |
атите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да прогов |
ле су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се с |
узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по |
ј преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ак |
јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихо |
на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без не |
вори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, пови |
цаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што |
ке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и з |
час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет к |
брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглен |
глу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху ра |
вета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху уру |
лике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице ш |
вим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте вит |
аметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се н |
— а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако |
метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не |
.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова н |
после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{ |
ром, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју |
>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан |
давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би |
трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} |
.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се |
} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом карт |
о — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал. |
а политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Ср |
о доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, река |
<p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да |
не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин |
ваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразу |
о је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у оно |
ли овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Са |
г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша изв |
на клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ј |
да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не |
е нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} С |
интересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку |
...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што |
тима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта с |
е у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како |
цима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити |
аму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал |
1" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисиј |
S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у |
Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним |
р у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о |
е једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} О |
ском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то ни |
пси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао |
ко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало з |
о је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све он |
од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, |
упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипки |
чаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где |
ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најп |
па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не ок |
итим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добова |
о била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вешти |
аш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пош |
ко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако ов |
наест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <m |
е отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да овариса |
<p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p |
мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче |
уманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „О |
сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="22 |
је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: |
нио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, |
у мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Он |
и замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на |
разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, |
>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title |
лимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они н |
напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине |
, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> а |
Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим мл |
/p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г |
већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајц |
аучити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних веков |
му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек ко |
им путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На |
Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађе |
е против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледа |
<p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично |
мо сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, по |
ако је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој н |
Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не з |
ренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{ |
рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то |
е било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину |
ле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... |
ула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурн |
, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица |
е, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати |
зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без с |
рада....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим бе |
бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, |
адској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски на |
жено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и |
/> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} |
Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не |
осле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих ло |
Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вече |
очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећ |
S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати |
песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSection" /> |
рукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
кује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} |
теза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији |
уга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} |
и.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке год |
у према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и |
ти; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога др |
иноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао |
сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} П |
ује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне ци |
це.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милош |
тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе г |
млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека |
и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас П |
блачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи и |
но!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци нар |
е завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, он |
стити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолет |
а да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и |
ер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не |
а „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> |
ок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од т |
ти сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је |
реку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да м |
каже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица |
arget="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским с |
тнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да с |
та си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови т |
и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори бе |
} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полеле |
ашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Пола |
ојео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућа |
пчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За |
="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино с |
окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута п |
, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, |
on" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао д |
га кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у |
д ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала |
дим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шал |
ђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А к |
е курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али а |
рно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари.... |
писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде п |
и ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај |
угарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара |
би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би |
ве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне шко |
прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти |
д пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири |
е још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> и |
а овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад |
а те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто тр |
е народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за |
} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пру |
евојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти т |
<p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом нау |
ји је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво |
ога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши мора |
бар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке |
Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну |
рица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица М |
Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко ус |
лача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од са |
по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет |
ан по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млата |
> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p |
нило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она р |
описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо ј |
16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан сво |
пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „< |
ад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем ко |
њао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да в |
и својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке |
алих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих вите |
" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и |
е витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се |
слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слоб |
p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по |
н; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се |
своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгон |
— чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је |
ан пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож |
да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је |
су....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да |
мљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као |
а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овд |
" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга |
, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђул |
покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много |
? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замис |
...{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="35 |
лов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он пог |
још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— |
ристалице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обе |
о не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ зало |
емљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Мор |
<p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна |
<p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у ре |
ле неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли |
зу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, |
Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе ов |
и браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихо |
равио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писа |
другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија |
е се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас |
ним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, |
ног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по ј |
а пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се |
а за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Зна |
ад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће и |
и видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци |
има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готов |
ц Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како |
ло пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух |
лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И |
ања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о избори |
оје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрш |
во око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо |
тојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу |
ите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — к |
"350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва т |
нати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја зна |
од капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас пр |
твен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест про |
је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није |
на....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, |
је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над други |
<p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе |
ечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечера |
сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко п |
, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо |
то устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће о |
ље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким бук |
а, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пут |
але у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако и |
дговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо |
За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{ |
а пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлог |
завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чл |
лепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко а |
е знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по |
> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи |
има слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може закл |
подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се о |
“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају |
Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек |
а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ |
ти, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{ |
Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под т |
а се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се кам |
д кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје |
три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме |
а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у ги |
олети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> |
овек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопре |
ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у |
ко исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копр |
ете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу |
е две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху ду |
ст овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни |
о свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мо |
тролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видет |
и, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће на |
пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судс |
радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Госпо |
ве храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косо |
само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извир |
осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јорг |
мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи |
аче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу |
Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и поглед |
Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им |
не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да с |
иле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто ш |
од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш т |
ја беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" |
ју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p> |
да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ов |
кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост бож |
капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбра |
отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој забор |
ан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стр |
крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као |
се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим |
икаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београ |
мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— |
ди, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољ |
оје добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морал |
{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи |
се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чу |
да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих сл |
устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И |
којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није кућ |
ја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је би |
анкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> |
е руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа н |
ике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Руси |
пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; нек |
о, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом |
обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу |
о дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој нед |
дим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?. |
ра!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је |
ше.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Ха |
м другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој с |
вни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, |
ије опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је |
е нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је нек |
ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана ко |
ашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда В |
ом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не вед |
чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама |
о сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гава |
дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — о |
аљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и с |
— то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у п |
ству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам прин |
ја као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом |
оћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S |
то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, о |
и и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична свој |
сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма ш |
ио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи гр |
зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо про |
доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти |
мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земљ |
237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један ра |
на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља. |
није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше |
аскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним велик |
ад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнезди |
ештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопи |
ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћу |
тапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <mile |
џија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
и.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно шт |
м бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки |
Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи д |
S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од |
а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назред |
не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
дно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји |
а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искези |
вно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја сва |
без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отег |
у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, |
или.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отре |
о год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не п |
па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до св |
а! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом с |
рти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!.. |
убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб. |
једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне по |
а замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смел |
, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али т |
само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, |
ју само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну |
а рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да свој |
зиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су |
од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно |
то како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ |
учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... нег |
„густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то |
Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко ч |
и овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас пок |
ну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; |
е дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу |
год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи |
анима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> |
речасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а к |
реосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпр |
руги.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну коли |
по избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По |
вештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црк |
обом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту |
Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и ј |
i>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p |
честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да јед |
у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ |
писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} |
ија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> < |
е остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат |
инову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и |
м му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S |
о, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subS |
р или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били вла |
о тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њ |
тру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} О |
вати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи ру |
во, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додирива |
ри каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</ |
зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, |
вер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ пов |
се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине |
а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— П |
Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Бла |
Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један с |
ије хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим |
дит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чаш |
воје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина м |
.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру |
— — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</ |
tle>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо |
} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионича |
забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемствен |
мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцв |
лосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Ос |
одиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скр |
неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш |
каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, |
рдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балка |
тупити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу пог |
ловија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што њего |
} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека др |
ање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „ |
n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше |
изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега в |
S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако м |
итрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан моско |
прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је ви |
> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— |
м тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 |
г израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</ |
ilestone unit="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се в |
омку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и ув |
и од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је дос |
без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко ј |
позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар |
тора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси пол |
обовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања |
олбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се в |
Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... |
тво тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту и |
, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци с |
сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> < |
д тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити ку |
чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да |
а у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, |
осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам |
једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не |
оп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинул |
ој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим |
лски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су и |
таде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробн |
онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb |
Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> < |
сила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово |
једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то мет |
Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је |
и, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо св |
У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изглед |
тинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смет |
кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је |
ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се с |
.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — т |
p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручи |
великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слобо |
иромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да с |
уша сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и д |
По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} К |
дседник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је св |
? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао |
ала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја |
ону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, к |
..{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као |
а у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између |
је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја |
ли — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с то |
е знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S |
му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтар |
....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жес |
..{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — |
</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</tit |
прављено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Бр |
очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вул |
кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресл |
нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" |
<pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у |
Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свак |
с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p> |
ка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она го |
себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} |
рком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И |
.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, о |
а шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до исти |
ро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb |
{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак по |
не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију. |
још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} |
ор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест С |
задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо |
ка замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика |
ресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледа |
дист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати |
зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја м |
слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их п |
и:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископ |
Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, |
о су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако |
ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <mi |
<p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необич |
езди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он о |
и избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу н |
е таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као |
ољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да |
Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило повр |
ло једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то |
ма једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, |
радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противниц |
рско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубим |
ало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога |
чванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га |
а Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог |
с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</ |
pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак збо |
ection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, |
арице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Б |
ко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! п |
то имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза |
замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми |
ародом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n= |
ушанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} |
анита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, з |
ам из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској п |
а крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк |
у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о |
учешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и |
више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастук |
литику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жера |
, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га |
нисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у |
>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему |
е трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија |
беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му ни |
веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би изва |
ог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S |
ба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али |
су морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} |
ом Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао |
} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми |
узи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља зн |
своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио |
и је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите |
ј држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за поједи |
кли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.< |
потом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејку |
ли, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали ни |
ма мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царе |
ата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — |
и тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на |
шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква |
м прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао ма |
>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин прода |
<p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна ка |
змимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Н |
аке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде |
шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај |
образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична |
d> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шму |
га и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова крит |
{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Не |
а срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone unit=" |
елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} |
ма.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!. |
воје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ћ |
ад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопр |
а народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n=" |
м паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга |
адикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим прил |
к удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Бе |
и нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређ |
сти нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; |
> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му с |
е с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухор |
чишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пр |
се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соб |
асо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би |
Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у ваш |
им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{ |
мељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог до |
ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог... |
маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздух |
иш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>в |
нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г |
ми сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао |
/p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је |
а.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зов |
{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у |
онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S |
људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они |
е зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су |
м чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} |
одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забр |
да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А |
амо!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али |
еба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које рад |
љана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На б |
>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То |
али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби |
е министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин с |
имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа |
бода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Д |
ажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</ |
не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чист |
S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би |
ку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у н |
кошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у о |
сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо |
договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} |
а непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у м |
дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ п |
те и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? у |
види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра |
зити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" / |
ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето |
јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме муч |
баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А |
} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад |
Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе све |
Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја |
одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшт |
да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је |
ове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоће |
во имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} |
у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S |
же бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— |
и, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутк |
но решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Б |
S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subS |
замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" / |
му се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на |
Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и поглед |
Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, |
{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркв |
е пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S |
је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n=" |
госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми ла |
слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корис |
ад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их ви |
а нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Беогр |
..</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше н |
{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни ј |
мо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен |
же, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бо |
} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео |
.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је |
иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n=" |
с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметов |
до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, |
.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — |
ођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви |
да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице! |
дњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо |
е за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> < |
могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао |
на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се неп |
а њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему |
а пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и |
ешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и сп |
ду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246 |
ме није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, ко |
а....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити |
озоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се пред |
апташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луд |
не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога к |
онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата н |
да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су за |
аљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваз |
S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно |
мене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по крш |
о, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Пала |
Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, |
</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечер |
Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p |
а Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Зн |
у.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оно |
е могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара |
леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће |
ца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођ |
јурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало успра |
ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Дан |
Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога |
отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.< |
е хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова... |
} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> |
p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вул |
њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац и |
да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /> |
један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Оста |
ог кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ |
деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа |
чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> |
дају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости |
, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, |
ичка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, гд |
Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, |
b n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Ш |
! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — м |
{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону |
<p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан В |
је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} |
дан мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{ |
има чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказ |
p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— |
уси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести њ |
чаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се з |
о такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба т |
нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Би |
ожда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њо |
лази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} |
да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумњ |
а не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он |
ко тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беш |
е, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити |
А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стиха |
и, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно с |
требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање |
тави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претвар |
; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал |
title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност. |
набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свег |
ини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео нек |
е сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми ј |
негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S |
Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си |
ле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један |
<p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола |
, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је раз |
о ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај |
> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пус |
лементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ће |
ицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуств |
дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати |
Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје |
ратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, |
ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се |
а су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ |
вај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не |
лим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она |
Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p |
едњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде нап |
им оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре пог |
е:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома |
док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну но |
уку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже |
ојести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама |
моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „ |
по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше от |
чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, |
употребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „на |
Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— |
је порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико к |
на газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“.. |
њем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше о |
оцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вр |
и са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с о |
ена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погл |
Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над |
одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пр |
ека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути... |
неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим с |
да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кре |
нде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} |
је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p> |
кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули |
мео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смисл |
.. и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула |
{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам |
Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се |
унира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Бри |
ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у проц |
цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бац |
Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога |
ква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гле |
са легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} |
Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} |
а, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и пл |
, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћа |
на жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стан |
узе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли ве |
лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао нај |
њаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима? |
ion" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSe |
оја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узме |
b n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима мале |
авно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо |
} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне |
па.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газди |
једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа.... |
ој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни о |
друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене с |
леко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити с |
е, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно |
ем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега може |
подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени п |
то ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решено |
ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повл |
три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад |
Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слуш |
ње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га |
развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и при |
тар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју |
кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављ |
није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за |
о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она |
аша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — он |
p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у нез |
Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} |
p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су пр |
упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, реч |
жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес |
е подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар |
нате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног |
угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је |
и не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах в |
иходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа |
"63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај! |
као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су и |
ко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо |
ди!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на |
тране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нит |
асо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} |
оложај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборави |
, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до |
Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло донос |
ега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, |
Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.< |
хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад |
Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из |
их Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми па |
} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљу |
и перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске п |
је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сар |
у пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти с |
вио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у |
lestone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласи |
а, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није де |
е, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас д |
у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора |
и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, јо |
сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше зац |
ута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у |
</p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице З |
е пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они |
обрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — |
Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подм |
„бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи н |
араду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје н |
палог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{ |
њима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом о |
закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требни |
ле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни н |
} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше неш |
и где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест |
њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога |
/p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ |
} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, к |
ра, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога |
!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као |
> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У |
у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму.... |
раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме зна |
итељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад р |
ри радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Б |
ема приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје т |
ога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /> |
их и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја |
даше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда |
дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветов |
/p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула уго |
/p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђ |
врек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна |
?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, |
калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према свом |
учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чарши |
избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — |
рну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта ј |
ачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко |
>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" / |
} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само се |
е име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми бо |
и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера д |
у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одла |
рчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, п |
ју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине ми |
..{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развал |
one unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... м |
</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи |
овека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опаз |
ио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кр |
некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда |
е — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници. |
....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да |
е вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је серм |
свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту |
Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> |
угама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се мог |
!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати |
ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завич |
те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог |
које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами со |
апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио н |
нали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оста |
и врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, |
је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра |
дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за |
је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта |
а на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више |
рича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи |
би може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим |
ије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p> |
, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало н |
нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, |
>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост п |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу |
је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без св |
ом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од |
ј ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{ |
од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кме |
ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{ |
ад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швај |
и, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жеш |
граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се д |
лци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више |
мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам н |
и ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p |
зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 го |
<milestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</ |
лу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде |
своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на |
а Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као сво |
д дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?.. |
ло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света |
вка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: |
јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше |
то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n=" |
традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он п |
варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г |
исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} |
чајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем н |
као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилов |
е, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет вели |
грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не |
е, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> < |
Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови |
RP18871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и пр |
>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се м |
ви, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући |
ма....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је |
, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S |
ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... по |
p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно |
.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири? |
само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно |
Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико |
денице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га |
се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, |
љевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају су |
ама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих р |
<pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана ф |
кве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који пол |
е“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не м |
ница без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме с |
прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје З |
оже на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се н |
се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као |
ину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> < |
ни су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вам |
од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог |
<p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама |
сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осв |
лека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек доб |
је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне с |
ш од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву ј |
це.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и |
приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{ |
ост, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— П |
купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се |
а, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и н |
.{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштин |
може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „< |
ред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи б |
и.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ват |
омену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће. |
удила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододб |
="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни |
врт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима |
мешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити |
} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога |
с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на |
војим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама |
} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбу |
мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће в |
ели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да |
ма дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, |
под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу нату |
атило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољк |
радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на |
употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава л |
посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке < |
у и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, |
о.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђа |
а времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до |
дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити |
он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци |
p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су покази |
репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћи |
љати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног м |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хт |
аци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлиш |
збиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи ре |
ном.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком м |
леда....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Вид |
етан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јо |
и не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а |
овачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и пог |
побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејти |
</p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
о је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године за |
рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана.. |
<p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад |
о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и |
поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихо |
придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S |
Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добо |
S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се ср |
брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи |
оме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан |
ца.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је ист |
окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим |
lestone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп |
} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Сми |
ерцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се |
може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> |
коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, пали |
е верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у |
другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану у |
очије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђула |
во ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћ |
диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на том |
Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто |
м.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да стан |
158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су |
коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p> |
м столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, к |
стављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} |
n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у с |
<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи с |
нило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је |
е јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам он |
За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>П |
е немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред. |
уредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били |
оглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихов |
што догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико ниј |
о платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике |
о; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из |
их познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без пит |
љу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови |
живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса о |
ли у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју ј |
пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А м |
ат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — |
е сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} О |
p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу с |
ама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре з |
да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском суди |
те, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осм |
ећ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, |
живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. у |
синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од нап |
S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет |
е на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} |
— док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас оте |
одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате.. |
pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} |
а неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару |
е најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S |
један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S |
ирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> < |
вако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му |
и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама |
биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело. |
а распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— |
ора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивта |
реја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, |
</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке |
друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички сал |
ђе Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} И |
ари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих цар |
авесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свешт |
стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је |
а ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике пос |
Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског нар |
настир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> |
оци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним го |
о није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише с |
обро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њ |
ило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> |
> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 188 |
n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти с |
> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све |
њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На |
па на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Ф |
друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они с |
се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја са |
</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи |
ио....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хв |
ше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врат |
ко врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен по |
тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да |
овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја п |
довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава.... |
море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то ви |
е још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном прил |
бијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламт |
нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, пр |
тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? |
никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Н |
звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја |
поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се прот |
p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгро |
јњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна |
ан, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрм |
.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опе |
поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са |
разговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погл |
прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристиг |
ва се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати |
p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова неста |
ресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња м |
дним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Ма |
клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом |
и ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оч |
д општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати |
она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и |
лупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се |
ратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и |
шина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође |
зда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нек |
Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и док |
tone unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледа |
та ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и вик |
/p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се |
заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало |
употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти |
гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на бра |
мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца |
оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</t |
остију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био |
ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допа |
вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он |
Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном |
ћи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, |
само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} |
слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква ша |
> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— Т |
<p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и |
домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу |
ћа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би и |
то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у план |
— као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као кра |
да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи: |
Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али б |
траховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <p |
ве ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Н |
д већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, |
ш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на о |
изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остај |
анда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се |
ија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им |
тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоваре |
редмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је |
он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми б |
ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — р |
ли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше |
судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега |
ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је дон |
зио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Та |
Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у му |
ицу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу вар |
ожај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих |
и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; |
и, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би је |
кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве ника |
потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја |
трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле |
ароди разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> |
на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— И |
ећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, |
ајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се |
се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто |
товања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећет |
те пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за старао |
полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и у |
у земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега то |
а побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побрат |
.{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнуша |
ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} |
а пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало о |
есе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} У |
дњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде |
мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва р |
рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погле |
у старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беш |
мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице шт |
х зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже |
е.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори. |
ан мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подн |
ког језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} |
Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски |
е изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је |
и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високоп |
ило.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, д |
ајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду. |
зленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Шт |
p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се пр |
емо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а о |
д ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било |
повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од вла |
редседник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „ |
nit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно |
што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не |
им, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— |
е хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} |
му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и си |
Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раме |
ма и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала |
<p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео н |
.{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, п |
.{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} |
дне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254 |
дидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „< |
то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је |
назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употре |
и — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док са |
пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље! |
оду објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам св |
води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво к |
ма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче |
несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо сам |
—</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих по |
Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се мол |
је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца н |
{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, |
њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, |
је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не са |
погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево |
ли су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и |
овара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дош |
дара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради |
рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија |
мислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми с |
м? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник |
министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкам |
ити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p |
ријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не |
наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао |
ји!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта ј |
..{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да |
послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти |
н картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Јед |
Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:< |
тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <p |
> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од |
земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору |
ћним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај наро |
оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S |
и будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам пре |
оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос |
сао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми |
ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али |
дам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не к |
!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месе |
на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим нап |
!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не |
родом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је |
</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и |
и дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нем |
одолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> |
зе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и |
га што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из ово |
S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се в |
рисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, ш |
да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли о |
епо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да |
о.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не |
ш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заост |
кви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велит |
рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се |
прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Б |
Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је |
сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И |
је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грд |
о нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има |
атру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само ч |
дања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном |
це јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засе |
У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало |
ад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово |
ђа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног д |
— Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расеч |
а....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сес |
p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Ви |
дан!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S |
n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{ |
омете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу |
као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дође |
прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> < |
имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да ј |
и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — |
p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред ј |
опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској д |
ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од |
а на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, по |
ечете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и дев |
ро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} |
арловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева |
жина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> |
на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице |
лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се |
да и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје |
Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести. |
itle>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Слав |
о, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче исп |
куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње те |
јте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> п |
ажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ј |
оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачу |
е сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> |
те очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смеши |
талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај о |
н Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па |
дној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" / |
листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и он |
доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, он |
амо бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он |
Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она |
затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" |
.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило |
ве друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није |
и и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигањ |
Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p |
.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију пок |
толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је |
</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{ |
ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{ |
сте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно пред |
ре, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај тв |
н у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу. |
пријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих |
/p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су |
За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељ |
о за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У как |
озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То |
S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не |
вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту шко |
ругога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} А |
о сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за м |
и твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</ |
т неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђ |
екуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} |
S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!.. |
кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</ |
ас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор |
е! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђ |
заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љуто |
лиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим т |
рану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилинд |
си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе |
а ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен он |
а што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дук |
<p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је тво |
иту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећња |
стрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом |
огме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих м |
ој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави |
легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало |
Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви п |
шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није |
а, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... |
и за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват |
>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божа |
главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не ски |
ао да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После |
кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађ |
ј не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим |
Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да |
Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој ст |
аш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од |
што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу пове |
челника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је |
још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p |
иновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> |
— Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том по |
ма у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-о |
" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, го |
је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожен |
вина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познај |
>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару |
е гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајд |
о да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два вели |
де, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он |
е, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га |
, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — рад |
аховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола см |
неш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва |
о онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p |
о хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је д |
и Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио оно |
ао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Ос |
ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго ви |
аво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, |
еперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, забл |
’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе |
а и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чис |
ви мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи |
..{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико |
уло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужн |
пкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле к |
Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу |
p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркв |
га ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му |
ок ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још плат |
ко се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.. |
арапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? |
S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... |
а их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врача |
!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створ |
плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обр |
гина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у пос |
<p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кон |
мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p |
ара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо л |
рином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, |
„Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815. |
била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи |
да у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све |
реко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} |
сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једи |
ико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се с |
а издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на |
тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S |
...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осме |
.{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и ње |
е много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпос |
ђа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га зл |
ајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требал |
p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице |
чицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, им |
ешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г |
Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме |
Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, |
бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за ш |
гу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} |
капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиља |
је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имат |
е и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се |
лим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно |
их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, |
, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К. |
ицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{ |
ви клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће пр |
мо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже |
узе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{ |
је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; ал |
да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог |
за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ћ |
могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
нат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио |
едног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело |
је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуна |
смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихвати |
овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавил |
сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једног |
теван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{ |
оку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми ва |
а памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви... |
о — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Је |
{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа.. |
је једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекас |
дном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој |
е смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорели |
ије <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.< |
а ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људ |
И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чист |
а ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... дог |
друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —< |
стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна |
то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{ |
би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с |
подине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош |
тањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у |
1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и |
се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког но |
зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа |
недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ки |
не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чин |
летио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде м |
и, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим ди |
one unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жигови |
намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на влас |
у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао.. |
е у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити |
повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам |
га баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упит |
престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, увера |
и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, |
то.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.< |
дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" / |
онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} |
клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.< |
могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{ |
ој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јол |
, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су има |
о сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима |
?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек |
једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобр |
> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори |
уја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи |
45" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога да |
ника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, |
{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су о |
омке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кава |
упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, реко |
и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напре |
већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српск |
Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на г |
заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, |
ако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али |
даће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо |
ретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки |
егме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху м |
то нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карак |
рту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де ч |
иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде |
S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S |
n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож |
општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море о |
о алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину |
де — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној тра |
приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S |
на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
на друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у |
легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето |
"366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} |
дан од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлик |
а....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — ка |
двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од |
.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S |
еке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова |
p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш свом |
/p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца |
расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} |
ле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игум |
охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је |
еднон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђ |
г — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Ос |
ј народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дом |
сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и |
е ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине |
слима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрип |
г те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна се |
некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхо |
има; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престра |
ву радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуриши |
ичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једни |
и некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> |
де.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато ово |
е су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10 |
ставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у |
никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— |
авела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — |
звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове То |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене |
н одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да |
злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафа |
le>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву на |
зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне |
по око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа цр |
гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату |
азило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Преча |
ту једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино ја |
ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам |
ети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S |
о на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо |
да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удеси |
S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да о |
S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или |
ио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb |
вину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за |
} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим |
осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. минист |
да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има.. |
Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хо |
одолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у п |
паде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан с |
последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу |
овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и он |
рица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у |
<p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар |
..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p |
во Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да по |
друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако |
<p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, б |
на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то пов |
Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он |
посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Т |
дну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивање |
>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине |
и? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Пр |
и им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', |
некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тут |
огледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се са |
p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим ок |
мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште уз |
а.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним |
није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> < |
} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као |
{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему |
Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се бата |
шио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосре |
и, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину |
се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђил |
ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Л |
и с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се п |
дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан б |
урсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> < |
су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересо |
еди свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му з |
> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да |
ао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром г |
век“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> |
е добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо сви |
чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки ви |
{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељ |
.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од |
> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим |
Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напр |
п Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он д |
} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га с |
убило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се |
им пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци |
љено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље пр |
народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да |
ај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Нар |
словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.< |
ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milest |
је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто |
/p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> |
о.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p |
а га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није з |
живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље с |
с бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сак |
према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна |
јчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном |
. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине минист |
у цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и |
ела.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у |
S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за н |
bSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову |
а је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати. |
ече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} |
ву трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, је |
дњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула |
леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>С |
анџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта |
у и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{ |
алвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси |
па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{ |
по осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих |
х коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је. |
<p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> |
алио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала |
</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чуд |
трову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија з |
/p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до |
.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, ве |
ан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо |
олио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што ј |
е се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p |
ј рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} |
д то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ |
уће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца једин |
{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, |
одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врат |
Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако |
ст.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће б |
S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Ј |
.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!.. |
, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — |
робно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању |
. причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки д |
ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> |
и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити |
ћи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p |
те вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, |
ензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да |
, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „тол |
како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како |
свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ |
приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоћ |
д то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необ |
м читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на м |
у памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунај |
иљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Зл |
ши.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и ус |
{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба ту |
ата....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да с |
трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој к |
један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је |
вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, |
ма и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, |
ести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} |
ила Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му |
ди изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим |
умадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата |
<p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, |
одну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је пре |
ћеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем |
градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за т |
а затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Ф |
</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђев |
ље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столиц |
о мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Он |
е леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} |
је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаво |
чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја кри |
они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани |
— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, завр |
рнога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, н |
кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим кој |
друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи |
оже друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} |
ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} |
"subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну стра |
га знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби |
за: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима! |
икала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше св |
је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће у |
је лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом |
листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па о |
ти, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљат |
, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је зат |
да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми |
лом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега |
и није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина... |
поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не |
</note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском к |
самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="chapter |
а мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Н |
ију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим |
Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све |
све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изос |
ошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и пр |
весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је по |
код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а |
ма пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша |
уле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџб |
шио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погл |
о час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> |
друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу н |
, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута ма |
је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Ру |
ливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до |
рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то го |
S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро |
читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зор |
је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика |
мо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <note |
се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и |
оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше |
лом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div |
тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом |
у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумрак |
ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Зл |
ати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочи |
страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид ниј |
не“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да са |
е, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спр |
ле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави |
ошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог и |
наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у мин |
.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар нек |
ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко |
бог чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ов |
човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, |
но ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађ |
ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milesto |
и мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без с |
неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, |
} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме. |
кротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је ра |
:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат |
се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p |
седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније л |
да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора и |
тре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је бил |
ости!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она |
дмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{ |
ла и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећ |
мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; з |
subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош |
прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас у |
о и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као д |
онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гл |
ао иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете |
ијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на кал |
овериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити |
ов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, о |
е јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдн |
...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на |
нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда |
сам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине. |
одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомен |
не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што прија |
н Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, о |
Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Де |
и крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи ок |
мена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, н |
о се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" / |
може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ј |
> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шап |
шира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — |
на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S |
то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио. |
та људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других го |
каква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је |
а заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Ц |
човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subS |
зели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ см |
овор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жа |
уги људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Б |
примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чув |
о.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели. |
оле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скуп |
истре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капе |
раховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетит |
ву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као св |
оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још |
за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, |
S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од с |
не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као |
чкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и д |
апетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их |
а.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потп |
поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да |
е с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам |
са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — бе |
ховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а |
овор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам |
да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као как |
p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много |
ари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; |
рговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вође |
ћског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала |
м белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан н |
го; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој п |
} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и |
лежили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте нач |
ди умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш |
Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле |
часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један м |
велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац наме |
данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капета |
од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици |
људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани |
маче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој |
арода и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да |
каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода |
готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.< |
ђење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} |
о, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „ |
о дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав он |
павице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу |
гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, игра |
ти ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, |
ило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био |
ле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срач |
ом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг |
тнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="s |
би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не б |
07" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу З |
а четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У |
а се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази н |
еличином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги |
зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску |
<pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манасти |
о, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је до |
} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења |
потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је б |
анђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb |
днију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ ист |
упке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је |
је кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање |
Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало |
лу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан н |
упе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла т |
штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону |
те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као |
евске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се |
влији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек од |
t="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S |
ио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде |
мена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај ц |
По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени |
нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац ни |
ждрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на м |
ш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно пр |
против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху |
везао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да вр |
један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куд |
ода нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче |
не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом |
subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише |
шена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана. |
Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: |
p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да |
ји.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист |
е да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није када |
и за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско с |
олитичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да |
ени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада |
ет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе |
вен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију |
<milestone unit="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све с |
ва....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака |
а.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} |
нађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ н |
> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} П |
учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврек |
ла да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле с |
дан лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња по |
<milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и |
ао паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и гр |
каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази г |
басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, мо |
другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска |
— шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се б |
Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова моли |
аду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијск |
н у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да не |
и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако |
д народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш прогр |
османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S |
њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није. |
.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у |
вика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до ке |
нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, |
очео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осме |
гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо доз |
који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске п |
Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко ва |
кону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> |
b n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево ва |
наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува свој |
како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} |
ној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто је |
У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред |
ом неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је поглед |
е и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше |
га година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да |
воју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекм |
а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више |
својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p |
неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнас |
> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде д |
о да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капет |
о, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" / |
преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо к |
на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво де |
би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и |
радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, |
ево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</ |
ледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад |
уше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само б |
.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта. |
Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио |
S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се |
је могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не |
нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад |
е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> |
осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне р |
пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, каж |
све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министр |
n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да нап |
о <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и |
га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикала |
била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и оног |
ри газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Р |
зда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате |
ки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештени |
тац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— |
? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p |
еко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљ |
по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ он |
Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет |
адовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не б |
да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> |
} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — пови |
Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гост |
онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? уп |
Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с п |
клонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна бл |
на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /> |
итаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана ду |
ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно |
у.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разб |
о за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остој |
опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или |
дазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди х |
Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капет |
} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испо |
ам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морал |
м гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кес |
доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ |
а се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо д |
воја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби |
> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па |
рио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ |
напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад опш |
хну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре |
ће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у |
ени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> |
ање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после |
Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n |
{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му |
а“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога |
ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, |
да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свог |
и игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај |
..{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у |
у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали |
; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усиј |
е....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактор |
о, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је јед |
негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина уп |
њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p |
ланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе д |
у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е |
то говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, ч |
час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њихо |
ра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} |
х, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је се |
пет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" / |
и ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образ |
Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад |
ћ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетаниј |
срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — < |
И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше ба |
ки свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ том |
м смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и г |
све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад |
ако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осм |
естано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, д |
а појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспе |
p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао јед |
лиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које н |
нике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, к |
ти... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и на |
> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили к |
лико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а то |
P18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг о |
су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да ј |
S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех к |
весној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S |
не су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо о |
близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> шт |
<p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мал |
е осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски |
же.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом |
м попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио. |
астави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он ве |
ек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикр |
прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p |
ој.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у |
ојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије. |
ш једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало |
д сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта |
а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не |
p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, |
84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ л |
ше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је |
е се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше То |
ене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, кој |
порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња |
притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога |
рвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар ма |
и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примами |
есно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и м |
е каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава. |
забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам ос |
таде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао |
лите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни |
Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— |
свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелин |
дикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механс |
мео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још веруј |
.{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој б |
шу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска вр |
ало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје |
је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу |
другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У та |
лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату |
ем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? пов |
гме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опаз |
ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p |
заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— |
говориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он |
јског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине |
ну сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све он |
је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разум |
још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{ |
ога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава из |
и код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послуш |
ижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој |
<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> |
уштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним п |
а смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се |
готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Ш |
оје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши |
ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде |
, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој св |
кови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много пла |
уђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, |
нате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па |
— прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за |
...{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с пр |
онижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке |
авуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{ |
ремена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио |
руму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и |
ни онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба |
власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капел |
а.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским |
... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадо |
ар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb |
м. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска |
! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам |
другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p |
а; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе |
ор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатн |
рне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од о |
ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало го |
робудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опоми |
да.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} |
хну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, к |
; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. |
p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препре |
азећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наг |
p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> |
х није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана л |
не.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда |
беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добр |
анску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да |
ке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године |
упштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога ко |
ека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око северно |
д пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јуж |
уђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику изме |
онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово |
му цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомили |
ас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја п |
ство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, |
S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разр |
ик.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео |
ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у |
и, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам |
ло му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола не |
инистар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Ста |
{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише |
с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози м |
пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</ |
едан дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђевре |
и народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — т |
, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече в |
и су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што |
дан век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројн |
лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, веља |
есет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, прогов |
b n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну но |
ло се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да |
и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p |
Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило |
<p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="5 |
ти није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, |
рте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим спле |
ише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху |
суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, т |
то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога зна |
ста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срди |
} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</ |
сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Мл |
рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће ш |
обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није зна |
једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама п |
знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се зас |
I</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мал |
Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као |
рени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао |
дојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђун |
сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана |
на....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пр |
шти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову и |
падном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчи |
{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, |
дан здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S |
и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему по |
, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преоста |
.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани мој |
} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што |
/></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је т |
нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доно |
опијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се |
Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозво |
р.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе |
х беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда В |
во....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом |
же, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни с |
руг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни саз |
и се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним |
беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{ |
А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљ |
а десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и |
овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сл |
а — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било н |
ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњ |
а станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практ |
пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затут |
врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном и |
озор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби нес |
и, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот ул |
>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} |
тац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту м |
о...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капет |
} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити. |
ље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш |
head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у сво |
је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред |
, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је по |
лизу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је иша |
Section" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP |
арског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је пр |
} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова ча |
ву бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чи |
} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем |
ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. |
Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од |
е сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој коч |
После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад чове |
“</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат ви |
ом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ ог |
ction" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти с |
; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Бе |
<p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак |
итом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана |
о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд д |
тим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један дру |
у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} |
ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о |
аља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја |
мо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулов |
Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> |
ичара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а пос |
и помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас. |
сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте |
— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, |
томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково.. |
, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP1 |
аке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао |
</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је тв |
меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вече |
сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија |
p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" |
вако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим |
.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам напис |
у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисал |
игурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је п |
е, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у |
сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се |
укло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај ст |
а“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија |
разовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, |
Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижа |
а, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога |
ра.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис |
ругом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</ |
људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда В |
, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p |
</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! |
ко ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му ј |
Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S |
брк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши |
е људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метн |
ла у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, |
p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око м |
о, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто |
њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао |
Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонит |
/p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" / |
кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижа |
акарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„ |
пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у |
и Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} |
варање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова ка |
> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на |
па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад |
лопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју оч |
п....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су |
е на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу |
исма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Бе |
!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри свој |
онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и уп |
и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри р |
неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол до |
тома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљеви |
расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просеј |
женом циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у |
ица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу |
e unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и |
ај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, |
, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштуј |
нијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија |
="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енгле |
уђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> |
и, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} |
н је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је |
} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S |
петан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" / |
је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се чов |
<p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="2 |
Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што о |
ном срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образов |
ма.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не |
не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче |
кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо |
мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољн |
читеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а са |
" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{ |
си; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме |
unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови пос |
повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не наг |
во кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Н |
бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!! |
т’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с коли |
и ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се се |
мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта |
ви, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо |
ци.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као з |
је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у |
ме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликућ |
уди, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где са |
збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, ка |
а.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, по |
и и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села |
зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> |
поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — |
ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} О |
кну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јо |
о Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па |
механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} |
ћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра ов |
е, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред |
ци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} М |
дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н |
а пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади ве |
> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n=" |
<p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих |
Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ |
Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога |
е нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање в |
{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач си |
коће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана! |
лија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоск |
ладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> |
итељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за |
ече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, си |
д одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не |
ко нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од |
да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су обр |
меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све поку |
има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљиви |
је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше с |
озора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај. |
ници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још полити |
ју бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас к |
> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешт |
ена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на |
ити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} |
e xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у тр |
еко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девоја |
Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о |
уда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} |
<p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија |
За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} П |
чини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и свр |
</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су |
у, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше |
е цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</ |
бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се ба |
е занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезава |
а уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он п |
у земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После мал |
— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није |
било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У г |
ужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</ |
оји га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S |
ем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није |
и изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито |
Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место |
а Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појас |
а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо бри |
и, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За т |
{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поч |
место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га с |
у се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича С |
и још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што |
.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ |
пале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> |
три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{ |
<p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда |
<p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљ |
.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној |
es"> <note xml:id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP18871_N2 |
.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана пр |
адајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд |
" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М.... |
ученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављал |
свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одрасл |
S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му нек |
а ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, н |
им неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, ј |
е било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди н |
сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} |
Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кол |
а.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здр |
леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока |
о главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаш |
ом намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га |
у вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежи |
ао у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразгов |
само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми |
ора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му ни |
па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" / |
олема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта ј |
изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинс |
обрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у друго |
ом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и с |
жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>О |
рхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулов |
их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није |
отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозо |
се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга поглед |
дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, |
tle>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда |
у то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је |
њао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и к |
њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се сре |
дни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Н |
ад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ |
точне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од о |
аучио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га |
нео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, |
p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше |
: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по докт |
ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту |
м.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката виш |
Section" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио |
погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодил |
ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} |
алише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам |
, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби д |
мрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церек |
она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда |
с пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рз |
љи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{ |
А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се маша |
му....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као |
ругу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?.. |
и.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да |
пао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те |
ш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добр |
енеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред истор |
То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пре |
ди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун |
ла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом ша |
се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледат |
<pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да з |
е шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деве |
.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} О |
о другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S |
као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком з |
} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послуш |
е ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? |
у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о п |
лал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве! |
сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу |
свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно ј |
твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати не |
Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир |
ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах |
жна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да |
, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле |
где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, |
д некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола.... |
кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S |
....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</ |
ле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и |
уче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш ка |
вар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти |
икнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослоб |
поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само б |
је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих кана |
...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p |
ре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p |
<p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати |
.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одго |
Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао |
>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса от |
....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да |
> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише |
данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</ |
<p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све м |
им звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> |
, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по сво |
којако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима |
Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиља |
девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> |
оведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата |
S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, |
ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито |
Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле |
аздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш пол |
у, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао |
, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од мој |
тављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} |
таше:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о н |
твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика.... |
цима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом дол |
јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; а |
.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже с |
твари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих вол |
</p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.. |
божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немо |
прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скуп |
о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шт |
</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{ |
/p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вул |
отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша. |
— то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каме |
ве два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше д |
по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — н |
седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица е |
че да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај |
та сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изаш |
јачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од |
м прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би т |
нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства |
Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако кр |
еста.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњ |
<p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" / |
њижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим |
ше: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће к |
ењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p |
ечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и о |
а ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет |
ра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао |
подо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{ |
позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb |
рица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уве |
а тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталона |
министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловић |
чку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква |
ва изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био |
аторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које с |
та ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој брац |
угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме оби |
S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право м |
.... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече |
p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостио |
слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павл |
ре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракара |
м другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод р |
ној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је поша |
вље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани |
кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познат |
их разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге из |
нда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p> |
ајвишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — |
Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? — |
ла рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе. |
, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуг |
једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Са |
ца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне |
о и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="1 |
иликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чу |
школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђ |
мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су |
, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано к |
...{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, |
и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit= |
змемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> наше |
ица.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало |
скога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; кра |
је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђакон |
Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} |
мишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S |
ла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто |
н Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста с |
већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом под |
одити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговач |
закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и ра |
он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p |
овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што |
ора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом п |
ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— |
син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек |
оше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра |
што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Позна |
Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године иш |
глас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме |
та Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /> |
ао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је |
ша ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до |
ће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у ду |
сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, |
>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се јед |
поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем с |
се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су н |
твори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило |
но:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков! |
дноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде |
виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет... |
повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit="subSection" /> |
жи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово |
...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш! |
по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, а |
о да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Ос |
ом светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом |
ише но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?... |
има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у наше |
запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само |
и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лиц |
молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</ |
еврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаес |
Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта |
.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, и |
ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда В |
ирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, д |
довишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа. |
потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним иде |
и моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за је |
суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — пови |
еби, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у п |
ош један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освоји |
у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката |
што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Какв |
.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу |
рви, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга |
годио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила.. |
железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да ј |
њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код ка |
спричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака |
та друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала он |
м; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, |
руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљ |
он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не м |
се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна мла |
помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећн |
т! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес |
били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још то |
p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице мо |
{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе |
је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом |
нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>З |
је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} |
и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га мате |
S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те |
десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде цер |
ему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао н |
...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигњ |
ену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} |
заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо о |
е њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она |
>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, |
би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} |
, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, он |
дикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће |
ет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут |
о се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну слу |
ињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема.... |
мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јут |
и је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се по |
Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} |
и, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву ка |
Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и |
доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n |
.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А |
ђамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја н |
ог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су сам |
и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јо |
една!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} |
па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је |
ећу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад су |
Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђ |
зга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је с |
рицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад |
.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно |
и.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је |
ао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и |
.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} |
шњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице о |
д капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад у |
о чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја |
ш ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> |
ају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душа |
да неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански нас |
и кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно |
маљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако шк |
} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је н |
е, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори |
а се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између госп |
вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да св |
сам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога пут |
ајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се с |
оји калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лоп |
ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од ње |
нка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Ст |
требе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти си |
м, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрм |
е свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била |
тац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златино |
авно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у |
уштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љ |
ладавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи |
и, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора |
она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се |
{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Посла |
нога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — |
b n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у не |
е, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије... |
о радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице |
" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, ду |
в му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега |
еве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога ст |
причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе |
сте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте |
о да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и н |
пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње |
ида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покрив |
о стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— |
и свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, |
поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се |
ри матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; дв |
тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора с |
судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и ч |
био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p |
ке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се р |
е уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме греш |
о само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ћ |
танемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом |
гох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S |
е <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видеће |
није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју по |
Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с |
заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по |
удовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из је |
ва је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је |
а скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упал |
цем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То б |
о, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у ко |
Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера. |
Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, |
!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у |
што извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што |
..{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{ |
дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - |
аговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема |
лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После не |
/> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводол |
п Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?< |
је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заори |
а ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, |
о је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{ |
цу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <p |
ла, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама |
Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све пос |
е га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре об |
Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гл |
ло овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари |
нимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} |
а је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој |
тво.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље |
а њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само ч |
иченог народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра з |
осле осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit="subS |
а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти |
е крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни |
свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином ко |
азговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келн |
у, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу |
тио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа |
се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, п |
уги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но |
е.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је п |
рпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се |
ад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да ј |
славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоћ |
е видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека |
ма ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека. |
p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зел |
нски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим |
м надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгу |
у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и |
о подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопр |
велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафа |
, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати |
— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S |
...{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили. |
p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и |
Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово |
лова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао заста |
</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће м |
Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S |
под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</ |
оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс ш |
бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што |
лети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака... |
други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага |
<p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ с |
отерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони |
Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати |
ипуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о |
У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...< |
лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Он |
пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечеро |
на већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од кућ |
.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви кој |
>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он |
све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електри |
вању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћ |
нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да потку |
м буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ тре |
е оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико |
“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођењ |
ас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати |
је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - |
сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без |
е где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижа |
Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, |
д њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа |
е, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и |
се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> |
сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као |
нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из шко |
им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би др |
ка ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога |
Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да ч |
да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло ви |
ме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу |
е очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јо |
оже пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро |
рде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упути |
<p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се |
уше овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на ја |
киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвеш |
остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава |
но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома ож |
кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да |
n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. |
, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећа |
.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</ |
итава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за сов |
овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гла |
путим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одм |
нара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање. |
угих механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком |
редлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И о |
рас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њ |
а места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем |
ви му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у |
ва ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p |
Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт |
ију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што го |
еше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку |
стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога |
ласти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што |
атром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо |
ђе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" />< |
о онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је |
делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам каза |
"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју прогов |
д....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а |
itle>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до с |
тим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар он |
он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџи |
и“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише: |
рдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у нек |
ику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хт |
нио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоупр |
ства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n |
е бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка ску |
је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми дан |
ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вин |
<p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевле |
очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви |
о било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад от |
есте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и |
очнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно |
ја се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог с |
гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове |
д видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било п |
убоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму |
о — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробуд |
Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе. |
Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар |
м сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу |
не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на |
, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполи |
нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших |
..{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{ |
арница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме |
а вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p |
и:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места |
шао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око то |
ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSect |
енуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но он |
на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, |
, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоћ |
ке лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. |
сподине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> |
ске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погле |
тио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети |
еђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли д |
а је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкасто |
Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се |
ебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како |
закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери |
же раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> < |
<pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом И |
та несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> |
па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као сум |
ника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p> |
ет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању раме |
грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра и |
кова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? |
, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{ |
/p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" />< |
Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он |
а хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још |
: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „цр |
Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била п |
т.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао м |
коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S |
мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само пог |
ав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, о |
...{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе |
у беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситни |
уда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати |
на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита |
Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај |
столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај к |
Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, |
ани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српск |
оме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија |
е — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на ње |
type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> |
мирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док |
оја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај |
ше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и про |
цила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} На |
што одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с ка |
апајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина |
о нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{ |
не.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он |
општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де каж |
<p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Бе |
а вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, д |
она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скам |
иван овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, |
к и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бит |
арлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" |
им другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело |
политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и |
ника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„ |
:id="SRP18871_C12"> <head>XII</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може |
одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начи |
обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а |
<pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена |
вету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само шт |
аши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — д |
— па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне |
грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби |
па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при у |
ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту |
ште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смеј |
повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један |
ељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах |
Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобод |
господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ј |
ао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гл |
борове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независ |
општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слобо |
говорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе |
нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве |
што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — |
оће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догод |
о им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ет |
S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да |
а да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из |
е не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије |
те?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како |
ају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се дру |
Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољу |
акле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати |
ва проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокош |
свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засе |
>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо |
квим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази гото |
ити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и он |
! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чарши |
то мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</ |
д њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских нам |
видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кне |
разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, ко |
е бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал |
у, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{ |
м, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речим |
ао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад ст |
еханџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{ |
гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па |
м и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде |
то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове ст |
кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше |
ше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски ком |
своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и |
чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штет |
ље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи |
е ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насм |
и ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами |
дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и о |
рни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и од |
кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак |
ама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гл |
ље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад |
смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — |
и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да мил |
ана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити |
седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак |
ном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да с |
е Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи. |
е ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и |
артеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој |
њег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у |
изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до с |
етом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претур |
народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за р |
ст и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје прир |
ама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} |
S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{ |
их власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљиво |
<p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то |
обност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што |
нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од ку |
се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као |
p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто у |
ва потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави |
испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена т |
онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!... |
е у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, ју |
ту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Ос |
нутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурн |
годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја кршт |
Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — д |
аношћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да |
мије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам |
смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњац |
<p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Осто |
</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, |
то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка... |
вакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остој |
лској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — т |
{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљив |
ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам у |
да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто ка |
а сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; а |
> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће др |
дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беш |
ј нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" |
е мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га ј |
у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом |
„врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као до |
е поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љуба |
ошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне |
је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, |
S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему неш |
ац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> < |
то нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Н |
....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је са |
м благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна |
кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама ниј |
е.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало |
огледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очи |
што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе ов |
нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се |
/p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне збор |
им брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији |
ица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња |
ђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, в |
момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за |
њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Стари |
говара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно |
ела и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати! |
апетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе сел |
ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори. |
адох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радници |
зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> |
ацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз |
прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово |
оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још |
/p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај! |
аљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше |
ају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није |
рк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дај |
нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без д |
били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвал |
а се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо |
S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да |
ареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јед |
нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — |
} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењ |
тело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} |
/p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, |
акона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу |
трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад п |
а.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора по |
ај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле к |
етиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја |
м, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова о |
рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевн |
те радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било |
им несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, |
и је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без све |
знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој |
оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претвори |
чан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p |
икална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одго |
ај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добр |
ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати б |
би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код м |
ат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем. |
репоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>М |
програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Так |
се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али б |
ажите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни |
ти, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику.. |
ка чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посла |
ла.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, к |
ласт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после некол |
итаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува |
ти — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} |
има и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго |
пет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се |
а по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — |
p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем с |
приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајн |
ати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја |
па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до |
ад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било неч |
нижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone un |
а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачун |
p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, |
м о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде н |
p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти нар |
ник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Б |
одољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" |
у кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Са |
бледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопа |
ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p |
осле пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом |
има.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов |
ече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у нар |
...</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, а |
клони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова |
ти сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају с |
ричи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којече |
..{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми |
е, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је |
вога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан- |
с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме са |
ног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Гос |
да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — |
но би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију |
идео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и |
едног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда |
га је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} |
мо им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле |
радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по |
име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто вре |
ђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради. |
жи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, госп |
почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може... |
кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — |
о се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер |
кула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи о |
поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани. |
ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> |
и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— |
ре губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? |
к и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} |
кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружи |
е возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он и |
, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва |
роде, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, тв |
е ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина |
е неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, ка |
пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да м |
од г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} З |
распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па к |
пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет |
дна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишл |
у бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су ж |
на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца ми |
је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, |
из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{ |
108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док |
друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођен |
гу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" |
ове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да обра |
рни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило |
о је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р. |
едногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске ст |
> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се |
ило, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио |
/p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="s |
ни и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним пл |
ити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, б |
ема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку |
редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриот |
Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} Н |
уге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} П |
бора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радоји |
своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се ота |
војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчи |
lestone unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Злат |
Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p |
ћа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом дру |
ом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите р |
ња...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се |
многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и |
мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, д |
дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у вели |
реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а о |
и, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито |
је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на |
да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и |
у у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} |
, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствар |
нути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеме |
с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда п |
баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан ј |
е их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342 |
и као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ |
и.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је |
ветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Бриц |
штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што |
Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак. |
о догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а |
ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује те |
мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно теж |
ори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не доп |
p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Б |
{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? пов |
ограм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека уч |
се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао |
а бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} |
ао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти бо |
је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од ту |
е ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p |
p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га |
рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> < |
и сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и м |
остављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице пр |
дне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасни |
хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди |
вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, р |
ти — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — мож |
а боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели |
и људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати |
{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} |
узе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да |
чекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.< |
ечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи п |
решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно гов |
ао ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То |
бљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити |
.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо о |
{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" / |
у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напред |
тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говор |
Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш к |
несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учит |
немо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде од |
е знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} |
љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо |
о.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSect |
ошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбо |
а су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} |
рски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p> |
инистре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је |
а Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас с |
господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су |
S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} |
p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то би |
његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у |
две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> |
ецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама |
укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колим |
слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што ј |
ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога рад |
ана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању с |
од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толик |
Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Ка |
смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шт |
е од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био |
е баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{ |
="SRP18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само п |
.{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом по |
икнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепе |
вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} |
Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да |
па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, |
е у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непреста |
ад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, |
не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодари |
вни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо |
омажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њ |
, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало |
аху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она |
с коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у |
рам, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем |
Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза |
hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ до |
едно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог сув |
А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваш |
около.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој |
не, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осет |
газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С |
ићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{ |
ко се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више |
астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S |
ора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија |
е се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То б |
сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати |
ног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те вид |
ру, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се |
.{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски р |
чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да оде |
хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се |
онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били |
и она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон М |
очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.< |
лији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сет |
{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватр |
ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око бе |
ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је сврати |
јао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вред |
ко јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сир |
у ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} |
ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намење |
в сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S |
двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, н |
пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, п |
} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас нап |
а:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{ |
Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — од |
исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и |
вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати пре |
ој соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печен |
или, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те |
, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији м |
Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџиј |
а.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је н |
Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} А |
вога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга |
Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата. |
аму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>М |
бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Бе |
>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће |
олази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако |
да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко ме |
> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборн |
као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у ви |
ега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи |
— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах |
најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} О |
зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упи |
помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би |
ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кун |
елобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне |
Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас ј |
ео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ј |
постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину у |
} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам гл |
играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цу |
д и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p |
ј баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа |
у божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути |
стима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} О |
Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог |
} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очиј |
ећ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је псих |
и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети он |
орист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, к |
одара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај зб |
пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе |
тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интер |
кида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} То |
цу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћ |
!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме м |
— — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза... |
и поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 годин |
оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је би |
оје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толи |
е, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без сво |
/p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је |
а сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" |
мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за с |
тани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу |
де да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и |
е врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли |
рат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што ј |
док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> < |
сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крва |
ати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> |
да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као у |
роз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два |
е витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена |
слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онд |
ветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више лич |
асо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресу |
коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима п |
а разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те зва |
а утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му |
атски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испије |
оји не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} |
ет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде |
д камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини |
што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учите |
в, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на |
крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да м |
афани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле б |
!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја |
му хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилим |
о и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да |
<pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њих |
{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столи |
о практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретош |
>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где |
е, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а |
а: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу до |
она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једн |
бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мис |
рта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он поглед |
>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а ка |
" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше |
човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, |
кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат но |
атна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртв |
ора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах |
језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква на |
- - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске |
нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имен |
седу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</ |
P18871_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одма |
; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да |
што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....< |
м: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p |
к, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-ц |
рас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S |
сте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар |
ко не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, к |
ко иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb |
ј се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јач |
лованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} |
творише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци |
овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах |
на, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни оглед |
> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, |
а ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су л |
шко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молит |
Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио поса |
не шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господ |
чно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{ |
, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и |
лон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме |
ај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију ко |
Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Так |
час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, |
— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има добар |
> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљив |
се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} |
жалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газд |
а — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а пре |
прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било |
е улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> |
/p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше с |
морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову г |
оје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до велико |
несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис |
} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје |
о:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то и |
асила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одм |
<p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега др |
зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану |
еде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, |
од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да |
виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окре |
н, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова те |
, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому |
оју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авет |
арити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, реч |
а, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видо |
/p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још |
Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује. |
нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је |
нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту о |
авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту о |
<p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису |
„срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда |
Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мор |
знијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштр |
ичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ј |
таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вр |
осна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима |
„Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене н |
припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдар |
ерцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не виде |
ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде гово |
<p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не |
.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чарш |
У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у оп |
и вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
арту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либ |
ош да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — |
у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} |
спода у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или |
у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту наб |
S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те |
угим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у в |
о, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђуниси |
ру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови п |
, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом ал |
е треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се о |
мели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је т |
p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у |
оја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше |
е смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћем |
сте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до |
и на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини |
читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и |
сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један |
нај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је |
с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине. |
угом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су м |
еда у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — |
како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се |
својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на пос |
вече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа |
није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један о |
ут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, |
вуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,... |
к.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна ма |
на да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а п |
e>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народн |
на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен ср |
им, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша |
беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и нео |
ко бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} С |
нати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мо |
оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођ |
да доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим аз |
просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико м |
а изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама |
затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало |
ла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштов |
<p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и с |
већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторите |
} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“.... |
ост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте |
милавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, гла |
и не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко |
а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{ |
а поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, |
...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је |
ам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећ |
на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише |
репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мо |
но примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он сел |
чера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, |
екнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту |
склечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све с |
те витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као з |
неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келн |
Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање ј |
— као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске врећ |
уђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног про |
и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој ве |
ечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточи |
Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народ |
Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задово |
подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, |
ди: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори к |
љу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне о |
рам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али с |
ејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици |
ког окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вече |
нуте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежу |
оложиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S |
на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Г |
Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је н |
грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама |
се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у чи |
ицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} |
ди источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И |
тинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овд |
Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Т |
сточној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којо |
роши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погле |
бином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с де |
пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да |
; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског на |
сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и |
ископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; о |
после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског наро |
и радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утвр |
Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутци |
која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преда |
e xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на |
ме и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? |
ан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за вр |
.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке ст |
подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Рома |
радом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом |
а....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобо |
дејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; |
у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој |
опреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољ |
ког и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешк |
дарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и |
{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама он |
јаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народ |
. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта |
ни то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце! |
Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути |
осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г |
миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко |
е.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} На |
гово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се |
је знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„ |
као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па не |
е пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к |
S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?... |
шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разоб |
ако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја са |
острешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео |
бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупљ |
дио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре |
имљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичк |
ста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с.. |
анаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве в |
цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљ |
кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, |
ини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали с |
Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устан |
елка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој |
е страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најле |
д те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, |
и очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, |
њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање воло |
у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног д |
не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше ви |
{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, |
бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толик |
љда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он с |
ван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb |
жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо ве |
етом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, |
p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто. |
ђу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је |
ко од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије јед |
творена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? |
ини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојиц |
361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, |
рочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу пл |
ан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" |
истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у |
тити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти |
инистри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов при |
анили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им |
где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— |
!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type="chapte |
} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, |
4" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили доб |
е, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Па |
ка банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, |
паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, |
У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу |
ерма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у то |
а учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар с |
ако су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па |
аси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлеп |
од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе |
> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!. |
се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја в |
ар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао |
ичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао |
рим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалско |
д прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренут |
ад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> |
нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег |
луша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S |
збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, |
припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама |
окашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној |
p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} |
, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— |
а, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше |
је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Там |
Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђи |
дним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да т |
а....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> |
оре!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа |
отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом |
unit="subSection" /> <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни |
.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, |
петан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по свом |
S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га од |
штар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>С |
м — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким проти |
м да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ ст |
ругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p |
нџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова дв |
петанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположе |
То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све г |
Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла н |
отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учин |
елом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Н |
ибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— |
ђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади |
, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; |
аква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиља |
е била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од повер |
и једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и т |
меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп |
а је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
то судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облета |
но и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и прокл |
„цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окре |
прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> |
мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у глав |
је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, |
добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што |
ају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и на |
а се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубо |
ужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час |
земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру. |
е милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S |
ше ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ |
један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Ра |
оста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, |
ак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од н |
онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сар |
рање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако |
а маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, м |
е донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се ч |
овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе |
теде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Ота |
а читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него |
пелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још |
Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој |
и кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} |
све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> |
и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту |
, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележе |
им карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а |
одољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} |
мејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постав |
обове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забав |
о људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне има |
то је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n |
а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Пра |
е је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с |
г мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле |
српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Срби |
...{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани |
ара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што |
ест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералски |
јом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тач |
Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране ок |
та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пре |
едао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше |
у и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — |
пски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатем |
година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} К |
итургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и с |
ичао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости |
, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довла |
ворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око |
аром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете |
кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, м |
Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n |
>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... |
милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је с |
ниле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе пол |
е на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршеви |
ли у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље |
то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Ка |
материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански |
ико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве |
владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту. |
се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и |
ке везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш |
.{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некакв |
урске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и г |
ало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone unit="sub |
овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и |
, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше |
српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" / |
ок и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, |
ветим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> |
ина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пре |
у свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима |
се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n |
ог народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко |
да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се нап |
Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њ |
ије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско мле |
а тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим ј |
таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцрта |
е је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророча |
лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљиво |
во, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадањ |
главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у инте |
{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту наш |
е, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{ |
а српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источн |
у, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“.. |
и, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на пр |
ас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим царигра |
арији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном |
рку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај три |
туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није мог |
је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. |
у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тре |
идео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има по |
са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и |
јиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би виде |
не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевин |
ени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одго |
о:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га леп |
идиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?. |
бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог |
<p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило |
ква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он |
за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у |
, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем |
ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. минист |
је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што |
исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле |
петан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије. |
варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести |
а му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се |
хао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{ |
ија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у му |
атресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изг |
као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутин |
престано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} |
о јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Јед |
часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда ми |
.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њем |
е то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не поз |
оворио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је им |
н — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздво |
одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево |
} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам с |
о се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе бела |
код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> |
И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше о |
свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешт |
утити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти |
неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.< |
звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није д |
рвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо |
о баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> |
ола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, |
на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, |
аше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво |
та.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупи |
Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио |
ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па зла |
дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па |
уство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати... |
ешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница |
лем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину ст |
а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Прода |
— наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге |
ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности |
/p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А ка |
је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео |
ју благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Б |
абасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не |
о посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано пр |
мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вришта |
ј мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо |
да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати |
штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то в |
од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> < |
Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, |
и знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти ве |
шао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на |
Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима. |
ади.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, |
Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не |
ушу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче |
се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми |
учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литур |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој |
{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам при |
о да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже ча |
отово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <mileston |
те у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....< |
атисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрљ |
војити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан н |
е.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бит |
о његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, |
6 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог |
аме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем |
<pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на сев |
ма, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема... |
м не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бит |
ни се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље |
та.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три рев |
> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, га |
лике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђи |
с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у |
мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост |
вачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још |
..{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно |
се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је |
а пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточ |
ад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу |
ај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али |
азато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> |
несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак. |
ацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год |
.{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им кли |
рили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> |
рад.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би м |
се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацк |
p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш |
, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ћ |
адох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе ду |
трани и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши |
<pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио |
равити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на < |
бод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Заг |
.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од |
овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они |
ласти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за |
а и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар госпо |
е она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом |
те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што |
те, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкива |
азити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се |
ођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али |
товања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живо |
ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше нем |
то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за шт |
нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам |
емо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, сво |
рафисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви с |
руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, ко |
ој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту |
ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећн |
шао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Нем |
вила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се па |
о.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи |
аше неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, |
{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам |
ића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгуби |
p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта |
ча Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко |
доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој соби |
ом тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли |
у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гост |
аље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама |
е гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед |
тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето |
и власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали |
кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, |
ст, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} |
гог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не м |
, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког м |
Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекив |
од, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но ка |
на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, |
<p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се |
им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао |
p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би прилико |
о мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, ка |
.....{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи. |
S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, |
ли прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“. |
аси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула С |
— рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет |
су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. |
p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?. |
крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам |
ати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити |
ата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n=" |
.{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одго |
м Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</ |
зе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а |
а многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш |
ило да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што |
Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху з |
е се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од |
.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим |
ног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у |
читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p |
<p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} |
а приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За |
ливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бог |
о није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе ра |
јицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну |
p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? |
те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— |
.{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога к |
а почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нист |
Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у т |
он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше пре |
е и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем |
ом и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свешт |
ту одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угод |
под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Т |
било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" |
....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав по |
S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој доброср |
тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у |
ати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се |
ога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека бу |
једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, |
ио је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мић |
/p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не пла |
ада.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’ |
м приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних |
м и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То ј |
{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим |
зленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана е |
ах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздах |
е!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну па |
браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти |
ном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, н |
и су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продај |
} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер |
и улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге |
црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <miles |
м је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S |
нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постав |
доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Ва |
ејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и за |
мље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — п |
Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и муч |
<pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ |
народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напре |
е отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица |
мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметн |
ла.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена. |
на је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако |
ици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p |
толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па о |
ке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај ма |
вде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивал |
нчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Стра |
амо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте м |
а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину |
оље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он ниј |
њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њи |
ко се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још ј |
{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!.. |
е.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Ов |
“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђил |
е богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, |
Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се с |
о један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се |
та за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре с |
е, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је |
екне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „ |
нају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, н |
наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> < |
ре.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног ради |
вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле |
нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети п |
ј смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњак |
ти.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прок |
ам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, тв |
ба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад |
гли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству |
уме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" / |
а дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад н |
дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако |
авна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узи |
А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило |
оње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче су |
а народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} |
просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{ |
па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да по |
ник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревн |
у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо |
аше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне |
, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у не |
ђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило |
аше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p |
тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како |
е....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се |
есну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотри |
и напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди |
да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каиш |
у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, |
; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Цареви |
ед једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерал |
ад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p> |
е!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! < |
ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и |
.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој |
...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и рук |
и судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р. |
сност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. минист |
е ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....< |
, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете цр |
до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — |
било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили |
осподар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на |
азни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат зн |
могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо |
и каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> < |
вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што |
ограду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља пр |
о <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни |
њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су позн |
и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а к |
уђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} |
заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је |
ле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас поб |
и да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је теж |
исто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека. |
лепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} П |
>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који ним |
Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не сто |
и ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами |
{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам |
<p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио ко |
биља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да |
дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите то |
жем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштарев |
се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што < |
Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у |
с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна |
од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га по |
И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобр |
је.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> < |
ате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти |
, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, |
не поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не |
т за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p |
рилагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео |
слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало |
ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше |
стала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} |
.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га о |
смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега |
p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац |
дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас наш |
S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушн |
ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Њег |
Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта |
Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које наро |
, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери ј |
ца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петн |
људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе |
да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од |
сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе д |
о:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„О |
рага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор им |
рем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху |
рко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам |
рдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарени |
фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обр |
и на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p |
боје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја |
к избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Ва |
едан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} |
ли ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијани |
их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title> |
} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мут |
<p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те |
г грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под к |
ио онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не |
ом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судск |
није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Банкр |
ешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} К |
ији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не |
lestone unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој д |
и су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили |
ше, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пут |
верови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! |
образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао. |
однише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} |
аже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У мини |
ратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје пол |
лети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала.. |
, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не сме |
„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ о |
престано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то |
.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје |
на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово че |
, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама |
па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех. |
Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по со |
о је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво |
а — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
дежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваља |
је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, |
рашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже ник |
хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту |
на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: г |
, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас |
> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; |
ш на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још |
— Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко |
е дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне кој |
S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Ка |
ала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда |
ће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да ј |
{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је |
олико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну сто |
инио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Б |
спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S |
мо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, т |
ба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске држа |
то га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској ц |
двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, пр |
побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћет |
нај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле уг |
ку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракара |
очне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — к |
еру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом о |
је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико з |
p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом с |
Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све ост |
о одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој в |
гу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху за |
оје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p |
кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад ч |
ке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читаво |
сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом |
ву побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, ка |
огох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSec |
заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може зак |
ану њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p |
S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала |
додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је са |
се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело сед |
ор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једно |
сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто |
а га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори с |
о тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јо |
жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господи |
куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламе |
оже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти м |
.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, |
зацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затво |
зати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milest |
саше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше |
ој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви |
и — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} |
м све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов |
прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с |
овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb |
хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево |
едамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" x |
српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира |
} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ст |
назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диж |
е и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика она |
љао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који ј |
е с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти |
ет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумем |
, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији |
цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је |
додбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — ш |
мет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема ви |
преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео |
ео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S |
омплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одма |
али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и с |
чи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто |
оме кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> |
ултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шал |
<p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како |
или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она н |
да Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сиц |
ота....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да |
није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поје |
} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив? |
туд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим. |
ог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде ист |
Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} |
ештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} С |
а га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —< |
х кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газ |
та, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене вели |
уд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја |
остоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није н |
њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташе |
ка увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref targe |
S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако |
} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако реч |
..{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у |
оре, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји ова |
о, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....< |
се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да в |
и ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долаз |
питаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То б |
једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столи |
о није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама |
S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе... |
ски пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<titl |
освештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша |
трополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у |
ађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их з |
онском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног г |
жји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Са |
веро-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи |
астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су неп |
поменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{ |
он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску |
издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и и |
увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — |
lestone unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, |
рвиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се ту |
tion" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг вароши |
вим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се ос |
рицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго м |
пази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:< |
, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вече |
стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— |
чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — ста |
обу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња се |
на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<t |
једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто с |
веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више у |
име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S |
ку експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије |
али за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео остав |
пштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су |
<p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше не |
што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила |
ма, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене с |
? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, оз |
ило побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У олтару |
н против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс |
камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законит |
им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће ч |
опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима |
чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало |
тао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извес |
сто свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу ње |
оле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика пре |
на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чарши |
њу, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жера |
речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерц |
ирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} |
вима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста |
нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пу |
ону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после шт |
па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, с |
езиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк |
сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш пов |
то оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, т |
ке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је у |
ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, |
S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији ве |
После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано пра |
...{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једн |
ног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} |
х преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарск |
Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љуб |
пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим |
е, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти о |
="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, б |
190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босн |
нцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана |
соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
орадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалско |
, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се завери |
Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму |
> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> |
тан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и |
и, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну |
е столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јо |
произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у св |
ке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништ |
И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих |
им ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за |
хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, |
<p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, го |
!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти |
искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда |
, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Рад |
су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није |
е све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сен |
а оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С |
по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли |
како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</ |
<p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака |
у раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Он |
абрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио |
.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а посл |
Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао |
ује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса |
дувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и по |
инети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој зем |
, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модр |
сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки |
етворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ств |
ља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнко |
дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј с |
.{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из те |
ше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрл |
ред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда он |
еше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као |
} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, |
мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, |
/p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осе |
крили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} |
stone unit="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сес |
терином милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> < |
мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традицион |
м?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јол |
ељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, веља |
.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> < |
неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око |
а стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућу |
дило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши пр |
удње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И о |
а, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина |
изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуц |
великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој за |
оме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од ко |
ја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу с |
д главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледа |
и, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први |
инуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зуб |
у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне о |
тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, |
— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> |
народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n |
енитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, |
олу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се |
а ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p> < |
е тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на с |
апредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би |
ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна полити |
е против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја |
једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати пи |
некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог пок |
пет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два |
аде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем за |
вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зел |
и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у д |
лазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћива |
о грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављ |
Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку |
Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са св |
p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђ |
преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила |
Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај |
несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.. |
} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „ |
мо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију |
роша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од т |
ни.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај |
"subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те ис |
ај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref tar |
исли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изд |
>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставн |
— — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком г |
S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавил |
о њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама пре |
ам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да |
ка, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омет |
<p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> |
ао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из с |
угојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Или |
ћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач |
оврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они ника |
рији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под ов |
<p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предсто |
тану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" |
S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шт |
њаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужил |
едан поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости |
<pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваљ |
оведа некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Ст |
а прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим п |
е....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни |
>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац |
ерци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} |
и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S |
е.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по к |
а ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих ов |
три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком |
слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља |
ложај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи |
но, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме држ |
у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они |
м.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога |
ошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога су |
ше искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу |
Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово послед |
le>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметал |
е своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Шт |
то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„ |
амо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата им |
, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, |
раставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика. |
ла....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n |
кно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко у |
анке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фак |
ламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> |
дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти о |
едока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцниј |
p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p |
маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није |
чало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је |
е спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу |
ина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу увер |
на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмер |
о извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а дру |
и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо |
Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе |
разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши |
Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и |
>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n= |
о су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subS |
као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{ |
столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што |
у, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина |
.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Бил |
Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и к |
S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога тре |
га сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме. |
та више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док с |
ликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити |
министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да п |
како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави.. |
ио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не |
„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сир |
p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} |
о, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А з |
ази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од сво |
ава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Ц |
/> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле у |
о није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре |
p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38 |
{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоу |
страје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — на |
мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из ду |
је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> |
и, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили |
жавног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски нар |
тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како |
посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ том |
аћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд |
ма, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И нај |
ог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта м |
епена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а рас |
с отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам |
га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре |
леда измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У |
била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељск |
{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му н |
је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. до |
ти у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну |
асе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, |
та му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, г |
кант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па |
е био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза |
t="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерај |
али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на |
ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им |
уге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају с |
је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се |
одсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа смета |
љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отв |
нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне |
не, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њ |
х данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} О |
И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах вели |
кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему т |
а иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и |
у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим |
<p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад |
чувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела |
тари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде оп |
дна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били |
нове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{ |
говорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли |
акне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кме |
чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљи |
Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{ |
о органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекне |
и, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграби |
ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно дос |
!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чел |
чега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди |
абих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је |
ст, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на |
угом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом о |
у печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шап |
у опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection |
<p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — к |
сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе кој |
ад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на |
ијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title |
="SRP18871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере |
ни мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} |
о ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шуба |
депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са о |
не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шт |
ојска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци.... |
је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се |
чак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пу |
и, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно |
{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Парт |
/> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ |
Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од св |
} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Ште |
milestone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко |
бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од к |
у шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто до |
ан му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, |
лском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим |
отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, шт |
и Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црног |
p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, |
и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли |
х 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....< |
нећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана об |
" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на |
туку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота |
о рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре |
и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар |
то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, го |
.{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да |
а је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни |
језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца |
ржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја |
преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са си |
игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Та |
неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Так |
нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су бил |
ично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p> |
ла је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду |
осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили |
{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви |
ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није |
исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, |
живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изне |
родним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда |
е страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чу |
о све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је ота |
те мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само |
им, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже |
е целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угост |
шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај |
ви су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле |
од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од |
кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То |
већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капета |
ом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси. |
..{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и |
иној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја |
је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој |
itle>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао |
га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине |
с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало чо |
{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше |
ш и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Х |
итим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико и |
друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски |
ина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p> |
рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају |
ру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да |
пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Сам |
и су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било |
ру ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу д |
љаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — т |
е, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црв |
аћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљ |
ом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За пре |
ли су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуј |
имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатк |
ански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ |
исам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао |
ш оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у |
дњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену уст |
ме је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је |
опа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису поз |
, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - |
е на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњ |
сталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit=" |
џбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и зашти |
одбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега |
драга.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, |
окојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се |
ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо |
ептембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило бе |
њацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад по |
и.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у мол |
ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад ус |
<p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се |
Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај на |
некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај |
а доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за т |
дног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</ |
и, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе |
ним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају на |
о да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је |
ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} |
стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што с |
ајбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је по |
њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и |
им очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и на |
услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују каби |
а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код |
же, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга.. |
тана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Н |
и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она на |
истрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили гд |
који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли |
исан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било |
рком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шт |
<pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И оди |
епрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили |
звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево к |
вама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неу |
.{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којо |
оња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <mil |
> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао |
у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они ј |
етанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} |
а „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зелен |
имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — |
свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он |
руј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност о |
г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи |
имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они |
теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Наро |
Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није вр |
ес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јес |
p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а |
, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје пристал |
, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да ј |
мчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом |
и народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Ру |
рашнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а |
ана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима |
остодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне |
сле те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је |
полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, кој |
ћ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна |
ма г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски суд |
се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} |
а?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас об |
>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њ |
м изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна |
ар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а |
и су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у |
тома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крв |
онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} О |
је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — |
тарешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла дру |
тивнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем |
ав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто гово |
с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је |
има г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стев |
бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и |
уго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="24 |
" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацил |
ете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што |
и, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам прода |
— да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца шт |
че, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Осто |
комрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи па |
једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махн |
догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови |
е својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синул |
о да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не |
ј њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он у |
заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђ |
о се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-У |
је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тир |
> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови |
ако је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђак |
зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, |
...{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би о |
азнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши прауну |
ву земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи м |
олидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кр |
издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била за |
баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на |
рами.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а |
ра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман |
зарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За ов |
догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{ |
настирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: |
је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник |
оле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с наши |
да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га |
колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а |
ћи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; |
Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај сво |
аји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} |
лице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестира |
у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече тол |
мејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове |
"SRP18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је дру |
ше живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то доби |
!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те |
е платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи |
, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У т |
..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?. |
и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече дол |
ио један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} |
S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима зн |
боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ |
ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз гл |
да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу желез |
е исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али |
и своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S |
о су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми има |
>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</ |
зборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остал |
наци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није би |
дише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Јед |
овори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ов |
гове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне в |
под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разгова |
је су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, д |
што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стоти |
не од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава |
имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и |
м.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не виде |
оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверав |
а.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} |
у:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног про |
а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, т |
могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чив |
и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златн |
зиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле |
очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене |
о народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а |
а учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се |
рсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са прогр |
олитички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њ |
а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели ја |
звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} |
да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожн |
ј светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас |
ар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n= |
чио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово |
грали „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза н |
ше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате в |
е, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје кар |
извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви |
.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисл |
а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, је |
а прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не по |
то су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше б |
ију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим |
нао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#S |
<pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори м |
ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за фра |
до и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле |
њака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју |
авог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — |
скве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — |
— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и там |
} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телегр |
....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
елико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она вед |
нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> |
/> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што |
и не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мр |
Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни угов |
в. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ н |
А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу |
м је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводол |
ок све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као к |
_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су и |
e>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет и |
у, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон. |
беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први |
вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао мо |
и отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пол |
о ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} |
; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинил |
су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па д |
ека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „озд |
ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> < |
вати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмање |
.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада |
<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господи |
ити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb |
а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко ј |
дралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их |
о његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам по |
вршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван |
e unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Је |
и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б... |
Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну |
ег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је |
Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а |
је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама т |
.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни д |
љи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Б |
и газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општин |
ио је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„<titl |
е сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позн |
stone unit="subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога с |
освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас има |
венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 |
м пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла |
ан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем |
царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно б |
т радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела наро |
оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} |
за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља |
се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан |
сили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дош |
је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место сви |
ова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно за |
.................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на |
м су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам и |
како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нек |
ом на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Ви |
да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у мана |
едно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању |
1" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао н |
а, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 годи |
те плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и |
о година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, |
p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи ота |
ити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Ил |
он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...< |
о су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Бр |
свештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му бил |
.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване св |
одбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетк |
старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упли |
оре ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите |
ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље |
де га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је ви |
први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске ка |
ао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја доби |
мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је |
крете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да |
зао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану п |
{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису у |
оћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општи |
p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако б |
и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детен |
ци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благода |
ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад в |
ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њ |
ле.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Рад |
о и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, к |
во није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с |
да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само о |
и дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, у |
освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог |
еди свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови |
својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи |
нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најт |
ога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо |
рти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се ње |
е.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме ст |
о је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који |
тоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би шт |
бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с об |
лићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а |
заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се |
угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо ра |
је природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чи |
ом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опе |
род долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална об |
да окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</titl |
беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трч |
/p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, |
ази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} |
ко то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p> |
...{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Пе |
онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је |
<p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи. |
ив овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново д |
е опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би |
ни час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни на |
иле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима |
белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због |
на.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је е |
уге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори на |
н те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај т |
ти мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки н |
ена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећ |
head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају с |
а сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p> |
уђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису |
е виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Па |
кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто. |
ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независнос |
г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веом |
осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Б |
непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говор |
{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дел |
погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, |
тријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе ш |
неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружи |
ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да |
судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао н |
етан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да чес |
ећ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо |
хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за |
поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени с |
неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са т |
господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али |
не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај ба |
ја а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте |
тар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. |
вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час п |
у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескира |
p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што |
} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им |
оше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p |
упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узим |
тар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на |
ењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министр |
асположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, |
се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И по |
За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, д |
убичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То бе |
="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа виш |
и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај |
збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пиј |
више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Ж |
а врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Т |
pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судниц |
су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За пресед |
ошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистр |
ети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети |
судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Вид |
одних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Зн |
кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане |
вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек |
шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n=" |
руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви ст |
ца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио. |
вачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене |
S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="2 |
с могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, |
рма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама |
те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не пом |
{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бош |
затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али ка |
о коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из њего |
, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — та |
а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једног |
народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека |
{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин ре |
ра се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја |
ече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише... |
оста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава |
лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана |
ли.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да в |
кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глав |
неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не |
њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, |
дала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погле |
истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, дети |
и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у суз |
сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — |
ећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се ч |
ог врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су |
смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} |
и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <p |
ребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну пес |
а га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бес |
ртијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног ка |
ених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га о |
ту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — пон |
ке краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после |
овораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне мог |
на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се |
а кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају |
.{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђа |
а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да |
ш држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког вра |
равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> ап |
да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он |
адамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу |
тио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути |
с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра |
су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него и у |
вај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то л |
>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш. |
ворио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога др |
ва, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, нека |
град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} |
плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} |
треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збуни |
тив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, |
.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрач |
тав добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> |
дан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западн |
да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S |
имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је п |
{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако |
месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа.... |
.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребр |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало га |
кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили око |
окторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p> |
а што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а |
дите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда пове |
ој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „ |
— повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{ |
Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је |
тне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не |
то друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зек |
е треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, је |
ађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњ |
Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић |
нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. |
а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{ |
едај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњ |
ино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву |
за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> < |
</p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за с |
и.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћт |
пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели веч |
менима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</ |
!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <m |
наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прв |
е мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још |
казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошали |
.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега |
крећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овд |
о је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кме |
питам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је в |
ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме |
на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} |
после, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича |
усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{ |
стане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те |
сторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видим |
дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи |
једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с |
. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да о |
јутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је д |
бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање.. |
milestone unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, који |
мају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се ок |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{ |
а је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло. |
- - - - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе |
било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, ил |
свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, м |
рке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамб |
твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве ј |
на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат пр |
у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. мин |
ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је |
бе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драг |
рже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</ |
лободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрв |
а бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p> |
а, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да п |
шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отои |
III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том |
како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="1 |
и....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од ме |
p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="s |
суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо о |
ћи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари |
ти у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Факт |
своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мал |
заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг |
рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Ср |
ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она |
и,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне и |
и вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше о |
ћу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља срп |
рвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а к |
непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, к |
измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо побе |
глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана |
е знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, |
<p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не |
не.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чини |
Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног пр |
же.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео. |
у зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с |
, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна в |
зивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — |
олази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је то |
олику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо |
други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се |
к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што г |
е могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?... |
ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и |
е.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чини |
окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> о |
овек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> |
ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца |
засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, виси |
је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђав |
едном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар |
отмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{ |
о их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и |
мао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би с |
диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес т |
више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо |
како доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори |
жи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни обл |
Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку |
зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев |
уђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јо |
то Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Че |
ак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од н |
е Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп В |
лећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> < |
е је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт н |
} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бо |
батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут |
S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео |
покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не |
га и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао |
Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама |
S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад |
е било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> |
драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио |
певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је ота |
што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље. |
и:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар им |
е горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који б |
оме, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озг |
мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} |
обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је пониж |
н, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повук |
ти....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“< |
аштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са |
<p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у а |
је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није |
} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: |
народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" |
и смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињо |
ше узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше |
че земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се за |
ни, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би неш |
јник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво из |
е окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јо |
е ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{ |
ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, ве |
ne unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се |
уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули какв |
на јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једн |
га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле н |
то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жал |
голицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од в |
дала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи пр |
здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд ст |
.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S |
еосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мо |
прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г |
ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се |
.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја мој |
г одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас. |
зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо |
м сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али |
обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то |
су</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га ч |
вени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош кој |
ој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати |
тати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских две |
е треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, |
и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тел |
ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механ |
} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Ин |
> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља |
Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућу |
а ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Она |
е она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, |
о само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно |
теде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{ |
остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом |
отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“ |
могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и |
кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да |
је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човеко |
ма тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Ни |
де!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну некол |
S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право ме |
, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозор |
жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме |
— опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јо |
дседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Пре |
ели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!.. |
дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, |
<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на |
а лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата беле |
ађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нап |
<pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике |
итавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катари |
у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> |
Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је сврш |
алаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред моји |
дна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословен |
} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон М |
— сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суво |
сти истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после стар |
S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што |
шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да |
у стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види.... |
осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171 |
сије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балк |
ст, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави |
ли Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и ау |
, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Ј |
д ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара |
тино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену |
те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен |
.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и ви |
село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта |
пао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — има |
ушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{ |
ака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад |
гуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSec |
ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати св |
укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S |
ану.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то се |
ом већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом |
се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Б |
а ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— |
први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се |
ласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда |
и избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мал |
знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израд |
:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје уку |
дан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављ |
Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа |
о — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но |
адити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <p |
равио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут ј |
ткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја н |
, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нем |
а пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као све |
кретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окр |
но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да |
очели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина |
е, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у т |
{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механ |
а одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она че |
живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> |
ој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вул |
вај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман |
лађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући за |
е зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и |
едном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бо |
те — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево о |
на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку |
о дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако м |
воме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{ |
ам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је к |
но не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Сре |
м провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га |
рви станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чи |
ао поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето |
и, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице |
своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и посла |
у оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопц |
м Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мо |
чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос |
одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарс |
рава несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је ст |
ој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рука |
а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата са |
мо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени |
вет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је поди |
у, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} |
мо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора д |
е зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забр |
али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школск |
извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<t |
Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у оног |
је....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> |
де ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; |
ој порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} |
осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера |
терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш |
е, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дади |
д <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па |
шта ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа |
ти и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чи |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако как |
окраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да и |
мо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у |
то је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле. |
у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекају |
реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једн |
ужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла |
ренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи |
ифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај |
ештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости и |
...{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо |
огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ни |
мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока |
.</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора м |
послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласо |
десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> |
е несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p |
инистар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио. |
<p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55 |
за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву |
едан против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас |
љи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи т |
праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то |
љамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>У |
општим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први изв |
колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си м |
осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку |
шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац |
је сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у |
ије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осме |
ше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у т |
вине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без |
хнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се ј |
о је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане |
пе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једном |
Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту |
„Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и |
век мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора |
с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, |
носи:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо |
Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборит |
— лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се уч |
по довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се ј |
а у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <d |
размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше |
ад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај шт |
хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци н |
— ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако |
је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће |
шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као сне |
твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред пото |
коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд ни |
p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охраб |
<p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де п |
итичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, |
аром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опа |
сам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p |
приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај с |
боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{ |
Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — о |
мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} |
Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а |
— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да чест |
а незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и ас |
не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дош |
да некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало |
т, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па ка |
хански сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим |
чи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S |
дине.</note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московс |
еће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски |
га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit=" |
а, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не беја |
ли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те г |
е на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="ch |
и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по го |
ош једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> |
е му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави |
е ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела |
аће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се о |
штро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је каза |
а ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Мо |
атимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто поме |
епријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ ни |
..{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</ |
ем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се |
{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, о |
затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло л |
тровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој дру |
дол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице С |
жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су |
а</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем пр |
S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти |
мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу |
ивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> |
ва иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него |
кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају |
ама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас поне |
.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја доле |
лу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Ма |
су људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица... |
Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још с |
м тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још |
је прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а |
> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S |
иси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; о |
се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, |
ја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш |
.</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћа |
но питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Моск |
ом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разго |
кле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чис |
Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печа |
ме срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, |
ају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је |
} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <m |
..{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао |
тану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако |
је врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле |
осле су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Зару |
ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај преки |
окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем |
а? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које м |
честале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се ра |
дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је веч |
згледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло |
нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народ |
а. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја оп |
те лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати сме |
дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— |
д био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опе |
а, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао |
о још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? |
сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и мах |
, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Те |
и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ла |
..{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оста |
ћи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на |
е један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо |
е кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја ш |
где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечера |
оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради н |
и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас дого |
ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} |
лико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли |
моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио |
S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала |
ледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пре |
танице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљ |
саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Гос |
.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад |
ојим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Ал |
9" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви ва |
> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини с |
унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет уша |
отражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бр |
ео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за презид |
калну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од |
Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божј |
</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и на |
стани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде |
" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито цар |
ћ онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке |
ршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалск |
} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта на |
ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао |
n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и уч |
отрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, до |
твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} |
и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо |
S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се д |
мо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на ули |
код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он |
оче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSection" /> |
са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк |
се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо |
ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p> |
ти венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и |
образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и цр |
ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазна |
и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Мла |
а и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску косту |
; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.< |
е усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горе |
ецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са св |
?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га |
ију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешт |
дицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и стани |
ђох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! |
/p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ва |
е само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, |
...{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="35 |
исност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су на |
што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о т |
тици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенст |
Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <p |
прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уст |
беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само о |
кладом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Од |
о ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге |
урета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лол |
ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p |
диш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у др |
жеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мисл |
нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави п |
="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и ра |
Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њ |
но погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И од |
цу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето види |
стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћ |
ика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Он |
Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> |
из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p |
на Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас про |
во дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан си |
>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двој |
</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одг |
о сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала |
кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од д |
ачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заи |
ћи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а н |
</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута |
134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повер |
ј баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај |
очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се |
и глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у |
раш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче |
> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p |
> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима |
доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и к |
ро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Стра |
р не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко с |
Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господин |
..{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у кани |
гао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је х |
Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га |
оже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе |
законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео.. |
е оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} |
гледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механс |
, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?. |
> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо |
зда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђевр |
ш се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и |
литике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се б |
истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за т |
је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он |
са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш ка |
едај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што с |
..</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побрат |
о се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на мо |
/> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о неза |
ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод г |
опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између |
ог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} |
брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим |
је име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да |
е негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, |
" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, к |
ло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је |
но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији.. |
тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p |
е „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већ |
учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што |
им сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе |
Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слобод |
ћене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам |
промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве |
те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!... |
е и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стој |
S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> < |
Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је суг |
стане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњ |
оливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и р |
е искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу |
беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан нер |
назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Ос |
ијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше пос |
, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмор |
А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p> |
е при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Са |
ала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине... |
кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не |
гат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="28 |
ове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дот |
неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му би |
Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} М |
лучај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У оста |
зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p> |
/p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ј |
расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се |
/> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је |
и поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њи |
ачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у |
нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико |
а треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у к |
очно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прил |
е и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико наро |
а, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи |
!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доц |
добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p |
опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кр |
одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у цркв |
е одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети |
..{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је ма |
мах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чи |
робо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се |
под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да с |
ли је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!.. |
ребник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То |
н од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола. |
а; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни ве |
но сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове |
ти; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога м |
о у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p |
је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у |
се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове |
мали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела зе |
слата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог |
наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без |
треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна |
итељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептир |
си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шт |
и је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву |
додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим с |
> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око какв |
Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке к |
озору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она |
а положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији.. |
лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш |
јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред мини |
ре, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме до |
му гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} |
за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— |
добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те |
о с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу. |
то ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио н |
извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срест |
"15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар |
гнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; |
Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћ |
обрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и |
у своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у ст |
ош динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек ч |
тином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone un |
А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да |
мар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим врати |
Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се |
ију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити |
онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја |
орима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, какво |
бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ов |
исност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који |
на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она |
реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим к |
јах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Зал |
ице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и дру |
нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беар |
Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно пре |
из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им из |
Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју |
.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? |
ну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и с |
ћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи |
покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ј |
и си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="1 |
о насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да прен |
ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му |
ак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пун |
ли.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не |
м ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То ниј |
све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давранис |
овечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Бриц |
свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /> |
есам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на |
ицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} |
? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p |
<p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> |
ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он |
ажење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за вели |
на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, |
н жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} |
јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватр |
па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се |
рсиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је у |
итио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} О |
најем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу пом |
м.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се прашта |
си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и ве |
дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће |
опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га |
ћи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и за |
о иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и |
тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечи |
справи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном |
који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с приј |
етима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ и |
ри ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове с |
ло да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мал |
и брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку р |
упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и т |
Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој |
полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSect |
неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана |
Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ј |
ахни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни. |
љда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али |
есну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — к |
веду батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газ |
питаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећ |
{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да |
а окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...< |
бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — |
— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да |
у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се |
а сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само н |
још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да |
хвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Каж |
> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа. |
— — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових друг |
оносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова с |
>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на м |
то он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш |
служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Ум |
о раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и |
атати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкроти |
а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди |
и, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немо |
ебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав ча |
не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је |
у и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову ду |
у трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној |
еше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пе |
ата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао |
легу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покр |
опа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</ |
пет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочиј |
могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хте |
рећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Ту |
и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји |
доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „ |
им полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорц |
и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Бео |
ној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крваво |
која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније. |
калски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокош |
омаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сум |
и — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци... |
="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема... |
инистар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми бе |
га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено |
загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуд |
> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти |
укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, |
ђе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставк |
е отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мис |
ојавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну |
/> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, |
единце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти м |
ј Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискуј |
о поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се |
а.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, го |
ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} |
едну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да |
n" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право |
ла“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, си |
S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на ама |
у да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.< |
а...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> |
ам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте |
ћи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} |
к одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето |
сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим |
о народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{ |
е данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно река |
је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, |
но стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачк |
ubSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађ |
ва голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, ш |
а.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се с |
} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо |
} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за |
м у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледа |
да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први с |
не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати м |
е шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио |
о келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђ |
на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стад |
азом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској |
стиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је о |
коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи |
мља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На |
а није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ћ |
бручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао |
ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад ве |
ваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} |
су Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуз |
квене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете чи |
м шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добит |
ван је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака о |
сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 |
вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено |
но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S |
... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће |
осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с |
да — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; |
е мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово вис |
Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је тол |
лујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујин |
сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А к |
е, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позн |
ке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о |
погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна |
рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" |
отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркв |
у идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не м |
оворила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту |
зимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би |
родужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким су |
а примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, из |
овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није од |
имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; ча |
а своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нар |
Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бач |
како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" |
к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као д |
А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надз |
бра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он |
ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес |
чи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, |
што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови из |
} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама поч |
поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадим |
и, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин |
тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, н |
дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са с |
бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не |
го тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова |
че:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{ |
ст сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски |
од.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави |
ма државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им м |
оче овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете ум |
та Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p |
т је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претре |
ање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око |
о: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао |
е им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, д |
ој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div ty |
о је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источно |
смановог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} |
цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни слав |
} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка |
друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је љ |
је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, ког |
ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа |
ј земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш |
хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} А |
у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена... |
еној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој г |
мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува боле |
и.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некак |
о је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.< |
вља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и ост |
е се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше |
цу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гуд |
онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радоји |
е чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице |
вет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке. |
преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још |
, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — |
а су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облет |
едњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" |
вичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати. |
нистре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди каж |
с сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С т |
оре но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена доче |
мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! < |
..{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се |
свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијаш |
<p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — от |
о и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се |
.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поу |
аса за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> |
на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више прос |
о велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мен |
ко су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се |
и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново |
ије проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је |
о ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога ста |
Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... ве |
нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад јед |
Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци |
а види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана |
...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <p |
о.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово |
ао кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми |
да си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ < |
омиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисл |
ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је |
прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Т |
азвуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш |
јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га |
врти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</ |
има школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> < |
а си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и |
е да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, д |
<p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, пооч |
ненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан. |
визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало |
у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Р |
из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по |
ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} |
и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? |
е!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и |
p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је о |
у викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ос |
лна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је сам |
ој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда |
ећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и о |
накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила. |
..{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја с |
черас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, зб |
е, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби мест |
сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, ок |
еби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих к |
не Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје |
забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кава |
им?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> |
благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта |
паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> |
доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од |
p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допр |
ема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Ј |
S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин |
чеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут |
<p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јо |
су ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пуш |
рајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> |
да Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шт |
рка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, о |
луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чин |
ш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког |
<p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?! |
ука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љ |
велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Вели |
зда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, зв |
бно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?... |
сти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од |
<p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса |
и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи! |
овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја |
та....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа |
</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Злати |
} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад з |
ном....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и |
ити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд с |
уза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> < |
{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине м |
</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отвор |
ад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе |
још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко |
годити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога? |
радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Б |
<pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не |
упно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана м |
Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} |
адио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде |
да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси. |
д ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради |
ао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадик |
тељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да |
елај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је мени |
не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која ва |
Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом њ |
мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би м |
ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло |
они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му |
од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> пра |
— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</ |
опорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цил |
" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Њего |
S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добр |
кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега... |
де си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шало |
} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснае |
едино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служи |
чен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А гл |
ilestone unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Бриц |
p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, к |
о Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p |
аса истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора |
и картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} |
и њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својо |
.{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плач |
ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они |
лиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се уве |
се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је на |
} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. |
а овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прила |
сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не |
ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме ј |
и као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му |
>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> |
е она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док |
да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна п |
верава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пр |
<p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале |
, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно из |
рена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен |
ова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој моне |
о за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И |
до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а з |
да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи ш |
било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити |
<p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекат |
ерекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме |
/p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је |
ам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поре |
и мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна |
То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је |
S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> |
радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна ку |
м је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, |
дједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо |
му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадит |
> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Бр |
атак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
/p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш? |
шао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу де |
...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне ш |
м!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} |
казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!.... |
ине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упи |
ест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жи |
е сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, ш |
а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Р |
кона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник п |
<p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душ |
љу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде |
очиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месе |
а ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, |
са — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, |
својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали мн |
с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?. |
и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад |
/p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели т |
и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено |
по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће |
ра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним уг |
Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — |
е једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да ст |
попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај |
е држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код т |
образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога не |
<milestone unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац |
до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви |
p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Св |
— опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{ |
је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и |
{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд |
<p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хв |
ћи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њих |
у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, о |
— баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „ла |
разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бат |
беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, |
рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века |
ом примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте д |
сподине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Б |
Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон.. |
уће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељско |
ека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ам |
ва народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Ка |
ма, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо |
е изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњ |
баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па |
који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у |
ам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке |
tle>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p |
и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да |
рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} |
арабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде ка |
има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} |
е, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у пета |
е од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S |
S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у с |
жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" чита |
к се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не |
једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати све |
може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Фе |
ују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p> |
нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви лист |
, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њи |
/p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка |
ш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјо |
је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред п |
год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не |
ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду |
ојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p> |
де реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за |
ју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} |
ихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупшти |
упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депута |
чари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељск |
наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде |
мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>". |
се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири |
лаву Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пу |
Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо |
ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу ш |
замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не д |
рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да де |
ај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{ |
д мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но изба |
p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер! |
мета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— С |
давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би м |
беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож ов |
да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову |
је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше з |
чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти |
творише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} З |
мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су |
је.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{ |
— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</ |
на, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него |
а, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још прич |
ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не |
а у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у т |
рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> |
бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број |
одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> |
викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?! |
вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву |
едном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив |
...{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:< |
их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљка |
се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p |
гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају н |
ако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде |
ју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник |
ни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то |
одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, |
м за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— |
радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то до |
ију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" |
нског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се зат |
м јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ |
е умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испреже |
рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд |
и још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој |
— умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гле |
теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам своји |
е Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих. |
и су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p |
{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштв |
ка у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} |
А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам |
не злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и ј |
мет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет годи |
итај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на |
куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone |
д њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду он |
<p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја им |
title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих кара |
{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете |
стране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победист |
one unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мог |
ком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто изв |
ц Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао шту |
за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тоб |
ју:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S |
он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти |
ка.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет |
ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Види |
не“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по |
е реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми теле |
уте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је наград |
али, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке пром |
а по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари |
на.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сум |
.{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> |
се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће на |
безобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div type="chapter |
> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником бех |
н је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако |
ку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не вр |
орио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <miles |
карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже |
ви.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио |
, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или с |
рви је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над д |
стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Ки |
ре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па по |
Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко |
.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изос |
леди зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде п |
у карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — |
амо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде о |
чи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселил |
то у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав о |
и и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што ј |
стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} |
неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни би |
тро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад нас |
<pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију |
>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли |
ев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Лас |
к’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу |
од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дуга |
нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво мо |
.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господин |
отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад |
а као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну це |
сана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор. |
а постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је |
јамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Ка |
>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији |
почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Не |
чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском |
окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манаст |
кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна |
е виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној |
ће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводол |
же и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама |
олуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима с |
ли они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су |
тедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде |
кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Са |
она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства |
проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом пр |
д вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид ка |
наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone |
.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би |
и „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене т |
unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и |
— доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} |
тове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се |
олим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по је |
могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да |
ене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску ка |
цкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и вели |
<p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи |
што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и ст |
море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послов |
требити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је |
{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до |
а земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја |
...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових |
оја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, |
к су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> |
отивника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> |
Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, |
а си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката |
пљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта на |
ата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>С |
И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу т |
сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ |
е живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и б |
tone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title> |
завају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да |
атно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном са |
>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источ |
пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу сп |
и и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судн |
аће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само! |
пеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала |
ичувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{ |
да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици |
е би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу |
га и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је |
> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ н |
„Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, дост |
арта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господ |
S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „би |
елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" / |
еша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосв |
p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожног |
усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки с |
— — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично |
реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет |
су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У он |
p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шт |
спођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо |
зазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немо |
ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и и |
а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточ |
виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џа |
ци.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> < |
ју тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту та |
о да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разас |
их костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На то |
предњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска |
имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нем |
ије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изу |
и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне д |
“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуб |
а додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP1887 |
етиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> с |
нати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — |
се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај |
Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрап |
инистри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и с |
брк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} |
не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима о |
етанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушат |
и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити |
да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пр |
порим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици |
обно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш как |
рдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он |
о.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и мо |
ва тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном руго |
о и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово н |
Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у |
сци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у наш |
прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не м |
совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла бран |
тура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да с |
ох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у |
ан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да |
ј мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али ме |
, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он |
доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} |
десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, о |
итао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба. |
тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали |
; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где г |
чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народн |
пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што има |
би каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се мех |
ти старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} З |
не карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хл |
/p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од пр |
о „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод |
у?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је л |
у сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ |
.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несре |
ле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Ба |
од кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - |
ош буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, |
аш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле. |
љ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о |
ише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грд |
/> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле в |
n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} |
се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb |
ог оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Мор |
се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механ |
м сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледа |
ђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече |
еосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где |
свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује < |
ц био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{ |
стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p> |
по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — |
> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; |
упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опоме |
сном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто г |
ицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p |
код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову наш |
„<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, пову |
ити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пр |
на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне о |
уго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шап |
Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— |
жо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити. |
стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног |
мет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је стр |
велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окрене |
а, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у |
у.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима |
аде у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век |
та.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и |
њем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је |
Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере ј |
p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред с |
ише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} О |
иле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доб |
чела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље |
имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} |
оћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од к |
је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ ште |
ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p |
мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, |
етан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком |
лински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори |
и мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то |
мо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права |
оре! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p> |
нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упи |
јом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{ |
би 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са чет |
нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је ба |
да Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} |
даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти |
ти једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати на |
мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на к |
есу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, кој |
ез нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако |
ити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао |
при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи |
ма.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек св |
обијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{ |
?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви |
дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако |
ало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} То |
, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију ју |
ке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњ |
ко га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитниц |
де говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</t |
покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стека |
една ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза с |
е чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што |
је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, од |
знан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{ |
ако ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз |
а имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио |
азије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе |
дан човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз |
Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271 |
и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу же |
S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овал |
ан осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о ка |
е једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, ме |
иштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође пр |
о се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} А |
Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало |
} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и |
сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолов |
тави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол |
</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више |
виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака... |
им поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар |
најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једн |
у га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чу |
се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим |
причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам |
едан! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му к |
а прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео. |
ву изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <d |
ри један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло |
дан женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јол |
шчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију |
ако ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде н |
су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p |
шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — |
наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, |
во у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би с |
постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једн |
рога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> |
покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSectio |
— то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми |
цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је жи |
минцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он |
.{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У |
tle>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја... |
као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познај |
а изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а ос |
погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да |
она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сков |
одина!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици |
а Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како с |
ече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка |
е и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко |
ик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде |
јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није |
беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу по |
ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам превар |
де брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — |
и ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других |
су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није отку |
ез сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене |
зборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само |
није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отп |
ело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Фе |
али.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — леп |
шег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај |
т удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} |
дјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје осл |
жити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог ра |
буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила |
ене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</ |
/p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и таба |
летимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином |
мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да |
....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми |
тенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према |
' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопрео |
а „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац |
приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог |
адник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује |
готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста м |
д ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, ре |
ва највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички п |
нати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни д |
а телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у то |
ло боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од |
ма обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он |
прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не тр |
Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није |
вљају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то |
жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? |
р.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наиме |
реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек. |
ула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда с |
је назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сва |
дног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто та |
.. „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо ко |
} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија |
претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S |
атише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене но |
...{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад |
ји није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћ |
показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чис |
би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била |
има.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју паро |
<p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p |
оспода овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против д |
ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> |
Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су |
м задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, шт |
Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А |
ојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} |
оклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb |
спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, |
у погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и |
S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, г |
вицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} М |
некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац |
која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. |
е нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по мног |
Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисл |
не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> < |
аља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, |
ога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="s |
а говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На |
одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ |
е да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете |
у не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах |
као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио јед |
.{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — |
да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како б |
нда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему с |
товање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, в |
очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више до |
изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту б |
талом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио |
н се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у |
падали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с |
ивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки ба |
напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети. |
ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, |
његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а он |
лим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они т |
а саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ |
сан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да и |
својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње н |
код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубр |
и јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила |
што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људ |
је се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим |
онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар нема |
могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „гу |
је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњ |
>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, к |
</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом |
а си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта ве |
ним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе |
> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се уме |
>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати |
у с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од |
поведам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам доша |
рашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихв |
е и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну |
; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни |
и бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и х |
рво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге |
судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту |
мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара |
е две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, |
вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац |
Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то т |
нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде |
рижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро гово |
ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас |
S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је мн |
е свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у |
изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, ка |
снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не д |
ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и стан |
ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се пр |
од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпири |
оће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а |
тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се |
.{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није и |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, ка |
на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче |
куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, |
—</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају |
грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч |
иш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи |
} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> |
estone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је |
b n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <mileston |
олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно |
нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Р |
м суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Она |
} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, к |
S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне |
из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се |
. у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се крен |
у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по |
с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом љ |
ам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање в |
ри Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да ни |
ак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са |
нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — — |
} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спас |
дило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У оста |
не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај |
Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећа |
тивницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати |
д би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" /> |
> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам с |
ећ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело ве |
у карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на |
познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или |
а не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:< |
Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним |
ан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ак |
и ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Н |
ачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и н |
Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S |
Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што |
оде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.< |
жо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Не |
о....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Ст |
ришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица.... |
љења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који ка |
е, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S |
нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни |
и морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А |
је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак |
ван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном сел |
е нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се |
Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоск |
ерважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачар |
S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсм |
и, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог хода |
па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагач |
лици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у г |
агони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном |
о буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> |
ам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.< |
ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо |
по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S |
оји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Поглед |
ворио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државник |
ти зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше н |
</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепц |
азнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} О |
о о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно ст |
а је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту чове |
одину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београ |
т, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, та |
{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де пит |
ра би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прош |
икалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници к |
дан бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави |
легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Од |
не; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити с |
радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Боји |
твари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} |
о уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово ј |
па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, |
и!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после |
} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нек |
напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог тр |
иликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће л |
ла — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва ч |
и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту |
његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би д |
тео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку |
ло боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра да |
не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу |
} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n=" |
еницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па и |
} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регу |
да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили пр |
а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. м |
баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а о |
.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутр |
покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске ре |
би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих |
здераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан |
а....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом оду |
д куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и к |
да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви |
S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу |
ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало |
Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете ре |
ква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем све |
ле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли |
им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, |
ислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n=" |
ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред моји |
авном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... < |
<p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду |
и јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку неш |
смо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести он |
није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} На |
и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе |
pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 2 |
<p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару |
ко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се вид |
и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је. |
<p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео |
два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се ко |
питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило.. |
ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другоја |
где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б... |
ам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пив |
Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три че |
решили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — дан |
</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај с |
бије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту слу |
на пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму д |
нило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп |
аше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој |
срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој |
био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срез |
тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — |
е жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа З |
рао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он |
сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоц |
S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати свој |
Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} |
њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу |
ка какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах С |
> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Бео |
аре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме ј |
другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рук |
кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те зав |
.{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S |
е!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уст |
да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{ |
{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!. |
и, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи |
> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n= |
на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о полит |
еци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже ј |
није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да |
дим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће |
рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се |
напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа |
ече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговор |
ре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се м |
Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, |
hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„ |
во да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђевре |
ц за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он |
враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је п |
, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе |
на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— |
жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S |
Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њи |
tion" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио гл |
у, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и у |
— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој ј |
ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка. |
та велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Ан |
>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ра |
ислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S |
p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице |
та:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутациј |
Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се |
р је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично прол |
ш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Мор |
етице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— З |
ј чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у |
ине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помо |
чен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и |
им храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} |
и без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је нар |
беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта глед |
осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S |
} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси шко |
д Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је врућ |
а пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало оп |
зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда |
не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бит |
звршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Бело |
{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврш |
и припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеж |
— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Те |
ти и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо о |
ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи м |
си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита једа |
ћ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то бу |
3" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бе |
стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас н |
.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га мож |
е ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми би |
абављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило |
, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима |
ло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и |
своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Сам |
м, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он с |
ствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону пр |
— да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по мора |
ароду најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало |
у војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — |
аиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} |
елите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— |
рожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Бел |
ептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљ |
оше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разг |
у право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се |
до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу |
одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није |
а је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испо |
шане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље |
амо држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — |
о је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и |
<p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те |
негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p |
То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада уч |
пати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и |
ам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал |
Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="38 |
више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се н |
п’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином |
у чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да |
н пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пу |
усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milest |
је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам |
ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео н |
аслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, је |
адикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински |
аци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи з |
тапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је ма |
децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а |
двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milest |
им очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једно |
о ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Од |
па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити |
авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се преврт |
ац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он с |
добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} |
цама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прек |
душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само |
а граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он ј |
; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Пр |
<p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одг |
раво...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалск |
ра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да о |
{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте при |
у?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту |
и ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе |
} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?! |
Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао се |
два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два |
ша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; зла |
да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они поли |
ад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он ј |
закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title> |
е један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни |
маше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он с |
ало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и |
!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваљ |
су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски |
и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} Посл |
ки збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петна |
.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежа |
њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бл |
то, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима ј |
министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво прат |
ноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: да |
у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче |
жду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав о |
у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да ка |
етила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{ |
разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што |
измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небес |
а тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је сед |
Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђ |
проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе м |
Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} |
обро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио |
постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зо |
е завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!. |
е пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би |
Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела< |
it="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега ок |
ви ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капета |
цо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нек |
ом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још |
гумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај сми |
Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног |
уре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гости |
аже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> < |
сам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад са |
још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити гла |
....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".< |
ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, к |
ест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди |
ад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде |
истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" |
назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за пол |
ење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} |
— као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју ј |
о.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли |
од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, |
, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви ч |
то, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — |
г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим д |
их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас |
рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је же |
женој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да |
су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој прог |
ње цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи |
је на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије! |
озори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке |
азити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини |
газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да |
оду су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити кра |
а осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам ле |
у кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој |
му томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} К |
би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народ |
велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Пол |
братим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али |
усти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе |
па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до с |
даћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и зам |
едати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побр |
Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да |
к и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каж |
ву.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном види |
e unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише оч |
— само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском подо |
а утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павл |
док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — п |
и.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М.... |
и на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом |
има.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас |
била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарств |
одњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, |
своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет |
е јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сва |
Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди пр |
ди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај ма |
требљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народ |
како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из |
ницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палаца |
ога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези |
рски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече |
сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једи |
> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку! |
кнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} |
трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник |
па од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ |
е чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и све |
чи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми |
м...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и сле |
у, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му дока |
стре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што |
излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком |
ћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупш |
онице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на |
{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве |
ој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да |
S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је |
ориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој.. |
еба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Беогр |
, они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, н |
е тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти з |
а гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, ка |
, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па уд |
а наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} |
аћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник |
лахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, |
да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све в |
а једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Фе |
иту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним приј |
.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — у |
/p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, |
сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке |
..{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у ста |
е, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа сна |
на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушн |
м ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> |
ли ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој гос |
то, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши |
тимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} |
ршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Ал |
тао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Њ |
<p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пај |
оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> |
ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одгово |
Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд |
ја, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у с |
а твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти с |
ви ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим ју |
им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што о |
да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а |
а“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу с |
- - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда |
олитичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с ј |
бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:< |
а Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато |
ше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но |
које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак о |
продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говор |
што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p |
мо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погле |
уће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> < |
поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе нек |
</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалс |
ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} В |
обратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по ј |
е је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледа |
ргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило |
ма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мић |
уострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног та |
а нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек з |
ети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ва |
<p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђи |
м се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ д |
слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево |
ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} |
учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум п |
ви.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојиц |
е и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њем |
чити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} |
о сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више |
S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, |
ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео дру |
аучности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Б |
о момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> |
да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!... |
г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишља |
овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измуче |
<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би с |
ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књ |
/p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Мих |
ћи не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection |
у саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И м |
још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он |
{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— |
S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија |
ам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши |
шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се |
прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере |
цније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај г |
од овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите |
вештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> |
— па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац. |
м одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитије |
на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја и |
болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још м |
победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад |
у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S |
А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} |
мера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слуш |
„<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> |
то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ће |
сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим то |
ди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој |
се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркв |
једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о то |
" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме м |
о.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с избо |
ам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад с |
отрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — река |
нит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао |
евојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и как |
еки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немило |
ео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало з |
{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све |
.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведо |
кон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе |
шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имат |
т није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, |
n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски |
врши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су |
и опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Р |
арицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и |
ет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, |
мије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик |
езу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убил |
лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; |
ћ, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак |
</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе |
ивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најм |
а ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак |
љено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово |
де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако ув |
осподине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си позна |
нутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђ |
штина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присво |
судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су |
неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша.... |
ашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У каф |
бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако |
се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, < |
р изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде |
књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је |
и сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} |
ско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је |
} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике |
ог противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули |
кој цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић |
номе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Б |
емио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина |
а, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Грг |
дољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Бриц |
жар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> |
манити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну н |
Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је нај |
уди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме |
је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки п |
а...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јун |
питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Том |
ла — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не |
о се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} |
еретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеван |
екула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> |
{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало |
вити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула |
<p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срнда |
> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обуч |
bSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобр |
n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Т |
скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле ко |
то Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђо |
они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој |
p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прош |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили с |
ва посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за С |
н.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађ |
наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамош |
ј побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} |
тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигура |
о је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у м |
ри онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, |
же ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш |
и не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме |
положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћ |
S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година од |
даћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене... |
н радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више |
јте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам |
лада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то |
на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — |
p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога чо |
о погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} |
анских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— |
ависност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један |
е!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао |
има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорни |
и се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се вр |
ија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће |
енак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што с |
друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није чов |
ењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p |
божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени наро |
је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит ж |
заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме |
опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај |
о, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само ј |
врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине |
ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вече |
<p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше а |
огом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет |
стуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрну |
златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам о |
рстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу |
о, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли |
а има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p |
и учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S |
стите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" |
..........</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал |
нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} И |
и; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хл |
и једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено по |
исац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећи |
одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири бо |
па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у да |
ане.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом та |
исао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p |
м косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>На |
други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p |
воју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. мин |
осталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља |
ије но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n=" |
јшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама |
чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми |
} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми |
реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу |
и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И а |
вано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кме |
евину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђ |
захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n=" |
са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог м |
што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти с |
а говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може и |
крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово |
тано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Мех |
ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због |
шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска само |
иди, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи |
утио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ов |
рицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучн |
а је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, |
Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоупра |
а.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb |
> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч м |
ражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми |
ја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем |
чима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по с |
о но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми |
ни газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху |
рез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сум |
е ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику с |
е чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</ |
је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} |
и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом |
ну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p |
. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја. |
ем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва |
а био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја |
олутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb |
{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на |
ати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за мој |
па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице. |
исаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} |
рода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом |
ја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђељ |
колачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га та |
одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S |
S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у бе |
е....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па ј |
једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни је |
ну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му мин |
пати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу. |
ати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан |
први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S |
ицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рође |
се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био |
се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио с |
: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици |
ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син с |
вила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским уви |
> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био прост |
велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не |
пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све зе |
ло не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђевре |
о нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима по |
по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излаг |
ш један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На нога |
— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица? |
n" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужил |
ти изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му в |
ме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n=" |
ерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi |
а је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и |
човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца |
је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претп |
тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехо |
живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде |
ет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Ра |
а копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је на |
S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи. |
е.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо ј |
и — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа. |
у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад |
г друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам о |
и у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напр |
тимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— |
бро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружи |
Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи |
а је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n= |
своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намр |
и....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на р |
е зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сув |
узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде |
ко!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају |
а ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чека |
ним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима |
а па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта |
треса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, |
63" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S |
а таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А к |
Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година н |
је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по душ |
а влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда с |
е знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Су |
право није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано |
од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену бел |
више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напред |
редњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле д |
шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је п |
аговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да |
свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је једи |
у велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, |
зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало |
од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен |
вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у |
ге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S |
тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и |
ам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да м |
су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Н |
, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостио |
асош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно. |
ош нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, |
едати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не удари |
нао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочи |
ан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, ш |
, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњ |
и за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани. |
ма има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не ви |
најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и |
онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно |
м <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам |
м — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они |
о....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам св |
>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простоду |
аш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водиц |
могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студиј |
} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо |
година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као да |
ће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да буд |
оле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим по |
ду меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} Т |
спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се |
unit="subSection" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да ова |
.. <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бле |
ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју |
којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађ |
велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање |
лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробн |
ве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, п |
а, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице игра |
лаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно иг |
а иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} П |
у спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за дв |
их седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене прест |
ку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла |
, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рек |
ажавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, |
тију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом. |
сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се |
онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах |
ма.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на |
ита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти |
нцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета |
љене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекаре |
{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета |
Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она |
6" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И |
једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуш |
о не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима |
порану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадо |
више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта |
једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома |
да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> < |
је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n |
нсује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа |
во и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи |
ам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак |
вео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит дога |
га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како |
мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мал |
прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвал |
и онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој |
дем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио са |
а цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она б |
, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише н |
акве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили д |
осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасова |
ј до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Мора |
и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне оч |
ој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали. |
ји...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката |
Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза сма |
Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај |
ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако |
и нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Бел |
речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.< |
оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова с |
а ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека |
ред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму |
нка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири рук |
а — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа ус |
у је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету лит |
> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда |
а те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p |
во је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја |
кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима вид |
грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој ру |
..{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р. |
К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао |
} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писа |
вани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки |
жави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. |
оји долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и за |
, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни |
бу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И |
S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су |
дови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новц |
{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак |
.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати твр |
...</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолов |
</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225 |
ога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим стол |
е куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом. |
></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом д |
ито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рес |
људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе н |
Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не |
маш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче |
сао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста |
, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Цел |
се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не |
ор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа |
же оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не |
блу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Др |
ни.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете п |
го, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја о |
Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је б |
маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суво |
/> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га |
е записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то |
бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар |
па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. |
вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — он |
{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></ |
ало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгле |
риспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфише |
?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао нико |
ј срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они др |
е на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механ |
оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била |
дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То |
о да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звон |
. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S |
би.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, ш |
н, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" |
а, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; н |
ије наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разгова |
ре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове не |
> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом |
ришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје ј |
и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — оч |
и кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, би |
у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред |
астио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пр |
алац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је |
да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, |
ени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез. |
S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кун |
лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не пог |
исност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — сам |
у десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због |
у пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога ист |
ти попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља М |
на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице пад |
а права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником |
м оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте круниц |
лаве, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишт |
{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба |
у:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој г |
пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај. |
за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветр |
ом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} Н |
ут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо |
о да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секу |
знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молим |
Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктал |
а зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на он |
познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он |
млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се |
ном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, ниј |
p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тог |
а и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да л |
ко лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP1887 |
ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, |
ка да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} |
е — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно |
иди и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} |
рџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, в |
и стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, ј |
" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноста |
А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто |
и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власни |
по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дођ |
А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која |
ојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције.... |
су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово |
оговору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, |
{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угас |
рни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже |
ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кр |
Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећ |
рих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, |
и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјур |
јаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви по |
их кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где |
ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капе |
, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он |
еврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из пр |
— <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар уп |
ојим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суво |
посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Сек |
ок ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један и |
Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних освет |
Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозо |
ве му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Бри |
у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књиж |
ме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре |
ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало раз |
Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања.. |
...“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p |
осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, к |
дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања |
буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме |
упштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је |
е се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам чове |
ја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било. |
>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостиј |
з оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, |
м је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле |
де обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није |
а мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар |
уштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара |
поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле |
часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г |
На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени? |
има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, в |
је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо: |
рској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био |
оја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а |
се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клад |
а поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а м |
он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на ис |
пштина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема |
среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур |
ља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онд |
рограм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По на |
почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свак |
.{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији |
пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Т |
де, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, |
че, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенст |
машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољуби |
леда их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на бел |
долу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} |
<p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И |
мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај на |
варе, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; поп |
зују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он |
реданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, |
гртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и |
де неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да |
вереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одгов |
е бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је г |
ој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах |
јпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги |
ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај сил |
летао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево |
ре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је |
елом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату |
осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше пос |
„Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете! |
азда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбук |
беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао |
ћи..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у кле |
ду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примит |
узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало |
неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску ко |
ти.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог повер |
105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватит |
сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад |
и речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије |
о нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не у |
се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули |
="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинил |
сим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа |
Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226 |
ј, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам |
{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом сел |
требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и |
превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци т |
лика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу |
истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, з |
те њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније упи |
отписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега в |
дна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} |
зао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам г |
чагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два |
смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} |
верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви |
ти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви ра |
ију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а би |
<pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то у |
Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчади |
гледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г |
о лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смот |
} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — |
моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Из |
или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису |
се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти так |
с нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћин |
Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохват |
искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу др |
у стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна |
</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и п |
нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђак |
а укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожего |
чито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу суманут |
...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p> |
учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> оку |
је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко ње |
друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб од |
жним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу н |
} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи н |
ес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, п |
сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојо |
ју од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли |
а се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} |
шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар |
Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашње |
више жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S |
улом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њи |
а свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и с |
утори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, |
немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е |
и свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то |
е крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{ |
И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!... |
рбинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам бу |
д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек |
да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ј |
ло.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— |
лаву у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме исп |
рте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких ус |
их њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> |
није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 г |
ио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на |
а те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима ка |
сподине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полуп |
од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом |
за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђ |
Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа |
ош отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друг |
предњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја |
де пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....< |
д једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>М |
ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба... |
црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог н |
ош око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте |
м друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> |
нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг пр |
збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше |
ој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у |
ер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p> |
оторској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорц |
да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису. |
валио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо ч |
румови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> |
ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </q |
т <ref target="#SRP18871_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је ј |
ини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих |
војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредња |
ац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а |
ад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} Т |
— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакш |
га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И |
„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Ту |
ко исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, как |
есту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема |
гово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, |
уштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у |
кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуг |
рском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћени |
што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим |
скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том |
му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај у |
ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемо |
..{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> т |
а, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог |
м оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза св |
суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци об |
и и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију |
tle>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим мини |
уни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — |
се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака д |
састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S |
да Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, ал |
/> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре |
је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад |
ђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели |
ом Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси |
власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозво |
21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, |
...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, к |
кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рек |
у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету |
тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јав |
дућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и њег |
рана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди там |
А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме с |
наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је |
алаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису т |
рише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовн |
није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" / |
наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном |
е већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла р |
.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, оди |
ection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министа |
а, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати г |
га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Руж |
и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} |
у из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <m |
вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, пром |
еху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли ма |
натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то го |
е....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше ср |
} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, |
као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо р |
е хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, ма |
није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикал |
<p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С |
зео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за ов |
оша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, с |
безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три |
пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <p |
ео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати н |
га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> |
ним.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојко |
о је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност.. |
мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра |
и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на р |
је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ |
их људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено |
ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, |
94" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај |
ли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то св |
д Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p |
Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстраш |
дног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донес |
е овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па |
? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не зас |
{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је |
Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра. |
ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира |
ва и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слобод |
/></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског |
склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним |
ати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе сл |
>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућ |
ешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани |
— биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зре |
<p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш |
девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!... |
ше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И а |
/></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један |
>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; са |
емо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У н |
и да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p |
ност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу на |
е мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћи |
ити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у |
едњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распи |
огледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу |
е! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив |
нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који то |
. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господи |
...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредња |
се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с ови |
погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти м |
ости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ј |
цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти буд |
те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<t |
а пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на |
у — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Ј |
ection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и ве |
нате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!. |
ш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша |
рело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоно |
удро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да п |
!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Уг |
види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је |
} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вред |
А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јол |
кве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затв |
{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече |
не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е ле |
род, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радик |
видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови |
ећ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички |
.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? уп |
дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S |
питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p> |
, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрх |
с просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и |
="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто т |
/> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и |
да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, дод |
b n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта рад |
нуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па |
ску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} |
Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих |
е завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се св |
, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини по |
егово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јес |
Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола |
ло....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде |
ге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му |
У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле |
ок не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда наро |
за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту |
бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике |
светлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете |
.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb |
и!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају |
викну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац |
е ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с |
:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за н |
јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског |
закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако |
{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране. |
гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити.. |
манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" |
а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњењ |
инаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће. |
неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да |
ам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Мар |
> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад |
, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} О |
итаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним |
вих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нис |
приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њен |
показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дуб |
адне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} |
/p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо |
е носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он у |
ижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио |
е једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво би |
..</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски ка |
вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђак |
Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако шт |
но, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати |
" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло он |
о другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан.. |
пастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар н |
} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и |
ем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} |
...</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S |
з мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи |
опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога ч |
било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан |
ће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <mile |
е би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револве |
Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{ |
У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете |
, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ак |
оје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја г |
ши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газд |
<p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се |
је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> |
о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Сте |
сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрил |
аној соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле |
читељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину разве |
..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео д |
да смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем с |
ик чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи |
его доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно пис |
/p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чи |
>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p |
модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети |
ицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо. |
Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, |
у“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; |
едном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је |
си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући |
> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му х |
<p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта |
тањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако |
а несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи |
ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} |
" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урни |
екуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга с |
, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица |
морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више |
им да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, ко |
.............</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l> |
зге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до |
е, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобр |
и да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} |
аже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не тре |
н то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као |
ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати т |
ки кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију |
" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} |
Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ в |
/> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и т |
{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S |
милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право рец |
S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Бео |
у упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p |
Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највиш |
е више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда |
се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани су |
ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде |
и добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} З |
ари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она |
—</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно г |
адио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм |
утем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да см |
а, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S |
ају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, о |
слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће |
ш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, п |
ош гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, |
ње каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедициј |
и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је пи |
том показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р... |
ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. минис |
јвише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали |
ужбе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није как |
tion" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има пр |
.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебнос |
о је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти кл |
не није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад ж |
ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред љ |
мур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриоти |
{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и да |
партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако тера |
> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де |
се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дал |
живићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним |
о желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} |
се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобн |
ојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њ |
е не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама вл |
стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> |
емо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу |
цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? |
е и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им би |
одила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, |
стре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад са |
>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платић |
ђу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, |
давде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, |
давде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, |
а оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћ |
а сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што |
варило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" |
ре.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само рад |
.{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бит |
истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, ка |
Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много |
је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио |
е!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога д |
</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прв |
цио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, |
.{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро |
о ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја |
верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да |
а.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на |
оме што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара ду |
p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу |
" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за |
сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим |
одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осме |
рократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узи |
одине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за они |
.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твој |
емљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветил |
pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упуст |
неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви с |
ина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема по |
" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити с |
е припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће упот |
бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Ј |
На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} |
д бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S |
да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писн |
е Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет |
сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче |
на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О |
о зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена кос |
обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољо |
в глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог |
Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде |
е смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Бе |
Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја з |
о мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да |
стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш |
bSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад п |
та је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Ј |
раја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа |
је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> |
држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као |
ао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам |
казати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно — |
корелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газд |
ао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и нар |
е наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Мило |
вала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за чита |
је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњач |
елобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да н |
сти; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врху |
видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
рајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижа |
.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни в |
м — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од г |
Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу |
мо рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, |
немо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама |
ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и ш |
бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така суд |
враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господ |
ле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају как |
рце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек ње |
му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу |
лобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{ |
буда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прс |
ветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам |
, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па |
а друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад |
Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је |
тим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, |
истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по вароши |
S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од пр |
у раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је. |
p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кр |
и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини д |
с ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима.. |
задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послу |
ктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> |
ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја |
У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} |
, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозор |
ак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћ |
{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од |
о плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, ре |
простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш побе |
данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p> |
ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо |
lestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво |
/p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео д |
.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као ка |
мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И |
џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из |
/p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко |
понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути |
амо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког вр |
на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурс |
оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики д |
Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ д |
<p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="36 |
е шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто |
адницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол ра |
на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и тргови |
која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата |
} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта |
ије хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен у |
; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хте |
за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно м |
ше његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског |
њем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а ча |
и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поишт |
нца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с в |
езирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињ |
раја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је |
широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.< |
.{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат |
икалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицо |
ује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>П |
...{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то |
ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику на |
очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi> |
ахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је |
ам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато |
128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже |
ом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али |
ству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша |
Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти зана |
та ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био |
?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мо |
т тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав |
памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет г |
речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Ј |
нам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати це |
е рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тра |
ти.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не реч |
} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што |
овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту |
>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део па |
наш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milesto |
ме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му |
о од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду |
та његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све пла |
отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хата |
} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — |
тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем и |
, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш прв |
ичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Он |
дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам |
Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао м |
модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у нап |
о срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли |
нице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем |
сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, |
и народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки |
чно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке... |
ко ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао |
..{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушев |
ијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалск |
но, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p> |
ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се |
у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше узда |
што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо д |
....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених посло |
но, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад |
RP18871_C8"> <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо рад |
става штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста по |
ао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, |
дати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у |
ну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прс |
.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне к |
Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се ст |
х шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; је |
шњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног |
{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, |
и положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} П |
ења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи |
уштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где гл |
но на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну р |
право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Са |
one unit="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигу |
же да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јес |
одине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном |
у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које до |
<p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је к |
а, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста бил |
и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништ |
се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко |
Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, |
ас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо |
иком још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат |
прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone un |
овало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На |
...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто стр |
нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања |
Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој! |
окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — |
мурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S |
се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не м |
шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Бел |
ај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун |
, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} |
у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Ср |
</p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била м |
е и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како |
.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала пр |
амог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Ј |
ком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свил |
мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махат |
дај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле варо |
лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном мил |
ори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се |
вукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, |
рвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села... |
сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си к |
ne unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, м |
уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак |
bSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше д |
ле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једн |
} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен про |
ој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној ње |
етио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г |
Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То н |
м се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; |
д плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посла |
а је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} О |
ва.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цети |
свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог през |
у, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток |
; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В... |
, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, |
тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су г |
ше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жесток |
....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не бе |
— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У |
сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а бог |
ука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звон |
то сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — |
на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — з |
ечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се |
з авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побрат |
их прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хв |
Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин |
горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај |
p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — |
је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром нај |
доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то. |
млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не с |
ушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа |
аво да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник труди |
узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и т |
ећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава |
кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамиј |
а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и рум |
канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућ |
ке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим |
о се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречас |
и то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, |
та....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у том |
волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ал |
чких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха |
="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да са |
аузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политичк |
S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александри |
он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, |
владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњ |
рамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је жен |
срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и уб |
омо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— П |
о, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које д |
на галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање б |
да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па е |
е печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко суд |
ци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либера |
играду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини.. |
P18871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сја |
S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што освај |
ивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме |
еликим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али |
ну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљењ |
кви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Ин |
о ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p |
што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не |
нет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У о |
док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, |
игао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто |
тски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се г |
почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ ниј |
ју лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи |
по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, луд |
ододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће је |
знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но с |
би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што и |
аптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских д |
је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, |
лађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Сам |
нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо |
дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: < |
on" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{ |
време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба |
и речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови |
ћ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је |
ом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма |
ну причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гми |
оје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор. |
да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја |
! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како с |
.{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; |
је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него |
пет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да нис |
3" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што на |
сте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, |
ку политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко |
дан, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова |
тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изаш |
n" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="2 |
ао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{ |
Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке стра |
н одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац ни |
вати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} А |
нде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту |
ена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко ис |
оласта.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке м |
—</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле |
{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујем |
ко беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} |
а грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осве |
p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког под |
о поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазит |
тварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и пре |
имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, |
ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Ње |
купити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.< |
путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да |
ом се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{ |
S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је у |
Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито |
ји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу бож |
леда свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — |
се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он н |
сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Бело |
" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као о |
лишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђе |
особити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за бра |
авио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљаши |
ко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S |
отиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весел |
Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему |
ворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама |
, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била |
лија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у |
то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек доб |
ободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се про |
рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселн |
ао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за члано |
видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је до |
и.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат |
гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} |
а.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он ж |
ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој |
умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не с |
n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но д |
бри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу п |
ћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Ниј |
х и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво т |
} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, ко |
а</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погл |
на прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p |
нас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га |
нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмациј |
Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — ка |
е о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хо |
вић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Рада |
ви да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена |
ј ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред мех |
збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ј |
{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би м |
нај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али ј |
је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Сл |
.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео с |
ача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуд |
тане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за |
S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p> |
сну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она поглед |
азна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино |
ка“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око н |
...{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских |
ти.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек.... |
це — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у панду |
гађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале |
> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; а |
данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p> |
и.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше сли |
да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, |
убала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у велико |
о!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало |
е заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може з |
и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S |
ш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Ина |
огу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. минист |
ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти |
се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} |
као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог |
ривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> |
велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је л |
опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један п |
ити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи |
он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма д |
ти.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке |
Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова |
куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и |
гови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим |
е.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</ |
исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљд |
<p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој |
звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, |
У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ца држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, прому |
је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети ка |
<p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> < |
одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као он |
амницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује пала |
ко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам |
ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што |
је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица |
, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати |
у и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и о |
. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на |
м.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зе |
ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вра |
је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим ј |
а кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би |
ову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти ча |
гана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Г |
би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно |
најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у |
је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда |
диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} |
учно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро |
о погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на бриж |
леда.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S |
дахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, |
ан, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што |
атим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у ваш |
овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свез |
уђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће на |
ао мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци |
о да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.. |
н Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутни |
говим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне од |
челном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве |
ло да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Правосл |
кви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то |
а.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигур |
<pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет б |
b n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не м |
је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, ко |
поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Ф |
ош никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало д |
{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p> |
се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престо |
на овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне |
их табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравир |
> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, |
>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S |
ри Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео |
апламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде сво |
за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лу |
>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и своји |
па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим ок |
м обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Ф |
а покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n=" |
с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну |
их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је |
сије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас преч |
писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и |
тима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка |
говори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли на |
али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну |
о.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као |
с — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — |
ише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрмори |
одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, |
сти ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана |
ад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} С |
кула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти! |
о ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у |
едстави ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта ј |
p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога ш |
. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Ка |
а расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, |
учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда |
ча Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb |
речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Парте |
ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина |
кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом д |
брине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечера |
друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побра |
кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скр |
рали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена дец |
мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које |
да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто |
hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула. |
орски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да с |
је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} |
/p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о по |
же да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, б |
ју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао |
е добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, шт |
наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор с |
настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слу |
<p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да |
о....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и |
д хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, ка |
</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи о |
/> <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вар |
вој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злат |
чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и незави |
авале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре ко |
меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — |
ћ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да |
и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, |
тра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} |
— те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се в |
ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати |
је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone |
а му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени с |
мо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— |
ромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је |
лост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} |
разиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне с |
ара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није |
ла од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ о |
оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{ |
гле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на |
ице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја с |
се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа п |
ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори |
а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао |
окопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благов |
ћ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с |
n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{ |
је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао з |
} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам и |
Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко |
> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости |
, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S |
коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше и |
што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али сам |
што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, погл |
А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} |
{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, п |
м прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? |
на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблес |
уга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, |
, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоце |
ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам га |
миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме |
ош није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће он |
се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим п |
ављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ов |
другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је |
ма се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у |
единим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима о |
S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — ви |
вори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска |
аши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> < |
ће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S |
ву све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што с |
е неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских |
.{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске |
и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе |
остен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела |
а учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за т |
велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С д |
></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти |
Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због |
добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим при |
> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је с |
ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два г |
ом кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање |
на механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{ |
а до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаро |
мо осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела |
а онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто зад |
чан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто зами |
, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад |
да у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и го |
нда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног |
Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе... |
проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је ота |
улсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то г |
м да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — |
главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p |
огледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /> |
. кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Бриц |
погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његов |
пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико |
вом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, ј |
e unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S |
дњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом |
у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га |
оје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање |
<p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође к |
изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни меха |
ога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је |
ма велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Он |
ма велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно |
штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb |
b n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само пис |
сове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, |
Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас за |
, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако |
лнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми п |
ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не |
нути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за |
рестравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја |
t="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{ |
n" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни |
е мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с |
"subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтил |
.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одст |
{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био мног |
ога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим бех |
овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово зна |
лушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим |
и нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p |
чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђе |
црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично ж |
!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан |
азиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у |
молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{ |
ознаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он |
ога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — обл |
етнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устав |
ела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас |
ала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а п |
жао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра д |
ледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој |
реле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> |
Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећн |
p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> |
ековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Или |
тиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жен |
вог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упи |
И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, |
сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане |
и, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни пит |
А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, |
ћа дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и п |
{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тај |
њу старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> уп |
је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p |
донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</ |
Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па |
купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А го |
ј, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не до |
сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и оп |
Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на |
и.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска |
ај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 |
руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче с |
авно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две со |
жим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима |
мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n=" |
о; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — |
а све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Мла |
бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} |
сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске стра |
јска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да |
наче могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били ис |
прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад |
...{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец |
} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све б |
Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку ни |
еда.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет |
као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води |
ни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта |
а је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од |
одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет ст |
ост.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњуш |
е — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n=" |
емо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а н |
е Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, |
/p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора |
ца, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући б |
сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је |
шаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, |
а мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он |
} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих |
па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „пр |
one unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама |
и и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскињ |
оговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бру |
во кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чис |
— северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се д |
стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет и |
и турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу |
уби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисл |
ики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао |
е и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле пероре |
Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не |
то је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} |
гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана |
ше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Ц |
аше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца ч |
а је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била |
Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако там |
епањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове |
абада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко так |
тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, |
n" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога |
ђашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште.. |
S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима |
згубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креман |
а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем ме |
аману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> |
n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овом |
е остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непре |
ко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, |
с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага. |
ек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо |
по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је |
ругог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не |
канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетан |
љда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узр |
Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „ |
то и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљи |
јан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је нек |
ји...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредња |
Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} И |
азијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су с |
некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом |
рно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S |
а, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србиј |
а о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопроли |
{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} |
му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја |
кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би |
дикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!... |
нистровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој |
аци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан. |
неш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две сту |
само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. |
ог на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старе |
ође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је н |
нам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> |
рево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина с |
{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово ј |
брк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје |
ио Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола |
ами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја се |
у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире |
де, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском но |
еке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једн |
европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге |
има; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у к |
влеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће једа |
и народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста |
ак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас поја |
је, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио |
овници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен дом |
ору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго |
беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод |
не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Мом |
да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало о |
ли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигу |
петана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само |
ведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али |
и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана |
де ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас |
е је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} |
</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко. |
лађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољаним |
Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од |
чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна |
епе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p> |
ј окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и з |
Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли |
Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, т |
шао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milesto |
и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао |
мену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријате |
<pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, о |
м га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г |
да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да |
ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два |
манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здрав |
Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, |
абурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, ост |
једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да |
це!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељи |
е нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није |
мо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми |
може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и |
узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео не |
господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си поз |
нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И о |
Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам ка |
у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме креве |
д јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једн |
дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али |
вео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она |
ајгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ј |
ије могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се ч |
> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, т |
менутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са ос |
о прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Бил |
зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а |
елеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужас |
/p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуљ |
гао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето зв |
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и љ |
<p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, |
дан по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је бил |
а само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви |
изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — |
овит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити с |
тан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он |
во је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре |
али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побр |
тпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити |
кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и |
рао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми |
лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покож |
људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако ист |
ародне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм |
неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао |
се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога м |
.. <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набра |
{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата |
де с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чеп |
исни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја пок |
ас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде... |
у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили |
народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњ |
унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсниц |
нета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсниц |
че Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати дес |
..</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерит |
бе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{ |
иле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се |
што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келн |
о, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан сед |
није....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} |
није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га поглед |
у се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам |
још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очиј |
рзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћута |
ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радик |
тинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n= |
на је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а |
...{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је |
Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</titl |
даћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра |
здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на оратор |
горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" реч |
ре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним г |
је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово воли |
<p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога преп |
улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је н |
и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Ро |
ш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му |
p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине < |
кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се оп |
ељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb |
ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{ |
начио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S |
онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџиј |
>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове |
ићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Т |
.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из аста |
прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повик |
беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} |
ији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шт |
јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст уз |
ој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „пе |
У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну с |
не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</ |
— што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....< |
пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је |
анана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, ча |
и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла. |
S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а |
ад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вече |
’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p |
но тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе |
она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: |
варила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се љу |
е говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се |
в:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:< |
поравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки |
{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> < |
азару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас су |
је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О сва |
а, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе ку |
почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је |
.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше |
а и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б. |
сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да |
бор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону |
друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобили |
заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова |
, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни ор |
два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га не |
аго, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле |
у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без н |
p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше |
n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душ |
ilestone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље. |
е.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцк |
ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово с |
о радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради у |
о:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа |
жу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова |
Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попи |
девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти |
ига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повика |
и и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је би |
забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој |
вац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S |
је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пр |
S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се у |
да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} О |
ече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сам |
то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једн |
/> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, бо |
т ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове |
пуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би с |
ничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, |
арабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се оп |
мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да љ |
ац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Вл |
прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донес |
еч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали др |
о лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је бил |
/p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља зн |
лог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и од |
p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, |
Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево |
le>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком став |
</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> |
уљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} |
тал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну |
.{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Т |
Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас вазд |
нове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практикант |
народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, |
а и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давн |
е, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном т |
због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} |
теде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је |
ише од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, н |
иште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а |
Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ прис |
ајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Там |
нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда |
етврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" |
што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о том |
је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд |
е негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.< |
нство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвљ |
служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп В |
ачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од с |
} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Н |
стина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче |
хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се |
p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замир |
н остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главо |
{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да |
ци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title |
стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p |
и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с |
аг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбур |
} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено. |
цали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да |
ection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала < |
а неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби камено |
рндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски подо |
ечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осети |
врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш |
доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала |
ати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је |
очити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. |
n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и уну |
Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим доб |
и рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N |
ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо т |
ес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали к |
Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам |
а посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револ |
кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочи |
у од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{ |
од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учи |
лутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав |
<pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на ка |
ди повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не н |
> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, т |
живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска |
on" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашл |
етан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection |
изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не |
да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи и |
астао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. мин |
опе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити |
{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и о |
овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је н |
.{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S |
би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном |
човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће |
у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви с |
Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче |
зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} Посл |
="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Бео |
миљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — |
црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније пос |
не лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да |
места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет ни |
стељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички жив |
е.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да |
рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беш |
спехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може ј |
апетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у о |
кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута |
има очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће |
о ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас бац |
p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n=" |
рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам дан |
и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на ов |
рекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док |
ојим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи |
У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад иза |
је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је |
беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу |
љеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико г |
нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По |
ера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповс |
луци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} |
је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо с |
будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и њ |
народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ру |
.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи |
сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега. |
ј соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</ |
дино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је. |
очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, |
није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђило |
г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена. |
ијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, кој |
, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед |
а први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске |
замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су |
да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разл |
пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" / |
да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <mi |
тресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем |
ине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} |
отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зрац |
ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одм |
а си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножил |
оверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће |
тово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} |
то шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p> |
. морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову |
ве у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ј |
ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет н |
ранцузе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Француз |
} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио шт |
обом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите |
и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></ |
стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме тре |
е, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно пита |
у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако |
гови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помисл |
чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва за |
д — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јунач |
нем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ |
рачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвеште |
и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикал |
, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто |
ом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну виш |
ао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за |
{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица неш |
познате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има |
па.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио са |
обом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не в |
их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате је |
— не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као с |
p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет б |
и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се |
збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аман |
ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су пр |
бише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше |
д рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београд |
оње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пиро |
Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи |
и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах |
ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ј |
у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити је |
>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је |
/p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; |
>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео по |
ће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, ма |
волите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру |
ечасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенск |
не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а |
у нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо и |
угог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо |
p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако |
ту дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе г |
аравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог др |
сти, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} |
S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 д |
е меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но |
и то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко |
<p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" |
их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана |
чине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигд |
е оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже сво |
а је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм от |
твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до вели |
га баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај ма |
Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког |
оји би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започећ |
елазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило |
а кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако |
понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати. |
уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</ |
ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су м |
дину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и |
етали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке пр |
одине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезариј |
варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни је |
ма нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<titl |
ен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике ка |
Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја до |
натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадам |
.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у |
>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као |
да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? |
е пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила к |
!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћор |
али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!.. |
у, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све |
о мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја |
распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има |
ћег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на |
о се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S |
јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} |
/p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ |
је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми |
г?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — |
</p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну |
а мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{ |
, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не мож |
очитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једн |
ао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти |
на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, |
те ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пр |
о; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му |
нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, |
као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега ј |
ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко пог |
да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока< |
ј с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи: |
S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „нар |
право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет б |
чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар |
ва.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сиг |
тији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне ради |
ованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто све |
ски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S |
Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало |
едао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном испра |
н је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Њ |
види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се |
огама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до |
помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она др |
е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так |
Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит до |
а?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш |
цањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и не |
„практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, н |
ве што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са |
мо пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Зав |
мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="1 |
- -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске гл |
рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми |
ког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из |
чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане |
а Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахн |
ку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће он |
тив њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језик |
аш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, |
у, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у |
. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} |
ке звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страх |
те заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p |
а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрет |
чио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учи |
дседниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" |
азлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допа |
/> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом н |
Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - |
шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине ми |
, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада о |
рзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном дв |
bSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} |
окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, д |
ора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричари |
оме могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} П |
ио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да |
тимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и |
ч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да |
део је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нек |
као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрогра |
о...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњ |
зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио |
у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} |
ка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> |
се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p> |
а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим др |
У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овд |
рио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се прв |
лађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{ |
ивобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он |
је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око нек |
ису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p |
човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ро |
у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали |
— могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке |
у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први д |
хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} А |
ам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p |
аци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а |
по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем тол |
м је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном |
ете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само ја |
а.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад д |
се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисал |
би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило мног |
на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патро |
е хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву |
>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за једа |
уди, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зн |
м па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у |
кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Сувод |
о о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...< |
то за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била јо |
тране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом |
чали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и |
пчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек поглед |
вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео н |
ециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија |
ја вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не ос |
видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет |
које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори мор |
о народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} |
ико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} |
ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће пок |
да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p |
гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али нар |
и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако гл |
предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И |
а вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — ду |
} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож: |
Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје |
а.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> < |
ам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџиј |
истар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мисли |
Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ |
} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Разм |
гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води к |
ри.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{ |
јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претр |
кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="ch |
сао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује |
казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану |
туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" |
...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb |
Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти |
ислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то деш |
орају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад |
ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозо |
уд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет |
он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на |
>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S |
да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој не |
ртија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне |
нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. минист |
гом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате. |
ома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је ов |
тник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седе |
и у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини |
ле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио |
од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, кара |
онци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да |
ду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим матер |
те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену |
, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија.. |
и несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у в |
ур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То |
е лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се |
их ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p |
синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је с |
е.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису |
собиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да неш |
дало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаћ |
е сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље зн |
ац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од |
— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао |
не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, |
то је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе чове |
њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, т |
на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и |
хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим опш |
/p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не да |
:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} |
га дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у |
неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помис |
дњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газд |
p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није |
сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до |
е — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што с |
сањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а |
фана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет поте |
лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се |
тан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{ |
А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. мин |
рио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и пог |
овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је с |
са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у |
ко ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме р |
ио на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат |
поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title |
аза се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице |
ву поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по каван |
бори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у ост |
— —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</t |
је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испа |
<p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако |
ne unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били виш |
и.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика ч |
те много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте |
ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи |
ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим чети |
и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата с |
Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> ј |
дина, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огл |
не црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле ок |
зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги |
тима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој в |
Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна си |
слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле о |
вим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, до |
зу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и јед |
к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута |
ако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси |
е први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} |
{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; |
рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на |
<p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам з |
које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепет |
аткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле вољ |
.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онд |
ек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпу |
и, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у гл |
а прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!... |
и, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
оме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} П |
рити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Мари |
што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо |
ад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао |
.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да |
на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> |
ство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додири |
ала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу |
кочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, ка |
као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш |
ега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шаре |
.</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да |
мој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафе |
....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за |
шанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни н |
ог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где л |
би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, к |
радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. |
ди шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли нек |
огао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла с |
е припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, |
а, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао |
ешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба мити |
ти тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смр |
ом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати |
очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSec |
господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их |
о је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам |
рџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двор |
Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и ник |
дамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} |
то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Дол |
је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после о |
<p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш ст |
На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p |
и и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p |
таре губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а |
а своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Ф |
који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштв |
b n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља с |
злога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши мо |
три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадн |
} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се |
от српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети |
а таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег |
ора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се |
ембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белеш |
браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте |
ога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они |
од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава... |
ње пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме. |
же свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два |
је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког |
и дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име пон |
нако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP18 |
а, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на |
Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић. |
рас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За |
{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а по |
нова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два в |
p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, |
урица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечи |
лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно |
а и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....< |
.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци ад |
ком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крун |
они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије ред |
</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмез |
њега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а |
и се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Вас |
ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао |
estone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник |
њак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S |
и, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа |
тно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да |
ви је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У |
е Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора и |
зео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и ос |
Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став до |
и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настав |
е:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n |
ече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на ча |
вика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако |
ко газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне м |
му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу б |
<p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је |
ал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то д |
Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} |
а ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох |
итај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, |
Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све |
се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам |
своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а |
платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S |
у и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно дет |
се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ј |
исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Д |
што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на и |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалск |
уде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у |
Р....</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немач |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и тр |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет саха |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуно |
l:id="SRP18871_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова. |
а: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена |
! - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Пред |
боде!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну нек |
цима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у мех |
..{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, |
!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право |
овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али |
ло, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских проз |
политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с |
му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша.. |
е жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он м |
га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> ш |
моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како т |
вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У к |
а бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну |
мо да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалц |
е школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она теш |
зда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћа |
беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће н |
и, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак |
у продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се гов |
ле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — |
а, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> |
одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} П |
S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада |
тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете пог |
кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон М |
куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> |
ћ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе н |
но, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одв |
рале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега |
во клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај |
к:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радика |
а бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један те |
вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочиј |
ина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиља |
оли то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, |
ну руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} |
оји сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову |
је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према |
Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну неве |
а, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и л |
ола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. |
о очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за |
рије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу ос |
ба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око |
гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух наро |
е тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда В |
.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, |
ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} |
је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и ра |
зу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи |
сом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ће |
роклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи |
нику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми |
ико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штре |
уха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по |
сму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Зл |
вима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се |
а тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема |
ка за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, |
н је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карт |
мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој |
им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} |
..{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учи |
S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и |
и.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S |
b n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p |
подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не ост |
33" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим с |
ево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!. |
веће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо ов |
огика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их ј |
о је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, кој |
еумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и и |
сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам |
ода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих ру |
мње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми |
</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па |
рам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије |
о „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је пр |
мет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до |
и много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је л |
ву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био |
Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Рада |
ом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и |
истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вул |
а....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон |
исам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, |
шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој |
о свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ов |
ршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава |
ало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити |
е може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само че |
Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан ради |
рује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице |
тац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског |
е листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p> |
означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је |
и оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, |
ци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни ма |
е кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљ |
проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S |
најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших |
Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе |
бавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то |
девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо |
ао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао м |
ја и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега |
рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S |
шаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим по |
стриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече |
овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, |
ску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И та |
дњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Ка |
се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ј |
вим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На |
ене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог д |
озната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме |
уго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски нар |
уге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет |
к.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио |
стом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу |
„ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јеса |
једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шт |
и читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па посл |
од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, г |
и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи |
> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар ко |
и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се |
ао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој п |
аци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво се |
вати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!.. |
петан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, |
ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, ок |
њацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше |
народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!. |
ете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на |
.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наук |
ом чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучић |
подин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну о |
био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек |
ог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јов |
иши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме к |
што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајуш |
то дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n=" |
о, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек |
ћу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре.. |
/> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине пов |
г века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара ау |
нцузи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријс |
н је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско пол |
а га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа I |
какве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Ш |
чи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа |
стоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по н |
е....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{ |
е бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педа |
ас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не ж |
S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> |
Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би |
га друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам т |
...</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.< |
е?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} |
да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет |
уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — ма |
ога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево ок |
о онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече |
биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па од |
ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светли |
у да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, |
јке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине |
знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео |
p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од |
му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са м |
> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни п |
, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} |
мех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смеј |
е Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободн |
а мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији |
аше:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда п |
n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта |
ни шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони |
некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су |
узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на рад |
на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су |
ица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отиш |
ар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{ |
у булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају сво |
, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна |
остати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>М |
p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’ |
и коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да |
да Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>По |
.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпоче |
акује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} |
како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју |
уди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одма |
том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Оз |
је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника чита |
е, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина |
већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да |
је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слеп |
атушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, |
среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе |
трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац |
ја, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, |
} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни с |
ни господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, |
терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори |
е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Изм |
— Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва чети |
да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је ов |
наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет д |
} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> < |
ан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у ко |
ак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни о |
. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} |
ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} |
о је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Р |
рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p |
ло, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети |
сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју |
људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и жен |
ног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му |
, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш |
</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с г |
право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и |
<p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним |
партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Дана |
ећ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, |
бода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Бри |
ипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они рад |
аде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Н |
с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— П |
рану — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још |
и је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па оп |
инили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине мех |
, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Јо |
олако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он ј |
зиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— |
ћници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже |
а кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p> |
мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова |
p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је |
?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да в |
p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше дон |
јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек |
га што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине |
мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну рас |
мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну рас |
путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>. |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сап |
ао са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко ње |
радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{ |
е јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних |
е.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчи |
зали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би л |
е слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне од |
њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је с |
ашев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и о |
тео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — |
усто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ ос |
елнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S |
ака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља зна |
народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митроп |
е среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капиј |
о натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је п |
среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је м |
8" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{ |
начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога |
ада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати |
лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам н |
воју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била |
е тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да ј |
подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад н |
ом била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше разме |
отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је стари |
рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. М |
ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији ст |
ам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше |
омоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак... |
учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред м |
крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме у |
мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они |
ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— П |
по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средој |
к’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горел |
апредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је |
о!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S |
S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S |
и ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песм |
ског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из |
сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препоро |
у столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p |
жно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас ос |
ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да б |
онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из |
а помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p |
исером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај ко |
лим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој з |
суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство |
оји даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни т |
учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту им |
говори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну |
..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чи |
ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитат |
је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте |
теља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она наста |
дојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна |
а, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, дв |
...</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> |
и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што за |
е тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она |
</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запита |
свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, |
овог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њег |
но креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам |
као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за св |
том рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле |
та јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гуј |
га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе н |
се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И њего |
у тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али |
а дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен |
са и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.< |
ођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хи |
оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч |
новне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле пе |
ам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљује |
ругих сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се чов |
арод — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их прек |
p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ј |
уте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <p |
ш боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и став |
тине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су д |
сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико т |
али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из сл |
и у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачу |
је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> |
кову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах |
ора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, |
ет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од |
о је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p |
не, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика в |
ега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је |
ћ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставим |
n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> |
данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету по |
, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан |
еџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани |
добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, |
је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А |
ао ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово |
то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само |
да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; ни |
онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрам |
— — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Си |
>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени |
гици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најне |
ке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он |
који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где |
ца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о минис |
е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани |
ју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учи |
понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако н |
Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да |
Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни ка |
е бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још не |
дати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозвол |
Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни кап |
кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити |
приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао ка |
ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> вра |
свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима |
тали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си |
каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — |
едам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а |
е заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се |
ио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</ |
нашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да |
их побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улог |
г министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је град |
ђу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни ра |
колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S |
цима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господс |
ије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобр |
и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни |
га? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну |
{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то |
, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану зна |
језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету деш |
/p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!.. |
, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још |
дер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом ко |
ти и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки р |
Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци |
амо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба |
дато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми п |
мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што |
{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз м |
својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да ј |
рило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} |
ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{ |
хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци |
..{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе з |
другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора зб |
— мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке н |
к.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане св |
и, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо |
.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, н |
под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, св |
став не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге |
ашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих |
безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја са |
м ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на ма |
де!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полупла |
дан странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још |
кула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{ |
амо чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слоб |
парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села |
</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда с |
и се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али он |
нула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{ |
шта није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два да |
ране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још б |
ија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хо |
неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p |
четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb |
ађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију |
} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкам |
е двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чул |
pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш |
узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његов |
друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули |
....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушак |
што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос |
ује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, ка |
им, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{ |
пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да с |
ма је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S |
смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти |
" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да и |
мела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плак |
S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, |
у хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!.. |
ш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи |
су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко |
ко се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али |
дно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Се |
зио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде рас |
акве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо |
карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} |
вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми |
е.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један ду |
к на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином. |
е на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко |
тног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — пи |
зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на и |
заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана ко |
S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> |
ху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Сам |
гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ноши |
за дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> < |
не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекн |
азда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета |
лом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога рад |
к. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је вр |
у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Так |
памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово н |
а крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је |
ичао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је милов |
у за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока |
чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су |
егна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шт |
му у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гро |
о <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, |
разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати нек |
в и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он м |
ростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће н |
сто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не мо |
речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је |
ао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нем |
Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде |
род нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назват |
ове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p> |
аши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања ре |
ра се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно шт |
65" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јорд |
ан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Врати |
у они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост ово |
ни.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад! |
ати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из вар |
знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас види |
је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристад |
и чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на п |
он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губил |
елобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само |
авио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђак |
растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с |
29" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Ф |
!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! о |
а!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочиј |
до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је |
/p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у |
је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! |
а се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим |
ија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удов |
} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSection" / |
бијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремит |
, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S |
вних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора суд |
а спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> |
и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критичн |
S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен |
соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, |
волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће изд |
е тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да |
т о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, о |
Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и да |
дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и пост |
ли је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима |
рп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви о |
свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} С |
е и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете |
ост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и дру |
пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата |
ода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим г |
акове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не см |
ко, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капета |
дњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају св |
о знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либ |
на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник пр |
е, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Ч |
брве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово |
зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна |
е могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још |
и послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман има |
приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Том |
ати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <h |
.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче. |
.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{ |
квој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за |
ати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} |
а — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче |
а круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански гла |
да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учин |
а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишин |
еме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанс |
е морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Евро |
тим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје и |
ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали с |
м се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њени |
ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним |
већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</ |
разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доно |
у предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прош |
спод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.< |
зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фо |
евима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На об |
печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у једа |
Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су |
ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал |
ми независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам |
p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро |
одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколик |
ну!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} |
ајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он на |
p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав за |
е свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мисли |
а истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не |
и задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Бел |
То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врст |
/> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки дру |
и Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више |
/> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S |
b n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, |
цима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко вик |
паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так |
то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И ов |
/p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' В |
еће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се |
Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не д |
ромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио. |
љају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чу |
вите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви |
народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да на |
> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико друг |
да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци |
Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикал |
веној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољан |
лу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знам |
а Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га ос |
први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобође |
Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ поче |
ела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисно |
етан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад |
н пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слут |
евојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две ре |
— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о ч |
о измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би др |
>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик пого |
ине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до прво |
Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја |
још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Т |
јем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се. |
шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либер |
чини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> < |
онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази прек |
то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватр |
могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Вр |
лако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А |
.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, гос |
ви ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канд |
то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Г |
ад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само о |
преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар т |
апетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> |
едник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— |
и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? |
? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши и |
тан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро и |
— баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „из |
ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— О |
због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом |
дела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину |
је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну. |
..{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, |
></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са сви |
то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што |
} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, го |
мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту п |
и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Упра |
/> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> |
од кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он |
пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он |
кше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да |
ло није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђ |
није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који |
шем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти ј |
а осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— |
..{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи |
<pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на |
ај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ов |
видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — |
то је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те |
а погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац О |
n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Д |
ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докто |
едаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака |
ц се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— |
ј идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви |
и „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и ст |
моуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што ле |
а ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџак |
азда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога ча |
<p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ни |
— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се |
— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се |
кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију стар |
је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Н |
е ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има |
дела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпо |
акле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним п |
ере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Ми |
и...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и ник |
у.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је |
под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би |
S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С |
p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека |
—</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да |
ри Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па |
{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а |
то мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{ |
Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није |
.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну дес |
— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу о |
осподине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђењ |
..</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, н |
Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> |
шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на стр |
ије осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда В |
што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Н |
довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугод |
се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они с |
сам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има св |
ква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, ос |
он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> |
је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови |
братиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде |
ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у |
} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, |
послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмури |
арији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу дес |
е свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог |
оље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати |
лића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи |
другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича |
ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гости |
д својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадај |
какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њим |
е,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћ |
тлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете са |
једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капет |
напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>м |
ји су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер н |
ђе у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славниј |
ини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што ме |
estone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће |
неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари др |
збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264 |
мо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</ |
скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа завр |
ави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се |
дном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе |
није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он п |
— — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несре |
д негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегну |
н државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и наро |
речег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} |
да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је ос |
да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} |
еверили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није |
д је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врс |
о.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо о |
на настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будем |
а суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине.. |
ма. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако са |
шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве бе |
нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} |
е и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар м |
о обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако с |
кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} С |
оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Ка |
<pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке згр |
м оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара |
ака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно |
је собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не |
о да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одм |
вце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их с |
што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Кам |
варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буд |
о је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене |
против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мор |
идим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шта |
?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора... |
</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n= |
> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не |
а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа |
ао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знат |
свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтариј |
добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало |
<p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} |
ешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, ос |
..</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p |
<pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> |
ао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је о |
али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио је |
грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, |
/></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p> |
усито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега т |
.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Сам |
} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је на |
n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен па |
2" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папир |
ли Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} |
ика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио |
вим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које |
иће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Миј |
есну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додад |
та била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви |
сте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; |
што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом |
м прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је |
и разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учите |
S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повик |
Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: |
ог радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше |
вај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него дос |
{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле т |
ви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова |
Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је |
преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Он |
{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ниш |
њижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туто |
ицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSe |
о мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и к |
ни народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац |
одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник |
нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у гл |
петан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог веч |
е дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури ка |
ким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог |
мешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела храни |
p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак |
осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чарши |
благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац |
...{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: јед |
То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле у |
те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону |
ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издај |
м подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, к |
у убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер |
ио уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покуш |
двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћем |
се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велик |
ко се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били |
дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. ми |
њеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, с |
<p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски н |
ко га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему н |
а се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Ј |
ша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата по |
лана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone uni |
редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за ко |
} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита |
у сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што |
? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Н |
а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече |
ри руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У т |
p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се у |
хотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на |
јићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да |
>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њ |
на.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да |
<p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију л |
/p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако про |
о ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и |
то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти |
а воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте |
<p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:< |
аква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његов |
била нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је |
елике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} О |
ште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена |
господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава избор |
за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана |
— а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> вој |
и хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напред |
ра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у мате |
..{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „с |
и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре на |
ашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта нар |
ба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit= |
ни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наокол |
тњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p> |
евнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном |
рабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате |
И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Са |
ве крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи исп |
приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки чове |
вих слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је |
нао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац мо |
њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминц |
ли!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мук |
апље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ов |
где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније.. |
их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} |
благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбо |
поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут |
бори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оно |
за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} С |
ма ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p |
чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе |
њи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам з |
и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} |
, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и пол |
<p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирис |
рет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад |
им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Т |
во нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две |
...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нароч |
S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво |
лила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 годин |
pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p |
да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он н |
моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Ал |
е лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза р |
јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и от |
ци. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Има ли |
је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито |
Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. < |
олковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења |
, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана и |
сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{ |
краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} |
ата.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па |
..{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао к |
што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад т |
о да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— |
го га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно |
арка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога |
е витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" |
ешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p |
апада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице до |
му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови |
мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S |
амо није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у |
је се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је с |
даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевањ |
помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко друго |
ругом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинил |
S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбура |
амо, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабин |
>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После пол |
. и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— О |
ећ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну дес |
а проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У |
колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном ус |
ачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже гла |
гледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, |
адне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је |
ву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што ј |
бе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђ |
ки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ у |
епетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој коч |
се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — |
о и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> |
О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула С |
дати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и |
и, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београ |
ешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} |
вај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу. |
n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај моли |
ти од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добр |
...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху |
оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити... |
осподине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се прос |
из чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо мног |
Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велик |
под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да |
рио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јол |
х је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. м |
кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.< |
ијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све п |
распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренут |
је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; |
S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изр |
р засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није |
т тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу п |
створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи ј |
{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим |
прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S |
одио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо уст |
дравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторск |
а у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај г |
вога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и пони |
tle>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим |
> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, |
и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Шва |
— можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И |
е напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се с |
о.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасет |
воднише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете |
ром зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћ |
{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, у |
S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се |
шњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И б |
и с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је |
ош једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отв |
у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко с |
ука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже д |
је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога зло |
азда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је |
лепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> < |
најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књи |
сну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{ |
лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој не |
и догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што х |
адици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n=" |
каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на ко |
учића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за глав |
јци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p |
са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разгов |
чак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер |
е министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад о |
својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; |
и и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би |
је испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша. |
} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци |
јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отв |
да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод |
ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђен |
ви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p> |
и другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно ш |
И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{ |
жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове |
S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојн |
ожа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p |
ово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— |
а „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута д |
да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, |
те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном си |
бе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="subSection |
онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, реш |
Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се |
нат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него |
или....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас |
бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађо |
bSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ как |
амргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ |
арадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у |
стоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони |
..{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља. |
ч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину |
"297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} |
и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио с |
ам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана |
Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редо |
сле га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног |
до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо ниј |
ати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Оста |
је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</ |
з тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочи |
људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да |
собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас с |
тац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб |
уда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он |
—</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у |
доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори прес |
аре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Па |
ђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p |
...</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историј |
и, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих |
!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, рек |
е обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види с |
Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кус |
осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, |
S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда н |
е, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је с |
низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу |
ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта |
ипадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју |
о што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калф |
једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се |
и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми см |
едаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се |
па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— |
p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и |
гловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те |
сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити н |
мо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљ |
и до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?. |
месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Ву |
дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш |
Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно |
рихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“. |
светио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је |
ци Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди рече |
гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, н |
г.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи |
моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Ст |
наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији о |
расуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад |
вили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину |
поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре стра |
говорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђен |
. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше |
иком крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И |
или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина |
чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше |
, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p> |
ченици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао н |
а, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља г |
препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговара |
Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави. |
е село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари. |
и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} |
смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај |
примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напр |
на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личнос |
ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах |
а Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Је |
још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p> |
нако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људ |
лавом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— |
један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си |
томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало и |
протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... |
јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесе |
к умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслам |
о за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да в |
и тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци ск |
умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже |
p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Мо |
етох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и |
т’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</l> <l>„Из клина |
<p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, по |
Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није |
ик.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb |
, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} |
тацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он с |
и се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му тр |
/></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, |
ће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У глас |
и нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у с |
вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! нак |
а, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је н |
је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја гла |
гу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S |
да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџб |
еници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — д |
е Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам |
памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без нао |
ли овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љ |
биш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад ј |
на три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S |
господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на дру |
днога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна |
има по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на |
о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог |
проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљ |
S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p |
оп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати |
вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје стареш |
сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у жи |
} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу |
може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије |
ла, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако г |
о то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају |
принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и др |
у маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{ |
ка, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па с |
м где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој |
а она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по |
келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, |
е.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богм |
она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора д |
p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В. |
во ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као |
пред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су |
осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е |
а Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толк |
ло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се |
то се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате |
чео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле |
за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је |
Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и |
је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник на |
Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и |
итај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb |
помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— |
колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и роди |
већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSectio |
љко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђе |
богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те! |
...{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апс |
страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Бе |
свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе ј |
у најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно од |
ј посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо |
ечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 |
t="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђевр |
зда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпиј |
, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ћ |
оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима |
и од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко с |
јим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, |
— ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђ |
поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и оче |
че се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар |
су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</ |
прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице |
Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном |
у „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на гла |
да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог згла |
да оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама град |
ion" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, сво |
од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да |
хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још |
ере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи леп |
и ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер н |
доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо |
водолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, пр |
је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица пог |
напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{ |
се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после про |
>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује |
игане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до з |
<p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептиров |
се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на ка |
вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није |
је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати в |
, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагње |
остављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогат |
оравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p |
еоград по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина |
ице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> < |
> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, ш |
је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је д |
— —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара |
је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш |
Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, |
д.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Сму |
без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си и |
та, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клуп |
слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p |
b n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам |
— како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна |
у имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће и |
а Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџиј |
на.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све т |
а Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Бело |
ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље |
а народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам ва |
онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једн |
ћи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Т |
сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоупра |
рка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а измеђ |
итај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог из |
до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па м |
разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и прат |
b n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити ова |
ом и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на |
S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не з |
ће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чел |
жим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачуна |
Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За |
о — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну |
ко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђил |
ра.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" дон |
од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ћ |
stone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из |
100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно |
и и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и |
!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђев |
нате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да м |
ине зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, |
едњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи н |
није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{ |
e>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</titl |
вео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једн |
ју му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, |
у мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у |
Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас м |
Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, к |
он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је |
гледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове |
ца.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један п |
То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горње |
S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> |
опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г |
грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, |
а с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од пан |
с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешир |
еколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава |
и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим ч |
ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а ч |
>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не мо |
>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори ка |
/></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалиш |
тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда св |
стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S |
ише година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под |
о, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна м |
иком ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобрк |
овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песниц |
Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве п |
..{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте л |
о.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла |
ју, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам |
курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од дру |
собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија |
ке Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од са |
а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових |
ли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Француз |
су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, |
нику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији поту |
ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закљу |
у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђил |
масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бо |
оваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, ко |
кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренус |
афану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш |
ог у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми |
о прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капета |
нама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу |
дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче... |
и, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</ |
упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад н |
запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSec |
а је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; |
акон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на |
акон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарск |
>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко др |
аренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и са |
; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџе |
о да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао п |
амном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шар |
рани, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судл |
о ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе н |
чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не мож |
е селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу |
рицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толи |
и гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи ра |
миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше зас |
евушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у к |
дина.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као го |
сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Врем |
о, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле н |
олим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било |
, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не б |
оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане |
дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклони |
гда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу |
lestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{ |
свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, |
је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда н |
не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођ |
им те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} |
{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, мо |
седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем с |
ш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, о |
ори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власнич |
ине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне ш |
} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај |
к задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста |
беде.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те |
теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} |
хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад б |
оће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобр |
да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p |
а не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и |
> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају |
иновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} |
што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби |
људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с не |
аш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{ |
S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на |
Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Б |
а то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског |
Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ов |
олуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско прист |
одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу ода |
ком и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S |
њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; |
о под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први |
Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је |
ди врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је п |
ше сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нек |
едамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у каф |
че, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме му |
.. <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> |
је, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....< |
же.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби |
Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — уп |
p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit="subSection" |
на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да |
ду што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза ти |
колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред из |
Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} |
к узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом по |
На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p |
бу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице ш |
еговој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечер |
та; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче |
патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <mile |
оди у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродни |
уговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ичине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он |
сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе о |
Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оце |
о, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на |
и, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Б |
а држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала па |
рви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не |
да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој |
S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк |
бе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу! |
мо се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <p |
ушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Бо |
рим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта |
а само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div |
што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли т |
..{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четир |
стављају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ј |
представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — ш |
о сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, ко |
рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци |
есна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мр |
ти оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Б |
подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног пред |
помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак |
е ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> |
. није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива |
си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар бри |
се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси |
осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекор |
анас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који |
а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би |
јини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јак |
Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, б |
ог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и |
дне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и не |
хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће |
прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути |
отмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се |
{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Су |
="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза |
!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ов |
p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> < |
о како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, |
ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а |
њаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> < |
ну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ј |
} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> |
, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему том |
p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту |
Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред са |
S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, |
Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, он |
{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни д |
има.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Ј |
би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време |
ет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким б |
да се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} |
опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помилова |
ебе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитост |
а беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ |
не, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете |
ни су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине. |
ије нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што |
му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ов |
{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> |
pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!. |
Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зб |
ајпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учите |
„<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео гово |
ело, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и |
„напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не |
угом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад |
ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да |
pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — м |
ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом |
...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, |
, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама |
а Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика... |
лач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, г |
зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући је |
и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — к |
жем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме |
ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погл |
казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бав |
..{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине |
слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслуз |
метом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као |
ет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им уз |
нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо св |
а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радик |
петан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не |
, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпиј |
о свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће |
S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су |
е упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> < |
.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одист |
> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p |
штина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, бр |
ава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи |
кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радика |
и слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја дан |
ј Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја |
, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није би |
пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} |
јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мо |
а се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, |
а види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако |
там оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на какви |
ата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је |
а — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре |
носи:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина |
ао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Так |
о — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас т |
дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо |
там је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда д |
у укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како |
оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у |
аку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саб |
о напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли |
као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> |
српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — |
ичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 п |
умњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми с |
е прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке |
S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} |
дни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому свом |
Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице |
га женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, ко |
тересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источн |
игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, |
коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави |
овукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни |
ве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb |
ао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелија |
браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу |
У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете пл |
људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> |
Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> < |
ашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> |
а игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под он |
рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су |
ки народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу |
<pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да с |
ким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ј |
у је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и |
во је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— |
То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и |
ени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његово |
ити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milest |
обом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лепти |
био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северн |
..{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у г |
S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — |
еније.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} |
м шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете |
им је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах ос |
...{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на |
питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки у |
су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} |
} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном ви |
> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето |
да.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде |
ко умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, |
сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.< |
угове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што с |
, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуд |
1" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа запа |
а; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S |
г ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад једа |
е погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо |
се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али |
тило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p> |
бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је |
септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, т |
а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на в |
ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила пре |
имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} |
.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке г |
реко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи а |
оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули г |
ренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима |
мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се |
чи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Б |
брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} |
атно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја. |
осподине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме |
а десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отвор |
су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине |
је се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другов |
и! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен о |
/></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="s |
То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао |
Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господи |
ад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} |
ван Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одрасли |
ода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необичн |
је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви д |
дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском засле |
, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нис |
вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена ш |
о јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не доп |
ући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мис |
је могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку |
могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао |
осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо п |
> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар |
ним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово |
мично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Нар |
бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем |
да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мен |
болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капе |
ну, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јес |
-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити. |
очијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од р |
>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате па |
дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомство |
лазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака постав |
Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од |
доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као |
и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да |
нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад |
на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торб |
зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не б |
исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се |
а, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не п |
ба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је т |
ору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Мл |
еђу руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петр |
убета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на |
закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се б |
ице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„А |
и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелес |
али? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике |
умемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, |
вор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" |
мају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају |
оста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варош |
Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону |
{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствен |
тика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и |
ркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и |
е с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога мат |
Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бит |
није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у |
две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустриј |
јанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> |
хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно |
оказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јоси |
мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве |
теникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царст |
на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се д |
ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка гл |
ери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити |
је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија |
о буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа |
, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и в |
аш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене кр |
оре, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђ |
ацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше бл |
ре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле |
прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад б |
{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша де |
дине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло г |
жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n=" |
у, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <mi |
та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу о |
мо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и к |
звајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S |
да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" / |
у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, виде |
а је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да |
е за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху кит |
три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети дет |
њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И |
лу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина |
а....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо д |
<p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су зад |
ош не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему то |
стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилим |
ворили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се |
је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шт |
а Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па о |
мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени ка |
сци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сва |
ред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358 |
/title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n=" |
</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у р |
а; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, |
аше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али |
беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} П |
во благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина све |
идим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет ве |
м морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</ |
ше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад с |
и, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем |
увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Ј |
Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш |
погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што оч |
ј се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата |
итана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних |
другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} |
онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на р |
и смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.< |
свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без д |
а места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„. |
егових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестам |
н и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу |
и.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару. |
а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежиј |
му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и |
кви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И |
га што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуште |
лице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власниц |
леспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем. |
људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево |
о што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времен |
ство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" / |
"16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни да |
ушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне |
нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне само |
е руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац ра |
иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> |
ој, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а ко |
ипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекроји |
та напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сноси |
а није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви в |
оне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....< |
n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не мож |
ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на ниш |
нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> кона |
ам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Ч |
окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат до |
; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, |
ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је |
и не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Ч |
на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} |
Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва с |
крете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могл |
ишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам |
у, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, |
а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар... |
огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно опер |
ма као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе к |
олико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини. |
значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n |
е, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му |
си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан пол |
ералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћа |
уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И т |
S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“. |
о да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће |
вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући |
Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали сл |
} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! |
а знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Ва |
и њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду |
му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би. |
вим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" / |
да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештен |
и кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као |
вљи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи |
нин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазн |
но: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто те |
> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава |
апетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом висо |
рећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> < |
аз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним а |
ше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ће |
ао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само к |
а.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник... |
е апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" / |
да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власнич |
"subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што с |
нда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко п |
Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српс |
?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Нај |
рене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напре |
и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ |
Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— |
Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олт |
јску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похи |
ене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих љу |
других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да |
која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад ч |
са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — пр |
ери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено: |
род.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци! |
је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила |
p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" / |
па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Рак |
чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салв |
{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против св |
за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово с |
противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, |
ну забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао |
.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и |
е примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што |
у вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га |
нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па ста |
п Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не |
су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — |
ве и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а |
а Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и уз |
ој страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} |
еба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, |
Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе |
земо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочија |
еље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац |
ео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдн |
ечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p |
е, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад к |
попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутр |
ли на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Б |
дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви |
м, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ уве |
дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим у |
Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири ко |
и у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан ку |
ле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> < |
Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну |
говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се и |
</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p |
о је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе |
ешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, ду |
аној соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа |
клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај св |
ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још |
ти 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — |
ад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а |
ог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као шт |
{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде |
и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, |
северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуг |
окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и заб |
тице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав < |
суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правили |
срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?. |
з свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хри |
ославља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским п |
ија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених |
амог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ ка |
д, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много в |
испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја |
би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам |
страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Сол |
огледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један |
а на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништ |
ћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићан |
ој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, не |
оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, |
у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — св |
с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, |
људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} |
ом, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују |
ице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне в |
мо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бр |
ета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књиж |
, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом тугов |
све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном дођ |
.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појав |
гда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста б |
удници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није |
рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се нај |
е <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одм |
из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} Т |
у га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на п |
беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци |
повести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд |
као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме |
ипада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео |
клију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино |
му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{ |
ош неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ у |
знети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пиров |
ао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" / |
потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{ |
ојима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Франц |
ео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то ш |
адаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком |
S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске в |
авља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу кр |
ци, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у |
х.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни н |
другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у нам |
а присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чвр |
ош благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак |
шао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, д |
из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} Т |
р.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му н |
руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p> |
њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш ка |
ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на дв |
То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</ |
} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли с |
четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ м |
ва?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</ |
напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах ок |
моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореме |
пет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пен |
свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а |
или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их! |
учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже с |
<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лел |
много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Ф |
вале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb |
е причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао ос |
е, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — |
уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве с |
ма више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем бој |
="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб |
догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није у |
у страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова најв |
, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мо |
н није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, гос |
ем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... |
едном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека |
ево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се нај |
самићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао. |
цама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке |
екао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре от |
ј.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја до |
ве у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... |
, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} |
ила је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} |
— док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="19 |
побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни св |
једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, ка |
ну уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он |
} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо |
и с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Т |
<p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! |
аше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се с |
кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли чита |
женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурм |
шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогод |
ила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За |
се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се |
је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски |
аљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <p |
је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, д |
тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И он |
к се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој ви |
— што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним ст |
871_C12"> <head>XII</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне |
а и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганл |
потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би п |
штена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} |
ћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а мом |
еце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не и |
о да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је гра |
нога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи: |
о....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је о |
е и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није |
шем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћи |
а дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач те |
а је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издис |
- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов аст |
а мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћ |
тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за он |
Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} |
е либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас пред |
ubSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила |
ло док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <div type="chapter |
Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, |
тима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, н |
бор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} |
у, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народ |
је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана сам |
па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа |
к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га ба |
p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвик |
па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} |
та.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <p |
ер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} М |
кара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ |
равио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је |
од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну ка |
ју.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, а |
ничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, |
о га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми она |
а у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона |
одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним стол |
м путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чу |
о.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору н |
се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак |
ењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, ш |
арлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију |
Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет |
о се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави |
ас у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: с |
се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемс |
па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су |
бар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склоп |
шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у |
мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршав |
ре, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао д |
тов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, о |
езависности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{ |
Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси |
а!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његов |
тровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти |
ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни ре |
дао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му с |
нице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону |
еја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Фе |
а премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад бе |
ва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ов |
ска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам ј |
.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. |
ли, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у весе |
обити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} |
е вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и |
мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда |
еди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њи |
} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај |
везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамак |
е нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер ово |
као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове би |
и, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{ |
аде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив |
оље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што |
сподине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба овол |
иљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да |
аточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} |
н издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије |
></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ |
је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — |
е ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од н |
мотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој п |
усила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— |
о, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам мог |
исао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па |
S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као |
е престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природн |
ац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето |
само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, д |
букао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у гл |
некуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно |
о газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвор |
ини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она зло |
о добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад |
е био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“.. |
ма, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по једа |
— рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Б |
им вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху н |
лнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напу |
еки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им д |
ело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцул |
..{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као д |
1" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели нар |
е своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ов |
па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p |
што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само г |
Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су ч |
гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="20 |
цати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с н |
мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народ |
с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти |
е загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорим |
рицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој к |
:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни |
ан од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте |
ма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе |
итавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме н |
лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полупла |
а лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина |
елобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} О |
н то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли... |
ба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с |
перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књ |
чему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она ова |
т....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p |
трашна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја |
У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!. |
Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти |
ви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на свој |
рете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не мож |
краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо |
огони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p> |
улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S |
кнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се |
убма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама |
да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још |
му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкр |
права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурс |
n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе пар |
аше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га |
шта,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се |
а се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао |
се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веом |
опрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели |
гле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone unit="subSection" |
љати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима |
г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно |
исам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умак |
а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте. |
у или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p |
диста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он ни |
а нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово н |
ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако! |
ски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори |
от — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, |
ба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, р |
<p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по |
узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако |
о још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, о |
ити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је проч |
е пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко |
мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим. |
ет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи пре |
те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обој |
о се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима |
здио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја |
ина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је пр |
— ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Та |
ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице |
радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{ |
осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна к |
/p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</ |
бора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње. |
— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега уда |
така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се |
...</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у зл |
едаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђак |
ишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом |
S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> < |
а ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао |
вље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севн |
ема овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сет |
избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да |
ица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам г |
ећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је |
S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрк |
пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као з |
раху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и гус |
е неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје б |
у па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је к |
моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} О |
омове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може б |
иним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки |
кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше |
Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик |
мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маук |
исам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узод |
.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој |
угарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два |
о белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готови |
ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако |
дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула С |
пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S |
м ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се |
а их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи ист |
ог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разл |
ра да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за |
, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим |
Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива. |
отрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово к |
хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> |
ега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Ал |
!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да |
е и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору. |
о — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи |
зда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му о |
до испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше не |
смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљуб |
ако је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни иг |
њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју пост |
оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима |
живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да |
али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога оч |
олом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су |
који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ва |
дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи. |
му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни |
{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, |
>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згр |
> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би пла |
јмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене |
бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30 |
ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три |
грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде |
Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог пр |
д власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да пл |
и лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{ |
— цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — з |
у десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето |
и ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и ст |
ола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шиша |
ка и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; |
општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаш |
сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до ов |
д? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с ва |
32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, |
S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед |
а, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" |
е — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана. |
ај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац |
ра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трип |
манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сам |
део, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да с |
као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам |
сет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме сн |
жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозор |
Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма |
ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко |
е.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би |
лили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у до |
Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју гл |
обрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у на |
ождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах |
у може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" |
.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <mileston |
рсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском плем |
напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чиј |
ена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, ш |
оманији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна |
м ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, к |
S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала пред |
их бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха н |
p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео |
е Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — |
наш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. минис |
, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у гор |
мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Пол |
изну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа су |
ено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, ср |
ло сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна |
н-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ов |
ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не |
Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару |
о један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без ра |
Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа |
м ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" |
а је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког д |
p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све |
ља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да п |
чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и |
Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повр |
да Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капет |
p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „ма |
трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, |
реди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му |
пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком в |
се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да |
} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој |
Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли св |
ашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више |
Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — |
г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> |
е у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а |
е на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у |
рода.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих с |
да ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет |
ас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати прич |
е пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност срп |
ријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацн |
иди само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види с |
их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћ |
лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуд |
а постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне па |
да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, оно |
“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру |
и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, к |
, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоће |
воје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није |
д лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овак |
ити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су у |
трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али |
А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадн |
као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И |
варих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока |
д чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га уке |
8" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ра |
звол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> |
<p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у |
{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник |
едну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстат |
а.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као он |
егну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" / |
тег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад с |
е.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су |
</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би |
ше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полициј |
о брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} |
је сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат з |
вуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. |
ан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема с |
лу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p> |
...{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и поз |
S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беш |
и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје сло |
гледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{ |
а нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек с |
лађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ос |
ј партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> д |
<pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био |
гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити д |
ас опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго |
рк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.< |
p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone u |
— основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> |
Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет |
о што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе |
а дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он |
ви гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — |
а сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повик |
ом забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, св |
ад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали. |
у, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} |
трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једна |
ет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да |
гов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би дост |
ндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме ш |
Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} |
tle>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке |
мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право |
да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме |
ладу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајт |
> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, т |
ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да |
овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике с |
нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживот |
ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну влад |
да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу пр |
/p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући |
а, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно мес |
Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је |
реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и пов |
је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредња |
посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг п |
Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају |
та у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам оч |
о где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и |
епа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала |
"11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да |
е стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} |
нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар та |
.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.< |
ни, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSecti |
рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако |
ио натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог |
његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола |
први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дај |
учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов изл |
и Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђу |
уд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да ус |
Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде п |
<p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима... |
оје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p> |
ладичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњам |
је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна |
посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српск |
И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде |
рије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ов |
више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унут |
читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод о |
мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђе |
ишта.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно |
уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсја |
, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</ |
ручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали |
е.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један |
закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка вр |
{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} |
у му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бог |
ад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никак |
ересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста д |
који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једн |
А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим |
p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред тав |
?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им |
на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви в |
p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао |
да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће дру |
етно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ам |
И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пос |
о.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што |
и у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; |
м развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да сво |
ети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац |
фана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли |
па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника! |
лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шик |
уђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над са |
го, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беш |
петанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду |
Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{ |
Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се поре |
ог жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <p |
сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— |
ориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је |
.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хте |
ара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средин |
о си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народн |
</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <p |
.</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево |
ад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа |
пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„ |
, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што |
ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија нас |
го плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S |
избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога |
ви чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали |
м дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну м |
давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавн |
еког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобр |
ћи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капе |
у се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расп |
itle>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас чит |
Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, т |
То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао.. |
као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} |
итељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху н |
ти!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, ко |
о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине. |
иког — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам в |
unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још |
талом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба п |
рво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— За |
х неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: |
его ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начини |
ој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Исти |
Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натовар |
ао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ нека |
творише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све |
свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико |
рије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна паш |
м и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му доша |
у картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини удар |
анац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио |
{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ о |
арине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учите |
иће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати.... |
лик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непој |
, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — |
сну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна м |
дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало |
е обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљн |
о кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца |
ко свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, |
, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало |
људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд |
не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уг |
очник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревал |
На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је уса |
.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— |
вога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је све |
ду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељск |
анас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо доче |
амо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја лети |
што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — |
о, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили. |
већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.< |
ицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писм |
застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из сво |
ивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне посл |
и село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда |
среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Мл |
ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледа |
моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да н |
е у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна |
ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако ми |
а шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један |
утра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш |
аше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутр |
вему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати |
а, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевт |
.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.< |
„Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни |
ипадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу |
казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> |
азличитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешир |
шти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:< |
нула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком поста |
ога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од |
Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> |
ао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, |
г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То |
и од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јов |
ене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три п |
о, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша |
да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који |
<p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све р |
мчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.< |
.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, ме |
испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — не |
имије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јо |
стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га исти |
ад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шал |
најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба |
и роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као |
и му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко |
н; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан д |
су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!. |
ворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита |
што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да |
/p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} |
знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти |
ма никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радоји |
странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!... |
о је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим поли |
и и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не би |
Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо ва |
title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би |
грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си |
оуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш |
; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</ti |
о, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га |
{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала |
једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подм |
</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и |
ника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишл |
ице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили |
хову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с |
било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? |
о примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у годи |
ма....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми с |
ема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допа |
етнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај пот |
за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао |
.., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећ |
осле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имај |
и да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да ч |
м кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне |
усмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у с |
, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто М |
и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на свој |
ако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква п |
з сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су наста |
оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде. |
S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од |
ито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му л |
а је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„К |
се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — л |
ратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви |
је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се нек |
ти...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} |
иваде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, |
д је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некакв |
по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће |
ка нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити |
акве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек |
.{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог |
ј пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих зд |
ао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{ |
аруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} |
Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34 |
а коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" |
изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или |
ила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на др |
.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За |
и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово |
ародним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — мо |
сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у |
ако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, |
цало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата |
и као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, ко |
и.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у |
За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле ко |
не.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у п |
106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, |
вим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанск |
тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним |
послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Б |
у је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је |
извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, јо |
} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акциона |
ија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по кат |
аташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да пој |
у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просв |
ад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б |
ни на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном ре |
познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?. |
ично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и сво |
врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини о |
ну Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milest |
м другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на шт |
капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче |
прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао |
еждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања од |
p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? |
а калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S |
едне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напред |
ар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дакле, |
е, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и |
</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није |
нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бран |
упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес |
ом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам |
им — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subS |
ешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, |
је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} О |
Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу м |
газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цр |
Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —< |
Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо |
необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.< |
сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} |
а ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није |
о и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао.. |
<p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али |
ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но |
за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мисл |
е тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста |
чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад с |
/p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи |
и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од |
су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из бл |
ислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је |
мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много сл |
а био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њ |
... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! пови |
не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толи |
ј као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, он |
ота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као как |
нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је св |
у у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив шт |
притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{ |
тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} |
сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се |
га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, ре |
клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дука |
ко, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап |
Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!. |
но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од |
едан капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> < |
ок не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили |
.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас |
Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, |
се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а |
Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се |
/p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, |
</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча врат |
а Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Рак |
вуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још не |
виле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у ма |
ке порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих св |
та притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији ник |
никова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине |
сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда.... |
а.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се бор |
шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети п |
S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n=" |
рне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилу |
баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она дв |
сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би |
а и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао |
ва; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу к |
да.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћ |
буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год |
V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — |
/p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и |
S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислит |
начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како |
ођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" />< |
ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко |
56" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски подод |
оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и бал |
им ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно |
о беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш |
дравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} |
ли ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу п |
измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као к |
читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена по |
рхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предл |
одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљ |
сну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим с |
непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S |
а.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S |
да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Ме |
ако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људ |
зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, ве |
ћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у |
радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први |
.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или кап |
би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегл |
оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се |
— — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који о |
им радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — он |
трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржа |
о је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба о |
Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање |
звадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи |
као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде |
вао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео д |
извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:< |
м ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сир |
ведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има п |
ичину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{ |
.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га н |
рани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви д |
евана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталич |
— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много ж |
што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ј |
одрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудов |
, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући бел |
јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну |
се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и |
авити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p> |
а дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} П |
.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и |
аког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими ме |
но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S |
беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео |
ека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... не |
знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно |
, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{ |
Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозо |
/p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешт |
е од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пу |
ој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он нећ |
док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</ |
еч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви н |
оју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он пре |
реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Ал |
еде г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> |
вика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викн |
и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} |
Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, |
тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мр |
ј збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихват |
љи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чуј |
ка говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> |
</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаво |
> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На њег |
ора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Ј |
, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Ј |
<p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говор |
Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни у |
и, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ак |
мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи |
политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без об |
у отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је |
би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи р |
....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђем |
кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то ј |
к и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо при |
S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаш |
квог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И |
шао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или какво |
.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је ота |
и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га |
e>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — |
просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit="subSection" / |
више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ... |
ноги су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те с |
гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лиц |
рут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Ст |
али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} |
ки.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја верова |
да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Ву |
оли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело |
} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима п |
сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе |
мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и |
о и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, |
Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека и |
еда у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вик |
патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, ов |
ога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро о |
питаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молова |
ином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у сре |
огли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеш |
Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мис |
т никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријско |
тешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности |
живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе |
богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— |
на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав з |
лково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога час |
бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „ |
ад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} |
нути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</ |
{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми |
ну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брж |
Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па |
емеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него |
је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су |
ајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!.. |
о до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога на |
—</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину св |
таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес |
час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласн |
— ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлост |
<p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново |
> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога |
ун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на н |
системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n |
Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића. |
Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, она |
</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас |
ије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је |
е камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поиг |
ваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уо |
полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} З |
јим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - <pb n="135" /> |
ошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврат |
транке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n |
Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S |
— крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ |
нат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на |
поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: |
<p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у |
аседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим |
S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од |
припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слобод |
туцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — |
политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју |
еђу <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Ме |
ну за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи |
о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута го |
е сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову пес |
?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — М |
се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p |
p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и друг |
етан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говор |
и плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад б |
<pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А |
видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} |
нераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав он |
ни виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се |
т у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Та |
— упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ ш |
изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће |
ложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S |
куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна д |
/p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, к |
јим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{ |
глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав |
аљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} |
о тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се р |
ад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чек |
мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели н |
е оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да с |
с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како м |
кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо |
обратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда |
околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— |
а се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и де |
вом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у |
је беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не прим |
ође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, < |
рекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак |
баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, |
таде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„ |
причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим |
ечи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Бр |
ора.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!.. |
ртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба |
оји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се ис |
<pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и |
<p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајан |
дојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де |
о мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партениј |
не дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Н |
етине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пу |
ш се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим ј |
момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на бр |
о комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и |
нати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете цр |
ма.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонск |
..{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, ни |
е хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто |
диже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рек |
јанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погод |
врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "< |
аго му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа В |
не тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити сл |
г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!... |
0" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> < |
клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој |
еда и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} |
а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуман |
ед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разгова |
а да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди |
рему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао б |
им црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да |
о изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак |
има, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиљ |
анство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Р |
тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „н |
употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику |
S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је ок |
уг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђе |
о.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} |
вабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S |
у, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како |
, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа д |
под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли |
не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још неш |
} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — |
ио је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у ре |
а....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, ре |
инистре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамно |
кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слобо |
има, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, |
упио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београд |
Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђав |
кона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; ал |
<p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како т |
шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Така |
троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде о |
дарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен од |
до 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с к |
ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице к |
у Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе |
сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе |
уд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар |
ко красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као |
рпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђав |
ићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове забор |
раханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без |
са с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле |
повске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кић |
а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и бој |
новачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп |
ано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске б |
је, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не |
е колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S |
стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учи |
и ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгле |
е с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајта |
твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка |
у, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчица |
падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњче |
могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног кра |
аше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је |
„Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скрива |
ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио |
прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заок |
своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић до |
том омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост |
учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци |
у, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом к |
прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Врат |
нај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „за |
n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; двана |
ре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; |
} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци от |
емој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> |
ловија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њи |
појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу јо |
клети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{ |
Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— |
и викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — |
мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина и |
лико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали л |
Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи бога |
и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац пр |
се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим по |
тео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како |
ше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам |
дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - |
лу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је п |
е може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко |
и — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n |
p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се је |
кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у тре |
ни само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и |
рећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одрас |
исао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега виде |
есе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека. |
чепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се |
ва ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајма |
осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад |
онице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> |
комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; |
овицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, са |
ругао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно.... |
.{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово че |
кренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</ |
...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, б |
, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, б |
њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и |
којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити |
20" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је |
....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, |
мље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да ни |
кога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог |
е име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала палан |
, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год |
н!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S |
буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова на |
ене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p |
наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег гл |
ађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?.... |
јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је |
акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механ |
овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозна |
дмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдито |
ене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напред |
ез душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо |
и капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— До |
} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погл |
кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Нала |
ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето |
ти! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио |
} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав |
опе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Тр |
и.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа виш |
Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи |
о се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p |
е догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упадне |
ика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише |
горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су с |
говори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</ |
смејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се повр |
та — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрос |
више простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш |
и.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше |
јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за |
тављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет т |
них ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну миса |
лео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они та |
ју ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у један |
о....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изб |
згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три |
аши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај |
е на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове |
— мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, |
. <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либерал |
алдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где |
есам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас |
елим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S |
се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам |
јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво ра |
у!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће |
и нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва |
чије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљо |
оцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{ |
це.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „пре |
..{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мен |
... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек шт |
{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свег |
грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би |
о:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n |
о.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не |
" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само |
p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> |
утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се |
Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете |
шће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово ј |
} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> |
било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} З |
Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> |
им.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати |
непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно. |
сти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску с |
ас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — |
њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпиј |
р вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани послови |
> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је |
преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!. |
..{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од тво |
вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{ |
збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет б |
ада, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо па |
један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће о |
ерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, |
ош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право. |
је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти он |
аз — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом б |
олио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онак |
ље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али |
је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди виш |
цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је с |
в у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p> |
ва.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса н |
некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} |
ло!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У |
сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> < |
радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбо |
аш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он |
....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, чо |
му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар |
Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би |
овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и п |
толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли |
:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> |
дбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму |
ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{ |
горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме |
да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јол |
} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црве |
у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља зна |
} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти |
ене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико в |
...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су о |
анови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су |
само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте |
и мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!. |
умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она |
ој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, |
веједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко ш |
p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су у |
гоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они с |
рачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном |
ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S |
оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми па |
и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Ост |
Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још |
, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</ |
<p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се кап |
је био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— |
а си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежућ |
радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша |
је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Про |
> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле. |
узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће |
ола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглав |
у му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на с |
па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто |
} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда о |
ок ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — |
га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето ш |
о, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} |
А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</ |
сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине |
акоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну глав |
ст мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једн |
<milestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подруг |
као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је јед |
! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одс |
рком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати ка |
Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека и |
и поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу |
, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S |
ећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон рук |
! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{ |
стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — |
а којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бриг |
</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке |
азуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да зн |
но ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као |
ма радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју пол |
од; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је треб |
божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p> |
кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поузда |
нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад |
— онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти с |
у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова р |
, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} |
о гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све |
S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба |
Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они гор |
....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, |
дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је |
ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су рад |
ј свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за к |
ао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n=" |
>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити |
јој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за |
се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на |
ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата н |
се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њ |
у вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p |
благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, |
преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост |
рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је л |
ов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је ке |
о ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone un |
е према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати сво |
о овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373 |
д му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај |
је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је об |
бодних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> са |
м се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало |
аву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо о |
ницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црн |
амтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти ке |
S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а н |
/p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} |
је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови полити |
и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{ |
p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам д |
<p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Х |
а је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га поми |
у једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад |
је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна ра |
сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако |
би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> |
само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му ј |
..{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до с |
њу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, к |
адака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не |
екакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи |
ма себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат закони |
ико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја |
ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се |
ларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота |
рака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти |
ки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво |
ак!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, су |
, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и он |
ам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена |
му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Д |
рити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио |
ли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} На |
<p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао |
ани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа |
о ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће |
и дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим в |
а седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за п |
} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутра |
Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} |
гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— |
на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су и |
лађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о ради |
едан дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би сав |
{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла |
ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако |
амо одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему |
род забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни бил |
ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, |
остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се ок |
То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и н |
> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо |
.“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што |
аш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — |
паде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице |
ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се |
и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су |
.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но о |
вати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на |
би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је прева |
к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} |
сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан |
ало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Н |
пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Р |
нске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с |
/p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно м |
е и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађа |
кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба. |
о.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се од |
а — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не см |
де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> |
прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“ |
:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p |
се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, |
n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста к |
p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. |
м и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме м |
нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{ |
ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред в |
до и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то |
орту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нек |
их кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — |
Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се о |
ов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Њ |
.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором пр |
а пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> < |
/title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу |
у више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац |
о би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не |
шу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Бело |
ћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S |
у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора све |
да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не веру |
племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни |
плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су |
еби.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило |
н страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају ос |
има поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле к |
ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, |
а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и |
о муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> < |
као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{ |
ништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, ка |
гонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? |
— које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључи |
два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, |
о <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Зл |
</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" |
ући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са |
тао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обр |
рилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше ли |
у, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану |
ињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву с |
је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n=" |
једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и кр |
ја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче |
зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора |
својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата ма |
блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n= |
рхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Ф |
ри.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен |
Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — |
они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здр |
У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, |
нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андра |
дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је |
ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гу |
озори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Н |
а страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се |
брком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не |
који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да |
и...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ |
о су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, шт |
о чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо |
за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино |
И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас |
излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа |
ашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, сво |
е преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам |
оказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није |
ле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те ув |
ш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљен |
ору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нар |
ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља |
S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла |
ога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина |
и да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим |
очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва |
оји као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говор |
зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја ко |
олитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове |
ио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, п |
кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио вл |
</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране жури |
омена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност. |
ору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он стра |
тинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од ве |
орану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног |
јим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потрг |
а нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је |
су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде |
на туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мен |
— ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господи |
то Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="2 |
љама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развра |
...{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Дост |
љем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја |
<p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани |
и знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо у |
и га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалц |
на; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафан |
нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благо |
та, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним |
ња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут ок |
пева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, |
а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако ни |
нда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз |
ешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто |
же сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твој |
исам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га |
а даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим м |
p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Он |
па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом кр |
небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света |
, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала м |
е да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне з |
ију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе греб |
ашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у |
нам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цв |
ице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на избор |
“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све р |
о не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— |
све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што |
као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је |
ан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, |
е њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну кр |
ео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не |
ио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit |
образиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпо |
шим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и |
блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешни |
је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као |
вку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њом |
<p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, |
га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вал |
мо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао |
ом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље |
и, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Д |
авославља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срц |
</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће |
{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за |
кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радик |
омислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин |
ободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> |
карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога |
оживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу гл |
бимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо пе |
мо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармон |
душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љу |
p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — мн |
ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је стра |
маке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хлад |
Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, н |
одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор са |
чна струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошиц |
а цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једн |
, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} |
и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у |
овориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title |
тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђе |
ме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са п |
за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им ни |
им трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису |
ки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суд |
е у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мут |
Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово |
ладићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговешта |
руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година дон |
оју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} З |
али, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска |
ection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане |
ених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растера |
оме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зау |
еше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало |
n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту |
етном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необич |
се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повез |
много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас м |
е за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину |
шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си син |
е политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али |
и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, |
> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не с |
х канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркв |
n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто |
ти — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узел |
м даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештеви |
је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти |
азда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — |
чења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна |
а.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ам |
ти на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни н |
ај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света |
кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSecti |
</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве! |
о се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне веч |
е, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака пој |
већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, |
о с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њ |
тре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што ј |
м.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако |
ли су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Ка |
очиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да |
механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се |
обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте |
логај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Е |
о људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у |
аха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети |
и бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме да |
г зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно |
title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — |
м?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?... |
е закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} |
о држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета |
велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њ |
увари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је о |
— да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад н |
pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... |
} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с о |
и!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Д |
као, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут по |
ала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, |
танем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p> |
јео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су |
{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет м |
џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, н |
>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се н |
, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањ |
демо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после |
.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ о |
/p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам с |
вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, ко |
онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини |
га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни |
власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n |
од од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — П |
вога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на јед |
Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац |
подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса |
јку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- ка |
оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од |
/p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</ |
<p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па |
о....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на т |
ц Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна п |
— као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Дан |
е беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p> |
већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога сво |
а, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да буд |
нуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгл |
еду овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{ |
необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова л |
, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — п |
не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а |
з В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасил |
ижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не м |
та по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> < |
/p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Ср |
чера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варо |
је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, |
а тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мисл |
нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај |
ојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две к |
баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зег |
је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атлан |
и ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребр |
ти:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни ре |
шније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и |
о због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски |
да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем |
ви, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито |
од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва. |
у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтед |
нам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} По |
овање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али он |
?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p |
жи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога |
е хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> < |
о стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим ор |
S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на с |
могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни зват |
одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добр |
нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола |
/p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="2 |
упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све |
ли — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и |
се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} |
, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога проти |
тари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бдени |
асин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами |
ију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је в |
јте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<t |
авом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније соков |
id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезари |
ве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих |
ажаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> ме |
мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење |
ам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> |
аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све |
ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево |
м.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао |
p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>З |
да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <p |
држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— |
ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, |
иш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза |
је ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана |
је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим |
ини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводо |
у неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p |
ена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима ш |
кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прн |
у се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили |
а, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало б |
" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да ви |
мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут |
окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све |
е крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој ма |
с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио |
осподине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе ј |
Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> |
ог народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму |
и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „ви |
ици....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуко |
ео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; |
е по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Сло |
све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших наме |
екова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само |
а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима |
викаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скра |
г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....< |
ута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже |
готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле |
Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<ti |
Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује кл |
неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је |
е очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог з |
p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на м |
тоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начел |
поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по м |
шуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазле |
ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гл |
ише шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побрати |
лобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија |
е драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, |
сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провали |
е, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на дру |
ни су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти |
Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се и |
ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно |
икирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим |
<p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци кој |
х вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што |
е ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помис |
ишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он об |
не капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао пр |
опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустри |
о, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; ал |
он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чинов |
собље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје |
а по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској ц |
чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам |
огу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им |
слимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао са |
да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој в |
о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мар |
ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута са |
своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно иш |
бији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S |
главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S |
, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, свом |
ке краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам |
исност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S |
трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Про |
е неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај |
једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи |
трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону |
ице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, |
по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је |
{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К. |
редине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу бе |
треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p |
ило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што |
познати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло |
селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.< |
ладини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог мл |
и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју к |
ек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак |
S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који ј |
а ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{ |
ари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити |
ло и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, прав |
то на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима н |
га што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} |
иле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим |
добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, |
на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то |
S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљув |
ет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он |
а богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас |
е веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто |
наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знај |
е, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и на |
ти?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жа |
судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни по |
ти знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target |
станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p |
а их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек б |
то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да м |
/p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одгово |
„шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> < |
по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге об |
онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-пл |
ти и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати |
јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</ |
нику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, |
коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда гов |
уле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафан |
не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га са |
.{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да пл |
очијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на |
ху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не |
.</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, |
ло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је ј |
скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Г |
ах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p |
овериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад с |
рвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој |
како да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох |
вај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За |
.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим глас |
>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе |
ише ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за |
витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом че |
осподо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно уједи |
„неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „ |
клопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке ша |
би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну |
паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone uni |
н се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Ов |
слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; а |
на.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми с |
ога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — |
о ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така |
чатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} |
/> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p |
.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb |
рада <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха |
о јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што и |
о су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати |
амо ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} |
терајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати |
а не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то |
Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву св |
и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше. |
.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} |
> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} |
„грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагр |
а јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али |
не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части има |
и.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњ |
bSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ |
itle>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А |
, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за р |
n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не мо |
бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено судниц |
> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буд |
министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да |
истар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. |
д руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет г |
ије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да |
а њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога дост |
милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> |
је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни |
у сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> |
..</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање тр |
час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао он |
азрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слобод |
ади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није ни |
играду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити н |
а; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда прола |
Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастит |
у здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone |
ом величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за д |
је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикал |
то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Го |
е.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једно |
"13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећ |
> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> < |
беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> < |
приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ |
и.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSectio |
tion" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој |
од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с |
... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се ман |
је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном ј |
рдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Миј |
разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да |
ника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb |
и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да |
ати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, до |
решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси с |
у.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збач |
све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке |
колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут |
а власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која |
једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста |
ого разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери |
народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Бо |
г трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо |
еко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову |
била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло |
љувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Он |
S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да исп |
ешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде |
овцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких |
капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогати |
а ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Беогр |
тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p |
петан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега ра |
веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није пр |
ћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше |
ање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ |
д Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровн |
шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> |
дан се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се на |
ас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад |
м изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја |
стом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане минист |
лагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ |
на дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, сврати |
а, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се |
д није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за пошто |
ио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата |
а га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето |
вот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — |
" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла |
знова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не ид |
ште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с |
беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре |
р због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је |
ску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ ч |
епим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Пов |
n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га п |
и су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у |
слова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац |
ам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, к |
кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} |
.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изглед |
ослом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера |
сподине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу |
м челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необич |
ако немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она по |
а, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућње |
носи, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се м |
је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима |
му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не зна |
е групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из уг |
узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 5 |
ија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, |
му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево |
оји су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{ |
га кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше је |
љаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, |
р резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева |
доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} |
и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као |
и на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле при |
нај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у к |
г онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно |
че....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други п |
— други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким п |
кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе |
„фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша... |
очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без ру |
почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; |
у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог |
дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други |
ароду, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као |
, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ноши |
како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по вр |
} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; м |
Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Г |
l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У он |
е оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат |