| >" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја б |
| ребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Беогр |
| полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> |
| народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</no |
| ва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Ма |
| рси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, |
| веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се ње |
| грали да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варош |
| ругови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при први |
| зив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено. |
| х радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком. |
| што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви на |
| ну.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело дру |
| док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву |
| свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај т |
| це, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чег |
| западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мањ |
| оба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „ |
| мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, од |
| {S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад |
| пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суре |
| ити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном бело |
| обити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, гос |
| уде.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи: |
| мова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p |
| а их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. < |
| у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Он |
| м га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу |
| ио млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-д |
| да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и |
| , исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ва |
| повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом |
| далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њ |
| кције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназиј |
| , Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, к |
| два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај |
| човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавиц |
| те заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, |
| бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p> |
| p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да ј |
| је право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радик |
| ично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је он |
| да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да н |
| 296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} |
| у, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> |
| кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} В |
| ни.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, кој |
| он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, |
| ке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на коли |
| ожница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, |
| је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе |
| вом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се |
| о</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима... |
| испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p |
| је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, за |
| ова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да к |
| би звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог орман |
| о бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране |
| ета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p |
| и, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после из |
| атна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на |
| хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујат |
| и сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У |
| ри.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p> |
| S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" |
| p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна |
| ети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одгово |
| м, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих |
| међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што |
| асто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда м |
| ла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумња |
| ају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојаг |
| д камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких пл |
| и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћут |
| по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухв |
| ти!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри св |
| ојекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звац |
| кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— |
| Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је |
| 07" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухва |
| ким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора св |
| кињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као |
| више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либер |
| што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на влас |
| же разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јол |
| зврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле |
| реседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви |
| титу нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у ш |
| p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам |
| тац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмур |
| подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подк |
| уо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли |
| — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани н |
| ребало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неш |
| ти па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столи |
| ита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи веков |
| кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину |
| меном....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може |
| ко је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, го |
| та којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој |
| и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњев |
| амога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> |
| S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда В |
| неше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> |
| <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратим |
| учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — |
| а моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Да |
| бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима |
| г ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о и |
| о умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и бе |
| се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S |
| а....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: ј |
| врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше. |
| ине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} |
| е већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходник |
| а? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево |
| а камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати |
| и на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав |
| још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окре |
| {S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Ми |
| , сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегн |
| елник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдал |
| е наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што м |
| аших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте |
| врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленк |
| е народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се јо |
| ирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</ |
| јица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, про |
| дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb |
| и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, з |
| се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо јо |
| а што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S |
| у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type |
| > парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест ро |
| дите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћ |
| новој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим соб |
| з претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети.... |
| је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и с |
| оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у |
| хватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као |
| {S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, шт |
| ним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну |
| н је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети |
| платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене |
| чицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку не |
| кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по ма |
| кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште на |
| ead> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{ |
| Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас ј |
| <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> |
| наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког |
| шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, |
| , а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али н |
| о.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стај |
| , а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жал |
| Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{ |
| удију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они ве |
| е прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по |
| —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим д |
| акве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, |
| су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету л |
| су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> < |
| а их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} |
| азили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог кап |
| остију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар изме |
| ри њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је |
| е јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се |
| /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <mi |
| лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, |
| епа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - |
| живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду |
| место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад там |
| е очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним |
| крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру |
| /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онд |
| вика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n= |
| трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше ди |
| а то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим тр |
| но се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану ко |
| е само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока вод |
| ком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— |
| ве — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо |
| уњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" |
| и....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — к |
| S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје. |
| <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли к |
| е чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви |
| е одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији ч |
| по се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два тр |
| то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку це |
| Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро. |
| е у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и |
| твориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој |
| оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех |
| ње с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља раз |
| погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну |
| звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговет |
| > <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p> |
| атница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} |
| што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Ту |
| е, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће д |
| p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега у |
| е чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, |
| беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Ос |
| талији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се с |
| 14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, |
| овором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша ст |
| је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У оста |
| {S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све из |
| акво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — са |
| а.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира ди |
| е и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слу |
| ечи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна |
| дах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а |
| сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани ју |
| ра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после н |
| дерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Ов |
| беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху < |
| оле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека ни |
| обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живо |
| И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мај |
| о чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавн |
| отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, |
| 00 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе бриц |
| читеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{ |
| нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — |
| гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по је |
| Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на |
| поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај с |
| а посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— |
| рвима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан дана |
| то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пај |
| ад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p |
| ола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз је |
| он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да |
| ам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа |
| је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, |
| а.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљива |
| ког судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај ум |
| темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да |
| церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечер |
| му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата ка |
| ић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на |
| чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, |
| а је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој п |
| а Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, |
| во одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.< |
| нило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којо |
| лу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у |
| ..{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксат |
| се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасн |
| } Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. |
| м брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше ста |
| си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намр |
| њак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају |
| па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупшти |
| рину трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ |
| Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на к |
| ирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени! |
| ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад у |
| S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми ј |
| и нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна ду |
| не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита |
| џбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда |
| приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <p |
| кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом |
| Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог о |
| д самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> |
| дан терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у н |
| е боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и |
| оре чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак про |
| његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног с |
| — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који ниј |
| к, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долази |
| за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђил |
| <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тра |
| к због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђи |
| ићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.< |
| који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба н |
| Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац |
| је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да м |
| — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја |
| и казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом поша |
| егде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка... |
| — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник рад |
| </p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па оп |
| ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није ис |
| , господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, до |
| олних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред сам |
| ри.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком |
| маћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у ас |
| можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату бил |
| S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се глас |
| им црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекал |
| “ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S |
| цо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n=" |
| и наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Б |
| роштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је |
| оја само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онд |
| астима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта |
| уче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и |
| ји, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се ве |
| у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чарш |
| њире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао |
| рај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p |
| па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су и |
| их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, |
| внике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља. |
| једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— |
| ло 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан с |
| пре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке ш |
| по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је |
| ога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. |
| атио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи |
| дном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Т |
| нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме |
| ресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејак |
| p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> |
| ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ов |
| а у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га |
| а у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавч |
| ! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Н |
| .{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чит |
| и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову |
| је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под а |
| што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама |
| н се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где |
| ово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док с |
| ћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трош |
| а за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочиј |
| ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радика |
| ну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала... |
| ешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подво |
| ља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило |
| главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњи |
| звлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Оч |
| е јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три |
| ; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види с |
| о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</ |
| и развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Д |
| један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" / |
| мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подр |
| к нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?. |
| атове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођо |
| њу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за |
| , под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја |
| аори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхић |
| синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <mil |
| су.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њег |
| а га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, н |
| ина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} |
| .{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „м |
| ш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је ј |
| ..{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не б |
| еко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш подо |
| во одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као |
| енуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт |
| , ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно |
| источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на ко |
| е до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом з |
| ед својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у оч |
| {S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете с |
| није поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским |
| чкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће |
| S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заб |
| а одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге |
| својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с |
| рећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и по |
| има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали |
| тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује па |
| о на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се |
| едити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ва |
| м, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у тво |
| сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну |
| оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се чо |
| биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртам |
| бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд |
| упштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....< |
| ека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа з |
| pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен |
| њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се и |
| и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само |
| ањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти |
| њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у в |
| иче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} |
| pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га |
| ; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?! |
| спод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је |
| у очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати п |
| } Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, к |
| цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} |
| </p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја |
| {S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећењ |
| ла власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb |
| м, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са св |
| у, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{ |
| pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се об |
| прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је |
| оју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{ |
| беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена |
| а се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, п |
| али.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је та |
| има, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме од |
| вита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и |
| ни ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе |
| много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, |
| ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам о |
| онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p |
| То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја ч |
| и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<h |
| инко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упи |
| леко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја са |
| опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао ш |
| ву, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда |
| нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На |
| то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто раста |
| народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих |
| на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади |
| на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим |
| пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> |
| орамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се |
| говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} |
| <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> < |
| стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вереси |
| и.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> < |
| обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна ме |
| ан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их в |
| {S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</ |
| На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спа |
| } Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за л |
| но је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — |
| Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чу |
| } Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за |
| проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и |
| јица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село |
| и ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и ш |
| <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ниш |
| о израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробн |
| а, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независн |
| ....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом |
| једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба |
| били су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пенз |
| ови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310 |
| оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити |
| преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чини |
| урака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и |
| ни!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, ка |
| S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — д |
| урци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад п |
| им унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужа |
| Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> |
| радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадам |
| ао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се да |
| аст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р.. |
| опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— |
| шим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи.. |
| год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ак |
| .{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то о |
| .{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу.... |
| овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Б |
| Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга годи |
| су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да |
| ње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радоји |
| а онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} О |
| живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље изб |
| ке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и пон |
| је трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт |
| лов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде те |
| се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као |
| да су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земљ |
| о дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: < |
| тво поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиз |
| је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ с |
| и неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад ко |
| ..{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је пар |
| ом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде о |
| ...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој |
| вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало |
| не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају |
| јали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробо |
| у дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом ка |
| она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што |
| теља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњ |
| ер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с т |
| брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати |
| , шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па |
| слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краљ |
| } Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека |
| шао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Оп |
| тибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето |
| арод од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — |
| а рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још |
| >— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n |
| Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз |
| ске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога |
| посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих |
| оси бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две годин |
| еби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријате |
| овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на ј |
| а се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изис |
| атичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина |
| а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то једин |
| обро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити круни |
| дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ух |
| гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује он |
| кољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве вл |
| тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— |
| ..{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине |
| им опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја и |
| лан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалц |
| енију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати... |
| рчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти |
| еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копат |
| у и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може |
| а по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а |
| душевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгроз |
| протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја и |
| S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Ота |
| } Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за |
| данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, |
| што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да р |
| несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} О |
| .{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобр |
| право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашо |
| коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје рад |
| ле је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз о |
| бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нек |
| чега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуш |
| ло, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему т |
| ну и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је |
| проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... < |
| тити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се о |
| ивим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског дру |
| ци коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морал |
| теља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— О |
| у брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога по |
| те, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом доч |
| Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. |
| ћо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?... |
| и подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, ко |
| петана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико |
| ше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се |
| “ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива |
| {S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатем |
| мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не |
| едну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда |
| вати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фа |
| нако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог посла |
| пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ват |
| војку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- |
| еше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не |
| депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кр |
| а ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они др |
| била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара |
| о да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и |
| м, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А |
| ..</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а л |
| игуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога по |
| .{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — |
| Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене |
| {S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци о |
| их, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги р |
| ло, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скреса |
| и се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се го |
| носити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о т |
| ам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што о |
| ао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче |
| лска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни ву |
| програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По |
| интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а с |
| једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи.... |
| а, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдни |
| <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припа |
| ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би бил |
| депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако ост |
| >— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад |
| Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај |
| оручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то ско |
| .........“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном |
| S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском |
| <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе. |
| ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим бр |
| се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми н |
| а.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Беогр |
| се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} |
| .{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам удари |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и к |
| у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} |
| стављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? у |
| но је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће о |
| кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само |
| .</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо. |
| припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И |
| чијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Бело |
| Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш |
| неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та |
| То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{ |
| амећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон р |
| кали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко |
| сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упи |
| ј „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка |
| ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је.. |
| аименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, а |
| у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гла |
| је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара |
| ј Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За |
| капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да |
| реко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погле |
| атрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p> |
| одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ва |
| ки програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањи |
| <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> |
| > <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, п |
| м.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отв |
| у?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог |
| елу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капета |
| аш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине |
| дно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на |
| га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, о |
| е бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин руме |
| а му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радак |
| ог стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? |
| <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p |
| ичавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, св |
| ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бр |
| у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле |
| > <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си |
| тац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна |
| ао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле ме |
| едући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.. |
| ћ који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредња |
| и!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га тек |
| .{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. мини |
| оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег кап |
| густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос оти |
| е — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Д |
| Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да |
| ...{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракар |
| у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он с |
| и то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад |
| тано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и к |
| чевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три суди |
| д тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са |
| чити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" / |
| гантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спра |
| м брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а н |
| и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева |
| зда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би |
| е он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани д |
| ову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и |
| има <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају и |
| !</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приме |
| астом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречиво |
| таше ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад и |
| своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>Т |
| ри своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет за |
| попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још каже |
| ти твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је |
| село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе |
| о ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, р |
| покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа о |
| ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју па |
| 0" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз |
| ве ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао |
| едан рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, |
| а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону труд |
| о ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле |
| е среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне |
| , да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло |
| страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S |
| има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју п |
| У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се |
| ли су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бо |
| Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, |
| ем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, по |
| св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет н |
| жине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> |
| се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај |
| , осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара п |
| њце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n=" |
| тио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на к |
| p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мења |
| арод; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је тр |
| лим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари |
| ад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и п |
| то ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта траж |
| дели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игума |
| ј сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш ка |
| е грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} |
| о кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb |
| ао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се |
| — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом зам |
| а њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с р |
| ам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краљ |
| , па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је њ |
| .{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћ |
| а је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} |
| ру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који ч |
| а у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А |
| вник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и ч |
| и да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује с |
| цем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неу |
| а хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље |
| томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету |
| ко тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Нек |
| ај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она |
| ..{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до ка |
| кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} И |
| p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пу |
| ве на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што |
| велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно |
| исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађо |
| еше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу н |
| је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отво |
| овек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша роми |
| {S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p> |
| неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{ |
| спрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, и |
| ском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно |
| ио сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што |
| не Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{ |
| е на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски |
| b n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту |
| Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више |
| — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p |
| таде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Да |
| још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то |
| маш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко ма |
| >— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био п |
| а <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако |
| у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S |
| ћа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој |
| оше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бој |
| на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш |
| — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте |
| ога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на |
| се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и на |
| “, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, п |
| и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица |
| уг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене из |
| один пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, |
| ећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је |
| ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим дру |
| суди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оц |
| } Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „т |
| наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракара |
| title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по по |
| ло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> |
| , да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсеч |
| бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их он |
| Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић |
| онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет о |
| рења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из пе |
| де месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p |
| ила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не |
| p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Он |
| м — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон |
| кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено су |
| ло?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже к |
| е.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> < |
| обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље не |
| еди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном ста |
| а?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се ре |
| тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одгово |
| њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зег |
| немо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово ј |
| нем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p |
| Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме |
| баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — |
| н другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и |
| она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си |
| етим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога поп |
| — Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја |
| икала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она г |
| и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме ст |
| Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био не |
| не, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стај |
| мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвал |
| .</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта |
| ану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде |
| из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоћ |
| ла је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора с |
| ...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они |
| /p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n |
| оја ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом |
| тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена |
| } Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овог |
| још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам пр |
| певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова с |
| стржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изн |
| политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино |
| прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, |
| >— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули с |
| ра има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било |
| и ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до |
| кве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја др |
| о га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти |
| , као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — |
| оже, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.< |
| ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре |
| b n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице |
| се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра б |
| он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и |
| ити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се ма |
| одлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? |
| г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онд |
| а зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Ш |
| ој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село про |
| то сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, о |
| гову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, |
| , то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она г |
| књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Ост |
| а очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је т |
| дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам на |
| идимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати... |
| кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни |
| те ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац |
| , г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем |
| министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратит |
| } Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда |
| познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је он |
| но право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ј |
| ни сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што |
| ина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш |
| асти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напре |
| е тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их |
| > <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и |
| Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед та |
| опу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} |
| о ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата |
| ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; пр |
| Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он р |
| д је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} |
| а и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господ |
| .{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у |
| г саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два освет |
| повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирок |
| и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња |
| рси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радик |
| њак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} |
| >Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да |
| као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој ре |
| те, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, |
| а.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - |
| да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан |
| во.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избац |
| опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја има |
| ше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као |
| ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут |
| нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити |
| на, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас н |
| ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{ |
| — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p |
| се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} |
| боје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога п |
| и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за наро |
| 8" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика |
| рају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то |
| осно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми г |
| ашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од н |
| ачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручк |
| а ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме |
| оном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске |
| рвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и с |
| ....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час |
| подине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш |
| лен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Ф |
| , па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеј |
| . и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} |
| кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам |
| е би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би |
| и им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори в |
| цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И н |
| твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p> |
| S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... |
| „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, |
| ог, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га поб |
| о смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и ј |
| за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја с |
| чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој бе |
| адак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би оставља |
| ба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лу |
| оју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се прод |
| bSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте |
| војин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Рад |
| парије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки |
| } Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S |
| ч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две ак |
| ма, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упита |
| l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" |
| ад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се х |
| ло....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирука |
| роз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи |
| у!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?! |
| > <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <p |
| го“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но о |
| у Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда |
| г часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид |
| е пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либ |
| којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ов |
| истала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, уд |
| јао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радоса |
| ретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме закит |
| аршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булумен |
| до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет |
| тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на |
| и победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћ |
| у, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се н |
| ме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по |
| неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На са |
| разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао |
| Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су д |
| рви скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочија |
| као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погле |
| S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другој |
| није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на з |
| писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се |
| е чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио н |
| Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <mil |
| очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну |
| у и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Он |
| вуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом |
| вао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, |
| ном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог |
| в необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лиц |
| ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у л |
| — Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по је |
| S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Ис |
| има несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо |
| ље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жест |
| лиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њи |
| зији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а |
| нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе. |
| — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, |
| .{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, з |
| ов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било неч |
| истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад |
| ише.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би |
| {S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била прест |
| а.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трун |
| ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S |
| што по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у |
| би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срц |
| а хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи |
| научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава |
| е ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, |
| {S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се |
| м, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио |
| ње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, |
| лазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чи |
| шиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља |
| ељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзиј |
| е.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практикана |
| } Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас о |
| н ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. |
| и ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потпис |
| о заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То упра |
| и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} Т |
| ану.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамић |
| у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и |
| >Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је к |
| старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснам |
| оле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S |
| кта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног |
| ео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, к |
| сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије |
| Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— |
| седник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> |
| жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да |
| } Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи м |
| на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јав |
| детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, |
| мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> |
| ним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као |
| ео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно |
| за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најр |
| дам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb |
| , да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка н |
| стати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!... |
| и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаћ |
| а „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако у |
| ви пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би па |
| то миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се пока |
| на, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због не |
| Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на |
| о.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је з |
| немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па |
| оди <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о |
| азда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} |
| и су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово |
| све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Гра |
| — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} |
| адземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се ч |
| свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје р |
| бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада |
| лике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде |
| У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег |
| он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после ви |
| главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са св |
| ије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...< |
| ме, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двер |
| ићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још |
| на, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала... |
| јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мен |
| p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађ |
| оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих |
| <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Ш |
| вадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викн |
| ше.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао < |
| елој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме каз |
| а био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом |
| своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман муч |
| огој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој |
| е један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што ј |
| господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један |
| заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра |
| н разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојни |
| до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, п |
| ека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </d |
| им.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S |
| Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у ка |
| је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним и |
| неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то п |
| настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га |
| Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је |
| је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је по |
| време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознал |
| — Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" |
| дока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{ |
| .</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <p |
| ко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то |
| Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— |
| олетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хте |
| ославља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и |
| нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских |
| се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви кон |
| а десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не п |
| но узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Зн |
| но у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а |
| разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p> |
| -Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Р |
| ци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек |
| о.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он |
| д ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико |
| к на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старат |
| n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p> |
| >„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" |
| а на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо |
| а ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је |
| И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, |
| ренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је заг |
| он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да |
| и само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, |
| с договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улиц |
| о шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада пре |
| оворимо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо |
| ог....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце |
| следњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога друго |
| је од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ује |
| кога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, ве |
| ду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мен |
| не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној ру |
| спао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> < |
| ну себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285 |
| вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> |
| едњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже |
| им, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа.. |
| ост на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о п |
| Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове пар |
| Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се ка |
| иле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} |
| а.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p> |
| ад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> |
| ом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас с |
| стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, на |
| трчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није |
| а Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бон |
| не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погле |
| итним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцр |
| <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и г |
| ли....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било |
| ла некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се |
| гданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви |
| ро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо р |
| .{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше ре |
| е рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде |
| месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па све |
| Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се раха |
| ње“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на |
| куд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да с |
| познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{ |
| вало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки с |
| а му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с на |
| рже да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{ |
| обу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, |
| } Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} |
| а што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и |
| ише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; ч |
| Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто |
| дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у креве |
| са на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се гов |
| ласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници |
| а помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини |
| а — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто |
| акви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда |
| стани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећно |
| горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на |
| тавим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уре |
| и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, он |
| , а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви |
| а Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква нет |
| н је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и |
| данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се |
| може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни |
| и сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели |
| г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести ба |
| .{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би загол |
| жењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило |
| су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— |
| мо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се |
| и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра |
| p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а о |
| ра судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз |
| ном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице |
| урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера ка |
| у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле |
| о ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну |
| S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све |
| Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се |
| о.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло н |
| кве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник д |
| ан плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здрав |
| ели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је |
| а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо! |
| ечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Г |
| а првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то |
| крену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у |
| S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око ру |
| у ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије ко |
| је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да |
| бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</t |
| погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле х |
| ати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док с |
| ше не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игуман |
| доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерк |
| у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер |
| па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије |
| неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао |
| м и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone uni |
| му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће |
| заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу |
| уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и |
| ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева ук |
| тедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гл |
| покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао пис |
| Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема |
| p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже д |
| каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора н |
| е — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па д |
| на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити к |
| ки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против |
| ло са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често изв |
| таре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је |
| 5" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се |
| шлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — |
| т, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су |
| сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у лич |
| > <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља пре |
| преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„Пос |
| Section" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="s |
| Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на |
| е настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Ма |
| S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, пр |
| р се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био од |
| га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се ок |
| ку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његов |
| S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једн |
| во се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту |
| их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео д |
| нако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира н |
| ла петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида |
| то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} |
| таде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра.. |
| ротив народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам |
| S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, д |
| приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће |
| тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени |
| </p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле коч |
| {S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог |
| овуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га н |
| а Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење |
| теља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{ |
| /p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети |
| е разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де |
| е!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће |
| задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда В |
| опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслон |
| дњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти |
| н народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до |
| дне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали н |
| . повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам в |
| осом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бо |
| и да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом ра |
| о је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба оставља |
| јем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар прибли |
| о пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрк |
| лавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми нис |
| ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> |
| ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S |
| говац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је |
| </p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврн |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У д |
| ти или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза наше |
| Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несре |
| ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си са |
| ка ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било |
| ђају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слоб |
| тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој де |
| дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо д |
| ра; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при по |
| ..{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стај |
| инара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је |
| .{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како |
| оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влад |
| и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то |
| ани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ п |
| је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову |
| једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска сл |
| раду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{ |
| а наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом п |
| и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И |
| д изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свес |
| Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на |
| им азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаме |
| ла је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S |
| о ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали |
| може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игума |
| кве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати |
| знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само јед |
| и?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{ |
| мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изја |
| есет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у |
| /p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гл |
| ама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гла |
| д куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свио |
| ио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мал |
| > <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом. |
| и.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено с |
| како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — коли |
| о за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом |
| да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, и |
| тних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве оч |
| сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златн |
| ма.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до |
| S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђак |
| е напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде |
| да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и |
| и листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане ми |
| ажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и |
| у Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се |
| ла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p> |
| ера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила |
| а су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешт |
| p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза. |
| вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабиј |
| ни пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше |
| анат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна р |
| во високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г |
| његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би у |
| прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.< |
| народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима |
| своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко от |
| је уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отп |
| и Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан |
| .{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одр |
| иција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихва |
| Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају н |
| Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мал |
| њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до |
| Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ј |
| {S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</ |
| ржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше |
| е био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто ма |
| старске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један б |
| д иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак |
| калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути |
| не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} |
| А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забрка |
| нета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек уд |
| ај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, |
| То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове др |
| ос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тра |
| ше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Т |
| едниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" / |
| а па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше |
| ружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и по |
| ет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се |
| им капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с вел |
| чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном |
| тељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; |
| аслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану. |
| n" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљ |
| буди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати |
| е браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде н |
| главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не |
| као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар |
| ам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те |
| седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гра |
| који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је |
| е и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунс |
| чен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше з |
| атарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако св |
| тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не |
| закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тес |
| напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} К |
| ост за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас ка |
| мире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више д |
| b n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не сме |
| знати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} |
| p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type="chapter" xml |
| е Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прош |
| е држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Ф |
| {S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} |
| <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, |
| инула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и |
| поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, |
| — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о. |
| забрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Сми |
| } У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи |
| момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузима |
| чијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг |
| и.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге! |
| n" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} |
| > <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она н |
| дбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега |
| ко су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на |
| стионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим |
| 12" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту |
| on" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је |
| ће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" |
| Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="su |
| bSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и ше |
| „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једн |
| која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се в |
| воји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} С |
| атин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па |
| ата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, |
| tone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ ј |
| аја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред др |
| нај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да с |
| <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али |
| слободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а врати |
| стравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја б |
| твац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="22 |
| мах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стиг |
| — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „прак |
| ош ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију. |
| и ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном в |
| ј.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше |
| и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за н |
| г и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Бе |
| вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дуже |
| да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; |
| ворило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша дев |
| о у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе |
| на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњо |
| окачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на |
| из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, ви |
| љ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окр |
| И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, |
| } Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања. |
| ти калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове м |
| пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више |
| Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је |
| ађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он ск |
| идерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш |
| на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату |
| брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчи |
| ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И |
| проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и |
| ги друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме каби |
| </p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— |
| рагоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на |
| вено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома |
| и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....< |
| одатци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењ |
| само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признатела |
| слобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над |
| овора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и за |
| годба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Т |
| ег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јун |
| Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Хер |
| } Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим |
| ме Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим |
| дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одл |
| цеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И |
| о на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Ра |
| га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула |
| доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа |
| агати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне |
| удија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" јо |
| Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест |
| у, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} |
| илати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} |
| — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не игра |
| ила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, |
| пазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај |
| И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... |
| и.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је минист |
| а министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истин |
| н тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Бож |
| гње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој |
| а гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве кла |
| гу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је |
| и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: < |
| у, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има и |
| којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи н |
| а распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу ти |
| једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</ |
| и и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} |
| <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам |
| с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} |
| игда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава |
| и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, б |
| >“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— |
| а кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.< |
| и имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је гл |
| ржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p |
| ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту о |
| тирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: ота |
| е у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још ве |
| оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и ст |
| ешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију цркв |
| плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при |
| мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} |
| лужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ор |
| ам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Вид |
| асом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетан |
| <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> |
| апредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S |
| то се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један м |
| најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам има |
| чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="1 |
| атоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је поне |
| друм, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носе |
| тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што |
| ика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби п |
| S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либе |
| Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете. |
| но „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка у |
| „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о ду |
| ема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, |
| дариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белоб |
| е нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, |
| купштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, д |
| ачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А |
| праву, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа |
| левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, ко |
| уг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансова |
| дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Ј |
| е такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} |
| Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочит |
| усобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Б |
| понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај наро |
| аци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света ц |
| еосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих |
| сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим јо |
| и то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се |
| астан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" |
| пског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем |
| има.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова зем |
| о сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече |
| овору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начели |
| већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S |
| мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, |
| Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно |
| истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} |
| и с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја н |
| ијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно срп |
| аве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, |
| ас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из др |
| Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихо |
| то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом и |
| , просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То |
| и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише |
| завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, до |
| је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — двор |
| проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио ов |
| ше не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек |
| ју.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред |
| је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} |
| ром и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Царигр |
| сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S |
| ва дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија.. |
| вога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин па |
| виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; |
| и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ проб |
| аткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... |
| ="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти вели |
| Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне служ |
| <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, тер |
| >Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих проз |
| , одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мен |
| ио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведо |
| ва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} |
| а погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих |
| ..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда |
| је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира |
| а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао |
| на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очим |
| ла и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> |
| ћи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="2 |
| и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога госп |
| час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} Н |
| pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мр |
| секао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола |
| ресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што са |
| г судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме |
| скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу ску |
| Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С |
| е.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију н |
| тру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тог |
| мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“ |
| неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говорах |
| оги од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним |
| четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?.... |
| </p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му |
| ји су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам м |
| ак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и п |
| допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само |
| вде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад |
| ио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најт |
| е, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да М |
| клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и |
| т.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као изд |
| дало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га |
| одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пр |
| не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, |
| </title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан |
| имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане |
| p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обав |
| ва за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај с |
| лобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он |
| и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „ле |
| а дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То |
| а Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запе |
| дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и |
| мо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем |
| .{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? |
| о, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше но |
| бро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за |
| с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што.... |
| Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се |
| овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако |
| дим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} На |
| одине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала |
| особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкла |
| у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се |
| ека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише оч |
| што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од нек |
| у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по св |
| стом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се |
| Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју ру |
| руг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.< |
| да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} П |
| вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стој |
| слити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога м |
| огодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као |
| , ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не |
| ни виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то т |
| ом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И |
| <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски к |
| разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће |
| подине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми |
| , ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмех |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</ti |
| рвог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, по |
| други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу с |
| .{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу. |
| ком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати |
| кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шт |
| ну, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду |
| цу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им с |
| овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи |
| е велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод м |
| {S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p |
| и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ о |
| хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} |
| S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и пре |
| ине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.. |
| те, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на |
| тини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је зна |
| вукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твог |
| ере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први с |
| ао да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има |
| баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали |
| долској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и т |
| ратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву |
| ан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Ка |
| му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати |
| е пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} |
| ркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} |
| ити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не ви |
| ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несре |
| се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји |
| у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та |
| рндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да нач |
| амџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те |
| стале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике п |
| на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су |
| ужбе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb |
| изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, м |
| изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња |
| да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још |
| ема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песм |
| и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај |
| — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других ур |
| а разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном |
| цу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p> |
| ни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском |
| х траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</ |
| } Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: онома |
| огме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радој |
| ници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу |
| ама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видл |
| начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} |
| те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако ј |
| ека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћи |
| ешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А и |
| Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSec |
| ма је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо |
| што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви де |
| ланинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузел |
| ско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{ |
| Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за |
| гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, не |
| ликим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од |
| а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта |
| шко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија б |
| трангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!. |
| уку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у дале |
| еко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога |
| век мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> |
| н нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; |
| рмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господ |
| д заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и |
| аса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесно |
| гло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се з |
| ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми с |
| } Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{ |
| у се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> св |
| ош волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пре |
| {S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом го |
| и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твоји |
| има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, о |
| тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава |
| > провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subSection" /> |
| атио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио д |
| да рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S |
| онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижа |
| ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном сил |
| е, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варо |
| сле, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Бел |
| го имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“ |
| цо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не м |
| питал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У н |
| вега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетит |
| оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе |
| вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафа |
| .{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно |
| кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Пре |
| е он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} |
| не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи |
| бро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром |
| јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и њ |
| да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину пос |
| се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S |
| батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} |
| ли и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти |
| ога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} О |
| што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава бол |
| њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од кост |
| осто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани |
| и тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и |
| о Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако |
| је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, син |
| ам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у |
| а до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, д |
| а мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроход |
| {S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се |
| прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. |
| жак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице. |
| едну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда о |
| елоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, |
| Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Сти |
| е напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко марам |
| } Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помами |
| шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим? |
| } Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да |
| е капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем |
| це....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{ |
| звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам пок |
| у: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети з |
| ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Т |
| учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио |
| Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> |
| цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, |
| оја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за то |
| етисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуна |
| <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се мес |
| оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једни |
| хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је позна |
| воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га |
| ка модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко |
| књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Са |
| le>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље св |
| >Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<tit |
| асиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да преноти |
| љи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечув |
| је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:< |
| оуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S |
| ко дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добр |
| ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се |
| па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој ле |
| во танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два заво |
| во....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а |
| , које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве ус |
| стова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је озд |
| јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим |
| астир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати ц |
| се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за |
| S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Ма |
| ој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен |
| ино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" / |
| ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У |
| } Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поре |
| к смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, |
| n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харам |
| ке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јо |
| .{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говори |
| мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, |
| ати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Б |
| " /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јаг |
| S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књи |
| ио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, иг |
| кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте |
| >— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> |
| Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног |
| ет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа |
| ле.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика |
| штинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ |
| > <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним послов |
| .. а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у тор |
| онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предл |
| p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао. |
| ну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, |
| лати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напред |
| а Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула |
| ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Ис |
| .{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде зна |
| имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев |
| е речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на |
| едочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb |
| а.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> < |
| на!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Б |
| </p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не б |
| На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер с |
| n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћ |
| ву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша ску |
| е мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срез |
| } Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и |
| /p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо... |
| /p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму |
| руга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револве |
| знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живе |
| > <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно ре |
| те, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле п |
| ест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда |
| ш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува |
| ..{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху з |
| д једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казним |
| — Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је |
| ји су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти |
| ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> < |
| ну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво ме |
| књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја пла |
| ила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави |
| о.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} Т |
| .. рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, о |
| {S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши во |
| ра Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије |
| о седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Ф |
| обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђ |
| ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме |
| кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо |
| {S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни дес |
| лој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете |
| ладо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Бе |
| шу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна го |
| ој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се о |
| за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и сво |
| тник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам. |
| ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетан |
| то се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, |
| к радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на |
| ћ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 д |
| ало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, |
| ма и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не |
| зедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, |
| кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени |
| иса сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Ни |
| е најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Г |
| {S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је м |
| у предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезени |
| сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} О |
| ице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга |
| на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> < |
| а јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирну |
| што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно пап |
| ја.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S |
| нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Ч |
| лом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се |
| горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима |
| „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косов |
| српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове |
| асто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој |
| ста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пази |
| ној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика. |
| ање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити |
| ха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, ре |
| ало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај |
| ару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутр |
| аузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова к |
| ="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа |
| соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> |
| Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 дин |
| м.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док |
| а из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се им |
| го, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све.. |
| p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обил |
| ...{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш... |
| м, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако |
| пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој |
| еју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све |
| ујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо |
| д главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Ус |
| вдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управ |
| ко је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у сво |
| огама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се ни |
| осподином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио н |
| јах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Ост |
| с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за |
| амо су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђе |
| ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерл |
| и они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како х |
| освештенство <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, с |
| {S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусав |
| не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако бр |
| и, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава д |
| то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, н |
| subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам |
| само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чу |
| земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петр |
| ог посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Та |
| вече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Се |
| стима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народ |
| Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се т |
| један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ прогово |
| вином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиро |
| одине 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херце |
| кари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тад |
| м је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се |
| дгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно |
| — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала ф |
| то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу |
| с ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политик |
| да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Бату |
| шана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у к |
| он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Госпо |
| вљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо |
| нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узми |
| молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо порук |
| огледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да |
| ав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе. |
| сни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто |
| да....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>тол |
| извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше зане |
| ога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам не |
| S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} |
| е та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому |
| а лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Ј |
| апаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ак |
| ароду, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="27 |
| службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне од |
| а мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли |
| , куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узне |
| угласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му п |
| ико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би с |
| лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на |
| шљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} |
| а сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте |
| ога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" |
| ма беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле |
| ећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се ни |
| засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, |
| аљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише к |
| } Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То бе |
| м синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p> |
| S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велик |
| Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држа |
| црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора |
| сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... |
| ом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерит |
| џи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, ка |
| милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том |
| пе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми уш |
| и његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге к |
| стучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше на |
| д оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натушти |
| е, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узб |
| ....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачуна |
| пи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала св |
| друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које с |
| селило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Н |
| ког судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Па |
| беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити |
| другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благосл |
| коном светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршав |
| <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткић |
| ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са свој |
| ти богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво |
| злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и једа |
| она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом |
| {S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна |
| у много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у ди |
| на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone u |
| </p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати |
| n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некако |
| рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— |
| варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици н |
| иноћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала |
| три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањц |
| релетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћ |
| ке плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен б |
| .{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Ј |
| е трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њ |
| пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити кол |
| Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n= |
| н, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учите |
| м ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се др |
| , онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} |
| а, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек |
| онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, ко |
| да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одво |
| У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији |
| дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да ј |
| За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражи |
| товој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше бр |
| ер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Се |
| ноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова |
| ата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче |
| прша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, у |
| овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну ел |
| јама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, |
| ко бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се у |
| <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештав |
| <p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога д |
| у беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврек |
| о опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо. |
| сте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чу |
| је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој поз |
| а у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност |
| ека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он м |
| .{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био |
| у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз |
| еху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му веч |
| коме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа |
| необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да прог |
| аршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:< |
| иш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Је |
| прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета. |
| као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златн |
| <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погл |
| но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Р |
| ласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и |
| мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се ма |
| косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, позна |
| Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јо |
| ле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили м |
| би.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p |
| х је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чино |
| га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да преми |
| летели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С дру |
| , чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше |
| еличанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Поглед |
| детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи |
| ке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светил |
| вина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Мој |
| ког хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је |
| хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову |
| ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с |
| је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Он |
| на, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху бр |
| , густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаш |
| аест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не по |
| о и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и к |
| се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она д |
| пео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја м |
| ђу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему с |
| лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клису |
| им где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ев |
| наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекива |
| о био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између с |
| а царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попр |
| е укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни кр |
| да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви же |
| > <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано но |
| — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем |
| читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та н |
| он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље |
| особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у не |
| нијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на о |
| чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и вр |
| ости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисц |
| ох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је |
| измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S |
| е један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан стра |
| едала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав с |
| потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом с |
| иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, а |
| људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Беог |
| Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свећ |
| лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг ка |
| ју главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истрес |
| гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан нере |
| е где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и с |
| врши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А |
| ог Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине... |
| Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је вид |
| елику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу |
| .{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме ме |
| еху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које с |
| ене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би |
| р. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани |
| ски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Ст |
| к’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на дла |
| {S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост |
| ренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам м |
| /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два доб |
| ем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом бе |
| беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне |
| Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костиј |
| „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао са |
| занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава је |
| к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене вел |
| — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — |
| т.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и |
| ланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек |
| д ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њег |
| Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} |
| епо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у л |
| од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} |
| то беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир у |
| исни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је по |
| ако се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</t |
| рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини |
| и ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, |
| кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - |
| и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне |
| ину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — |
| ога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb |
| целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — уби |
| не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапуто |
| ну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Ус |
| ола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног ра |
| ика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем с |
| {S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и на |
| а кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и С |
| ђаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она |
| ски стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори ја |
| хотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитат |
| то пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш п |
| де помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с |
| {S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све л |
| {S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњеви |
| ојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао л |
| а ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све. |
| спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одгов |
| н.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} |
| осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафан |
| ђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S |
| поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар биј |
| један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се |
| ше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрс |
| кну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобо |
| олико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела |
| Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дођ |
| као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — |
| талу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И |
| ају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало |
| лијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало |
| ила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду |
| а нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме |
| pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S |
| је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божј |
| тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху |
| жбе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од љу |
| биђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газ |
| рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осу |
| урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као |
| у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и о |
| га крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из |
| у је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,' |
| миљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад |
| one unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано с |
| ти продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p> |
| ез разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да |
| поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — ка |
| , Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му с |
| Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> |
| истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве пор |
| ва.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црве |
| спод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тв |
| нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога ј |
| n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone |
| раше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој ка |
| п Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S |
| а је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. С |
| на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозо |
| е речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што ј |
| необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожма |
| ле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, |
| Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један с |
| а са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџ |
| у, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Зн |
| куд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би пок |
| — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и н |
| да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, |
| </hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>н |
| ици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на |
| му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, |
| n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала |
| ка мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без |
| а радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао |
| Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, |
| е.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја с |
| што од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се |
| раво по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник |
| морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога |
| о.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је с |
| и, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не т |
| гњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај |
| се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год св |
| 9" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, |
| о застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? уп |
| , да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто е |
| а да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист |
| а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело |
| ба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави |
| трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не ви |
| гијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онак |
| itle>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде |
| ћу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече |
| акву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се нас |
| д гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана б |
| ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Ја |
| сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, по |
| је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они |
| .{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n |
| tle>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се |
| кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово д |
| н тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су ч |
| да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И |
| , кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — |
| с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карт |
| је човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не пр |
| дарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не ку |
| пијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, |
| Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на |
| за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше по |
| че ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох |
| је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Д |
| ..{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати с |
| Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, |
| {S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{ |
| S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Јед |
| о ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, ка |
| у ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разуме |
| а вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!... |
| олео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с |
| и, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне оч |
| ати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капе |
| а.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имај |
| ије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена. |
| ше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{ |
| а села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из вароши |
| ва недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а |
| је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} |
| ило одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ов |
| господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, |
| да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога |
| велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш |
| >— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђако |
| обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај |
| {S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачо |
| гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газд |
| . министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој гл |
| нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су |
| ку слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква |
| остивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Зла |
| живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо к |
| с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најни |
| </p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p> |
| /p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило |
| них домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара в |
| мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек |
| ко се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, в |
| 199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И |
| Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле |
| манов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До д |
| кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти ма |
| већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то б |
| је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у п |
| се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као |
| самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац |
| дела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би |
| .{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пет |
| м броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелиј |
| а.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до |
| очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:< |
| тири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да нек |
| је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео ре |
| зрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала |
| ади да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас ч |
| љини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као |
| је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац |
| е, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, ал |
| арку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, ок |
| о мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се н |
| као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А њего |
| црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="3 |
| руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало |
| о страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико |
| а све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капета |
| е помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак |
| Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Ву |
| није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослу |
| Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — одне |
| штеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном |
| талих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога |
| читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се диза |
| мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто |
| д њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи: |
| ови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премл |
| n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>ве |
| оче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</tit |
| е куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељ |
| изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у оп |
| наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује н |
| пљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> < |
| ам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право |
| који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Ми |
| едњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три |
| </p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз |
| рди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће је |
| дну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али |
| „Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлете |
| јим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је |
| ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је |
| који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је н |
| p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда |
| да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, п |
| ло жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас |
| Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Ни |
| не постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар |
| о уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се с |
| p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело с |
| чи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања |
| али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има |
| а хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га |
| а ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} |
| јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да |
| и којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам |
| — Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучни |
| лан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по на |
| а, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило сва |
| ... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху: |
| Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капета |
| Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Са |
| а ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад ј |
| исам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 |
| ноћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S |
| та Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у ово |
| би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми |
| S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а |
| оде.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да |
| ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађал |
| аки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно ос |
| а бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас пра |
| троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Бриц |
| Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, к |
| а су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им пл |
| зивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда |
| баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p> |
| Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} |
| осле десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешт |
| огли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту |
| вакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићен |
| сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вић |
| — Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— |
| овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетат |
| ика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је |
| , он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казив |
| .{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти б |
| смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу |
| S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subS |
| после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде |
| ет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек |
| о лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У м |
| би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у сл |
| ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ |
| и канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим |
| река распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу |
| перила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на |
| сењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришт |
| а не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>О |
| а чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили |
| S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> < |
| ва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала. |
| грађује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p> |
| би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се зар |
| избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах |
| ако би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам |
| сто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натов |
| о предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што |
| је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ м |
| није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпа |
| то ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, |
| противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за држ |
| итече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одист |
| арица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на ов |
| } Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од |
| се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на |
| био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit |
| злику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" / |
| о би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео р |
| Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин... |
| уже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, ве |
| е и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не |
| се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као он |
| клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурен |
| а опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђе |
| зрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том |
| дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензион |
| оље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} |
| л, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је о |
| тар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника ч |
| черали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би |
| ија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема неч |
| ли ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је |
| му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— |
| ло би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ |
| у треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја |
| тељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула |
| око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његов |
| пску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!... |
| де Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} |
| ад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку |
| штанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан с |
| опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} |
| тац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у |
| стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, к |
| оју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио |
| p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и п |
| случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> |
| је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну г |
| говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово висо |
| е год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пе |
| скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни |
| есет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и о |
| дине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} |
| ио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чист |
| јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као м |
| нати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у н |
| есницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу |
| им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то в |
| ико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоу |
| положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајни |
| кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, |
| мео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао коли |
| тити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и |
| ико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мач |
| ..{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једн |
| н старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p> |
| снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата луп |
| а спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — б |
| е то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слуша |
| им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би мог |
| ешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би |
| о скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу р |
| чети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би |
| арод у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, |
| а, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве н |
| х и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па п |
| беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по гла |
| главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви зај |
| ; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље. |
| је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} |
| ади како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратн |
| овој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>Посл |
| ајпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb |
| нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с |
| на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искуп |
| и народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:< |
| за на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p> |
| есрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила ни |
| ло душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сат |
| и тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му |
| а није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад |
| Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, пос |
| у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и |
| авини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безаз |
| имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помоли |
| би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се неш |
| ди.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.< |
| кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у со |
| у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се к |
| опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да |
| ао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доц |
| ћута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирта |
| а га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; пос |
| поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — виде |
| ку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак |
| >— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— |
| тане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио б |
| огате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за ста |
| ије угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе |
| </hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А |
| е и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату |
| ака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — ба |
| тављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам он |
| јама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о т |
| даред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да |
| гурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што |
| о због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p> |
| о — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се д |
| зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први |
| или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође п |
| у одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, |
| заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, |
| ука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да ос |
| двезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују оп |
| иста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржиб |
| ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на коле |
| а, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и мног |
| ли печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај |
| на је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, |
| <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За са |
| то.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завирива |
| стију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S |
| , одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, по |
| могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="su |
| а.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Нег |
| а, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p |
| Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад |
| , а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не реч |
| сандар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — бил |
| пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај |
| и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата |
| А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... |
| ку народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, |
| одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице под |
| е мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсе |
| ј потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и ка |
| .{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довија |
| о мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети п |
| ху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје |
| авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Сре |
| е морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна |
| S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба с |
| ; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и |
| и. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="chapt |
| упежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш |
| оју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — с |
| . Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, |
| пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их ст |
| ила? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> |
| то је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који |
| Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n=" |
| обручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} |
| ом ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је |
| 80" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила во |
| ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псе |
| а сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSe |
| а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="s |
| ара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред сами |
| ије могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... н |
| на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћ |
| дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добр |
| одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово п |
| Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом ш |
| Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој с |
| Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — сед |
| оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобо |
| .{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Ова |
| ишта ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека |
| ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану |
| ко куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није |
| у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београ |
| ао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а как |
| /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и |
| да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања |
| Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју п |
| их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што |
| само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жуд |
| То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђ |
| јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед. |
| више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обр |
| претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра при |
| на, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом |
| далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а м |
| г пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Бе |
| један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко |
| ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу |
| садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и |
| <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих |
| нуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S |
| д себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чист |
| > осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледа |
| у и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти ј |
| долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно |
| рокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом в |
| закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами неза |
| кругу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да при |
| огледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и веру |
| они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо |
| } У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" |
| овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано з |
| {S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда |
| сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда |
| сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан |
| лева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана |
| сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из |
| оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задов |
| и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је т |
| али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно кој |
| и, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако |
| нији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Ам |
| сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка |
| од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу |
| S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Чит |
| нцуза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор |
| Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица |
| title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни |
| столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина пр |
| так.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш |
| <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И |
| рила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли |
| по да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам ода |
| примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он |
| а, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Н |
| ета у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} |
| {S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљ |
| алеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да |
| створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме о |
| осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао |
| S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у |
| иља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па |
| год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, |
| ве муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац једа |
| утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори |
| ли да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао у |
| ап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од две |
| све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових свед |
| ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео из |
| а и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.< |
| и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио |
| ише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="sub |
| езекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није. |
| д некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се |
| кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и |
| ивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да д |
| осао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златн |
| шина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <m |
| ни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно. |
| III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мо |
| хватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ |
| овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав |
| вити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране поле |
| су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је |
| је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — до |
| а пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побр |
| ишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности |
| по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> < |
| амоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније |
| — Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и |
| ом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, и |
| м? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је на |
| илијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а |
| Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њ |
| ине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову |
| {S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је би |
| твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене п |
| се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће ре |
| енце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних |
| адзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин прист |
| спод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к се |
| божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казива |
| ујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за аван |
| и као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> |
| одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особ |
| о на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и разв |
| а био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone |
| ове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ ј |
| , да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је и |
| колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујем |
| као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћ |
| ини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу |
| ..{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, реч |
| даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title> |
| онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један |
| .{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — |
| чи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој |
| {S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> |
| ет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо |
| а укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после |
| ије за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши с |
| припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича |
| теник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о |
| {S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па с |
| то се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ |
| имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског с |
| ење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје једин |
| нуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? |
| лу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да |
| икалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би |
| о то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ј |
| ндару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније т |
| буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Р |
| мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S |
| матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на |
| све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у нека |
| га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека с |
| Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха |
| великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно стари |
| дна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У о |
| а, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Или |
| и држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели... |
| нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соб |
| беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија |
| изнати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску |
| руго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану |
| ма драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, о |
| ара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу |
| мех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, |
| је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина в |
| ај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио |
| цем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није |
| био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овак |
| ожо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по |
| је салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} |
| а га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— |
| урчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кец |
| ало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прсти |
| } Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах са |
| . — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— К |
| зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> < |
| ву, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђ |
| ...{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској... |
| признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, з |
| — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао па |
| у лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од сво |
| {S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{ |
| е за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп |
| трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао |
| неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју |
| у.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ов |
| у браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су |
| м се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чин |
| еограда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали |
| плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја од |
| а их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре |
| поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачк |
| тио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпа |
| а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрика |
| вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп |
| p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Чит |
| алуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек ск |
| икрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре т |
| ај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихв |
| о који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако ра |
| од.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта ми |
| ахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но шт |
| Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било |
| затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других три |
| похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека пос |
| сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не |
| у, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкар |
| ве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, |
| начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говори |
| ио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се виде |
| у чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и не |
| утем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као о |
| се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{ |
| ...{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор |
| вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не |
| в караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаш |
| о у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одма |
| шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом |
| он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улог |
| се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што |
| рим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} |
| је своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је ви |
| аменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли |
| е осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. мини |
| ме и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре |
| } Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се д |
| у не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док |
| ога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њег |
| век.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај с |
| е одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од в |
| повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао д |
| нски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је б |
| је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге р |
| жица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула |
| у је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича |
| ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио |
| ај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он неш |
| њем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S |
| и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књи |
| оји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надни |
| ретресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у вароши |
| авили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошап |
| нако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више |
| нистре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у |
| и беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p |
| то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! |
| рника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више н |
| мим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је ј |
| чкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је го |
| е разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недост |
| о реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвал |
| Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља слу |
| вао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p> |
| ројко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни млад |
| начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, |
| у. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до |
| кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p> |
| а Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Пав |
| у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар |
| ....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био једа |
| врека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни П |
| имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио |
| це био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бо |
| реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја в |
| иће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом |
| беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем д |
| „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико |
| у.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она нес |
| дао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на веч |
| ачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што |
| и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице поша |
| криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин дла |
| спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ |
| tone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од |
| он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, исти |
| ма беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б. |
| ога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бел |
| а искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био |
| у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} |
| и још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боц |
| ародне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> |
| да у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Р |
| о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и прес |
| ри он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{ |
| кли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.< |
| ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две пр |
| стоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p |
| и школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, љу |
| чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не бу |
| оји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSe |
| њачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старо |
| пити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, |
| "66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар |
| ас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="1 |
| Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то инт |
| ас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање какв |
| лук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кул |
| ас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је позна |
| борници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село |
| мремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ глед |
| апредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити н |
| >— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{ |
| од те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада с |
| их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога |
| ати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) |
| у, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду |
| д још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као |
| класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло оп |
| енога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> |
| прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико |
| у снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, ка |
| а вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од п |
| елика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног. |
| ећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| и....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="sub |
| И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу |
| p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Ми |
| очила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} |
| ло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> с |
| рко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је с |
| В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у ов |
| о све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А п |
| лу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, |
| ој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацим |
| а — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је чо |
| штину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Ф |
| итрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величан |
| и више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети св |
| ати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре |
| али — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</ |
| коравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али н |
| еда сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће |
| жељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је т |
| } Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима |
| своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам |
| и угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p |
| ћури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по |
| би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов |
| код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> |
| ко стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем слу |
| старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја пр |
| морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити ма |
| више и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с |
| кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А |
| Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} |
| ма признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је пол |
| чера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да в |
| {S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Фе |
| . сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да теле |
| овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</ |
| х му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледа |
| га путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити |
| {S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен жив |
| и <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у |
| е ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А |
| они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп |
| кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промисл |
| зјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три пос |
| .</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угост |
| после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{ |
| рви мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле бе |
| p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за наро |
| е ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми |
| ва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се |
| } Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити м |
| њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, при |
| што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго |
| г вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, |
| нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа |
| Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем |
| у овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде |
| о она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{ |
| S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, н |
| ас пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове про |
| пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, ве |
| о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, пр |
| } И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског |
| бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му ср |
| дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, к |
| ће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бог |
| та срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда |
| опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш ж |
| > Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} |
| и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „ |
| пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С он |
| ас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ов |
| рму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А за |
| го.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли так |
| ишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} |
| </p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> |
| маца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој с |
| тле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Кар |
| им трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљути |
| Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од |
| .</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у |
| </p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно прене |
| кладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, св |
| зати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јолови |
| ак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће пока |
| припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, |
| судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, в |
| unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам с |
| коме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То |
| капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, |
| министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, |
| ...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа г |
| >Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећ |
| све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изе |
| /p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше не |
| аника.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда |
| ана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћо |
| еговим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSectio |
| и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{ |
| т онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та и |
| етови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, о |
| што у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нар |
| ели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало ста |
| је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу |
| е један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један ла |
| у се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изруч |
| > <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори |
| оном Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> |
| јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било |
| више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад сл |
| хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет ка |
| учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Је |
| ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— |
| ио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти |
| гласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево |
| ије вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, |
| а моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! о |
| тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих |
| Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} |
| жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада г |
| .{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке о |
| Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повик |
| оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му |
| је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти по |
| е он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад |
| дети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш |
| ак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух |
| м за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак |
| главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само |
| е, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у друго |
| г порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже ме |
| ам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја |
| се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зе |
| олитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда свод |
| Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} |
| п не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он |
| лаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Ј |
| г радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у ме |
| разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још в |
| ор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Нем |
| у чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанск |
| е.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, |
| овске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам |
| аметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену |
| ?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто |
| и поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бдениј |
| ок му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био свед |
| ој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, |
| обода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје в |
| а, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обич |
| некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крва |
| не? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} По |
| ојом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, |
| јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не пром |
| поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гро |
| Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови |
| Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Вазд |
| рње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном в |
| е се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине |
| ји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тиј |
| </p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{ |
| за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.. |
| е мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандуча |
| оше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да |
| оскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} |
| што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилов |
| радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни |
| {S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице |
| — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, |
| и обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n |
| би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима пра |
| оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Зн |
| о кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си |
| виш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} |
| арао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом з |
| ка нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поз |
| је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо |
| шли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану |
| ека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по т |
| их царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука |
| литву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знал |
| ц, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само |
| оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње |
| 325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добр |
| до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа мир |
| а вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом с |
| попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију.... |
| 247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Та |
| ер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио |
| а.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у |
| упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српск |
| {S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ј |
| еницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, мо |
| } Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши. |
| Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{ |
| исокопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију |
| спијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> < |
| ..{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом |
| до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево сл |
| ; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" |
| </p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу д |
| о али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам |
| је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени |
| ице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повук |
| е крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога П |
| рата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту |
| мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице |
| } Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или |
| се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле н |
| воја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам ј |
| а, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за т |
| еднаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку |
| некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беш |
| ма — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <miles |
| ма.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли јо |
| и безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари |
| ком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од |
| ом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он с |
| врек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упи |
| , чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на |
| весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Ви |
| т у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе једа |
| — Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу нат |
| вимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њ |
| рштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Ост |
| — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али |
| као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p |
| предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септемб |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети |
| шна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и нево |
| на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити за |
| се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несре |
| ара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б. |
| ким гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али |
| ечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су м |
| pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чис |
| ицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150.. |
| тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражит |
| где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку |
| а на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено не |
| ворим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четвориц |
| .{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који |
| грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја |
| оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо |
| ти уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо |
| тао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друшт |
| а ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само |
| <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудро |
| нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како м |
| анику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не х |
| тао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем. |
| ли.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p> |
| >И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми |
| i>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да |
| 46" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понека |
| ије, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, |
| азобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека м |
| човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Сте |
| азвуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у |
| моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима |
| њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> < |
| о буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уред |
| нај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађ |
| онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жив |
| ти у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очи |
| х очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опаз |
| <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо. |
| капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога зна |
| ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{ |
| литве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христов |
| полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад оде |
| дикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак н |
| т заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га по |
| и указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли |
| чајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p |
| ла, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све |
| <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p> |
| ли нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд. |
| од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа |
| рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} И |
| ечи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа |
| раниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајц |
| ече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, |
| оји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он |
| ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено |
| јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фи |
| ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом висо |
| м и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена кле |
| же ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, т |
| <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{ |
| за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и ово |
| S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} |
| аша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари шт |
| у карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим |
| о год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да рече |
| ан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да г |
| аљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако др |
| {S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе го |
| икаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере т |
| настира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова |
| и поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја др |
| капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно д |
| ре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате |
| етим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да |
| у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше ду |
| р они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њим |
| дбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за То |
| ошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’ |
| покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног д |
| мо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као |
| е Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чарши |
| ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан чове |
| аслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, ста |
| Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам п |
| кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима... |
| Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... |
| шћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, |
| .“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком |
| дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да |
| није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре н |
| ник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне |
| би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало вод |
| и, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта |
| ута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Беог |
| се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море |
| петан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми см |
| глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, |
| њи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска с |
| гаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад по |
| иру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, пр |
| ма, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали ма |
| обише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру |
| чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами |
| о испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— |
| а поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледа |
| певку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му н |
| авац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одг |
| а учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Б |
| една!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p> |
| p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— |
| ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане н |
| </p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало з |
| грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отво |
| Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одб |
| {S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми в |
| инлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" |
| и себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седи |
| капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се |
| ем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пр |
| , свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај |
| риметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо ст |
| ко школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ак |
| о је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда мас |
| нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет н |
| конију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим |
| једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, |
| с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврн |
| аре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче |
| је се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити |
| уда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, п |
| {S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p> |
| а обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини |
| а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одгов |
| да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за |
| аскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао |
| ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмет |
| тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кућ |
| збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би |
| желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, |
| , зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после нећ |
| Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за уч |
| — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из к |
| викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што |
| 33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад |
| Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на |
| е неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље |
| ам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чу |
| тво...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши моли |
| иста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па |
| чарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештено |
| е како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи дола |
| полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на ду |
| e unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као |
| ајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо б |
| ју — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рек |
| најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те |
| о је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заје |
| в онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и с |
| ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" / |
| > <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> |
| /p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била |
| и — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" />< |
| ечасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ ова |
| ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице тр |
| 303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Н |
| — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешк |
| сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољс |
| ас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: |
| ве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и |
| загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она |
| ај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао |
| здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја |
| ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он с |
| ужина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, |
| } Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надок |
| ука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} |
| .{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> |
| овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узви |
| е по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они н |
| о.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га мо |
| егово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже з |
| еде кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила к |
| ирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озби |
| в не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине |
| знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане |
| змучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушен |
| кну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај |
| а живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици |
| b n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештени |
| што почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> < |
| излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Т |
| ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам |
| се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у каф |
| {S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> |
| вити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S |
| Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај ку |
| ког Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народ |
| Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио |
| је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумара |
| Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о |
| честивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово |
| у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, ве |
| .{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиро |
| него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као |
| светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г |
| ена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде |
| цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда |
| ако хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино реше |
| роткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио оса |
| поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо поглед |
| турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, |
| етак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и проч |
| аки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су де |
| оја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напр |
| би згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим о |
| ог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих.... |
| но сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рук |
| Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> < |
| њаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине |
| ар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у о |
| је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, к |
| када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у црк |
| >— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и |
| ubSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели |
| ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шт |
| ан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на |
| t="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештено |
| рене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично поглед |
| р уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли |
| а збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њ |
| ш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у |
| Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се |
| } Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S |
| ? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капет |
| плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога |
| ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <mile |
| кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, ш |
| ће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, г |
| , бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе |
| — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још |
| — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади свој |
| ку чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђи |
| ш смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и |
| њива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику. |
| и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на |
| крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком о |
| остима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ниш |
| би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерат |
| о примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} |
| и га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било зг |
| е почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они к |
| више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад да |
| зе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч |
| S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дук |
| нам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени |
| {S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата п |
| Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвеза |
| ду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какв |
| ну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем |
| тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је |
| н мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо |
| к уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам т |
| — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и |
| и да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољн |
| г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога |
| рдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима ис |
| .{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш |
| .{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала вра |
| S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> |
| Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на з |
| ваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други |
| Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мо |
| /p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти зн |
| руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених с |
| <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" |
| о уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} |
| ред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти |
| не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срам |
| у ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири |
| ју садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се дв |
| ешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бо |
| а Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну |
| златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, |
| и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору. |
| етан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ |
| ају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{ |
| алију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет о |
| дговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| а тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила ске |
| Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не зака |
| а, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо |
| га ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да своји |
| , да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Ф |
| раги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми |
| п’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи полит |
| а рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао |
| што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, |
| } Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвеште |
| , дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они ј |
| ло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} Т |
| бом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађа |
| ком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повр |
| неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас оне |
| ану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него |
| браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> < |
| гла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто да |
| још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још н |
| ену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој с |
| , и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља |
| оју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај ма |
| мам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протека |
| ше.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и |
| испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајс |
| а — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отвориш |
| једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се |
| >— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп. |
| аде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће |
| ука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно |
| ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и ста |
| ве једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаш |
| у вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћа |
| наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и д |
| , рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му |
| тиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводо |
| би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је |
| реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} Т |
| извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, |
| сти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати |
| е постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постељ |
| е <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по јед |
| , рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио |
| што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и ушти |
| наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} |
| ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није |
| о зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице |
| било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С то |
| а примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа |
| е....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, ст |
| е само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не изб |
| није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од го |
| и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу. |
| it="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, кој |
| ></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Ч |
| век собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} |
| ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и |
| нда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу П |
| око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало |
| <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој пр |
| S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах пр |
| о гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакв |
| затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} О |
| пшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински ста |
| ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево |
| ="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој др |
| и речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је д |
| ово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетно |
| не по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело ово |
| којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између нар |
| од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} |
| ћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као с |
| ада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон |
| га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину |
| е крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег бело |
| p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредња |
| ти, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од глав |
| воро — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар н |
| анског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунс |
| .{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се пок |
| Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба |
| усије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових з |
| {S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, од |
| наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један и |
| си на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео |
| , једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљ |
| .{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао |
| , да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока им |
| ућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година |
| ри славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад |
| <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога зна |
| м коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој |
| бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује. |
| те нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала |
| вац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац б |
| .{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и |
| а, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. минист |
| је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога с |
| асин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> н |
| ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота |
| тео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо уч |
| човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оп |
| младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су зва |
| ника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> |
| к иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао |
| ата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од |
| ли би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео |
| рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја о |
| мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S |
| НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type="titlepage"> < |
| д би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла о |
| ет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је т |
| езаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; н |
| а, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красно |
| а овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога би |
| сле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе |
| ио некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама з |
| ићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бо |
| Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине |
| је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маков |
| , те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабасте |
| а тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих к |
| лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојн |
| ешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нут |
| ас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка. |
| едњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте |
| е и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устура |
| ранци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да |
| грабити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на ду |
| и то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести. |
| /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него н |
| ечивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="15 |
| , али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са |
| а се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће ж |
| ите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах н |
| вога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана п |
| S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско |
| ити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али |
| бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У ман |
| у ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео п |
| нцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива |
| Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави п |
| е тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику н |
| <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик у |
| е у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су дове |
| ав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Тво |
| ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{ |
| </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци да |
| — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и ка |
| pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова не |
| ужити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не |
| ћину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце |
| рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње |
| х жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдари |
| свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобн |
| опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени |
| и игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се |
| <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми сло |
| сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као |
| Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови |
| о....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафан |
| ме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће С |
| ас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко с |
| — Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> под |
| осто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{ |
| тлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећк |
| народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускоч |
| фетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзигра |
| ља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — |
| Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{ |
| ако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да |
| устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да зави |
| е ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно |
| ста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што |
| p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њи |
| о га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p> |
| а, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!... |
| а — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, она |
| е и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка н |
| рши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опро |
| ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ј |
| лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја |
| на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо бе |
| , поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одг |
| смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главно |
| — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи |
| ; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Моск |
| јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смир |
| <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, |
| наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штам |
| ли?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да ва |
| > <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве |
| ећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у |
| из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је |
| ну трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни с |
| оче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се |
| </p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n |
| ју и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је н |
| асо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему в |
| — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурс |
| та маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и кит |
| сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те |
| жу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом |
| у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обој |
| то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодб |
| друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га. |
| {S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што |
| ва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног |
| </p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> п |
| ка је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за буду |
| лизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше |
| шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдари |
| /p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки |
| е о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брд |
| пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и н |
| отив Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку |
| одно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево њего |
| че које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— |
| инистра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S |
| вао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— |
| и поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнул |
| чи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао |
| > <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, по |
| ше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, п |
| ку — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава |
| ње, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенк |
| нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на |
| реска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{ |
| ска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало |
| bSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Ј |
| једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два пр |
| оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунар |
| олне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом |
| није, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.< |
| <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У |
| по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђа |
| ошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом г |
| ежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, к |
| >— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, ни |
| " /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто |
| } Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Она |
| собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је би |
| е што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не |
| ека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помен |
| кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> < |
| карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекн |
| Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али с |
| су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се свак |
| ем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А |
| а њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином |
| му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} |
| ворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе и |
| могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да ов |
| свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се |
| је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном б |
| } Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јол |
| вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; |
| важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте н |
| а на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, бе |
| х.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео |
| Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S |
| т осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.< |
| тко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко |
| тимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће |
| !{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на |
| Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Зн |
| нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их с |
| би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пља |
| имедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> < |
| погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од |
| ђоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на ча |
| и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Н |
| уле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу д |
| деница меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља н |
| има.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној |
| че да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној. |
| у ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либ |
| ш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p |
| у.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{ |
| повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио гд |
| .</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Ост |
| еђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>М |
| и где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напред |
| о је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџиј |
| о, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово |
| p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узи |
| љ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вин |
| ти, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти на |
| реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газд |
| рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе ч |
| сти...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Б |
| ар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећн |
| ...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има за |
| же ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit= |
| p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу |
| есе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прош |
| нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што н |
| зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка. |
| S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалит |
| > Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> |
| а вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља на |
| тина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и но |
| цараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон |
| д узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су б |
| се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Мла |
| д нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не |
| Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта и |
| же и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! |
| Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо |
| ио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попин |
| бује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није м |
| удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх |
| отивника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да о |
| ркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Жив |
| вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и ме |
| о, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу |
| и се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је |
| Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће |
| /p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је о |
| ац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, а |
| па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош |
| људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тог |
| ма које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p |
| Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— |
| вај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, мол |
| некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ |
| одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{ |
| и.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен се |
| ion" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S |
| 2" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сва |
| .{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш |
| лобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше ст |
| су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој поси |
| >— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу не |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гу |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га |
| ку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на |
| — А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане. |
| до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог х |
| па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало заст |
| се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело с |
| м Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{ |
| ла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом |
| еђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна нач |
| а тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не т |
| ла чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</ |
| >"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула... |
| } Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто |
| и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње ра |
| S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међ |
| ко његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече нека |
| око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> |
| S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло дон |
| S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — |
| његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> < |
| окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних вр |
| издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он |
| дноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен из |
| већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ |
| и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не од |
| егде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрче |
| ни други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кре |
| као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад сто |
| онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не з |
| ну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жа |
| се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у |
| огледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а з |
| о ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под |
| е, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Са |
| ну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с ради |
| и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отовр |
| ш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не зна |
| је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита |
| испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какв |
| с православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независ |
| ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а ко |
| о.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пал |
| ужи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне на |
| а овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и о |
| и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и заним |
| га блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што |
| улов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, |
| ућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих |
| , но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је с |
| ју се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва |
| воје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и ме |
| едам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за ова |
| почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас |
| „Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски канди |
| } Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је |
| а...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом свето |
| <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где |
| и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те ј |
| м по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и ви |
| мо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће би |
| би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет |
| > <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да |
| а; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантн |
| и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама и |
| а Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, |
| видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Ср |
| ра и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради |
| у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију ос |
| } Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцегови |
| традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до О |
| ребала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:< |
| ева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.< |
| овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дн |
| жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани д |
| } Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече уг |
| а деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде ску |
| бедити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни п |
| и напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће |
| труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај пор |
| основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавс |
| у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом ц |
| {S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене |
| да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводоља |
| онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, |
| е држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја |
| инило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после св |
| чки оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а |
| ма матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошн |
| /p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде. |
| ако треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, д |
| и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна зам |
| зме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>. |
| <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, |
| упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А |
| Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не |
| шћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена пр |
| од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити. |
| ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда |
| те какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} |
| ајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би |
| ту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јол |
| ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће ава |
| о далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви т |
| обедимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с та |
| ије био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb |
| адрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што с |
| ца Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ам |
| ето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n= |
| па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и м |
| ржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци |
| тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на |
| није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на |
| свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и н |
| ин говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад |
| — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се тр |
| м драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> |
| .{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га |
| спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} |
| Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао свој |
| а свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она |
| е зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; |
| им намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете плат |
| а, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Б |
| м ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину |
| аква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка п |
| право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја ника |
| и ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађ |
| ише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи |
| села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита пр |
| буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и за |
| дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он нај |
| уста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све |
| ворио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро пог |
| у били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они |
| родног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, ка |
| о питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и зап |
| над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Сансте |
| шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — |
| е непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Ж |
| било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се |
| остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, ал |
| здо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с т |
| >Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у |
| док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригурку |
| .{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стра |
| ароде; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се мо |
| .{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепет |
| То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="7 |
| Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све |
| хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће |
| ајпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људ |
| и....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....< |
| велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на полити |
| зе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власн |
| ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најп |
| да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<ti |
| } Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да |
| ао подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.< |
| е, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула. |
| положењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан пр |
| один, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се |
| положењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Мла |
| p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад |
| ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> |
| т од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи |
| врек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идо |
| ута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је пр |
| у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја |
| да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и |
| аља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког ли |
| в њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, |
| Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} О |
| м, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате... |
| е присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три |
| нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо п |
| ци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штран |
| А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што |
| тампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишње |
| догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{ |
| па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још је |
| се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећ |
| <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, |
| м г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен |
| радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Чит |
| pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Госпо |
| глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у је |
| место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на |
| гове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, ил |
| најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само |
| адите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то до |
| е ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> ниј |
| хија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад |
| tion" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отр |
| на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога пр |
| летој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се ка |
| а свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p> |
| м је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобн |
| њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да |
| три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> |
| ле овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву зе |
| ћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама |
| итоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па о |
| о, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који ј |
| S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те и |
| .</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мај |
| се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им |
| етан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо је |
| овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај |
| то слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало |
| Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и ов |
| о рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</ |
| понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћ |
| о вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу! |
| тиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније р |
| ју међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покру |
| Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те не |
| ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> < |
| она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} |
| оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ је |
| чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S |
| противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда |
| адикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише глав |
| о до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— А |
| болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш са |
| истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведо |
| та ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> < |
| мо онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да н |
| лите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани |
| ну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а ску |
| у нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док |
| е на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језик |
| а били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове |
| ало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се |
| се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, |
| ак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је |
| ..{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту св |
| — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и пос |
| екула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној св |
| кула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти с |
| е нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којече |
| речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђи |
| е!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу пл |
| ењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих дру |
| ан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има в |
| жно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се |
| п.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, д |
| мислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се |
| у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но |
| министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово |
| нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је |
| миј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао |
| се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јаг |
| — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашће |
| ј друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’ |
| а што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Р |
| а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми |
| ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут.... |
| косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, |
| ипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се о |
| ви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ ја |
| је сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад |
| нова, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам |
| езао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} Т |
| им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити др |
| а који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара наш |
| и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Бри |
| ва и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдиј |
| мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде |
| {S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} |
| истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су гор |
| упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто |
| <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то |
| као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна |
| а о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе |
| тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да оног |
| али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипа |
| — Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ М |
| алфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене |
| већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна да |
| св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како тр |
| манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— |
| прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и |
| аука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — |
| !..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отв |
| свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <h |
| о преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а |
| Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слуша |
| мију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{ |
| ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи каз |
| е њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од |
| — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве с |
| е.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене |
| роз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— М |
| ћини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="36 |
| ате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим |
| ијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја г |
| сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} Т |
| Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} М |
| о је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да |
| еч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мал |
| мити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми |
| о имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио с |
| Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборав |
| е нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — |
| они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, |
| рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| м дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље |
| ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја ње |
| Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви |
| били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода |
| е променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог о |
| у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудн |
| начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам запове |
| p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора |
| воје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме ниј |
| о дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је сам |
| човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите. |
| с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> < |
| и, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узви |
| S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео |
| .{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и ма |
| ским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за |
| сто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{ |
| народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, |
| <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!.. |
| који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижа |
| да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, к |
| Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори ка |
| о да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друк |
| лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трк |
| Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу в |
| жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p> |
| , па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, д |
| S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на |
| У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране.... |
| {S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — |
| ије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац.... |
| и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, бог |
| он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацил |
| деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p |
| о да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подоз |
| војој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш |
| 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима |
| екло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису |
| сподине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није |
| итам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— |
| етљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p |
| ини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеј |
| је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. |
| !....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p |
| док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло бр |
| ни моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p> |
| обани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из |
| </p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, бо |
| јој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погл |
| лика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак |
| } Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет |
| ке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чла |
| и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет в |
| говориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но в |
| Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла |
| и сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе |
| каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p> |
| га вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да с |
| во на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја н |
| и.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<t |
| о церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како о |
| ју судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није би |
| калског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински диј |
| кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не мо |
| нице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао |
| росто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S |
| опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{ |
| С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда |
| <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" / |
| Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази |
| е сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — д |
| ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Бел |
| о и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо дове |
| ће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} |
| ри радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише |
| ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p |
| сече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао са |
| није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до |
| <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p |
| ква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Т |
| , г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном |
| на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па поче |
| а ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћ |
| а према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као д |
| та и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели. |
| p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} |
| изну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} |
| ре, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући |
| то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећем |
| о ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду м |
| де му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Не |
| харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продер |
| еш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скид |
| дравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет.. |
| ику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Сув |
| да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи з |
| ке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут |
| уклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима тр |
| за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете ц |
| у и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њ |
| е знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани |
| и чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сирома |
| то говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} |
| р....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S |
| је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бел |
| губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске в |
| ити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, |
| то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле ма |
| аша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— |
| те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском |
| ува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја |
| >Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га |
| идиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p |
| о да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он |
| чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, |
| } Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славин |
| е рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ро |
| замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} |
| Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије |
| е ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно ј |
| силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагоми |
| луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле |
| .</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они јо |
| .... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина |
| тана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само пр |
| но писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отв |
| ну? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима он |
| о сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, д |
| водол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, |
| чанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо |
| — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд |
| за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни кри |
| задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по |
| го....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па |
| лски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Ви |
| вле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би о |
| ђало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале н |
| <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван варош |
| "subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} |
| /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <p |
| о ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људ |
| што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p |
| ка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сад |
| ак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забр |
| а је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — |
| а је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати |
| а дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда |
| ше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан доче |
| а вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених дом |
| их села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштов |
| бу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он н |
| </p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, з |
| <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше м |
| м овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!. |
| ишта ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно в |
| а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Ср |
| напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље има |
| — Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја |
| га буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за |
| ерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ет |
| ло да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није м |
| зао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас |
| поменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће |
| јој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је ра |
| м ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица шт |
| че неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал |
| и ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала.... |
| бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи о |
| познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, б |
| </p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници. |
| ој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — б |
| а ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако |
| али намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.< |
| S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одми |
| анцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало |
| де лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и о |
| де лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и о |
| знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну |
| ам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</ |
| ва.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”< |
| ?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога ос |
| сподњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> < |
| рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} А |
| овора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И |
| лази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свак |
| ене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разум |
| А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће |
| д се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојиц |
| нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, |
| м и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај бе |
| , господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С... |
| ам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мо |
| дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, |
| <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Р |
| e>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да |
| емош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми ј |
| по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад |
| другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше |
| екне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави |
| и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељ |
| ти свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{ |
| о народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — ш |
| ок му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још те |
| тавио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их ник |
| , а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу. |
| >— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></ |
| в!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.. |
| собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подај |
| свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 10 |
| !“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би |
| И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Злати |
| ео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опе |
| ац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведе |
| н данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{ |
| чине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво б |
| ила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> |
| села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши с |
| љ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук тво |
| ужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— |
| љ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој |
| ч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из |
| знао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко |
| ало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су оби |
| није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне |
| </p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчава |
| а забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} |
| а.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему |
| Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацк |
| <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо |
| !...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба |
| уде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака |
| о дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пр |
| зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, коли |
| заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што н |
| ати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он м |
| а је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад н |
| изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па |
| под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно за |
| на цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, |
| вра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мириш |
| оле.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредња |
| еднога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — од |
| носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим |
| ободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери оч |
| дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{ |
| о, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, зла |
| а с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} |
| и она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не мож |
| мена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у |
| едном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаг |
| т!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p |
| и.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке ка |
| а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму |
| чи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окорел |
| , а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш чо |
| м су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуш |
| онама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он ј |
| осподине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не |
| с сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њи |
| стим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне чети |
| Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да види |
| сани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредит |
| p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш чо |
| оме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је |
| це на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?. |
| ко је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама с |
| Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима |
| икаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је т |
| itle>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на |
| 54" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!... |
| Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Е |
| д једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у |
| емену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, |
| о ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напа |
| мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S |
| p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одгово |
| ова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Сму |
| а да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице |
| } Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, |
| труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако |
| — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на к |
| одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се промен |
| } То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајца |
| езда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, |
| ост и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све |
| оном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то |
| — И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдар |
| а два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за |
| м, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се |
| {S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да |
| се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два тр |
| а каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до с |
| ..{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, |
| 6" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад ј |
| бро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га |
| икала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отвори |
| се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.< |
| . <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, |
| аше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не м |
| ад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замо |
| мном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Ку |
| а замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n= |
| стор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Ка |
| ви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“< |
| чи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама њего |
| ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, |
| отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— П |
| } Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и о |
| е пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно уз |
| Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да |
| рпско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони. |
| ана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, ч |
| ом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из њ |
| лим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — |
| , ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је |
| тирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до про |
| јим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а по |
| платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те |
| ло 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опе |
| око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских бре |
| али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна |
| а сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, |
| а не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен |
| ...{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> о |
| од мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n= |
| ковина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да |
| на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар з |
| вања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српски |
| за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима годи |
| мо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо |
| ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се ка |
| могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлук |
| уле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а |
| апетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p |
| узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} К |
| за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија |
| ако би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у оч |
| мукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Ф |
| ив не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини п |
| о управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема |
| м је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им |
| уги не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а |
| Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве ур |
| „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{ |
| су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутор |
| га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И |
| ах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на |
| мо проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би г |
| доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и р |
| о Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма |
| Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он |
| ош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit=" |
| тво и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог ар |
| у сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говор |
| би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је д |
| цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, вел |
| е неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробес |
| ла.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој пр |
| тили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-зла |
| Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" |
| е чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцни |
| цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега |
| е на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго.... |
| чем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како |
| ришту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба т |
| зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и о |
| огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом н |
| уди, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња т |
| >Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти би |
| ене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти вена |
| ра не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ — |
| све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљин |
| ени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18 |
| носом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично |
| енска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле |
| биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читав |
| ки стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге св |
| она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш |
| .{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се за |
| кано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепа |
| .{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата |
| ати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повра |
| гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом |
| ка, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мо |
| посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се |
| немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интер |
| b n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити јед |
| даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад с |
| , баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала |
| е Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахну |
| берал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озб |
| љокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њи |
| и су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је |
| чки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима ниг |
| ном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на |
| о они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{ |
| две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи с |
| а и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрм |
| е, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заран |
| попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако пола |
| синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више |
| рупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свил |
| главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, к |
| га света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом прил |
| зору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њено |
| ху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенба |
| шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, |
| одо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свак |
| рве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он б |
| кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо дов |
| о свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, |
| ма, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој вар |
| уге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи |
| рио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. минис |
| м хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он |
| са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један |
| {S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb |
| та сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше |
| ем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад к |
| у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} |
| Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} |
| олину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријате |
| оже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> ми |
| арима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегн |
| онац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожиц |
| да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, г |
| га пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још |
| <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни пр |
| куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом б |
| а.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеши |
| тно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше нем |
| е у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Д |
| ој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која ј |
| младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прок |
| , мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Од |
| брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Ода |
| и својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем |
| у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближ |
| врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино |
| у, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то |
| не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти |
| дојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче |
| мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Ка |
| Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, |
| каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта |
| ло их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити са |
| кати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поч |
| ко се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео рад |
| етити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} О |
| ће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени наро |
| поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у наш |
| ре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} |
| вету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим м |
| икалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша пар |
| с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p> |
| ећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио |
| о од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. мин |
| орне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског |
| е но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје д |
| има трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с час |
| >Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила |
| кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" / |
| али смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српск |
| <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна н |
| unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а б |
| рашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био |
| S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?... |
| н другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово н |
| дно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком |
| ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ниш |
| реда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а |
| му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па п |
| де махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом ку |
| вде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагод |
| ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не ме |
| ао мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пут |
| су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна прос |
| една на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте л |
| Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај |
| гао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, оп |
| ама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми |
| дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" / |
| Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p |
| на милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државн |
| д негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу уби |
| арешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има посту |
| АРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type="titlepa |
| седник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би п |
| графија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у угл |
| иста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну |
| је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n=" |
| ш није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није д |
| ткала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, |
| кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска цркви |
| и тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља г |
| /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из |
| на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста. |
| ину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Поји |
| ша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важнос |
| ... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, |
| за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише |
| ни, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста |
| ....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Мор |
| p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат дво |
| амо оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква |
| ајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његов |
| љен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она с |
| ед оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са |
| балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не б |
| е и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па он |
| " /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдито |
| ји цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различ |
| треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да разви |
| шири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србиј |
| у Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурић |
| о капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, |
| се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док |
| Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — зна |
| знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју |
| д за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би |
| осподине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?.. |
| и кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, |
| доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У ос |
| м очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле |
| селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају |
| Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Н |
| евац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нем |
| сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радо |
| иља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник |
| само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он |
| ле? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сир |
| ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} |
| год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> |
| ворио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекак |
| министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то про |
| Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" / |
| валић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Баку |
| се....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да м |
| .</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог св |
| ли Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две |
| тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај |
| уг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар |
| чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми о |
| избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} С |
| авом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Ч |
| е су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам мор |
| им на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...< |
| аме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па мини |
| .</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се |
| код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте |
| отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани |
| е и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> |
| чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто са |
| а ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!. |
| ртом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, |
| — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су |
| е хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ н |
| о немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="3 |
| </p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све прода |
| д пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Ос |
| /p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким |
| pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опа |
| оту нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се |
| ора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И |
| а.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој дал |
| pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, |
| отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зл |
| ко са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година |
| е заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевн |
| <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} То |
| му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени сме |
| ала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине мини |
| без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објави |
| итњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и |
| лавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно |
| е ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у п |
| вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, про |
| иста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, к |
| као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад из |
| у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу ко |
| лу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав |
| јим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђе |
| окта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на |
| и св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео |
| што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели прокл |
| !{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прођ |
| и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од но |
| народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за п |
| су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још друг |
| акав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњ |
| пре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> |
| ..</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, од |
| му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово по |
| лан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и |
| вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је налож |
| ке и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну |
| цима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако |
| /p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228 |
| <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" |
| а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то |
| } Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на бе |
| да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него зна |
| д.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних мес |
| А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена |
| јављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар в |
| то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ |
| а народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници о |
| ије крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају тр |
| јлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, |
| ца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У |
| тимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове |
| дина.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно о |
| ед момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац |
| ри сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заис |
| тане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија крета |
| га ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да |
| пет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим в |
| свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогон |
| .{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други |
| на јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на ми |
| прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по и |
| се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код |
| почела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, е |
| казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалс |
| му покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у вар |
| опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним |
| ико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" |
| а великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могл |
| е литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се пола |
| а јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила. |
| кој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам |
| била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодар |
| ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p |
| ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је |
| и су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S |
| инету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле. |
| ше и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад |
| ца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је См |
| р и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно |
| аси Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђо |
| означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао |
| у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горњ |
| о нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни д |
| —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} |
| мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, о |
| ки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шували |
| и година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни |
| на и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да |
| како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију ве |
| до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на с |
| фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{ |
| данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збациват |
| сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не мо |
| > <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си т |
| узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити м |
| лисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се нар |
| да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска ц |
| , упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n=" |
| врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као |
| <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко |
| <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} |
| поцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосл |
| во понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се |
| ало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане. |
| теван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни реч |
| ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>М |
| у се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са с |
| графом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе пис |
| ује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не |
| их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n |
| а, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као |
| е то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи |
| рицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — х |
| е то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а З |
| опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт д |
| и заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше |
| реле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="su |
| обратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У цел |
| ок су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И с |
| погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо... |
| } То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n= |
| н црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станет |
| а је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не зн |
| едан век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине. |
| у на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости па |
| он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем |
| енти нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо |
| и плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују |
| </p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде рад |
| све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Угра |
| ги дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо |
| њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначко |
| ад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, < |
| обро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче |
| ави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, |
| ца Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} |
| за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<titl |
| Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа |
| Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11 |
| часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем |
| Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Ву |
| анемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „пост |
| часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да из |
| отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> < |
| во је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n=" |
| .</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридес |
| /p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све |
| ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} |
| {S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземн |
| на је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке. |
| вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> |
| е, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српс |
| ај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и ка |
| је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те |
| та си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш д |
| данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су уврти |
| тра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Не |
| згледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голе |
| вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, |
| више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Ми |
| је још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најт |
| на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им |
| ревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три |
| га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и т |
| о одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је стра |
| живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> ни |
| ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} П |
| рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити |
| на је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и зав |
| , и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати |
| само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} О |
| едуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју ко |
| и на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и ду |
| Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p |
| вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад |
| ног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му би |
| у — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на |
| {S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из |
| о, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као |
| туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти |
| оду, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како |
| сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти м |
| оме братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке |
| ина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек |
| ење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и |
| почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трап |
| ашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није б |
| у па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, |
| ом рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — п |
| — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој дру |
| а господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то |
| рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устан |
| како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{ |
| а их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај. |
| еве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни |
| S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није мо |
| одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} |
| онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</ |
| у делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто из |
| мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо ра |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени |
| одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се |
| је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у |
| денија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом |
| ку, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, р |
| онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; |
| ушу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — |
| tle>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку |
| ти....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Пав |
| <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја. |
| и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} |
| против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се пон |
| колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ов |
| /p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, |
| ико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све ш |
| ива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо |
| што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар з |
| Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја б |
| ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам |
| очекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мо |
| опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостиониц |
| главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским ха |
| оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</ |
| три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђевр |
| ..</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планин |
| упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— |
| n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе шт |
| и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како ј |
| о дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак |
| Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који |
| ад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочија |
| први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он |
| као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благ |
| </p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у зам |
| о дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице |
| аније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледам |
| ити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с |
| и поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме |
| е у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да |
| редак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађа |
| оја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у |
| По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства |
| а Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени |
| } Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — м |
| t="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p |
| ођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први п |
| ne unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли |
| ne unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечер |
| та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отиш |
| ilestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав |
| неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, и |
| писује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђевре |
| кве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="sub |
| stone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владиц |
| ника.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, ми |
| ољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога |
| <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне |
| ... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{ |
| .{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати ишт |
| пштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупшти |
| пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око |
| —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводол |
| однијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је он |
| P18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по ко |
| nit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соб |
| <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми мома |
| у дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у со |
| ти дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега |
| ажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type= |
| ер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — |
| јаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p> |
| од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— |
| тицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваљ |
| скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} |
| нице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSectio |
| ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукм |
| фане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{ |
| иноћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <miles |
| у-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ен |
| рца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с не |
| .{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје п |
| , кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте |
| >Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њи |
| се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде з |
| а забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— |
| <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="1 |
| о ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је |
| се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар не |
| и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле на |
| елобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> |
| ion" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседа |
| unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочито |
| а нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја |
| Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине минист |
| ај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће |
| .{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова |
| ћи белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, гд |
| „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку н |
| подине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, гд |
| м се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с ва |
| и.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда |
| на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с наши |
| дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радосн |
| у....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити. |
| } Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="sub |
| а иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише ро |
| , попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче |
| ас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека з |
| остима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад стад |
| м <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавит |
| ојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — |
| Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим о |
| наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{ |
| црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n= |
| к и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне |
| радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад |
| међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из око |
| јан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, |
| окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозо |
| е могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три |
| еме, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <p |
| тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта |
| прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се м |
| е имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи.. |
| p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се |
| } Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и |
| цу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S |
| ат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вече |
| ма у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ |
| ћемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Бел |
| би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чор |
| /p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="12 |
| е, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За он |
| да је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула С |
| цу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сир |
| онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудо |
| од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закон |
| нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећ |
| негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, т |
| ти, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву врто |
| кој цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="2 |
| и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом до |
| нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Рум |
| бручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа |
| је палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију леж |
| нало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, |
| минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили о |
| доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; ка |
| ти.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокор |
| своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="s |
| пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="cha |
| лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном |
| се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури |
| рно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, |
| ара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и |
| } Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> < |
| три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру |
| ависност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. мин |
| ла:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити |
| и ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника.. |
| бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, ј |
| сти, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете |
| исли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а |
| <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331 |
| црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега |
| сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. |
| господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и и |
| га било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчи |
| ече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Руси |
| м господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње |
| тујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то у |
| указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат |
| предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна |
| ите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас по |
| у се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами се |
| доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" |
| са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је |
| ар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па л |
| или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p |
| је је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У п |
| {S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што ј |
| е, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вук |
| дах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситнич |
| е, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој |
| ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Он |
| ч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} |
| од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара ш |
| ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бо |
| е паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она м |
| ..</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права |
| ког другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна |
| атима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p> |
| друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене |
| лова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој поб |
| ивници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њи |
| бало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша |
| Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} |
| S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то обо |
| } Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемња |
| апетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ћ |
| е не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?.... |
| о да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засве |
| ад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — бо |
| Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља |
| одно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити |
| ога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Пре |
| b n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским |
| ....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гн |
| не, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!. |
| оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми |
| а напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево |
| n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта |
| а!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Би |
| А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези. |
| од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те |
| бро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се н |
| стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p> |
| ад саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор |
| !{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви т |
| м леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У |
| жава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун држав |
| едним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — |
| то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао. |
| ацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да |
| </p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове црк |
| Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несрећ |
| } Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није |
| ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Т |
| о у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су п |
| и.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика ва |
| не и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; |
| свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смот |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упит |
| а!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му ј |
| осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{ |
| превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете с |
| ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви реко |
| ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га |
| Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да и |
| Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по |
| омом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме |
| м бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чин |
| еко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих с |
| , господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господин |
| /p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио |
| лети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што т |
| с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се го |
| ите ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" |
| својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} |
| ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда ник |
| нија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати г |
| "389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви |
| у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком ј |
| <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми н |
| пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шал |
| p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али |
| } Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што < |
| </p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће |
| а сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126 |
| ас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расп |
| ому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање. |
| >— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p |
| реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме гост |
| ти.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сап |
| апутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па |
| ду олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњак |
| ....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Сел |
| те да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободн |
| } Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је чове |
| арнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле |
| мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <mil |
| ијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Ни |
| но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле бесп |
| путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. |
| а језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад |
| јежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; |
| се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижа |
| И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле |
| ли кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} |
| испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим о |
| певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, о |
| још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневер |
| ом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остој |
| већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану при |
| ђе Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Руси |
| аја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерњ |
| насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p> |
| т бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош |
| че велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се чове |
| ити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се из |
| даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље |
| ма више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депеш |
| ише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу д |
| та, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, примети |
| е у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога ме |
| S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста |
| доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима ка |
| ивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати |
| p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој |
| тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти ба |
| ог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш сврат |
| неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је н |
| е ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће |
| би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата |
| о класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове мо |
| истаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио |
| можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на ист |
| опрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} |
| миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођит |
| о би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' в |
| ви.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тиш |
| пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{ |
| осао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и |
| е бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појм |
| у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом |
| бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} По |
| гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је мог |
| дна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p |
| се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од м |
| ам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је |
| еша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он п |
| дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила |
| и „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли |
| еника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како |
| латиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило м |
| ...{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни |
| ладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко |
| lestone unit="subSection" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорил |
| о ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, оз |
| е на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту. |
| не!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох по |
| /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, |
| еоград, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их |
| } Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема м |
| прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео |
| хну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што по |
| срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псет |
| ипази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев ду |
| глед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љ |
| своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост њего |
| си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за о |
| /p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опклад |
| теља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ра |
| вој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p |
| божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђен |
| {S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} |
| рао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад |
| ачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их |
| Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Ос |
| зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је |
| и.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка. |
| нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победит |
| полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у |
| </p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— |
| } Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговор |
| /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S |
| рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметић |
| јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га ма |
| је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао |
| и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /> |
| н је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S |
| белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, п |
| ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара |
| ати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих |
| хвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матор |
| !{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, о |
| ошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео б |
| веће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, |
| пама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанам |
| вар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг |
| ла П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред |
| чно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је |
| а нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама |
| проходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, н |
| у: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче |
| Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је |
| ведају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћ |
| лу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви |
| да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ј |
| n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеник |
| ле два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшир |
| што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.< |
| политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, |
| ора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— |
| једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарц |
| радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријет |
| у по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, |
| ребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има |
| ремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске |
| мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и |
| о неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се |
| шне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој |
| ј како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, т |
| даје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мо |
| анцуског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда |
| /p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај на |
| .{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полиц |
| огледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p> |
| е није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, |
| мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих |
| зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред |
| вали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном д |
| ат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју |
| у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - - |
| /p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула |
| ему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи |
| и пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мисл |
| на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што |
| око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова т |
| вно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он в |
| карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани |
| .{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток |
| ом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу |
| ду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису |
| доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p |
| чију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!. |
| ај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p |
| Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског муче |
| собља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око |
| био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећ |
| а, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{ |
| спребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем. |
| те били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упад |
| розора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, ма |
| озора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, |
| Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p |
| куп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки |
| згледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да |
| ам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде о |
| >— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта |
| нути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те поб |
| договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb |
| је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“. |
| више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} |
| нутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну г |
| , да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао ка |
| <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="3 |
| какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умр |
| е ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи љу |
| >— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти вел |
| у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вра |
| погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <m |
| карева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нис |
| их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи ви |
| и — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пре |
| је на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. |
| и....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати... |
| ти овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до |
| ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви |
| олима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда |
| ија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за м |
| Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не |
| за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакал |
| горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среск |
| о зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по нар |
| p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год |
| најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне |
| ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе |
| м је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од нап |
| сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевид |
| нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигу |
| суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванае |
| > И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беш |
| ун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века |
| м, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292 |
| Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г |
| у, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не |
| ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и |
| ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На |
| и; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко каз |
| ек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и |
| ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове |
| Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко о |
| а сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим по |
| обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша? |
| одаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{ |
| Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала |
| ију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у рад |
| бодно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и |
| /p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царс |
| а који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да |
| p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и б |
| м? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктер |
| ом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима |
| ну.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хо |
| Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се |
| између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или |
| за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакн |
| ћи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има |
| во мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И |
| : не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зн |
| како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју |
| е грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе |
| тане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка пр |
| ро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдар |
| њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати чит |
| , да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже до |
| у око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, |
| {S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица. |
| p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја с |
| едан човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! по |
| о их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, |
| од гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врс |
| ло у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у |
| ој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћ |
| златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p |
| анастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветље |
| н се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика |
| ј кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављен |
| е он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља.. |
| нка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учини |
| о из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" |
| — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у |
| децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама б |
| } Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књи |
| онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о |
| ша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако |
| почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло чес |
| има стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва |
| сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш |
| о гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на |
| мљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хле |
| дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле гор |
| ас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — |
| ко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се с |
| .. скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу |
| е дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико виш |
| </p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и |
| Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“. |
| а <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> |
| ти из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се сл |
| чери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још јед |
| ише могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на |
| - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, |
| не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра |
| доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити |
| ити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до дру |
| алида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који о |
| они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — |
| еже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, |
| о развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — п |
| месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћ |
| м погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „ш |
| им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... в |
| не, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо к |
| тоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; |
| .{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредња |
| ше у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{ |
| .</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n |
| </p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и |
| ли кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још н |
| обро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с к |
| росто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и он |
| том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће о |
| , загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их |
| беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светло |
| .{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад сврш |
| ање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упу |
| тас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко с |
| ро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, д |
| ести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо |
| — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се стра |
| аци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити ч |
| е гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила |
| их, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, о |
| к како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубе |
| н је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово с |
| сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како |
| рат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме ст |
| /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у |
| паде не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} |
| е као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је зад |
| редњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један |
| промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њи |
| о је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до п |
| лада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што |
| ма; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно све |
| /p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, |
| 30" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! |
| ме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, ка |
| донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Море, до |
| је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледал |
| — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, |
| а сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се по |
| Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, |
| се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се гово |
| није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет |
| е нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; пр |
| команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође |
| у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> |
| ; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а о |
| одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више мог |
| и ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, |
| ом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкива |
| ице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb |
| ="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погл |
| е то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Вид |
| .{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још и |
| размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мен |
| онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у |
| н по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била |
| дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се |
| га....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а дв |
| квих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а |
| оја је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, |
| > <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n |
| га илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној по |
| долина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се ј |
| сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су веч |
| нај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми |
| огла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видел |
| један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — т |
| истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његов |
| болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ београ |
| је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столиц |
| купштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на сво |
| да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више зас |
| Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!. |
| ици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каз |
| едити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај доч |
| а.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову |
| се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипет |
| На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од ка |
| оји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{ |
| глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну мо |
| оме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог г |
| евесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење. |
| крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разо |
| Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаре |
| , па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко |
| авице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — |
| свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом чел |
| трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пи |
| игну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шче |
| ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђ |
| ш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се |
| е да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на |
| — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} |
| Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епи |
| оче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се |
| овитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као б |
| а — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и нарукв |
| Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Г |
| извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — др |
| } Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му т |
| с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај |
| иње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јо |
| већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партиј |
| ритисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане ко |
| .</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први |
| од што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да |
| н пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S |
| и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S |
| а ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се мо |
| Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија |
| ва светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — с |
| ијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У веч |
| Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лау |
| > <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо |
| 61" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народн |
| p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!... |
| шко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служић |
| тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио |
| .{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држ |
| о предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих оп |
| њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица См |
| још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доб |
| — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, дод |
| Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва |
| и кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца |
| оба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му до |
| 6" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник |
| начило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали |
| во не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну |
| типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, ко |
| и, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула |
| е у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља |
| а намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— |
| .. <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и мо |
| љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној тра |
| и пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p |
| аму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, |
| Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу б |
| забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После |
| } То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну |
| ца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> |
| „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је тре |
| ....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити |
| им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се м |
| тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још једа |
| ве ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од св |
| оји нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога дан |
| ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> |
| етске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља |
| Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад |
| p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасо |
| а маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни изду |
| {S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам ка |
| а ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ у |
| мо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико |
| ругог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем кол |
| нете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет |
| а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на ва |
| Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј |
| некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одст |
| ну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</ |
| преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на п |
| — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на пр |
| бес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} С |
| ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе |
| >— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њем |
| у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — |
| срећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њем |
| ије.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо |
| чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило. |
| вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме з |
| еби.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар ни |
| шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово |
| ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> |
| {S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд |
| а.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} М |
| партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да |
| и се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на |
| нда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар |
| евет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванц |
| о јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, |
| ју кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да не |
| спавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>С |
| а....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је |
| </p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли |
| шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шт |
| г, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељс |
| {S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је |
| та, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зу |
| о што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Д |
| ма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г |
| је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окруж |
| вана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих |
| мо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, |
| д ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И дв |
| чинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И |
| ише, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће |
| ла.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S |
| је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су |
| Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако ди |
| цик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањи |
| S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова |
| калац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови к |
| отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у |
| дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му |
| азао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Бо |
| } Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо |
| јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо |
| је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело |
| .{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познаје |
| звучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спава |
| Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p |
| по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести |
| ађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде пра |
| де Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неш |
| јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Вел |
| е за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам п |
| ога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати злико |
| Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саб |
| нај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ов |
| смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механск |
| г часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <miles |
| клонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш д |
| } И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S |
| немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chap |
| Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — свак |
| кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гл |
| а.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На бира |
| ница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан |
| ...{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к |
| е целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову |
| стом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по |
| род једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изн |
| суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone |
| апају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним зе |
| ></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога |
| уле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам |
| ој њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n=" |
| ада вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је уб |
| подо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и исто |
| динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:< |
| мети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли |
| ирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су и |
| ије им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили |
| и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да до |
| кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућ |
| ка остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кава |
| олиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен |
| која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не |
| азбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победи |
| се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредња |
| ре но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се |
| ову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми з |
| а га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да |
| ше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле |
| си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам |
| једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— |
| pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:< |
| е, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилик |
| од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој |
| е се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то |
| и је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његов |
| сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шета |
| еђу господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и по |
| магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару н |
| бош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И па |
| обошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> < |
| викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је с |
| бијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра |
| и славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<titl |
| викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да |
| викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p |
| о је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа |
| реосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ |
| полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сиро |
| руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо |
| аду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће.. |
| он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је |
| м: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера сто |
| .{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мр |
| неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он пи |
| земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Сто |
| сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам о |
| и, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало о |
| </p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се |
| и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б. |
| S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће |
| тен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам м |
| к опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео за |
| кој снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист |
| о познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у све |
| и онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио |
| ко није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> |
| дају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за ш |
| им сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независ |
| за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— |
| на и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певн |
| вјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице уч |
| >„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако |
| p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим.... |
| ру с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву к |
| ме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој |
| .</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — |
| неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p> |
| ни.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом |
| е желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Бело |
| ао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она |
| уће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а нев |
| грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p |
| гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сре |
| {S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као бил |
| S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n |
| и дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући в |
| а против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он је |
| рејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова |
| очитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост |
| ате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окрен |
| општио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су |
| се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо |
| тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње |
| се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је р |
| Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} |
| еника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ћ |
| а су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним |
| Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу |
| Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да по |
| тоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равн |
| ожјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што ве |
| све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још д |
| у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гр |
| ове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове рук |
| гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, |
| дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, к |
| лата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, п |
| е дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Правос |
| да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, |
| } Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет с |
| е, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дођ |
| отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се г |
| еко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли |
| петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста |
| ине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко ви |
| пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи |
| роду је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, та |
| ђемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим д |
| д да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњ |
| ако би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна рад |
| >он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем на |
| је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо па |
| ави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да |
| ога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро в |
| ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше наш |
| ли кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — он |
| ега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чино |
| ађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје |
| се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, |
| не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши с |
| оју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не |
| на био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што ниј |
| огао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S |
| чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?. |
| Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" |
| Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте. |
| i> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А ова |
| , срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, |
| шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај з |
| ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи н |
| асно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео е |
| им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Н |
| тарији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чува |
| ....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде не |
| им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај |
| тао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се |
| тео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражи |
| >Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гв |
| Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке... |
| града — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају |
| ни, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам |
| и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном |
| кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> |
| ви, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и сва |
| сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве п |
| њој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Ча |
| } Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — |
| ва....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко с |
| што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је т |
| огледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те |
| д толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — |
| Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— По |
| подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, |
| итна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема |
| сао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула |
| јаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним гр |
| ће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са св |
| нову ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочим |
| таратељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је кри |
| слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској |
| рбију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балкан |
| угој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кол |
| ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранит |
| .{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху п |
| ијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те |
| кати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну так |
| } И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="sub |
| .</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао |
| ом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„ |
| д мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, |
| свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећ |
| онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска |
| по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} |
| увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд ре |
| он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам с |
| се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Ка |
| је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p> |
| а Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— |
| } Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није |
| > да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, гос |
| је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, |
| ијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим п |
| и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћерет |
| већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето |
| ине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Ф |
| уо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободи |
| у.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саста |
| ате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови ј |
| } По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна |
| се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; а |
| во, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш |
| ас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, |
| Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а |
| Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и м |
| le>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n=" |
| ад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — |
| мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После |
| и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах |
| угу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{ |
| >Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико |
| ао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“.... |
| колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да ј |
| чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било! |
| окојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе б |
| и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> < |
| човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припа |
| дине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Беог |
| твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти вол |
| мати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад њего |
| ли мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на ус |
| ази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</ |
| и!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Мили |
| нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њих |
| Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило |
| нако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се св |
| башуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану |
| , извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у |
| некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на до |
| а.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради ч |
| сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи |
| браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то н |
| ама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан са |
| {S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му м |
| је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S |
| ивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезин |
| то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бит |
| — Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Ти |
| > <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче |
| вала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек |
| Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија |
| А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ |
| м би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десн |
| В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути |
| инистар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Б |
| вирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао б |
| ђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У |
| ати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit="subSec |
| м.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је пос |
| ери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он јо |
| же ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Су |
| о на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Каз |
| о.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што с |
| , што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад |
| дарим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђе |
| зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на |
| свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се о |
| о је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој |
| еба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p |
| њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, о |
| здајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на до |
| певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на врати |
| х паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледа |
| акнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> < |
| ма, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„ |
| бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подв |
| ни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео |
| и; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога да |
| цу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бел |
| .</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у ка |
| 39" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно |
| је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{ |
| “ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако |
| ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да |
| </p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном |
| ли се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгл |
| .</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, |
| а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне поче |
| е мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњ |
| во мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мал |
| нио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, к |
| оби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату... |
| од пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазил |
| се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они |
| видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, |
| светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат |
| ра боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним п |
| знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби нес |
| на је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S |
| редњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p> |
| - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајах |
| и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречаг |
| /p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле |
| наш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа же |
| ињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилу |
| ... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="su |
| сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у |
| <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости |
| јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— |
| славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа м |
| >— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" |
| столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам |
| пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које до |
| крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да н |
| p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико |
| миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 годи |
| После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само |
| Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац |
| емилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима к |
| д јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је |
| аваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S |
| ни Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетин |
| и си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра |
| врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавар |
| лан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заус |
| ог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде бри |
| чери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу |
| де журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забав |
| дба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — |
| ете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде по |
| жај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити |
| д ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, го |
| .{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик |
| Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} С |
| онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} |
| ји никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде п |
| и свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад к |
| следње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рат с |
| свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре |
| ва у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни диг |
| по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па |
| д сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад ст |
| ен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба д |
| сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно п |
| ет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — р |
| S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но м |
| .{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људ |
| а кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. |
| е дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је |
| 121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се |
| ју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и ра |
| , досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реш |
| не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, о |
| о и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда |
| то од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миро |
| ало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке ти |
| ије то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет |
| личност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Она |
| гледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{ |
| Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> |
| крену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази |
| ђем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} |
| све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто |
| Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвен |
| и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак |
| ре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S |
| ...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даљ |
| оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за на |
| од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике л |
| изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволас |
| „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овд |
| {S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату |
| не грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Т |
| ећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јо |
| ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо |
| рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</ |
| та.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p |
| изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Бо |
| љај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" т |
| ева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p |
| ур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој с |
| х је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суво |
| unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже |
| S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје |
| {S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег |
| {S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дуб |
| наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— |
| ...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан |
| о су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} |
| цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n= |
| одао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једн |
| оплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има. |
| ворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" />< |
| ило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у нек |
| о лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокош |
| види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме сеп |
| а.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="2 |
| во и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, |
| мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај по |
| ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је од |
| те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико ни |
| м чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако |
| н им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе |
| он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све |
| мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{ |
| их људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао се |
| ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни |
| тојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш |
| је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S |
| <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу с |
| штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сва |
| то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда |
| .{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим избо |
| ној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа |
| а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу ре |
| есели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја д |
| itle>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред |
| гом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амо |
| ко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо |
| амо одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле |
| дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он прој |
| ам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како б |
| а.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ |
| ви у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат сврши |
| о ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оста |
| собан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама |
| анемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства п |
| Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишље |
| нистре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас |
| ледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара дав |
| " /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Дана |
| е благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Та |
| S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то ниј |
| ирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим бр |
| рстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намешт |
| и изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже ком |
| } После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не п |
| је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу |
| тан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> |
| рали „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они |
| дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини т |
| овек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављ |
| чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, |
| да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис |
| one unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је ку |
| авно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</t |
| на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано т |
| ополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p |
| иште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <p |
| оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба |
| {S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има с |
| "293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, к |
| к је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирс |
| убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодо |
| Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а |
| мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек |
| је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а |
| it="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празн |
| у другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} |
| поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под |
| о с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђа |
| {S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска н |
| } Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му при |
| {S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице пот |
| нушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу в |
| не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су |
| посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник н |
| За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам има |
| Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у а |
| тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка |
| гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарск |
| дао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних |
| /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одли |
| његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашње |
| ицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То |
| Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Са |
| нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледа |
| отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, реч |
| н је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — св |
| литичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Ми |
| а га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог се |
| а био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бит |
| ма, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су јед |
| он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју |
| прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је |
| стаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S |
| е и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек д |
| е Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочи |
| брк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му с |
| ан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших љу |
| мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би о |
| ицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној. |
| у цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијер |
| оре — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ в |
| жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмеј |
| усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред ово |
| а и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладн |
| е политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестамен |
| већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у дру |
| на друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма вид |
| миљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњи |
| уку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} |
| ад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја |
| ило из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, н |
| ожа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p> |
| преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но ч |
| ј једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део ор |
| .{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарч |
| ошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три годин |
| дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Вл |
| title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га |
| арту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном |
| уда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би к |
| ј, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, г |
| другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прођ |
| олитичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље. |
| ења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n |
| упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причек |
| чно лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што |
| едњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што са |
| а кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, к |
| > <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други у |
| /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју |
| но у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две соши |
| обито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице о |
| кла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде с |
| га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. |
| да насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово н |
| аплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује ј |
| гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабра |
| људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; |
| осподине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше ка |
| <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, ота |
| сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, |
| е — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да |
| ову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта т |
| врека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у |
| ете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| дина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне коч |
| им упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи |
| нику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна ја |
| о познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први п |
| устише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква |
| } Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало пос |
| очијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му к |
| ...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетин |
| ао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина |
| } Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењени |
| знаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, д |
| нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што |
| Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи |
| а у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p |
| <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десни |
| ан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си го |
| ељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам |
| дила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издуш |
| — Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли |
| </p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад |
| ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео ра |
| Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена |
| у нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви |
| S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад |
| ише погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрк |
| ="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем |
| ња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју |
| За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на |
| а <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „< |
| арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља |
| И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б.... |
| и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Т |
| ести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — |
| аусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако глед |
| не седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола |
| теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>ка |
| у стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка |
| а надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му |
| и?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, неср |
| кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по |
| > <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је на |
| Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образ |
| га вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Бр |
| аво каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да |
| ако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S |
| о, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо |
| </p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да м |
| и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђ |
| ван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа |
| да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, пл |
| се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одла |
| е зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца |
| вика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је не |
| успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, |
| господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор? |
| p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде |
| Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, |
| А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да |
| као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секу |
| да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{ |
| богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично н |
| вде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три |
| ога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од глав |
| власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></ |
| ....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!... |
| <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Ка |
| наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласо |
| <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тр |
| Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а |
| еле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p> |
| ледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опа |
| се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Б |
| стоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речен |
| и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њи |
| це најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>С |
| род још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један |
| тресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и |
| олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, |
| свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први дом |
| онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљи |
| <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је |
| Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Бел |
| ије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, св |
| указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и н |
| проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женс |
| о је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаок |
| о су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалс |
| S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У |
| ије.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овом |
| доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком удар |
| се белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, |
| >— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чар |
| евојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше |
| >;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<h |
| ком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике ц |
| њаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине син |
| ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је |
| још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се о |
| о, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више н |
| } Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као ша |
| отови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — |
| раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га о |
| се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је ради |
| кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио |
| га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чув |
| је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу |
| ћа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на ку |
| о...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма |
| на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двад |
| а Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није |
| stone unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... |
| ="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор же |
| ке на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам |
| нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јас |
| у.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У |
| па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га |
| тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон М |
| оградски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, ка |
| научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да |
| крете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да |
| ву политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати о |
| То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно позн |
| /title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по наш |
| Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се мног |
| а на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким |
| алну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у |
| ија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста |
| рижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p |
| јку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кме |
| ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мој |
| ш старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с |
| е капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необич |
| индар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час поглед |
| био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу д |
| илу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима. |
| о, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.< |
| о разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се н |
| /p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{ |
| га пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски |
| и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан |
| које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — |
| ке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? примети |
| збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање ко |
| у писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — как |
| ак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — н |
| Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам дра |
| тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га преме |
| отаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — чов |
| урни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је |
| мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— |
| p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</ |
| то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али |
| не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S |
| литичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам мо |
| е беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да г |
| оди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате |
| Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи |
| ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} |
| а у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. ми |
| удија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после нек |
| но.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је оном |
| који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци |
| е г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либе |
| говори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он |
| раг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} Т |
| е опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ мог |
| нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— |
| гледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и |
| >— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, ш |
| p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који с |
| имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али к |
| наду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја м |
| /p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш |
| дозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.< |
| о шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотр |
| не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и |
| рским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети н |
| а старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте ради |
| <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’ |
| вљена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, |
| ко они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само |
| ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од на |
| о.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно |
| /p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} |
| даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људ |
| ина!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, |
| .{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за |
| се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда |
| д синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А леп |
| Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се о |
| либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на је |
| шити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај у |
| приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и др |
| ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији |
| и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехн |
| јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone |
| еда још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, госпо |
| Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, с |
| као ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе по |
| као ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што при |
| га збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чу |
| <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине |
| куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Вид |
| да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског |
| јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и |
| Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина |
| је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, шт |
| У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — н |
| Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети ос |
| ма које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да |
| p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив |
| моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, |
| мотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикал |
| олеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не мож |
| е сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно ка |
| Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Н |
| разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има прав |
| редњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула дока |
| ли овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> |
| а ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви дец |
| славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија су |
| ало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле виш |
| за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p |
| ко мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас с |
| као сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задов |
| а све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Р |
| вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте на |
| д ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и |
| 0" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је м |
| адну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе |
| сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чи |
| :</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{ |
| ? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам |
| } Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он |
| Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здрав |
| а слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је |
| да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона |
| до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га пр |
| ion" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле к |
| жи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> < |
| и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Мла |
| прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p |
| оз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p |
| ћ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћ |
| ла најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака н |
| ..{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили св |
| осподине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар |
| жи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> |
| , дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — |
| док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" / |
| ш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га |
| але.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> < |
| ом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи |
| крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се |
| расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. |
| ине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас |
| тар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио |
| ам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море |
| е од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окре |
| љало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се |
| ао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестр |
| ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро |
| д? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола ис |
| таће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се поглед |
| ао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана С |
| ра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нит |
| меју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека |
| е су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплимент |
| то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окре |
| лци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе |
| е!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куд |
| три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од |
| на нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је деве |
| чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још глед |
| ако стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово ос |
| , да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— |
| икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута |
| капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитат |
| из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђакон |
| о.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао |
| есак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, јез |
| ах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја |
| оју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију |
| цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи |
| ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкрошт |
| кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За ј |
| риграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb |
| за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише ра |
| ваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, пита |
| 69" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>О |
| } Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от л |
| е.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} |
| човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, |
| у мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Та |
| p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим власти |
| } Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се вр |
| лагосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p |
| ... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три |
| тио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле |
| ст и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} У |
| ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондук |
| човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше |
| ре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетан |
| ну; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђ |
| џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „ |
| о нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> д |
| узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је ба |
| ти реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p |
| њен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момк |
| .{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је т |
| јаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, |
| полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} |
| дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владај |
| штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује м |
| њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадо |
| иде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово |
| о опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један слу |
| т.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа |
| може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите |
| месечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манаст |
| мислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у |
| ди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да б |
| ога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се |
| ио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу |
| иловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једно |
| n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} |
| се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога |
| поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више |
| одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И |
| S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа. |
| ече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> |
| ао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијах |
| лиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, ј |
| прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље |
| n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ват |
| јаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено |
| торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан саха |
| ха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар за |
| и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо сам |
| е, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Ње |
| , даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се вид |
| етну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле |
| очео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво |
| pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Дец |
| ван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако |
| да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, |
| мигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста |
| {S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од с |
| и ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све н |
| од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну |
| ј је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сен |
| а, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек о |
| ас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?... |
| } Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правд |
| <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упоз |
| верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске цар |
| косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, |
| моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да |
| о викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и пот |
| о да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S |
| .{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен |
| S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{ |
| дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби |
| ико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S |
| ко.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} |
| аде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — За |
| ругу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке |
| и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; дост |
| још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и |
| — А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела |
| д опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом |
| и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румен |
| се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те п |
| леди.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p |
| м и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будуће |
| ас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек ре |
| шњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да бу |
| глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> < |
| гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта |
| егових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод му |
| p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде |
| „Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi> |
| а зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је |
| к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветли |
| дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — кол |
| икалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и п |
| „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда |
| ложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикал |
| Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S |
| ионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њи |
| .. нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она на |
| Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна |
| цо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче: |
| оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, |
| {S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ |
| да пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како |
| окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај |
| лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је з |
| ио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како |
| здрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде пре |
| погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S |
| собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> < |
| — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразгов |
| 52" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто трга |
| ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће |
| ише бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Рад |
| ећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напре |
| у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне бе |
| , са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мис |
| г да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>С |
| ицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи |
| разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он |
| ам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су се |
| мога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, о |
| ега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p |
| би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаће |
| је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела |
| С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда ле |
| жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сиг |
| умео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад |
| постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар чо |
| ђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав |
| апетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, |
| енгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с |
| удна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на |
| пазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели |
| Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да |
| егобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупиц |
| г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукало |
| уси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстит |
| мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{ |
| н у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опе |
| ићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} У |
| ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како |
| ак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? ре |
| икалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{ |
| То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо |
| соња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио. |
| што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— |
| ?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{ |
| нији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света |
| S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, |
| Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још јед |
| у Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да |
| аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. к |
| стао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из ч |
| човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} О |
| остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; |
| ше, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га |
| је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом њего |
| пре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остан |
| а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb |
| S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници |
| м је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни мини |
| доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n= |
| а онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да |
| ње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулан |
| угљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цв |
| лату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ћ |
| — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја |
| оже да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу |
| шао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Посл |
| — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што |
| ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод |
| номе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с |
| одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> |
| сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} |
| </p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{ |
| па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје |
| ко се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше м |
| н срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу |
| итао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг зауда |
| о је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дођ |
| говетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја |
| ињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} |
| .“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опк |
| о ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без |
| и...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, н |
| е намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Да |
| ловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смот |
| ....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Срб |
| <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, |
| Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упита |
| ....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни с |
| p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигур |
| раво мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине |
| Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> |
| о добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад |
| S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Л |
| Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно |
| ио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на цр |
| Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Е |
| вори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како |
| :{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмови |
| ицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније вра |
| нцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога |
| до на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окрену |
| ља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као д |
| ачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше |
| којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В |
| изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам ода |
| ркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурс |
| дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући |
| и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереј |
| нкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати |
| као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Б |
| им вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Све |
| ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Нарав |
| Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је свом |
| S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{ |
| учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима |
| — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гла |
| да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао д |
| у....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненад |
| је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно |
| се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Ова |
| теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{ |
| сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су |
| е му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јол |
| .{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете вид |
| е љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га |
| редњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашан |
| мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с |
| раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако |
| ко: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — |
| атиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу |
| млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> < |
| , браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио гд |
| ећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом |
| прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати друг |
| pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто |
| вај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом с |
| Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле по |
| о...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, бр |
| онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, при |
| чевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — |
| о смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо |
| о рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди кар |
| почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Доз |
| радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо пра |
| ја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза.... |
| иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то м |
| пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — |
| и.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} |
| па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</ |
| рне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад |
| ња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— |
| нога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља нај |
| очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала |
| стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео и |
| тпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па н |
| амо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — |
| Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши. |
| оде брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али ј |
| асти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га |
| ом је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, лу |
| одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избу |
| о треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором |
| оњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је |
| “; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> |
| те у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде |
| аја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; з |
| злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан погле |
| њају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, ш |
| шно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{ |
| и мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Доб |
| епа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окре |
| не ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у тр |
| ту не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он сам |
| Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толков |
| г“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то |
| .{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ам |
| лова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још |
| <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам |
| р ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он |
| то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и с |
| ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим |
| он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А ка |
| поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима |
| овек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Б |
| сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде зб |
| же се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у |
| велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Бе |
| гребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог |
| ом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба |
| ницом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пре |
| узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за т |
| већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако о |
| ка, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам ка |
| n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи д |
| Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, деж |
| што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} |
| да ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом? |
| тња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и т |
| : <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав... |
| овек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; |
| пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Б |
| етан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не |
| клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао |
| <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не |
| и си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не би |
| Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа |
| ..{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побрат |
| а имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остав |
| е. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан |
| у ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше |
| p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у |
| /p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела на |
| павим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!.. |
| огло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти зна |
| обрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнак |
| {S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, дај |
| Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старе |
| Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то д |
| Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем |
| столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<t |
| тографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је |
| до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је з |
| ехани!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном п |
| па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<ti |
| м ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба |
| p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог |
| а, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се д |
| ...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога од |
| куд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и ра |
| братима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће |
| еровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко |
| ти у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па ј |
| , четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац |
| а секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни м |
| едног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но пр |
| ...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово |
| ај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише |
| а истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Т |
| <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не |
| ад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и ка |
| ало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у с |
| {S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И м |
| глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читат |
| } Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на ча |
| Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол д |
| о.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} |
| к је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то |
| ет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је |
| и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мај |
| с, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — |
| и, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафан |
| их, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог |
| м хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се |
| ик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да |
| ео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, изв |
| Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже д |
| ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некака |
| ога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд |
| ез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандида |
| би ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише су |
| d> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" |
| ....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и |
| > <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан. |
| апунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отво |
| рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни |
| <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чу |
| бе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију |
| о, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за |
| ислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе |
| ао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} |
| дни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће |
| Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — ка |
| ити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никак |
| х ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је он |
| у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе |
| ицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....< |
| ли, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и ра |
| лужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући поглед |
| ubSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђ |
| а!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p |
| вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа об |
| па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Ра |
| <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да прого |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати јо |
| а у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити о |
| си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и |
| дноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, искле |
| , да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да с |
| ад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја коле |
| остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине со |
| је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вит |
| есто га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је ч |
| b n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Там |
| о почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми |
| у се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су б |
| знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљ |
| тово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја замени |
| да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један дру |
| а миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; |
| ним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шеши |
| беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне |
| после није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо чит |
| ште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији |
| узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише |
| доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолов |
| отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пуш |
| згорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разб |
| о село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као р |
| она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, п |
| S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у ч |
| а је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас к |
| рпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба |
| аву, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да ј |
| тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе. |
| е, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а |
| м показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све јед |
| <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо т |
| а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title> |
| .{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газд |
| су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све парт |
| о моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони к |
| илима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А |
| лованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. |
| обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да ре |
| ст, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} З |
| о прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крма |
| где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси |
| на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине |
| е воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а катка |
| ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и об |
| љен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На д |
| евеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Там |
| ео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, |
| где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; та |
| днице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни |
| е паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијај |
| Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите с |
| Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба |
| } Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбор |
| S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњ |
| а поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима м |
| ца, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од тана |
| анас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у д |
| м какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који |
| ...{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!. |
| арице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само сво |
| у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто |
| о вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Царигр |
| ећ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже. |
| и ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиро |
| људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се |
| на где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи |
| целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Рус |
| гледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупр |
| стионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог |
| актикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло |
| овати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога |
| а њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасо |
| од може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако |
| </p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог ч |
| , ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, |
| p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— |
| ожда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} |
| , да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, |
| Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог изл |
| ек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p> |
| оби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочи |
| е мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} К |
| ја је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрча |
| и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још ни |
| ветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле наста |
| } Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђи |
| Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под |
| кчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауц |
| м — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен |
| ријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пев |
| и пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат зав |
| сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Ниг |
| г мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад н |
| <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не ша |
| Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са м |
| Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</ |
| S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре |
| га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац |
| се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и |
| за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити |
| /p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбин |
| риђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А г |
| м списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га |
| unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад веч |
| расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбин |
| >— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb |
| скочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај |
| та био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придига |
| — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — |
| је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мај |
| памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> |
| <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је каз |
| једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико |
| уте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена |
| лопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме н |
| аније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај м |
| што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један чов |
| пице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — за |
| опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути |
| атални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих круго |
| у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро |
| ијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се |
| е дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији |
| си што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледа |
| S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна на |
| беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на к |
| /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Л |
| S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском к |
| придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глав |
| хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{ |
| тога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А е |
| је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило |
| ом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло ч |
| рих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| дна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано. |
| то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашурив |
| ежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво за |
| у провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се |
| о је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сач |
| данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нам |
| дседник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и |
| главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске |
| ао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране в |
| с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели |
| вајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћени |
| стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа д |
| једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама |
| евито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти в |
| ни стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици га |
| онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад |
| /p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSectio |
| о промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фар |
| вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су |
| ра није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта |
| талу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се |
| ад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окрет |
| дионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овог |
| друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год |
| и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска па |
| {S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ог |
| уска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и |
| и велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{ |
| а и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у н |
| бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко ст |
| Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо |
| Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђак |
| диш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наго |
| братима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај ов |
| редњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се |
| шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена |
| Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да |
| в сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени |
| је стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p |
| а.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у |
| роз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би б |
| Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што |
| , али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва |
| ка она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима ц |
| су на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А |
| ске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, |
| адикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно |
| што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} |
| а; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се |
| емо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и |
| ости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати наро |
| ни кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу |
| м узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у ово |
| се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврну |
| ујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма н |
| се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујм |
| то је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} |
| родну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} У |
| г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио гла |
| ам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор пос |
| > <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о поде |
| је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по |
| ина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и |
| оцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у |
| ругу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више |
| е васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророч |
| . <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газ |
| ах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре са |
| друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да ј |
| господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S |
| о приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој |
| /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није |
| е своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, |
| иш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао |
| може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кож |
| Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Њ |
| тах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— |
| е то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} |
| ко је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ј |
| {S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, |
| } Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као |
| утни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера |
| Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док |
| е њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав |
| орио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно т |
| питаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павл |
| чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читаво |
| калског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће сев |
| чка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, по |
| "45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутр |
| а су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добиј |
| увише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S |
| о.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује д |
| е таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао |
| је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам п |
| свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone u |
| Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, |
| могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном |
| м; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| а ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зуб |
| чевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим о |
| од, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..< |
| — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој |
| нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и к |
| несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о зл |
| а јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке |
| ласти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља |
| .</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигур |
| ји.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радика |
| а нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} |
| су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не м |
| река„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и |
| раво у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би |
| остију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мрта |
| ађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ам |
| бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност поједин |
| повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога |
| " /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он на |
| тангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То бех |
| вештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене т |
| огло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан им |
| ан, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n=" |
| ло, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни |
| а за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтат |
| е свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он |
| свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе |
| . <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Слом |
| жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су |
| ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} |
| ао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој ску |
| а и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он н |
| јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Кос |
| корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!. |
| у, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже |
| падне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смр |
| ош по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и не |
| бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар |
| копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар |
| ачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице |
| емара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дал |
| о победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај бесе |
| и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} П |
| глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био п |
| у, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала ка |
| > <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знат |
| г?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма |
| — Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, д |
| ујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево о |
| >".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу |
| p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> < |
| слонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title> |
| окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} |
| Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да |
| радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он |
| онитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву |
| игурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђ |
| на у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избра |
| ерујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, к |
| а игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђуни |
| енога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском с |
| сточну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али |
| има по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S |
| исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, |
| мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми не |
| цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје |
| против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стад |
| врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела сло |
| оје добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе |
| вика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" |
| сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone |
| м, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна тр |
| оже и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња. |
| њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли |
| теља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана! |
| глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, т |
| лов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. |
| Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом |
| лом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, поглед |
| , окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски ве |
| мемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник |
| каже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучи |
| џија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он сам |
| то, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле |
| братим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим по |
| господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се пого |
| ег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милос |
| те, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се дого |
| врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине |
| S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, |
| Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови |
| биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цвет |
| ле....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега шт |
| о говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у њего |
| екако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја: |
| ду и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из |
| ћи своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... |
| Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за св |
| масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласо |
| је — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој в |
| </p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак |
| рагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му б |
| к се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и |
| да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитопер |
| адикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Рак |
| ном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| к лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ |
| и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је |
| мо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p> |
| {S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> < |
| н.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика ј |
| уробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овог |
| ду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас |
| ојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — н |
| о и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово |
| уче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалс |
| тине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p |
| /p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђ |
| ца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрља |
| а ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па дон |
| скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењ |
| Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио! |
| им је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се |
| очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће шт |
| коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је |
| ам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — |
| перје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црт |
| су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане ти |
| е, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно |
| њу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| бинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...< |
| сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у |
| а, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као див |
| и од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо |
| ..{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српск |
| дна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала |
| крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге св |
| а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитат |
| .{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, од |
| ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегин |
| не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашо |
| } Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{ |
| , како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као |
| њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци |
| њским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и г |
| даје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце |
| е — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама срп |
| ити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха |
| } Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога сти |
| онео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беш |
| врани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке |
| па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округ |
| ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је прав |
| анемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па |
| први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он јо |
| Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао |
| је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па |
| !...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као д |
| гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се |
| ерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе |
| епреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, |
| сте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да ј |
| се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то прим |
| с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно |
| } Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам |
| уби у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко г |
| ио њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мен |
| ешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће |
| е очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а б |
| не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пут |
| те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља ст |
| — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S |
| то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор? |
| .{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала |
| су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проу |
| на и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњак |
| ком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> < |
| је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам но |
| тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана б |
| ши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су |
| и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ства |
| рабили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n=" |
| Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} |
| бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те ов |
| о и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговор |
| шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешт |
| head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим с |
| де — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод |
| — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> |
| — Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, он |
| е газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега |
| девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.< |
| мо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и с |
| ободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет |
| мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, о |
| {S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један |
| и свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је исприч |
| зулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и к |
| чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна |
| реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници |
| и ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, |
| свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграби |
| } г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, мог |
| тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повика |
| у — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја |
| како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога |
| евину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се |
| и и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не |
| неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и |
| оји је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку |
| чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није |
| лаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, |
| рбин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — осно |
| гим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није ње |
| и.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} В |
| Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Ј |
| чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још |
| о из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља |
| добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац |
| мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{ |
| би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који |
| жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а м |
| човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењал |
| , колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његов |
| тио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, |
| огађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да с |
| а.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је |
| гао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} |
| е, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да с |
| а Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се |
| чна изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злоч |
| е лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту јед |
| о, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чуј |
| о би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, ве |
| онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо |
| шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, ис |
| та капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање ут |
| ection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— |
| ола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Срп |
| ме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеос |
| еде....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застад |
| свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} |
| i> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је т |
| освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу |
| тити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђ |
| але по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} |
| дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо |
| ишта учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово |
| ој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну је |
| и речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с о |
| !...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно ре |
| је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту |
| а изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за |
| он Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико |
| оге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти испр |
| S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ак |
| ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толера |
| ање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим |
| ик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселос |
| уметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако с |
| х се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана |
| појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Он |
| бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта ви |
| о у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, |
| олио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу с |
| у свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чи |
| дник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право |
| абадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Р |
| о.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она на |
| вим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p> |
| „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „вр |
| е му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и |
| /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а |
| политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко за |
| е мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чуд |
| ом не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шан |
| друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам ј |
| e unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... |
| збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што го |
| теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну пра |
| и шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати. |
| зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се мо |
| се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напр |
| ише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави д |
| ишт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче. |
| ворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад |
| ће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} О |
| ажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у ј |
| Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и за |
| нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцеп |
| и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у |
| ...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увид |
| > <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме |
| ма па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло |
| наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црк |
| {S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може |
| а без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су н |
| су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо д |
| p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То ј |
| , а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да |
| да се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им |
| ов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе |
| арташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај |
| Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја |
| ји....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> |
| оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја |
| сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што н |
| ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{ |
| њацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напред |
| већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је т |
| {S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ каж |
| уђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је |
| и!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу |
| } Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и др |
| p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје |
| , уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном |
| њу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично |
| п Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „н |
| други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да |
| е горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, п |
| апредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} |
| ја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; р |
| , што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о |
| цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази |
| стоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, св |
| one unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је |
| — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо |
| кав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за |
| ица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи т |
| оја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео |
| састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p |
| ише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђ |
| ...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ на |
| зависност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остав |
| Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али |
| ити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуни |
| орала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} А |
| тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ |
| ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година! |
| {S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило |
| што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше |
| досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Рад |
| " /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је прича |
| — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не ост |
| ction" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о |
| јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим око |
| S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућ |
| угом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће |
| ао полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, |
| а је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви |
| и урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да ниг |
| — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S |
| И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па |
| ="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone uni |
| ептембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећ |
| радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још |
| ћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедн |
| ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суво |
| id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове |
| page"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД |
| једини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p> |
| н црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година н |
| ане...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црно |
| у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата зап |
| ао се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} |
| Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност |
| ач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало |
| ућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до |
| ц и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило |
| lestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећ |
| S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био |
| да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало п |
| бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио |
| рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао б |
| /p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова по |
| А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> < |
| истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништ |
| >— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли |
| дмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по з |
| </p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран |
| жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, о |
| бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужењ |
| це народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због по |
| нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>Н |
| аће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми ј |
| чио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити. |
| историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S |
| два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба виш |
| у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радик |
| нимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред минис |
| pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде |
| све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш |
| оду друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо |
| аћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле |
| ело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било |
| бично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумади |
| уда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео |
| тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше з |
| кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њи |
| пштински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чи |
| рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта |
| си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономи |
| ама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p |
| за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ д |
| зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми доз |
| им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по |
| пазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} На |
| му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} |
| ни на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом |
| ела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма |
| црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се |
| дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе г |
| Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарски |
| има за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким |
| што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео ј |
| звалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас? |
| {S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто бе |
| и Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и |
| црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</ |
| мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак |
| н и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Л |
| Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику |
| ио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То б |
| тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Г |
| оле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На |
| умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и бели |
| </p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лиц |
| ом!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири |
| сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као |
| е ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо |
| зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме ја |
| прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прега |
| вим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p |
| <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков |
| ла.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не изб |
| ао кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном |
| ад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити |
| ћи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{ |
| ћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? |
| на два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцела |
| синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу н |
| д љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у о |
| <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам ве |
| знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према пр |
| p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху |
| {S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд.. |
| да.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{ |
| штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политича |
| кну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан |
| се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројт |
| дети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се |
| озора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну |
| е, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском |
| коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином |
| одни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што |
| } И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Н |
| раголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељк |
| ског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S |
| -папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду |
| ..{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стева |
| ам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам |
| целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ |
| а пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а про |
| дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Зл |
| еч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, |
| >— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> < |
| хови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви |
| скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чи |
| атари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је |
| м по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ћ |
| т надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени |
| ћњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онд |
| том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, ш |
| ликој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био з |
| душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајал |
| то поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобр |
| куд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом б |
| зик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Ос |
| афана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вик |
| и је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осв |
| и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Бана |
| игла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома |
| не дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Х |
| ела и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усах |
| врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} |
| S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома |
| милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожед |
| е су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето |
| > грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <mile |
| а друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство р |
| ују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко с |
| невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И од |
| је сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му |
| рам.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже |
| ке у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права |
| аљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољ |
| справи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да |
| змеђу народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, |
| о ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, |
| слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док |
| а овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут |
| S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим |
| о, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу |
| — Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господ |
| осподине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радика |
| пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом ме |
| задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, |
| зме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слу |
| омак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком на |
| а још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.. |
| пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не с |
| ом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан |
| тарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право в |
| је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарц |
| чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бл |
| ђем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књи |
| је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу |
| — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{ |
| најући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, |
| ва либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они н |
| артенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва че |
| одни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келер |
| а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше к |
| етар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избац |
| к?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас |
| таве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</ |
| дном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} |
| ли то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима пр |
| је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим |
| ете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S |
| а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео |
| пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припа |
| } Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им ј |
| већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.< |
| еком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на сам |
| братима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим н |
| т добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<titl |
| тах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох ва |
| ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још |
| само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда |
| аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно ни |
| у.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „наро |
| оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас |
| је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p> |
| ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Ле |
| жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<h |
| бавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да |
| ....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом |
| ободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност |
| ву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај |
| неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад н |
| </p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господи |
| ко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје |
| качила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини к |
| ву с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да с |
| а извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто |
| да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као кура |
| к жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да ј |
| >Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то бела |
| ољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне та |
| смехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја |
| иљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газ |
| срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била ј |
| ш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госп |
| нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш? |
| ним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја |
| вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме позн |
| ре доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник к |
| прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Теш |
| у 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али |
| сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влад |
| о обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у м |
| противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вре |
| к окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је це |
| ubSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, ка |
| стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не |
| она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му |
| {S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако шт |
| оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — п |
| — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?.... |
| анцуску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни па |
| се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с |
| да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хва |
| ој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му св |
| елним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом |
| аже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова вр |
| чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота |
| ли она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од ње |
| га пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон |
| ренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једно |
| ле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој |
| азда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milest |
| газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S |
| али наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Какв |
| ти из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, в |
| као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетн |
| ш неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то |
| програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео наш |
| Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је |
| омад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газд |
| е, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му |
| p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По на |
| ј збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста |
| е сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искуше |
| ј што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. м |
| тирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих муж |
| ској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима |
| оном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под |
| их судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих н |
| а казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе. |
| а настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких |
| збавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и |
| {S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симп |
| им присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у њ |
| сом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник |
| аре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега прог |
| е цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!... |
| свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти |
| наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога н |
| ста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <p |
| ста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? — |
| " /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone u |
| у — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у к |
| аде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</ |
| вити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, |
| шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа |
| — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} |
| во.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се |
| {S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет.. |
| су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника |
| се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, пов |
| ...{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} К |
| ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким |
| ....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да с |
| на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова |
| с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потп |
| наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала |
| е можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несрет |
| тушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} |
| p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када |
| капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у дру |
| ко их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша |
| ице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те |
| Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је р |
| V</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n |
| ући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда |
| повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочит |
| рло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија |
| д „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалу |
| — Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} О |
| га истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја |
| ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском |
| о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, |
| пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добр |
| чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично |
| вуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погл |
| није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто са |
| знаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све |
| > <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} |
| уле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онд |
| е осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера! |
| спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <m |
| е, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, |
| о.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, ј |
| ико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име к |
| о збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресн |
| <title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрд |
| > <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title> |
| а затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год чо |
| могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће по |
| ет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, |
| ће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја иско |
| га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као |
| ећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три с |
| аве до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... пови |
| три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџ |
| .</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с |
| pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subS |
| а после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му |
| ction" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први ск |
| ем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који |
| д се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту |
| ити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — |
| не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море |
| иле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очиј |
| у је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако |
| о ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да |
| политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признат |
| јка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој с |
| ов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не |
| јте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депе |
| реба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се |
| идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђи |
| мамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не |
| у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Шт |
| би.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само |
| трову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је |
| е научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамо |
| е.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном |
| ат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљани |
| би но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нек |
| i>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“< |
| црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало. |
| tone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гост |
| кох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми |
| ...{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни |
| } Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да траж |
| /p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Бр |
| онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се поз |
| двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које с |
| у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} |
| делити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код |
| на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту |
| арац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од |
| га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад узди |
| м којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи |
| фану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који д |
| Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град оп |
| одни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> с |
| ено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као |
| а што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - |
| ју.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше гла |
| су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето сино |
| шици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у свој |
| ви одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде |
| пско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијс |
| замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone u |
| чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, |
| у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше |
| чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек о |
| о је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама |
| рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по ко |
| авном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ |
| а сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као неве |
| арства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и |
| стовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с ок |
| ..</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо прес |
| .{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} |
| b n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{ |
| у.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је од |
| требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шт |
| принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О не |
| у уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш доб |
| редњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се |
| и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у |
| им јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукам |
| S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и влас |
| зму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички |
| да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, бог |
| тиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплака |
| је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштр |
| мо једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} |
| ник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад |
| ува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да бук |
| , која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио н |
| ра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта |
| признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Ко |
| есиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени п |
| , онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од |
| емо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако п |
| але народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у оп |
| S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш к |
| како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, он |
| м још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше |
| ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онд |
| и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш З |
| у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала |
| S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртил |
| срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одма |
| рижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа праме |
| реба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политички |
| џијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу к |
| е даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> |
| ога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша... |
| де.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Бело |
| бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен гла |
| сије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то гра |
| кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које |
| до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетан |
| да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже нев |
| рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ов |
| ?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> бога |
| ути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе мес |
| о да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи на |
| и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан |
| /p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале |
| .{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> |
| ></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни о |
| <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше |
| звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борц |
| , бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — с |
| <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и де |
| та гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију се |
| уги учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.< |
| Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово |
| њачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанино |
| ну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с на |
| здера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му |
| „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад |
| ће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мал |
| , Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе |
| и у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</ |
| Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} |
| м....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.< |
| <title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напре |
| исам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељ |
| пет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у |
| и о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{ |
| е после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, |
| а и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p |
| нем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући |
| ве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема |
| зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Б |
| , она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб ка |
| , али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ |
| p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S |
| ељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот |
| об капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb |
| ишта изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да |
| ...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p> |
| “, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb |
| а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше с |
| коло.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} |
| ни, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас нек |
| алеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пр |
| ве српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без н |
| > ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом |
| итости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледа |
| е државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарс |
| "187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће |
| е провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p> |
| у г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти с |
| вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, |
| рило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих |
| и ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини к |
| <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он с |
| ола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он |
| те, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња шт |
| у седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он |
| га твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад |
| ли; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседни |
| овима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> |
| е све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p |
| ободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда |
| ше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, |
| ема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још |
| е се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врл |
| ом муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају |
| атим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је вео |
| знати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четвориц |
| да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муко |
| виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда |
| огуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варош |
| мо грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као |
| спо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мр |
| Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам |
| итавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанстве |
| тим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој бат |
| разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — |
| ече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на не |
| те је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше |
| цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се |
| ам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на |
| ош лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купа |
| — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{ |
| , сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњаци |
| господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у ч |
| а свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледал |
| што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из |
| еће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не |
| комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне |
| лада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном |
| и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Се |
| ом збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад |
| а изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар в |
| шли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n |
| окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар |
| На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да |
| /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; |
| јасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад ј |
| дог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се са |
| ог, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписо |
| и овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам |
| ље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која |
| мљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, к |
| а времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи |
| творио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p> |
| тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с |
| га он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p |
| вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSec |
| инова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У |
| води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царство |
| те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их |
| да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи свој |
| >„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе... |
| њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на с |
| ар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вит |
| заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у ч |
| S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После |
| убарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна дру |
| да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па |
| рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и плани |
| ој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав |
| ледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, |
| ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на |
| наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња ус |
| рутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се п |
| ријаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топ |
| мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по |
| еликим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљен |
| мо што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, |
| "27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} |
| по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у не |
| о њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје про |
| ар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу |
| у од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се жив |
| дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из |
| Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ |
| ху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прош |
| рилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, |
| дољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> |
| ало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не |
| вља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p |
| не....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим з |
| ћи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им п |
| живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, л |
| га зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ј |
| ста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то |
| икалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То с |
| и Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је |
| одо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас |
| гао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити |
| тоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводоља |
| при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете |
| е и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да |
| ушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народн |
| а господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један проти |
| језде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робљ |
| p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да и |
| нда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па и |
| е капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја д |
| о би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепис |
| — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згод |
| се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жеш |
| дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одго |
| ињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче б |
| } То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чуј |
| ш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла с |
| с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних с |
| ја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> < |
| ако ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте |
| ти Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Мор |
| да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву |
| е радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста |
| аца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, |
| док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n |
| тици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајан |
| ђе капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на и |
| како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад та |
| } То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, |
| познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац |
| а.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредња |
| другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе |
| шалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на њ |
| о година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И |
| е, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од |
| о и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком бе |
| о његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, |
| ке карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, |
| Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искра |
| вори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p |
| .{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао бу |
| ubSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац мини |
| у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и |
| петан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје |
| Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шт |
| ив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> |
| нкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека |
| примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку |
| што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осети |
| еше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у па |
| p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била нео |
| и се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени |
| Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год |
| гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, о |
| тавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да и |
| Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знат |
| се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој д |
| дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њ |
| д је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао |
| да овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у с |
| да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су |
| } Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, љ |
| другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. |
| плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произво |
| даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бо |
| с бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни |
| S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’ |
| кој странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Бело |
| >— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило п |
| авило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо |
| анима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је наш |
| И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши против |
| ије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{ |
| иним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевз |
| д но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не исп |
| девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} О |
| .</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се поче |
| ела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по д |
| се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 д |
| аш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном |
| е поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они н |
| .</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у гов |
| {S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја забо |
| S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је |
| уђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љу |
| аш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне стран |
| к ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали |
| ло, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука. |
| а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице |
| езарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под |
| је врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад |
| остало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с т |
| има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гле |
| сам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има пос |
| да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је пр |
| .{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га о |
| ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није дос |
| аиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{ |
| асејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији |
| како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика зами |
| Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} |
| „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти |
| лца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској |
| се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо! |
| ако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" |
| о белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је м |
| е прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без |
| чицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> |
| е му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{ |
| о нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" / |
| јем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ст |
| S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога добро |
| ружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака |
| с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам |
| га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.< |
| срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак ј |
| p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за пред |
| беде.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ј |
| нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како |
| мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да |
| ав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више |
| ти ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ п |
| уводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Б |
| itle>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја сла |
| ам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већ |
| е стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n=" |
| и пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазлено |
| н још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је к |
| а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А |
| ро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава |
| етала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сироти |
| приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле |
| афану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па |
| S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије |
| вца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њ |
| чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— |
| сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима? |
| ко несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву с |
| тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то ј |
| о и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе... |
| уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} |
| ива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је проша |
| ..{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — |
| у да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од по |
| о право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесн |
| кренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио ел |
| е само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да једа |
| редњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри заду |
| ити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негд |
| е?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај та |
| </p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној ст |
| лушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља |
| стоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољство |
| — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као |
| беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</ |
| цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и срп |
| рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, |
| а он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се он |
| да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, п |
| народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите неће |
| од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} С |
| у <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак |
| {S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ј |
| до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћ |
| о један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњо |
| улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па |
| дољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</ |
| {S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} |
| а из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....... |
| осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће |
| ном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње д |
| Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле ј |
| ода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу о |
| мо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Мор |
| ији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигд |
| ед кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У и |
| емо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чуда |
| >— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="31 |
| ш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли |
| — Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p> |
| има, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитај |
| — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, |
| те.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... мо |
| ма...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тек |
| p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми |
| } У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} |
| Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода. |
| зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђ |
| зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све каз |
| ат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то |
| је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С то |
| ubSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говоро |
| } Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит |
| ед њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то |
| и, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од |
| озора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Из |
| шине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?. |
| n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ст |
| звучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна вр |
| мане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше |
| богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— К |
| Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, |
| мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: < |
| еји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је г |
| а му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} |
| ју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> |
| њим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према сл |
| мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре |
| <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и |
| > <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим вла |
| опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нем |
| — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам |
| елим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што |
| а наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по |
| се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, гос |
| ст не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која |
| љу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику |
| о што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку ка |
| га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да |
| ене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију р |
| рат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме |
| ед министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли |
| .{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли |
| га отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, ре |
| м народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb |
| ана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати |
| — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{ |
| лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја |
| осле кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни гла |
| колико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" |
| за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по бог |
| се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову з |
| о главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници д |
| сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најб |
| лабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас ј |
| Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, |
| .{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је гла |
| а говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} |
| поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава |
| едњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто к |
| ....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуч |
| :</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредно |
| овори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S |
| ори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат там |
| реосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суво |
| н.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и |
| и свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику |
| е велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Он |
| ух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: |
| оном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу р |
| еграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградско |
| , — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и |
| ако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из |
| е, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у с |
| ђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белоб |
| хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да |
| — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол |
| ђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да сп |
| саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, |
| "127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у |
| и као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Ту |
| ава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јас |
| те од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим свето |
| политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу ж |
| се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако |
| од....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би |
| ирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је |
| а је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, |
| ише рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На |
| овати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за |
| n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди |
| } Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Глас |
| гнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката |
| воришта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији |
| ији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</ |
| ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај |
| омору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прв |
| Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христ |
| нај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до |
| чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам н |
| Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошња |
| ше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина |
| и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за шт |
| сте котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да нек |
| ције.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостиј |
| ....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо с |
| <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећо |
| и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему |
| итава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добр |
| за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стева |
| <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свач |
| јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залог |
| Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о ради |
| /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S |
| на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ |
| сује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, М |
| о, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак |
| о ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду разм |
| о мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се |
| елом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... |
| Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити ти |
| руге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе |
| дајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По |
| ругу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто |
| аш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле |
| де а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два бр |
| S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је |
| о је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе б |
| огао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина |
| х и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а гла |
| ла.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи |
| ћ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што |
| Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у црк |
| .{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се |
| еђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда дода |
| су беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му |
| етан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослу |
| tle>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и от |
| о за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује тргова |
| Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{ |
| одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за |
| о ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n=" |
| обро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па |
| у они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је |
| би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би и |
| ок се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год |
| дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила сво |
| и благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола. |
| руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, |
| е, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима зб |
| нистру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С |
| ан од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се |
| .{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. |
| ругог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити |
| у у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо. |
| је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би на |
| је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом |
| прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, он |
| се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у |
| треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} |
| нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{ |
| ова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — о |
| је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не б |
| истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не |
| обром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку пи |
| повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко ј |
| лите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, ово |
| "259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III кла |
| е онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој с |
| обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повика |
| .{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} |
| слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља |
| на давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас |
| тоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи |
| ави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два т |
| та, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога |
| ти пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па |
| лите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је н |
| е прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на се |
| зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{ |
| ељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му ниј |
| о архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан |
| ије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?.. |
| узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисат |
| ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио д |
| мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Нар |
| у о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је во |
| атре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се п |
| мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мисл |
| С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла т |
| ли стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћ |
| ји га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.< |
| мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? |
| на и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умрећ |
| лети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрах |
| аче смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет |
| овој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за пој |
| је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — |
| етних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани н |
| н је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учи |
| едам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам |
| и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја |
| ицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је јо |
| ре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „< |
| издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако |
| , он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам с |
| ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим |
| ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па |
| пштинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла с |
| subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше обо |
| ом зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо |
| хватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђи |
| још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу в |
| умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границ |
| и је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се врана |
| еби, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова |
| } На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И к |
| а погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год аб |
| S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} |
| поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а ка |
| рблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То б |
| очеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну |
| лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осме |
| о.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га |
| били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали |
| 5" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.< |
| ..{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по ја |
| у има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — ц |
| на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} |
| врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обуче |
| јазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу |
| наест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S |
| не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то поч |
| на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним к |
| де право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја н |
| бији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији |
| д кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем |
| р ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се |
| p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у |
| p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда же |
| у!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих |
| ...{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; памет |
| „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се мо |
| екну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је г |
| чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оц |
| ош му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! |
| сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - |
| ца суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има два |
| hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их |
| а, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе |
| њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би дого |
| } А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна цр |
| Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих |
| ом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> |
| лали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати |
| </p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не |
| а, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За ти |
| о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p |
| ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем |
| S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола... |
| ра и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале виш |
| ле ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами к |
| зде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> |
| шио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешт |
| маћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Б |
| </p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже с |
| А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша |
| ас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Б |
| обратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене |
| твом прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао |
| идиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и кур |
| {S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми |
| Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После |
| да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, |
| <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа |
| оме ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао. |
| — С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кон |
| {S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше др |
| ој три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни бр |
| ио је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би |
| урталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А з |
| <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин пр |
| едан <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако |
| да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити ла |
| Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чарш |
| ута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше |
| нам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теб |
| /p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна |
| ection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича ба |
| читељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи о |
| } Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S |
| којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слобо |
| о пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капе |
| овину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка |
| радовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} |
| нима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава |
| ама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, пр |
| сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слоб |
| сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Он |
| прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, п |
| ам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у |
| Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај |
| вог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте |
| црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати |
| } Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чуја |
| ан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, |
| <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза: |
| де но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле б |
| ој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она јези |
| чки џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио по |
| о богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе |
| ачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима |
| ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не да |
| осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Б |
| } Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине веков |
| head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час |
| бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, |
| онети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће н |
| то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ва |
| дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова к |
| се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} |
| ута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у с |
| лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone uni |
| аканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с дево |
| ио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме. |
| а то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо у |
| стима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својо |
| , то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" / |
| је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како |
| ље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види г |
| да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигн |
| н човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високо |
| е своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Једа |
| повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет в |
| ре, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Ка |
| стио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део. |
| — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p |
| промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се це |
| , сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово висок |
| ледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, о |
| а овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p |
| евиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <m |
| А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва |
| шина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На |
| <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор |
| је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је |
| и, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека |
| лај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си |
| {S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што |
| ва божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> |
| ту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шак |
| већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику. |
| народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још |
| } Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што |
| ве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, шт |
| сто; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, |
| м.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А |
| одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо |
| p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја б |
| асом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, |
| S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — |
| /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз к |
| паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не |
| е, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} |
| скати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> |
| цима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb |
| <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је пола |
| ако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" |
| осланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љ |
| и су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да извр |
| љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство |
| удем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву дру |
| а радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим п |
| ше места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кр |
| а, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дун |
| о.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чу |
| амењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам м |
| ни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола |
| ад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми |
| могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори |
| министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах б |
| гат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко ј |
| Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо |
| ?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да за |
| што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужнос |
| зи.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе |
| bSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај ист |
| двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацере |
| чицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од |
| али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се из |
| сле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Нем |
| жље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах су |
| ј, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, |
| Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може.... |
| леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз гл |
| дао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се за |
| е била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} |
| смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако |
| екала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје |
| ке карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што |
| се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једно |
| ру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је |
| а им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање |
| , од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати |
| та штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао |
| а три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто т |
| ти.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па он |
| окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један да |
| ажећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стева |
| је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђуни |
| илости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашан |
| — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надам |
| ></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти |
| ожај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати ис |
| м опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике |
| а...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми св |
| се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} |
| </p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да м |
| и је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о с |
| <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предм |
| и силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда см |
| он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да |
| ела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће |
| иба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здрав |
| во баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} |
| о, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, а |
| а зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и |
| де, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим да |
| ри и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она од |
| руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пу |
| !...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га ј |
| рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога |
| ..{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заи |
| де се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по |
| јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овог |
| е коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох бли |
| адан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш |
| само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Х |
| н Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас |
| о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у |
| S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам спис |
| ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ј |
| темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог |
| „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више во |
| е, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог |
| {S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и |
| завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим ле |
| о, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за |
| н.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{ |
| ржати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу |
| ead>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршен |
| вој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваз |
| очијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захте |
| свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као си |
| ати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог |
| ли.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келне |
| је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су |
| положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, р |
| нио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и једа |
| д свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S |
| ва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке љ |
| ја је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђ |
| о образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђ |
| а већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за |
| Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{ |
| .{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљнош |
| је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу вла |
| лазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<h |
| Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шо |
| Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу |
| p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</ |
| то нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговор |
| сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови |
| о се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бо |
| стати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није |
| ам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазиша |
| ити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се |
| камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије |
| мо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. < |
| јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још да |
| аква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дук |
| они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, |
| ..{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај на |
| ну.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам |
| вио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чуј |
| р тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз р |
| сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој по |
| лео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, позн |
| н.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који |
| осле свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се б |
| триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Ал |
| де — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику |
| у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше |
| , за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива гр |
| са она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци ов |
| и чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! ф |
| живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопр |
| с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати |
| и здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако |
| апетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се деси |
| едлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, |
| тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сирома |
| еднаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими |
| тео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{ |
| ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, д |
| је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваља |
| трашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати |
| а усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај цр |
| месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чист |
| ађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ |
| ског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и вла |
| не....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграби |
| ра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да |
| азило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с љ |
| једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој |
| здахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година |
| макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Ви |
| поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети не |
| д виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Њего |
| чала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје |
| цу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде |
| из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, |
| S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вул |
| об не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба П |
| аде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше |
| ругих села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи пош |
| ет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и |
| адосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидис |
| слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које с |
| аши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни о |
| очеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Т |
| а не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки |
| сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{ |
| е три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Нем |
| ска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо би |
| р и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ного |
| ћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, |
| а отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} П |
| аше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је ра |
| им.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Ме |
| а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Сувод |
| уд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва з |
| ајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба |
| ао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S |
| крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје полити |
| осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих в |
| ију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а н |
| ост...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто |
| е само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} |
| бијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Н |
| знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одм |
| " /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око к |
| треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које |
| да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; |
| едник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} |
| собље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима |
| целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се |
| и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног |
| же бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли с |
| е то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један |
| ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме |
| ки; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се дост |
| нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш |
| беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако |
| јпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на |
| на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади |
| наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутр |
| и му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три |
| о пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има ј |
| е, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама |
| .{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мис |
| сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не |
| осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са |
| брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — и |
| Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад т |
| да ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе |
| > <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гос |
| ој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред |
| оме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? |
| /p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема ви |
| ђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни р |
| очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Ид |
| реси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра |
| е о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати |
| оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Не |
| ведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око с |
| авла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао |
| {S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>М |
| Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} Н |
| његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне |
| лест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што доче |
| р не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он с |
| „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цр |
| ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одгов |
| То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге. |
| .{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних п |
| живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у м |
| за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитет |
| ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} О |
| Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У ње |
| но је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им |
| <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— |
| објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима |
| а још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вр |
| јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засенил |
| поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на |
| Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено |
| ако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једн |
| враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> < |
| м, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој со |
| ио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у |
| {S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> |
| Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они. |
| <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Ост |
| “, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p> |
| ас у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p> |
| ађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бо |
| {S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повиче |
| не код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњава |
| реба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у кори |
| ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа |
| динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чува |
| не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обрати |
| Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не мож |
| епа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n=" |
| ...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви |
| га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракар |
| латиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле м |
| еха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар н |
| елите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дам |
| олео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му за |
| дине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господи |
| рио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима |
| Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. |
| а си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Ре |
| дикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра н |
| ле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — |
| дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрод |
| оља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!. |
| зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску |
| оће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске сто |
| не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су м |
| рочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе. |
| ирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ћ |
| S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове мук |
| >— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и до |
| и напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како |
| спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} К |
| ико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до |
| и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово твр |
| "91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Њ |
| ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор.... |
| ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општ |
| едњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стоји |
| з бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очув |
| еба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погл |
| ао мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господ |
| Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> < |
| ио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако |
| аци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси з |
| у:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} |
| "subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, ка |
| ти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће угр |
| Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</ |
| S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „н |
| едном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица |
| — Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу |
| прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога |
| а као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али |
| ј гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у |
| доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаш |
| Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени ч |
| вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду н |
| за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљу |
| уда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим бе |
| самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар |
| па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на на |
| душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и мн |
| ната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пу |
| p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу |
| о сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чуднова |
| S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово пос |
| орекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пу |
| , те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно прор |
| етало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Прав |
| о.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не |
| дномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога ман |
| ли је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесн |
| тала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде д |
| ао да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... к |
| ркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> |
| </p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи п |
| ом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светк |
| <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је |
| цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта |
| о уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у тво |
| лили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама |
| а узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шт |
| равио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује.... |
| намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, шт |
| адаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче |
| авиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвеште |
| саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епити |
| је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Ос |
| ни политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противник |
| то беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима ви |
| да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Н |
| и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до |
| ек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да с |
| му беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, |
| о за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ћ |
| сле подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p |
| кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук |
| pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и |
| ти, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима ч |
| Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема па |
| не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Ма |
| без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{ |
| ост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два виш |
| е приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вр |
| газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може д |
| Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац |
| био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title> |
| адувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} |
| е и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ од |
| сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p |
| двиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате |
| уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ |
| ни, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" / |
| адите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа |
| ши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> < |
| овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако |
| ару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај б |
| има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о |
| тио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се |
| {S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давн |
| се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, су |
| ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> |
| ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без |
| b n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко н |
| о пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, |
| дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ |
| нијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађе |
| омисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у т |
| title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сме |
| чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дом |
| удрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на де |
| ђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни ст |
| нога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се |
| се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком со |
| опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6 |
| т врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, |
| или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога нар |
| још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} О |
| лети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ З |
| о човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала |
| } Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, зн |
| м истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ |
| /p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додад |
| ћо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S |
| </p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... |
| ука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било |
| помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још је |
| је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, |
| pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{ |
| леда.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, си |
| мехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је пр |
| ук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а |
| ви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропал |
| једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја |
| раћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да |
| али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за ко |
| >— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој со |
| ба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И |
| држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови |
| а знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раск |
| а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{ |
| нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — к |
| арица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183 |
| смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ак |
| уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састај |
| ић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — |
| ад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме |
| сукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, |
| .{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће |
| сне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слуша |
| али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да и |
| S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не |
| е чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... |
| >— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у ре |
| ци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао |
| вим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} |
| бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи |
| .{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то |
| гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним поглед |
| су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{ |
| Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, са |
| не сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напа |
| {S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе |
| пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмев |
| одно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....< |
| } Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Ј |
| лико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спа |
| прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} |
| ом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам |
| елана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, к |
| е знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Р |
| бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зег |
| , сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак |
| {S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта |
| {S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} |
| латају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нок |
| његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p> |
| } У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху |
| /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по ка |
| ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао... |
| ла поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још ви |
| у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе |
| век ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — |
| изнателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика |
| ао у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Ч |
| а....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству |
| о сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће на |
| ...{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и г |
| роје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} |
| им угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље |
| ..{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је д |
| на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима... |
| о, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га |
| 1" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, |
| љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу м |
| зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује |
| тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. ми |
| одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа |
| пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деве |
| га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога ат |
| в скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми не |
| газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба |
| ван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на ов |
| ре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S |
| на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> < |
| и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам зап |
| ке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој |
| тврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Ш |
| уле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро од |
| је хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</ |
| око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш |
| кати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} На |
| тирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, х |
| тан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу |
| мен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, пр |
| о је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</ |
| посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> |
| вала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће он |
| онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не пре |
| ио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан |
| турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S |
| а ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет. |
| и су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно |
| братим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{ |
| > <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одб |
| не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима |
| {S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолова |
| мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хте |
| мо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо о |
| ди у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес |
| се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му с |
| злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— |
| платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а на |
| од ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погл |
| још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струј |
| они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети |
| Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> < |
| лећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савиј |
| S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе би |
| ор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="12 |
| он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу |
| онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да |
| је си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред њего |
| ичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад ј |
| Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом на |
| м своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме |
| милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и |
| што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале |
| имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата |
| во; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Вид |
| ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у и |
| цили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То |
| ко да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу |
| ајпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је м |
| S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широ |
| вор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, по |
| е.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задр |
| чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској сн |
| еру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш |
| аложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах |
| /p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко ба |
| е од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— |
| ги к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен чо |
| више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у м |
| они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но ко |
| и рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </ |
| ..{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="s |
| ао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког |
| сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S |
| о.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати |
| цу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам на |
| тац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као |
| аће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек |
| алом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну про |
| , шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — реч |
| проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... |
| се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S |
| а томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господ |
| } И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олт |
| а је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га ни |
| у смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука ј |
| :</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем |
| тима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као |
| изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже |
| о тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински |
| да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна пол |
| окушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилиц |
| е да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — |
| /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Тер |
| рисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, гори |
| пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велит |
| le>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш л |
| ули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Зна |
| <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> с |
| ити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога т |
| творица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што |
| не спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврд |
| бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келне |
| г краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прили |
| ђе часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако не |
| че кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега |
| а; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139 |
| велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа |
| <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш доб |
| о свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро врат |
| же ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је |
| у сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга.... |
| м отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из |
| мору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и при |
| } Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узм |
| Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се |
| ш није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{ |
| ко себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а а |
| знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б. |
| алскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се бес |
| >— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се м |
| иље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља доји |
| ским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из |
| одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <p |
| лдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци |
| влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их нек |
| гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што т |
| сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао |
| То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци |
| беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима |
| .{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у |
| ата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захра |
| некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа |
| ужи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ков |
| твора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац |
| а, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опе |
| обратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде В |
| господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, |
| , па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта |
| странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два |
| pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом |
| авче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде |
| а Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица.... |
| {S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и пог |
| вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати |
| запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</ |
| ти.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Са |
| левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дир |
| им Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у м |
| злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум |
| им седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто у |
| ај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори ц |
| <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа н |
| неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се о |
| сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да |
| стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њ |
| шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на |
| да на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама по |
| бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао би |
| нтереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би он |
| он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порт |
| сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доц |
| о“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да п |
| они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба ј |
| што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} |
| није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> |
| дравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна при |
| ему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — |
| ј што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Н |
| иљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, |
| г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога |
| , тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Ру |
| положењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми к |
| њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо |
| мрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу |
| једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те |
| колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно |
| рес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслуж |
| га ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави м |
| <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба п |
| све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник у |
| Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ј |
| да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb |
| — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла |
| {S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни х |
| о чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком прети |
| каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царс |
| злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крва |
| рхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за т |
| а више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p |
| у <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови д |
| се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ј |
| > <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> |
| ри Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!< |
| би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је |
| ај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не |
| мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — |
| уо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је |
| " /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци под |
| је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан с |
| вим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти каз |
| смеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар |
| од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти ни |
| собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се о |
| три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми |
| што врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, |
| гуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине |
| х мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту |
| руго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, |
| ога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно |
| рао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле н |
| ам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја с |
| ти ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинам |
| могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гле |
| исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се |
| /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у ко |
| le>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим ца |
| ће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мис |
| о душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотич |
| ивот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме ка |
| ви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари н |
| еки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре |
| } Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их |
| лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} Т |
| е видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ по |
| данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим |
| рава нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Бе |
| ерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти |
| S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} |
| "subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испре |
| е и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем засп |
| погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ев |
| народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напре |
| дам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Бело |
| у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је |
| о!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беш |
| рана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господин |
| ено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим и |
| ет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и о |
| мо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је |
| ду и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо |
| и се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} |
| ...{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате н |
| pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лоп |
| оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца д |
| своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се |
| к да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у кри |
| све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона М |
| рио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата |
| купштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких др |
| трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га |
| овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде к |
| p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSec |
| баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљено |
| разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно |
| , да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетаниј |
| к...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог |
| а.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесо |
| се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</ |
| е једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у уш |
| Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу |
| ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се ја |
| ам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем |
| граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз глав |
| улаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата |
| — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погл |
| а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, тол |
| tion" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послу |
| атамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављ |
| ри сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 6 |
| ла намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосн |
| а се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вре |
| чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, |
| нимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се |
| трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— |
| , где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном ш |
| Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, |
| задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички обор |
| озврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем к |
| .{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, по |
| рад.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда |
| је парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он |
| и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што |
| о у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако |
| итимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја |
| своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје пр |
| вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Т |
| гици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит |
| је иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb |
| ворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порек |
| ало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сме |
| ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Н |
| о „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикн |
| а још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имал |
| лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!. |
| олиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! ре |
| шло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пут |
| зор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да |
| ису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не з |
| инистарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо |
| и рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погр |
| свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе |
| едном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не |
| ћи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,н |
| а не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Ост |
| <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја вер |
| по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „тало |
| ="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обич |
| атити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред све |
| } Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после |
| не.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде |
| осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не дад |
| се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он |
| да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ тво |
| а дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>С |
| .{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију |
| ао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радоји |
| је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone un |
| зађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учите |
| ном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју час |
| но с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То |
| уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се |
| тан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо |
| ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо |
| >И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово изврше |
| дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржа |
| а „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај госп |
| ке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она |
| или и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, |
| патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чини |
| бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, о |
| предњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Бри |
| „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима г |
| ици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи |
| Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте |
| ега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укап |
| /title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној пр |
| оће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар |
| е капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим пр |
| ознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива к |
| к се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас уш |
| е тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} |
| ; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето |
| осла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо |
| да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дам |
| Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каж |
| нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то |
| и данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прош |
| онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се о |
| најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. |
| маће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p |
| .{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шес |
| с ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном нар |
| кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из З |
| владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb |
| увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим г |
| пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледа |
| што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха иш |
| у светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пр |
| авни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а св |
| шем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражи |
| 85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — |
| порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас |
| " /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које |
| ко на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се |
| су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању з |
| те г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и |
| чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим |
| Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу ц |
| ком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда. |
| Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Правосла |
| и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја т |
| а је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад |
| о је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? |
| и за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њ |
| дова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата |
| да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глу |
| S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанствено |
| .{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту ми |
| право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овд |
| етушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title> |
| узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с пољ |
| анас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некак |
| Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сут |
| ше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћ |
| причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па |
| прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрен |
| и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској |
| >— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао |
| чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада |
| .{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, |
| уо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову |
| {S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки п |
| одолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, он |
| и ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћ |
| готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала |
| , јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима |
| је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљ |
| да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ рад |
| али ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску к |
| та свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде |
| > нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и |
| растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не т |
| е иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n=" |
| оје путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p> |
| вата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке оном |
| есрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина. |
| :</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог свет |
| најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друг |
| ога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме о |
| , те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то |
| томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, |
| — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, п |
| рестала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а д |
| да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ови |
| ..{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S |
| рода....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учин |
| а сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одак |
| већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им н |
| {S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дре |
| тике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира |
| орски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као |
| Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Нека |
| дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p> |
| чин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напред |
| Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч |
| има зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад |
| т, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; |
| је слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенск |
| ађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска |
| ета?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да |
| зда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Ал |
| прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се п |
| p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваш |
| ка испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори м |
| не.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту |
| година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што б |
| м тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељ |
| вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанел |
| и је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој |
| , а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p |
| ако јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред м |
| е син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је |
| рошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} |
| } Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам |
| — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свог |
| е и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољ |
| пи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их о |
| и по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо п |
| Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да у |
| сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњ |
| руба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} |
| нат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— |
| смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како |
| о и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује |
| по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> жив |
| ада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хват |
| а ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пун |
| > <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који |
| , те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти |
| Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да исп |
| {S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} |
| ом за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађ |
| а срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, кот |
| од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!... |
| е неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да |
| <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и с |
| а ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже ш |
| ; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су |
| у чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су би |
| пасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање |
| о хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по |
| е иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта |
| н не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{ |
| јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и |
| а другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал |
| ...{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> |
| приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Р |
| ости.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш |
| прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— |
| <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се сав |
| На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасм |
| еке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човеч |
| ла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и |
| и бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> |
| олићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, ре |
| а ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим |
| поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси о |
| — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окад |
| е!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случај |
| ревазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору от |
| нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога б |
| ам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те |
| ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд |
| сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун по |
| имајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије |
| намо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми |
| стим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни |
| ни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људ |
| S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита |
| знане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили њего |
| тима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и ве |
| очео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наоча |
| 1_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао |
| } Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слу |
| То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и з |
| чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта х |
| хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана |
| остионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети н |
| дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „ |
| девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не зн |
| гов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њ |
| бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Су |
| а и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла |
| криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ов |
| ml:id="SRP18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој |
| се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за де |
| мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си ко |
| На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — теш |
| гледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p |
| хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да ј |
| Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} |
| више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек |
| из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли тво |
| во погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре |
| страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</ |
| } Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинч |
| Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Мл |
| дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То има |
| ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше о |
| анџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде |
| белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, го |
| бра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечит |
| ти прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву ж |
| , душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је ово |
| а престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, х |
| своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа |
| ј четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест грош |
| љује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом у |
| ећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S |
| окупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са |
| и....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi |
| Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак и |
| ки швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да |
| прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога |
| се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за бо |
| м власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школ |
| ad>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он з |
| мо викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учи |
| : дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за о |
| војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта т |
| инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће и |
| {S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, |
| лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истин |
| у нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</ |
| аре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док оде |
| иви излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{ |
| јим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе н |
| е у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се |
| лости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се ст |
| гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба.. |
| о сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу њ |
| ађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови |
| и:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп |
| </p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они |
| ио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и |
| ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у |
| ву кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић |
| ало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша н |
| , својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечн |
| веде парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад ј |
| о лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја |
| а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може |
| а неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у |
| да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, по |
| лина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> л |
| /p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у |
| S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — |
| хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> |
| У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једно |
| омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— |
| мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате |
| оју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSectio |
| ubSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што са |
| и.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — с |
| estone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад м |
| овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одго |
| у њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо п |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капета |
| хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пу |
| ?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то из |
| анашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, т |
| аслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што на |
| ута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами |
| кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком в |
| икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити м |
| >— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој д |
| кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Он |
| у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао. |
| и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно |
| ...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n |
| живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> |
| па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице |
| ..{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби |
| на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђа |
| њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкан |
| S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би с |
| ац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари |
| ору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор бе |
| су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свак |
| о преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима |
| аш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске коч |
| itle>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћ |
| ек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницам |
| ове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога |
| </p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде о |
| > је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, |
| А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" |
| мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживел |
| изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је н |
| клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њено |
| Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу в |
| лободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они и |
| .{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се |
| {S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би |
| онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша |
| стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Н |
| и, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Инди |
| ранцузи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и |
| у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milesto |
| о на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио |
| ободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек |
| дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза ко |
| ..</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да |
| а свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, |
| нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда |
| ој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септ |
| понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се да |
| ди, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клуп |
| тства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду |
| да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да сед |
| ину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошље |
| n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, |
| S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до |
| ...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко уг |
| на подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. |
| пази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле |
| У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам о |
| боде тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорник |
| —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учи |
| аче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао |
| женичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на јед |
| мо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се |
| — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са сви |
| </p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци к |
| Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути |
| ио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. |
| ти.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за |
| — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвова |
| ита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се |
| си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да удар |
| рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно д |
| ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати |
| беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио к |
| опла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало |
| } То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не з |
| ре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — |
| у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме |
| ни надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста сам |
| артија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај |
| ији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закон |
| словен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политик |
| и му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="112" /> |
| stone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној с |
| манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у |
| а да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, она |
| н, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црн |
| е.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне |
| читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла д |
| {S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} |
| one unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је т |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И ж |
| ам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> < |
| - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну |
| очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, бољ |
| ђо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад |
| о што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, |
| Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута го |
| ћиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем |
| S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при |
| ао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викал |
| за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од пр |
| {S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остој |
| ди тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети |
| је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{ |
| сле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n |
| што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи |
| онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не сп |
| фани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, и |
| с дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на миса |
| p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с |
| тмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и о |
| им начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас н |
| дан рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио ч |
| и је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црн |
| припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, |
| ја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је |
| ивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога |
| овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам |
| год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна |
| .{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више |
| ваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом |
| .{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацу |
| г друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђевре |
| пуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се ос |
| било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није рад |
| S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си |
| е растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива |
| олској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочи |
| пелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфи |
| ика.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црк |
| ете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд о |
| пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Бе |
| олом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за во |
| е преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па |
| бијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако |
| тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на |
| ине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није |
| говим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мал |
| — И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</ |
| дан за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате |
| ео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати |
| C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника |
| тро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свет |
| осле овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Не |
| же га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало... |
| ubSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из А |
| ако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала |
| дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило д |
| milestone unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење |
| Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} |
| оле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај с |
| и алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се ув |
| ubSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила |
| е може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још оног |
| а пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на к |
| онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, к |
| ац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и го |
| .{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он ис |
| о сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од |
| о да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору |
| нио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у оч |
| а Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно ј |
| а.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи прола |
| C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лека |
| да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, |
| реба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, |
| - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} |
| нели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p |
| погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако с |
| јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али к |
| ову трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио |
| е пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком |
| ш раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ |
| у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суво |
| Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учи |
| вамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га др |
| е живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не |
| з главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, |
| } Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{ |
| највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. мин |
| долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљ |
| Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што |
| Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду р |
| ли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су |
| ослати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том при |
| у да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да |
| осподине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се |
| tone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну бел |
| </p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а а |
| title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„ |
| нина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафан |
| ad>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежни |
| >— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М.. |
| си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Влад |
| а западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо |
| јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} |
| тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шт |
| забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, он |
| unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ је |
| ?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи |
| енога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича С |
| да је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С.... |
| ати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је ст |
| мирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наш |
| вако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајућ |
| родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас при |
| ад, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богм |
| и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче бољ |
| е био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{ |
| "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гости |
| о се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зау |
| то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, |
| огло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоц |
| } Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — |
| нас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд вад |
| олитику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредња |
| бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И |
| } Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се |
| пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без |
| ет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке |
| оја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>О |
| неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пош |
| ли да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег з |
| <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> < |
| како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да д |
| к!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му |
| данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тоб |
| брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А л |
| ве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, |
| рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Ма |
| у на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могл |
| чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била |
| ма!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у др |
| вају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њо |
| жног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А к |
| љу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представља |
| и Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! — |
| ски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, |
| Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао м |
| одину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам ка |
| {S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То зн |
| да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газд |
| ета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А |
| бац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго < |
| аст није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и н |
| овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање к |
| о доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необичн |
| p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да ј |
| ам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже |
| о нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је д |
| > <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стој |
| ј проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или |
| крије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Она |
| e>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парни |
| S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} |
| врек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га |
| вет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни |
| је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако |
| кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим вла |
| ије причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вран |
| пут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар б |
| лска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луд |
| нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад |
| дине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе с |
| подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред из |
| ом.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих м |
| оји је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао н |
| Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> на |
| соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="1 |
| а из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капет |
| био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Ј |
| је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Крив |
| аштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја |
| — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам |
| учена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што |
| , сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, |
| ине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од с |
| доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне |
| пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако бр |
| овика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годи |
| } И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра ч |
| гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да |
| S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то |
| до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S |
| Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами испле |
| на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ осван |
| стоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је |
| ње оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове |
| } Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} |
| Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — гроз |
| аде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду. |
| реба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја са |
| а „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, |
| 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посл |
| и сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; |
| Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, д |
| на ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} |
| p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме ју |
| ... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је |
| ећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} |
| <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ го |
| зборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна вла |
| она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, со |
| ....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око с |
| > обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је |
| ајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови сп |
| љка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па |
| а совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су |
| ику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује. |
| Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" |
| рану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео |
| ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S |
| апојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, |
| ion" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М |
| е стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Позн |
| ехану док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње |
| даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све |
| судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од с |
| вор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта в |
| чној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи о |
| е отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“. |
| капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан |
| ни, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Х |
| уче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био |
| а овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше са |
| о, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p |
| тском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидат |
| ..{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против св |
| и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погле |
| на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим прист |
| а је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права нес |
| не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом |
| Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још |
| Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је |
| ла Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Б |
| донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишље |
| ису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} |
| да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он ј |
| е дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вам |
| Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслуж |
| ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја |
| а пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Итал |
| је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето к |
| аке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута ви |
| чу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су |
| а.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене с |
| — Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то т |
| покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урниса |
| ило 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу |
| на погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети је |
| па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" / |
| Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех. |
| ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, д |
| као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а њег |
| тири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте раки |
| а слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, река |
| он Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња ус |
| у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Круп |
| и, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и кол |
| Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p |
| тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са св |
| д његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми |
| ли министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов |
| и, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S |
| и осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p |
| и му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад |
| оји је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{ |
| е ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима |
| {S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по се |
| ашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, п |
| равина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У |
| Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, ум |
| а, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.< |
| вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна |
| опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> |
| ознала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јо |
| ли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, |
| а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би |
| nit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштин |
| ована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена |
| реко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јо |
| с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске нез |
| >Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— |
| олачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не |
| буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— |
| озлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено |
| се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чеки |
| за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш |
| колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSect |
| <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— |
| ене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="2 |
| нага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Срб |
| већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно и |
| верила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг та |
| долске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} П |
| а?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетљ |
| оји чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећ |
| <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ства |
| га у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута ре |
| не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда пој |
| т један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне ши |
| олетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој поз |
| оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и |
| е био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, ука |
| ума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски |
| де око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упита |
| трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заб |
| дили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по но |
| — И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му |
| сноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n |
| ом пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора |
| ле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских |
| " /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p |
| .{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — |
| не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, оног |
| SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препо |
| варисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„ |
| није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> < |
| с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - |
| дине, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа |
| ху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се |
| густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два м |
| 871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повере |
| ри прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе |
| же околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица и |
| е.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и |
| о је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да и |
| говори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло доб |
| о оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чу |
| у у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој см |
| е ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завирив |
| е бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не |
| >Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а |
| стуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узач |
| једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми |
| дан сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми р |
| лози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали |
| позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се н |
| ли то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И |
| Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, мор |
| мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта уч |
| Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p> |
| леда у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} А |
| , господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут на |
| а.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда |
| зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више |
| ла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет |
| , <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milest |
| и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог |
| ћанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао предсе |
| то товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; |
| акве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа |
| квог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауст |
| ства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико |
| аља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, |
| и пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348 |
| брн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; ст |
| ивео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се |
| ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} |
| ног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише |
| о лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се |
| ећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцн |
| о је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата |
| роде, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је |
| је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да с |
| са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" |
| радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Ш |
| } Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ов |
| ао пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао сво |
| е било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брв |
| неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањ |
| кве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бир |
| икну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине |
| нствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#S |
| ре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет |
| штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су н |
| аћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онд |
| сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени н |
| ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим пл |
| по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се то |
| играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука. |
| и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде |
| лата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S |
| био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је д |
| >— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и |
| Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, д |
| оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој дру |
| грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху пос |
| >И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни с |
| у каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар |
| ему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независн |
| озору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изглед |
| Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао |
| у његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале п |
| Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји |
| удима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери |
| ао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну |
| рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> |
| араде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p> |
| ном похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утиса |
| ету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме р |
| и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, |
| годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде |
| > одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаље |
| } Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била с |
| ли.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи |
| умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче |
| и и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо д |
| угова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај с |
| ји?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Т |
| у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва трој |
| " /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} |
| реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима |
| мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа |
| ена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији д |
| и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то ниса |
| <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен |
| ор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер ј |
| једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског ви |
| моћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој |
| /p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И |
| мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине |
| ровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, |
| и смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу на |
| оред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког ч |
| ишту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.< |
| и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра |
| је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и по |
| та либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братск |
| иберали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме |
| ере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ал |
| и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Н |
| и вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата п |
| Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> |
| >— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја |
| е.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме |
| S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S |
| } Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. ми |
| смех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газд |
| га пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Зн |
| ="SRP18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна гд |
| „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпо |
| аде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и |
| Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и по |
| овеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама з |
| лу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождира |
| се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори |
| глила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па |
| суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и буда |
| онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, |
| ако вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један амане |
| ранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој |
| {S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан |
| још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згод |
| , сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још ра |
| ко знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не |
| — Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, п |
| ..{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Ј |
| ошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузима |
| кве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} |
| , на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онд |
| — Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с к |
| о месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег час |
| је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно от |
| у изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из |
| ан.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни дес |
| !...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — |
| и; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p |
| ао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све м |
| аћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год о |
| радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он |
| јпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{ |
| ма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње |
| ства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана |
| ог неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мог |
| ма мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} О |
| је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на гр |
| вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њ |
| е баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, |
| ање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капиј |
| , казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу |
| едложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јец |
| облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко |
| крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара |
| атељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријате |
| .{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом. |
| омак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са св |
| но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, |
| ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!... |
| и за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета. |
| ћи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана |
| о, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? |
| овио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само с |
| врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мо |
| горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с |
| е појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завес |
| срећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а о |
| </p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је |
| р па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу |
| ладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његов |
| те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се |
| уди....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у |
| јој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле д |
| је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се |
| бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара |
| од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50г |
| родна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар д |
| аху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу о |
| упиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу |
| — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како с |
| /title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<t |
| p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору |
| апитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право |
| бро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не |
| м очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина |
| пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону н |
| јим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе |
| сији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаништ |
| у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло |
| S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што ј |
| .{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђилов |
| subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима жив |
| на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — |
| ултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петори |
| после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, |
| и, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна |
| хотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то с |
| </p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на избори |
| си на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не |
| p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам |
| таратељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жа |
| почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним |
| рави.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, д |
| мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг пр |
| Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама зн |
| и месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретн |
| резу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг |
| улаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад |
| не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило |
| и.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n= |
| то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као |
| уд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он т |
| кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — |
| но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима |
| аш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лиц |
| омци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да д |
| екао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</titl |
| одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315 |
| <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вам |
| Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.< |
| ни ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапор |
| екнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца |
| Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вул |
| о.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{ |
| и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погле |
| дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И мој |
| ликих својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, |
| анкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Нек |
| брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.< |
| тарину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, |
| > <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама |
| омну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично р |
| у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је с |
| ’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, ви |
| ној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Е |
| суђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и |
| , опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; |
| > <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да |
| им вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="chapter" x |
| Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, < |
| игла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напр |
| кама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли т |
| le>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади |
| шао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> < |
| ебачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена |
| о мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја |
| S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, вел |
| S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га |
| дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мир |
| ац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом св |
| p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пуна |
| и Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна о |
| Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је |
| у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га гр |
| у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче |
| у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може: |
| не, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p |
| е осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај вр |
| осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара пог |
| ије, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оч |
| у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмеј |
| летати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се |
| ође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одо |
| еда у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само |
| он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш |
| ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког враг |
| кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас |
| дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је коли |
| двести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозор |
| двести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, |
| ечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> |
| ne unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном ок |
| о да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је |
| о и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да с |
| етурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви |
| Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p> |
| {S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као |
| {S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — |
| и Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му б |
| ни, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут |
| е му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и |
| е? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци |
| н учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p |
| енило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била |
| те онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућ |
| остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођен |
| {S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, к |
| .. па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му |
| бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухват |
| ете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолкова |
| ви па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а на |
| </p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p> |
| е сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда |
| еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској ц |
| могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{ |
| — Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случа |
| љка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене пост |
| орођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је ра |
| е чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!... |
| ико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе д |
| је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— |
| <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила ру |
| гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га пожи |
| је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да |
| сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Ра |
| се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о |
| дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, |
| рогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопа |
| знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напи |
| а онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из |
| козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са |
| радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, вес |
| ине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато |
| што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће |
| 4" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у сво |
| ушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћ |
| — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле.. |
| вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од |
| у земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кме |
| да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и а |
| сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадиш |
| ло да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас им |
| а што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и |
| удска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не |
| тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајев |
| ри отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— М |
| а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у |
| .</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb |
| прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S |
| <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на дал |
| је <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледат |
| ити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се та |
| пет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На |
| у оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSect |
| ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће |
| егове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у роп |
| рани....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све је |
| толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиж |
| није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту ни |
| ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће прог |
| >— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за |
| улу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потиц |
| и!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она бе |
| ј готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је |
| {S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у |
| што махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слуша |
| есрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет т |
| у плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зве |
| ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{ |
| квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си са |
| е је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{ |
| дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као |
| чинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како |
| лије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треп |
| ала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> |
| риродну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве та |
| ли дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, ш |
| м, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, н |
| кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен |
| право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени |
| 24" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Нек |
| заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брд |
| свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђевре |
| тички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега |
| о све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто |
| чи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, |
| , да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих жи |
| ледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза |
| ају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака у |
| имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — св |
| што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> |
| мо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све ут |
| ње у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они |
| чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да ч |
| во!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном нес |
| .. „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући н |
| .{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја. |
| Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} |
| па дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као |
| ду с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети |
| један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха |
| дна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобрава |
| к и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Пре |
| еџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да |
| ођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — ко |
| оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако стр |
| синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш уч |
| ав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да с |
| рчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшниј |
| соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му |
| толицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, |
| ан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљ |
| уга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, г |
| им победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" / |
| <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја |
| вени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично жив |
| ти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} |
| одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње |
| естита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прве ј |
| е јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> |
| Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок |
| и се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно |
| арту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, по |
| н је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Незав |
| м брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су |
| вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} |
| ет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му п |
| Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и позна |
| неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једн |
| на меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш к |
| гу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је |
| робојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S |
| мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери |
| ивиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изг |
| као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђош |
| ив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!. |
| не је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које |
| p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста та |
| ећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом |
| даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, |
| ушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најм |
| сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— |
| ле; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом |
| подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако |
| и ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нек |
| овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царски |
| ри.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас. |
| оду је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, п |
| Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> |
| Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отле |
| да.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, |
| {S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. |
| еднодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне |
| гу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S |
| а сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом пев |
| о, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту |
| а.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана В |
| данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов |
| ти, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S |
| алом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петроле |
| и врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p> |
| } Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од н |
| ох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На ње |
| ај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на |
| умео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрај |
| што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> < |
| ар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је |
| главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче |
| н — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам |
| апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од све |
| и, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, јо |
| коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, |
| вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намер |
| ам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар им |
| чког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаш |
| ром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивови |
| ајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело |
| ако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене св |
| етан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код |
| гло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој во |
| ли, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој |
| уци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче сво |
| Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размер |
| е било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, д |
| ога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до См |
| estone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до |
| играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога ј |
| е сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео са |
| свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерл |
| ?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што |
| народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 ди |
| кон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овог |
| оље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свег |
| гу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго |
| развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тади |
| из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су б |
| S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт. |
| е, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Ј |
| плате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, |
| сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, |
| Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар |
| ј!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> |
| и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није |
| мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надј |
| Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! |
| м под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb |
| чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, д |
| теља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} |
| нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које |
| ен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} |
| едаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> |
| ња, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног |
| ах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њ |
| не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед |
| а румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>М |
| о, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се |
| — Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу м |
| е.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По |
| један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан ј |
| данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неп |
| Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутн |
| поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с |
| , заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} |
| Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде б |
| ....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му |
| н Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дај |
| че доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могућ |
| ве и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је прв |
| мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози |
| доше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Ву |
| јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он пла |
| >— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| уклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ |
| ај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови но |
| е боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни чи |
| о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио |
| , браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да види |
| >„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> |
| није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви |
| од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљај |
| девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више |
| рипази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /> |
| тен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких дру |
| ....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p |
| а свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву осквр |
| по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради |
| ом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам н |
| е је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па |
| ђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се |
| нога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ |
| ине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да |
| прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омал |
| ји од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subS |
| побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај |
| !{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје |
| а ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} |
| гнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на |
| ти и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сата |
| ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Сам |
| јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у моји |
| она Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих |
| b n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене поли |
| оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n= |
| јури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бош |
| скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. |
| чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпос |
| е и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су |
| де да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђак |
| n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познав |
| у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне много |
| мо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо о |
| вине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за кака |
| .</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар |
| ао да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" |
| као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чи |
| тику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити |
| ревучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за ш |
| аре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му |
| — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је т |
| кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни |
| угим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Ка |
| же народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола |
| своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стан |
| овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, |
| осифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше |
| ла купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ћ |
| де, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих ми |
| ас у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одм |
| .{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страх |
| Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку ме |
| Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да |
| и динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — р |
| ало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испа |
| жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што ј |
| лици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{ |
| с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете |
| ризнајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу |
| зађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде њ |
| пратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... п |
| збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, |
| у....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p |
| својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикну |
| а.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p |
| им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече... |
| и, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама об |
| зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи |
| од од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогн |
| и нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остој |
| > <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја |
| елеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за |
| макну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити |
| одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, |
| <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чист |
| ...{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онак |
| Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не |
| оре, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се в |
| тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању је |
| смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео |
| у.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој |
| ле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе пу |
| то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је з |
| се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје с |
| тиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десн |
| ку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године |
| апео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још |
| не, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо |
| и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га |
| .{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit=" |
| и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, оду |
| разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себ |
| тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке прим |
| ако би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који |
| дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} |
| ко и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам п |
| н посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја |
| а да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> |
| ратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад |
| еднога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у о |
| леко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам са |
| > <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S |
| ви; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Х |
| мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, |
| тра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске |
| огословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена |
| Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи |
| ако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати.. |
| 93" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само по |
| ајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнем |
| проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се прост |
| чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио ј |
| , па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сут |
| ном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се ни |
| } Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да |
| milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао |
| milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када |
| биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче ми |
| лска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре |
| де телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> < |
| вај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребиј |
| } Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Ме |
| е људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра |
| могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и м |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, |
| Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има |
| жан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то |
| а, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, < |
| е што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мал |
| м ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То ј |
| ек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S |
| н је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p |
| ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</ |
| ља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча |
| витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу. |
| и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може |
| ш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикраја |
| ина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S |
| ве бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суд |
| Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свак |
| твар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му |
| је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> |
| старским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме |
| гледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем |
| {S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе сво |
| је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и |
| } Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је с |
| није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак ш |
| може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате |
| арком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих |
| ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад |
| у му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, |
| Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — ник |
| p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белоб |
| у, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима |
| а од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за францу |
| не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, |
| мо о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — |
| Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не |
| ећ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми |
| ана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита |
| bSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем |
| tone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављен |
| ао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрет |
| е сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да |
| ?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p> |
| за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе |
| пи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се ок |
| ли опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.< |
| ете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их |
| ји, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министр |
| " /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је |
| и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одм |
| м марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, н |
| ивно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих |
| ди! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни уга |
| левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико |
| ни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стој |
| ирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| ега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај. |
| рика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико |
| арија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити |
| е свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли |
| ђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Пр |
| виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет |
| воме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну |
| ction" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако |
| олео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; |
| м, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју вла |
| .{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — |
| их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једн |
| брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује свој |
| S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право на |
| да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама |
| ратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не б |
| о, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће |
| а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обичн |
| г миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речн |
| а жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да м |
| ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само пре |
| ни, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, |
| >— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини |
| вим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по |
| ет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} |
| зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад је |
| есрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на ч |
| свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, |
| тати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо |
| тира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао |
| ћи га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима |
| >Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!< |
| иметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали |
| и овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на |
| е речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећ |
| уштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се по |
| грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је му |
| та гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто |
| то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас |
| Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих каз |
| ђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, прич |
| Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове |
| се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу |
| ији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужн |
| а боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, |
| начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешки |
| но је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле у |
| род као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса |
| мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} |
| лан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше |
| с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх |
| у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — ка |
| ; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више доб |
| ад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни се |
| ужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone un |
| оле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чу |
| <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Пр |
| Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помоз |
| о.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао ис |
| сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два да |
| рава, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово н |
| карцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога велико |
| Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p |
| скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{ |
| } Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ дола |
| {S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог ј |
| где није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Ф |
| амо:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци св |
| <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ |
| >— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капета |
| ош и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра |
| а пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где с |
| ецо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву ј |
| иниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу |
| н домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је |
| пашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не по |
| stone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше ота |
| олска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти се |
| није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, д |
| могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави |
| су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову з |
| кат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправ |
| тенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба. |
| оворим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути.... |
| } Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ов |
| дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Зна |
| рвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази |
| ачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак |
| нте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послу |
| а је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави |
| .{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има |
| оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви зглед |
| а то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су вла |
| кога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Б |
| скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити ста |
| а је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пус |
| ком ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. минист |
| сковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога |
| другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title |
| ки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих |
| творено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што |
| ји су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по |
| ..</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ |
| илова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чин |
| говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађ |
| пет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, |
| њ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и неза |
| оспођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији полож |
| зали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десет |
| ошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог |
| стру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене |
| ештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче |
| савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити |
| ај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла |
| беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико |
| ction" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком.. |
| у дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како |
| >Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили с |
| Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, |
| и си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Ви |
| p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракар |
| и овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је |
| су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакр |
| рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на |
| н је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ј |
| о бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм ра |
| и једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где |
| на.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="2 |
| мо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради. |
| уга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и |
| ависности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књ |
| дна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} За |
| и то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} |
| и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да јед |
| b n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намера |
| Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе: |
| Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би |
| Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био |
| у мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два ма |
| Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она |
| <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} К |
| мали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом |
| е и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједин |
| VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и |
| моуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредња |
| што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Ву |
| уло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје |
| прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б. |
| довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе |
| к протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго |
| твар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда В |
| ве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од н |
| мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам ч |
| У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изум |
| е друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо.... |
| је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као |
| тити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ћ |
| , а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А ш |
| {S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим д |
| итим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе к |
| стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као ред |
| , додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материј |
| ection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, он |
| кавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему |
| примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га ш |
| о!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим п |
| <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угости |
| ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ј |
| е.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога веч |
| и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, д |
| но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а |
| " /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога ра |
| о, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах |
| Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за ко |
| гатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варо |
| ој тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> |
| че:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чин |
| уге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега. |
| оле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два и |
| и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој |
| з калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство за |
| е родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринуто |
| од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Шваба |
| , повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим |
| е развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча н |
| ?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што |
| ај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита |
| ула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевт |
| на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не вид |
| ћи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мисл |
| да Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом |
| рјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује |
| а виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... си |
| знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге преб |
| м ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је по |
| момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>мол |
| ао члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда |
| ивоту осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је |
| ихологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри п |
| {S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по њего |
| оске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац О |
| таве и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосл |
| дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још |
| па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа гр |
| ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прир |
| аволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мр |
| и слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опаз |
| ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек |
| во на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека |
| а тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да |
| Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдари |
| p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="14 |
| игоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху |
| {S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче с |
| у девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати |
| реосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места сп |
| ли да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена |
| ч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} |
| и и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте |
| говетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништ |
| ..{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мисл |
| а; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, |
| пи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не оп |
| дикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како |
| Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!... |
| не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S |
| .. за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку |
| ати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљи |
| пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, |
| и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати мате |
| а он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} За |
| Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! |
| е нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одго |
| вом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} |
| о гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ |
| Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су њего |
| а се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда м |
| ећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} |
| /p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} |
| н.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин |
| из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах врати |
| старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто |
| угим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да |
| ше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није |
| ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Ра |
| ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре |
| ка их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само кого |
| збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на |
| теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако |
| а нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине |
| пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити св |
| кну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетат |
| поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људ |
| рвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, о |
| е столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а |
| итику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем |
| и чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље он |
| } Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; |
| га златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власт |
| рно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они |
| ем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — за |
| иротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану |
| е наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлуч |
| ....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за |
| >— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за |
| сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек |
| удима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостив |
| ће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јец |
| а му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на гру |
| Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћ |
| , а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} |
| испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, |
| а што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{ |
| и.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је |
| замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто в |
| ; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и нек |
| на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију. |
| су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галер |
| >Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лу |
| седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, |
| о док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе |
| и се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга |
| <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас в |
| размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три ре |
| оле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код |
| 46" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси |
| ве у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и |
| врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ћ |
| трану, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} |
| </hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда о |
| она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!. |
| не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Зби |
| > <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који |
| и на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право |
| астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му |
| Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још т |
| ди.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у |
| " /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на |
| а преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. |
| не сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бра |
| беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p |
| ика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.< |
| да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку игр |
| арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине вра |
| {S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} На |
| ега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат |
| Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, га |
| ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрма |
| ту — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један др |
| {S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} |
| смо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душман |
| Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада |
| p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадни |
| ре чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега |
| по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса |
| ом поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Зл |
| ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно м |
| 1" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу. |
| мадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и н |
| егло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква |
| д ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих оти |
| , ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — |
| Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђ |
| још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" / |
| тиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мот |
| чему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је по |
| ише не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута |
| ве је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла врши |
| <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, |
| , питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој |
| а од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{ |
| ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворен |
| каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто прод |
| их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао |
| ина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али |
| д који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </d |
| , али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачк |
| егла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по на |
| бар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="1 |
| ствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Он |
| који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз |
| l:id="SRP18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би са |
| ад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скида |
| они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у оч |
| к и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његов |
| изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, ви |
| се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p> |
| ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу д |
| о и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом |
| м је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и |
| .{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у |
| ара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она |
| д затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објект |
| и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџи |
| нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер с |
| по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још ника |
| за:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а |
| а не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу ка |
| {S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, |
| а доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој |
| дисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где |
| их се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, ми |
| онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да ус |
| се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, |
| па срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запи |
| ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур |
| у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму |
| га старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, |
| , и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као |
| о отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S |
| налошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> |
| уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга |
| .{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух ка |
| очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете |
| зоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, |
| а — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је вел |
| ео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је про |
| Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он м |
| ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајк |
| нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знац |
| гу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет.... |
| } Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{ |
| p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти |
| .{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— |
| хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем ст |
| — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, д |
| и, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грач |
| у полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам |
| ивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три кла |
| тен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега |
| се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</ |
| тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинам |
| ју бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— |
| ан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а |
| ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили |
| се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p |
| азне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим д |
| .</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њо |
| ци да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; н |
| ; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и |
| } Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху по |
| сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није н |
| стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око |
| срамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде доп |
| е — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од је |
| еше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горње |
| има, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искр |
| лова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик с |
| н није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он |
| борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата |
| афана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Њ |
| оноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSectio |
| викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва ка |
| > <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко го |
| Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продад |
| Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} |
| е четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц |
| и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</ |
| кну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="2 |
| асминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио д |
| рева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевр |
| ђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког |
| ан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p> |
| глом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из ка |
| откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бог |
| нај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда |
| асамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стаклари |
| то — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо |
| ети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и о |
| е чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад |
| раза црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стре |
| уше.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљ |
| о друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као |
| „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним под |
| колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p |
| ли пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и је |
| р није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су |
| пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жиг |
| лити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<tit |
| почне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви |
| поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су г |
| у осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао |
| <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по сел |
| :</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане ку |
| ведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупко |
| оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница н |
| гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је |
| Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} А |
| лу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова |
| азиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, |
| ју око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по |
| , има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чар |
| дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, он |
| ...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} |
| искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви р |
| може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га... |
| на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, п |
| уно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше д |
| рина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одгов |
| Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прић |
| и нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мал |
| ако би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје |
| мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи |
| и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо |
| плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Теш |
| се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} |
| p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати |
| nit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о |
| утра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим ре |
| два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио |
| а и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од ср |
| ...{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо |
| какав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По |
| редњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> з |
| х.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чарши |
| ионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам как |
| ила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земљ |
| езбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док |
| један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S |
| уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <mile |
| S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух н |
| ="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, |
| накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону стран |
| овек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана |
| метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим окан |
| се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Р |
| о — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми |
| ћу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета.... |
| икне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Б |
| ику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци |
| ђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и |
| смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јаг |
| <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> < |
| а ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталица |
| рам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="su |
| S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да виш |
| есу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, |
| јатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не |
| онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Фе |
| полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пр |
| па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњ |
| на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забра |
| ', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти н |
| ећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало ред |
| вој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p |
| лику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није о |
| свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ |
| реливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста |
| ед капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још исто |
| турове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко зату |
| па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и |
| и сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песни |
| табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе |
| а наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми каза |
| у, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се |
| је.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је |
| ојих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађени |
| и.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред руп |
| увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек |
| ма тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S |
| рекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се |
| ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ |
| купштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још ле |
| S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва |
| са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, |
| на у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упи |
| још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике |
| е оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења ниј |
| кује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да с |
| аши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — та |
| довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао јед |
| еше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га одн |
| ивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> |
| Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} В |
| а садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји |
| а и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</ |
| ким намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да с |
| ку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом до |
| отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то дан |
| д човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли |
| е.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И т |
| то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> |
| } Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је |
| .. <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— |
| непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упа |
| „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаш |
| „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У др |
| акати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</ |
| попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне |
| с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други |
| љи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви |
| мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рек |
| о види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} |
| е, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то |
| а им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам |
| нога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, о |
| много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> < |
| е би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} |
| о што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, то |
| Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо.. |
| не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им |
| о иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на ду |
| а и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно др |
| да не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихв |
| } Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупи |
| а ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не |
| > <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S |
| Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква и |
| после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div typ |
| ад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентиј |
| Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и ве |
| поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андра |
| осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, |
| , па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљ |
| ="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Пр |
| дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их |
| рин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од т |
| а вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као |
| це...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао |
| ..</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху |
| а друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху |
| н, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе. |
| ену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменул |
| ив свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући н |
| асположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са |
| отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који зату |
| сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи |
| S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра. |
| у намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо |
| и ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> |
| хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда |
| олицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{ |
| и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и |
| ао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног дру |
| , тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игу |
| S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!... |
| n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се обра |
| Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разра |
| га тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији |
| окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јо |
| једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и |
| збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64 |
| се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Се |
| дњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, он |
| на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вул |
| га Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>".... |
| и он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би |
| ило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се з |
| нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „сре |
| о звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да оде |
| — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине |
| ине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох мом |
| {S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом.... |
| су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да ова |
| } И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво |
| иђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, |
| и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он б |
| чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} |
| оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд |
| аћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p |
| рндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије се |
| ..{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, |
| на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и |
| ећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим |
| {S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{ |
| .{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ј |
| сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и за |
| ио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> ут |
| } Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опр |
| х узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао |
| ection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми |
| јао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} |
| се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да |
| читеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадиј |
| ватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</t |
| ворио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдем |
| егов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> |
| 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је ср |
| целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на |
| неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице... |
| 983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми |
| осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онд |
| исао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, к |
| а брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечер |
| ало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна |
| ештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора б |
| ко Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу |
| отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а |
| ј момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа м |
| .. — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково н |
| одину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и |
| од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је т |
| завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{ |
| <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим |
| су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} |
| се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је с |
| се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — |
| шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сва |
| на.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо |
| -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије сп |
| у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молб |
| качи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И ка |
| јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. |
| ...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у л |
| а су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си |
| ј га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у |
| ечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколик |
| немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским друг |
| и и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају су |
| ен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га н |
| ове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не |
| скупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певни |
| За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — |
| аратељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што |
| > <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је. |
| онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је |
| — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у са |
| и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван |
| до од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, св |
| nit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, |
| иној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све |
| на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек |
| имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како с |
| у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синови |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше |
| — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једн |
| ам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које |
| чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мери |
| њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</ |
| Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му |
| нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косов |
| дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познани |
| кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се |
| о напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још |
| еде реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разго |
| ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато |
| ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, |
| их пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац к |
| у нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{ |
| тра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и уч |
| <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупил |
| е нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она |
| свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, |
| {S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је |
| ји му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} |
| годи, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно |
| Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га доче |
| њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христ |
| у политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао доз |
| који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и |
| , сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како |
| /p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молова |
| капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напре |
| аљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише |
| ечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у |
| Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле к |
| а имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Он |
| нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо |
| /p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово |
| ти народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу |
| ...{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти |
| ајмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пу |
| наке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb |
| аквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да |
| ц г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало по |
| де дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало ви |
| што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица |
| - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекне |
| Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме о |
| басуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти с |
| д ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устим |
| /p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb |
| јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S |
| је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газд |
| игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми |
| анице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балк |
| о ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани. |
| оља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у |
| ени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де |
| , ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном |
| се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Им |
| и за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде |
| а држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре с |
| се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пако |
| } Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" |
| радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — рус |
| На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква из |
| а те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —< |
| о.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{ |
| јој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица |
| м, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам |
| ква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане |
| оје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје преди |
| и у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} |
| а својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S |
| дан у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од ку |
| а.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} |
| еселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало |
| жави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било до |
| ора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треб |
| кате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народ |
| {S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бри |
| бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S |
| У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с |
| о на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгуб |
| око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим |
| ...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то |
| е лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} К |
| не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то же |
| ло може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад он |
| бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} |
| а пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вред |
| Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није з |
| ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је |
| ржава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} |
| Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђа |
| {S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политик |
| } Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мен |
| title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог |
| обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- В |
| у цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоупра |
| ање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад |
| „Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бо |
| :</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S |
| нела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу д |
| права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо м |
| а школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и дови |
| и коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати |
| о кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога о |
| маси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је д |
| ке.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} |
| рили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} |
| } Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а ч |
| раграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и ли |
| у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, |
| икалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право |
| механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — |
| прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што |
| } Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око |
| ључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Или |
| " /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је |
| ним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога б |
| —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мај |
| ви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —< |
| селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће |
| ма Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ноже |
| што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не з |
| карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да туто |
| амо дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је |
| лнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће |
| и одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га хра |
| еко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је |
| Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone |
| ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га |
| намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи п |
| а није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 188 |
| а каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове |
| сна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико |
| знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, |
| ником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на |
| је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n= |
| ујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но м |
| ће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохо |
| а, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га |
| ..{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и |
| раге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство |
| е.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — |
| наш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; |
| тну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан |
| ије се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и о |
| тисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је |
| тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Бог |
| И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p |
| о разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима |
| им листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у го |
| ко и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола с |
| {S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешки |
| Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољи |
| морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке |
| у слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је њ |
| гледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, |
| ног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S |
| а пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, |
| дио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која ка |
| те много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{ |
| десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали ци |
| ри она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до о |
| уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим |
| а, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ј |
| <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то ј |
| рекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два да |
| ора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштр |
| је што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али |
| пет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо |
| о брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда пре |
| ов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, |
| вори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да траж |
| или.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја |
| то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат |
| е; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, |
| што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он поглед |
| и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из |
| Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он |
| "373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у л |
| > <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо мин |
| p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто други |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, вр |
| на изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се в |
| .</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="13 |
| ше ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их |
| ила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској |
| што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је да |
| рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Н |
| Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао |
| преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У т |
| напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" |
| ик се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да и |
| нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду |
| богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу |
| м праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с по |
| ога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су |
| ародни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је н |
| рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза измеђ |
| до нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Св |
| а!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпо |
| за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио |
| ј побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута |
| ш коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се м |
| Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветл |
| како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба м |
| ске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног |
| испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њ |
| ну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили |
| треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} |
| док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кмет |
| купили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо г |
| њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода |
| абаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дре |
| ред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p> |
| а томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми нек |
| <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго |
| је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго |
| ла му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и д |
| неверио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају о |
| моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — ка |
| ост.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости. |
| адње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} О |
| овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени р |
| о ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поште |
| рх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже с |
| } Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} |
| су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а |
| ама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би |
| гаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи |
| нија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе |
| е, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити |
| у но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и в |
| и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лескови |
| свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“. |
| је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насест |
| , а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућу |
| рви нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази н |
| два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само са |
| али да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошиц |
| Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову.. |
| од гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је г |
| тац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја |
| и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— |
| !....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„... |
| а да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на с |
| почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?. |
| — Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим |
| е вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слоб |
| да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име |
| ша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако |
| </p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била |
| И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, |
| „И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин |
| за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали. |
| ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год нар |
| lestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му у |
| тарчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— А |
| на!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна |
| Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима |
| А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{ |
| инио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом |
| дни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? п |
| вога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапта |
| снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах уста |
| мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затв |
| земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да |
| , да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S |
| не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику |
| рталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре да |
| кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{ |
| но мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па |
| Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико |
| ад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као м |
| о шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу |
| ме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су |
| Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у цело |
| ; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да о |
| ебника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — нара |
| ам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли сво |
| они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише |
| м сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао чи |
| зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих |
| као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на вла |
| {S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> |
| кад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, |
| и се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пут |
| , он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p |
| цо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолит |
| цо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају |
| у не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама и |
| сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај |
| о је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад см |
| што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, д |
| учева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је г |
| затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затво |
| /p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} |
| само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а о |
| оре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по глав |
| још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила в |
| одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ов |
| n" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак доне |
| зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — |
| злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка з |
| арода.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлука |
| до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога |
| ретиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше погле |
| ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Бл |
| м и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>прав |
| а тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацев |
| р за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S |
| ље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у гла |
| е иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb |
| оворих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра са |
| <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" |
| казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек |
| аршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави бил |
| и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но |
| оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — |
| е поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату из |
| а сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску |
| Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — к |
| несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који |
| е повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко |
| иле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, |
| од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мње |
| рих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље |
| и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили |
| S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш л |
| у степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p> |
| ло изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три г |
| та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да |
| може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога ја |
| {S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> < |
| за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - |
| тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо |
| ад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то |
| чи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија суд |
| астроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од |
| ће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанств |
| договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени ост |
| уг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да |
| ута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} О |
| ећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и |
| постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо |
| Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али ос |
| пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и позна |
| гле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> |
| <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није мо |
| и где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— |
| .</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и |
| .</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и |
| питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај |
| ложаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту |
| </p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да |
| иле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује |
| дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока |
| држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумл |
| носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу |
| рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду |
| да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем |
| вном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједн |
| а о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је |
| ијем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син |
| епњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам |
| алом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у |
| онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар |
| ом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар |
| и већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намрго |
| развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док |
| део сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она |
| ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мен |
| ретрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај раз |
| .. види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био |
| <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за |
| {S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она |
| {S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, |
| е.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури и |
| мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку з |
| ..{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начел |
| ени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у |
| pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико |
| а смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом |
| да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p |
| По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, |
| {S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу. |
| ад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — |
| во сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог |
| вали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али |
| у, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, к |
| удио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Ко |
| нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиниц |
| Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p> |
| Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозо |
| ругова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је т |
| ља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви |
| че се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да нава |
| родна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуг |
| ју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? |
| да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту ср |
| ку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> |
| >И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се |
| од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас св |
| S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S |
| ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у ок |
| ако да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</ |
| <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом прили |
| ајмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што с |
| и, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он |
| !...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да |
| у собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати |
| не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика |
| аш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где уст |
| и овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај. |
| ебају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута |
| шло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ с |
| на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> |
| и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> |
| као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брк |
| акону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми |
| а на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула |
| анастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравиц |
| и би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће |
| Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Он |
| дом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикал |
| оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупи |
| друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повлади |
| <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> |
| уваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ће |
| самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је |
| ubSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — ре |
| ј господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа... |
| би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по |
| p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S |
| од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми ј |
| бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти |
| није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и п |
| стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми |
| Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова |
| прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрук |
| l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе би |
| ду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до |
| У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а мо |
| на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад |
| Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило |
| оће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућа |
| ћа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зо |
| ша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваљ |
| добне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потр |
| руштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да |
| ја; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда нећ |
| з Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не |
| рдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Б |
| ршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре с |
| а се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и р |
| " /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ни |
| е живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, реч |
| га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} |
| {S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ћ |
| а био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске |
| ги божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он |
| ју, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву с |
| — Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени |
| тане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико |
| ви.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш |
| , оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге б |
| е хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што |
| када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред сил |
| p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазле |
| ити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговор |
| брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано |
| оследице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{ |
| лачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под сами |
| рог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку р |
| е ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у ко |
| ладика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ |
| српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А ка |
| олних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у |
| Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, о |
| нцузе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи |
| рапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан |
| арају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе наме |
| аво.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак н |
| {S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-с |
| аквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем ш |
| /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако |
| као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у в |
| у срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на |
| {S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито трес |
| ај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим |
| } Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много |
| се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали пр |
| авно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев |
| дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако |
| ислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовоље |
| ије човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов! |
| ај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да |
| — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у н |
| .{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на |
| г бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — |
| >тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, нат |
| служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и мл |
| ажити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава |
| </p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гле |
| p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго ј |
| , како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као к |
| устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле |
| овнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога раз |
| ојим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Н |
| а пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас д |
| не велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте вит |
| бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном ч |
| рићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је к |
| пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небе |
| м плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкаст |
| оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што |
| <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам |
| рпски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги н |
| мевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтел |
| аљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} |
| ти зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерск |
| " /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са |
| о се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле |
| >Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!.. |
| м је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђ |
| ову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и |
| сити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостиви |
| ика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а дал |
| ућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчево |
| Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре |
| /p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе је |
| е човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све |
| ласа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њ |
| и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш |
| ово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што |
| газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да ј |
| ?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!... |
| остане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Ал |
| јим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле пра |
| , оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у |
| ути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели |
| ного дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да |
| ви изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српско |
| Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Па |
| ла извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић он |
| дојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећ |
| жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад б |
| калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе из |
| ло.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брч |
| оско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху тра |
| есковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашч |
| ртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у нека |
| граху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просул |
| е стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерав |
| уге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћ |
| ..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на с |
| и мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, |
| ео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!. |
| ратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} |
| ам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се |
| p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у |
| рмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?! |
| } Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да |
| , слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очув |
| да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако |
| ајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S |
| у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S |
| о — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још |
| 8" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати инт |
| м начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, |
| калској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S |
| овештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ват |
| ма, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вред |
| врековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал в |
| Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и н |
| е мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели га |
| е, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта виш |
| ше нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и |
| омами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, ос |
| сет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога п |
| Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вул |
| на и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" / |
| дном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да ниј |
| феџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош |
| у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнем |
| писао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно |
| пешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="su |
| ао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марја |
| рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p |
| уката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p |
| оји ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло бл |
| вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим. |
| е!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми |
| га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> |
| златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кр |
| дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је к |
| од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће |
| вале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} О |
| и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, г |
| да Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p> |
| <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{ |
| а четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га |
| стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну |
| ао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто ди |
| м мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У м |
| и могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} |
| бија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига о |
| <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово п |
| } Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија |
| лобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разиш |
| S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико |
| ва дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две |
| ј, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго |
| } Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, |
| јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се пр |
| још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, нар |
| добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи ко |
| много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјак |
| нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се |
| Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но |
| а Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека |
| неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Но |
| и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезо |
| атну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} |
| дан што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп д |
| <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>С |
| а се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што о |
| лили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па ча |
| а одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тиг |
| инара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече |
| unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од ка |
| стави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга |
| је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало осл |
| кора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док ј |
| и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 8 |
| " /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред м |
| <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а нек |
| што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то |
| ћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учи |
| b n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено ве |
| ....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он |
| идиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме ј |
| ословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Ами |
| гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а |
| краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога ком |
| својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме с |
| и печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекакви |
| капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира |
| S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За т |
| ом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћ |
| еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби пис |
| двлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрв |
| се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где с |
| у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпе |
| цама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канц |
| твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он т |
| ло, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његов |
| ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах! |
| Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата |
| } Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама з |
| pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још ма |
| , поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да |
| дам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом |
| им уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави |
| се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој над |
| , да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле |
| роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо |
| е напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пре |
| каше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даљ |
| да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Ш |
| л.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, |
| напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисл |
| пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Мла |
| омах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> < |
| за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега т |
| офан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; о |
| да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <p |
| {S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достој |
| је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није |
| а, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће х |
| — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни р |
| наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, б |
| је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, |
| му замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</ |
| разговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с |
| азимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се |
| на у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата прикл |
| уда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију. |
| </p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p> |
| дну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, госпо |
| х изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<t |
| рква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека |
| остати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи изме |
| м неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све |
| заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не д |
| тљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ће |
| е била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... х |
| и репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво |
| S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као |
| уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у |
| министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има рад |
| шо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не б |
| о уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог све |
| он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух |
| боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима.. |
| /p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од то |
| оду штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго све |
| вега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше по |
| овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S |
| мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде |
| е; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове |
| ова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теб |
| Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као ук |
| , — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џ |
| шно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p |
| они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то си |
| Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно |
| . а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар |
| па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напр |
| уга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега.... |
| еме мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погле |
| шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај т |
| бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркн |
| пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити |
| пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да ск |
| овикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни |
| {S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору |
| <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у ман |
| лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p |
| p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађ |
| кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а |
| ош бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некака |
| е руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Др |
| /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом |
| Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обр |
| ним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде |
| S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив |
| овез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара |
| <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он крес |
| итајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путн |
| у кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџа |
| еду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одс |
| ац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосв |
| шени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад в |
| ја и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког |
| чити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не проти |
| } Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала |
| </p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан |
| е врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У остало |
| ку Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати |
| ј друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секул |
| ођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се к |
| рио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да дана |
| ила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред к |
| ећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љут |
| тију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, нек |
| том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним млад |
| авамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанст |
| иног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„................ |
| и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су |
| tion" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосве |
| другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митропо |
| да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> |
| сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопрео |
| о да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, ре |
| капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> < |
| берале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одма |
| сподине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Рад |
| — Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, |
| тре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— |
| оја вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о |
| мести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим |
| n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, |
| ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и ј |
| м, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSe |
| е радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} О |
| Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жен |
| ог врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће |
| >Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем сл |
| бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви |
| ике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти |
| b n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног |
| огли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави ра |
| од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу |
| — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави |
| р г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија х |
| о шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и |
| леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, |
| </p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици оз |
| је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} О |
| н Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зри |
| {S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} |
| уга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} Н |
| љски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!.. |
| стави ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је |
| е сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Св |
| ри несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска му |
| </p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, |
| н.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} |
| е он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо |
| осифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракара |
| м приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито. |
| будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им си |
| се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом н |
| ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо |
| од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— |
| јим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати |
| а гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S |
| м не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манаст |
| у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакон |
| е може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепат |
| p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па он |
| у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{ |
| а....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n |
| ад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су |
| а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог ч |
| ем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу |
| карац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица |
| нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с кој |
| с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишав |
| n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:< |
| доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — м |
| господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па |
| > прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због он |
| — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам кап |
| зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како |
| меши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао на |
| же ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив |
| <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком в |
| прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но шт |
| варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде |
| а ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основ |
| Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему по |
| ај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на л |
| пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зр |
| м?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Да |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опе |
| Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Б |
| у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да полож |
| руги пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика. |
| часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а |
| ошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> |
| н Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> |
| и — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља са |
| ш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, |
| да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвок |
| о је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогати |
| Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на н |
| т у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири мат |
| ion" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Та |
| нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога реше |
| нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашл |
| .{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на неср |
| p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука! |
| оводио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" />< |
| вало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> < |
| чинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда с |
| и?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још |
| пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је сти |
| ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Др |
| ови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је м |
| Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе а |
| или и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али |
| дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица С |
| елобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. И |
| естирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у |
| "225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газ |
| и се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђев |